Bible in 90 Days
Упозорење против прељубнице
7 Сине мој, држи се мојих речи
и заповести мојих, у себи их чувај.
2 Моје заповести чувај и живећеш,
поуку моју ко зеницу свога ока.
3 Вежи их око прстију својих,
упиши их на плочу срца!
4 Мудрости кажи „Сестро моја!“
и „рођеном“ проницљивост зови;
5 да те чувају од жене туђинке,
од прељубнице слаткоречиве.
6 Елем, на прозору куће своје,
кроз решетке гледао сам,
7 посматрао сам лаковерне
и међу младићима запазио безумнога момка.
8 Пролазио је улицом, поред њеног угла
и ишао према њеној кући,
9 поткрај дана, кад је сумрак,
усред ноћи и помрчине.
10 И гле, пресрете га жена у одећи блуднице
и превејаног срца;
11 нападна, јогунаста,
ноге је у кући не држе;
12 сад је на улици, сад је на тргу,
на сваком угла вреба у заседи.
13 И зграби га, пољуби га без стида на лицу
и рече му:
14 „Имам кући месо жртава мира,
јер сам данас испунила завете своје.
15 Зато сам изашла да те сретнем,
баш тебе да тражим.
И нашла сам те.
16 Свој сам кревет украсила засторима,
шареним ланом из Египта;
17 смирном, алојом и циметом
лежај сам намирисала.
18 Дођи! До јутра се опијајмо љубављу својом.
Хајде да се науживамо у љубави!
19 Јер муж није у кући својој,
на далеки пут је отишао;
20 са собом је понео кесу с новцем
и неће доћи кући до дана пуног месеца.“
21 Тако га је намамила својом уверљивом причом,
наговорила га својим заводљивим уснама.
22 И он је одмах кренуо за њом,
као во на клање ишао је
и као безумник окован за казну;
23 док му стрела не прободе јетру,
као птица што у замку срља
он и не зна да ту главу губи.
24 Зато ме послушајте, синови,
и пазите на оно што вам говорим!
25 Нека ти срце не застрани на путеве њене
и не лутај по њеним стазама.
26 Јер многе смртно рањене је оборила
и нема броја људима које је побила.
27 Кућа је њена на путевима за Свет мртвих,
а они силазе у одаје смрти.
Мудрост позива
8 Зар то мудрост не позива,
не диже ли разборитост глас свој?
2 Ено је на узвишицама, покрај пута,
на раскршћима се поставила;
3 на капијама, на улазима у град,
на улазним вратима она виче:
4 „Људи, вас дозивам
и глас дижем целом човечанству!
5 Разборитости се научите, лаковерни људи,
уразумите срце, неразумни.
6 Слушајте, јер ја објављујем драгоцене ствари,
честите ће бити изреке усана мојих.
7 Баш истину казиваћу
јер је злоба мрска уснама мојим.
8 Праведне су све речи мојих уста
и нема у њима изопачености и непоштења.
9 Све су оне јасне разборитом
и исправне онима што знање стичу.
10 Прихватите поуку моју, а не сребро,
изаберите знање пре него суво злато.
11 Јер је мудрост од драгуља боља
и сва јој уживања ни принети нису.
12 Ја, мудрост, с разборитошћу живим,
проналазим знање и домишљатост.
13 Богобојазност значи мрзети зло,
јер ја мрзим бахати понос,
пут злобе и уста покварена.
14 У мени је савет, поуздана мудрост.
У мени је умност, ја имам снагу.
15 Цареви владају уз моју помоћ
и владари деле правду.
16 Главари, кнезови и све праведне судије
владају уз моју помоћ.
17 Ја волим све који воле мене,
налазе ме сви који ме помно траже.
18 Част, иметак, трајно благостање
и праведност су са мном.
19 Од злата, од сувога злата је род мој бољи,
и добит моја боља од пробраног сребра.
20 Ја ходам путем праведности
и посред стаза правде,
21 да онима који ме воле дам наследство
и њихове ризнице напуним.
22 Мене је имао Господ на почетку његовог пута,
још пре дела својих древних.
23 Постављена сам од давнина,
од искона, пре постања земље.
24 Рођена сам кад бездана још није било,
када није било ни извора обилних вода.
25 Пре планина постављених
и пре брда рођена сам,
26 док још земљу он створио није,
ни поља, ни прво тло света.
27 Када је створио небеса, ја сам била тамо,
када је оцртавао хоризонт над лицем бездана;
28 када је горе учвршћивао облаке
и када су набујали извори бездана;
29 када је мору поставио његове обале,
како вода не би прелазила његову заповест,
и када је означио темеље земљине.
30 Била сам уз њега као градитељка,
била сам му радост свакодневна,
веселила се пред њим стално;
31 веселила се по свету, по његовој земљи
и радовала се са потомцима људи.
32 Зато ме, децо, послушајте.
О, како су благословени они који се држе мојих путева!
33 Послушајте поуку моју,
радите мудро и не одбацујте је.
34 Како је благословен човек који ме слуша,
који свакодневно бдије на мојим вратима
и пази на доврацима врата мојих!
35 Јер ко мене нађе, нашао је живот
и добио наклоност Господњу.
36 Али ко мене не нађе, себи самом шкоди,
а сви који ме мрзе воле смрт.“
Позив мудрости и лудости
9 Мудрост је кућу своју сазидала
и за њу седам стубова исклесала.
2 Поклала је своју стоку, вино своје зачинила,
своју трпезу поставила;
3 послала је слушкиње своје
и позива са највиших градских места:
4 „Нека овде сврати ко год је лаковеран!“
А безумноме говори:
5 „Дођите, једите моју храну
и пијте вино које сам зачинила!
6 Оканите се лаковерја и живећете,
напредујте разумним путем.“
7 Срамоту на себе навлачи ко подсмевача саветује,
себи шкоди онај ко кори зликовца.
8 Не прекоревај подсмевача да те не би замрзео,
прекоревај мудрог и волеће те.
9 Реци мудром и биће мудрији,
поучи праведнога и ученији ће бити.
10 Мудрост отпочиње богобојазношћу
и знање познавањем Светог.
11 Са мном ће се дани твоји умножити
и година твог живота биће много.
12 Ако си мудар, мудар си за своје добро,
а ако си подсмевач, то ти је на терет.
13 Безумље је жена горопадна,
лаковерна и ничем поучена.
14 Она седи на вратима своје куће,
на градским узвишењима,
15 довикује онима што путем пролазе
и стазама својим право иду:
16 „Нека овде сврати ко год је лаковеран!“
А безумноме говори:
17 „Слатке ли су украдене воде,
укусан ли је хлеб из потаје!“
18 Али он не зна да су тамо покојници,
да су њене званице у дубинама Света мртвих.
Приче Соломонове
10 Мудре приче Соломона:
Мудар син радује свог оца,
а безуман син је жалост мајци својој.
2 Бескорисно је непоштено богатство,
а праведност избавља од смрти.
3 Не да Господ да је гладна душа праведника,
а жудњу зликовца одбацује.
4 Сиромах је ко год ради рукама лењивим,
а богатство стичу руке марљивих.
5 Мудар је син који лети сакупља,
а срамотно ради син што о жетви спава.
6 Благослови су над главом праведника,
а уста зликоваца насиље скривају.
7 Блажено је сећање на праведника,
а спомен на зликовца ће иструлити.
8 Човек мудрог срца прихвата заповести,
а блебетави безумник ће сатрвен бити.
9 Спокојно живи ко честито живи,
а ко накарадно живи биће разоткривен.
10 Јад задаје ко оком намигује,
а блебетало ће сатрвено бити.
11 Уста су праведникова врело живота,
а уста зликоваца насиље скривају.
12 Мржња замеће свађу,
а љубав све грехе покрива.
13 Мудрост ћеш наћи на уснама оштроумног,
а батина је за леђа безумнога.
14 Мудри људи сабирају знање,
а брбљива уста близу су пропасти.
15 Богатство је богатоме попут утврђења,
а сиромасима сиромаштво њихово попут рушевине.
16 Праведнику је живот награда,
а казна за грехе накнада зликовцу.
17 На стази живота је онај ко пази на опомену,
а тумара онај ко не мари за укор.
18 Безумник је ко прикрива мржњу лажљивим уснама,
а шири клевету.
19 Кад је речи много, грех је неизбежан;
разборито чини онај ко заузда уста.
20 Сребро је пробрано праведников језик,
а срце зликовца мале је вредности.
21 Многе хране уста праведника,
а безумни гину због безумља.
22 Господњи благослов обогаћује
и тегобу са собом не носи.
23 Злобнику је злоба ко забава,
а мудрост је за промишљеног.
24 Зликовца стиже оно чега се боји,
а праведном се жеља испуњава.
25 Као кад прохуји вихор ветар, тако ни зликовца нема,
а праведникови темељи су вечни.
26 Као сирће зубима и дим очима,
такав је ленштина ономе ко га упосли.
27 Богобојазност умножава дане,
а године зликоваца ће се скратити.
28 Праведни се радују у нади,
а нада ће злобних да исхлапи.
29 Пут Господњи је тврђава честитоме,
а пропаст за злотворе.
30 Праведника неће довека пољуљати,
а злотвори неће населити земљу.
31 Мудрошћу рађају уста праведника,
а језик ће развратника ишчупан да буде.
32 Уживање није страно праведним уснама,
а ни разврат устима зликовца.
11 Господу су гадне теразије лажне,
а тегови тачни њему су милина.
2 Када гордост дође, дође и срамота,
а мудрост је у кротким људима.
3 Честитост води поштене,
а невернике упропашћује дволичност њихова.
4 Нема користи од богатства у дан гнева,
а праведност од смрти избавља.
5 Праведност беспрекорном пут равна,
а злобник пада због злобе своје.
6 Праведност избавља непорочне,
а покварени се хватају у жудњи.
7 Када умре покварењак, умире и нада,
пропада му надање у снагу.
8 Од невоље је избављен праведник,
а зликовац стиже на његово место.
9 Безбожник устима руши ближњег свога,
а знање спасава праведника.
10 У напретку праведника град се радује,
а од среће кличе када страдају зликовци.
11 Благословом честитих град се уздиже,
а руши се због уста покварених.
12 Безуман је ко презире ближњег свога,
а разборит човек ћути.
13 Клеветник се скита и открива тајне,
а ко је верног духа тај ћути о томе.
14 Народ пропада где нема мудрог савета,
и успех је у многим саветницима.
15 Злопати се онај ко јамчи за туђинца,
а безбедан је човек који мрзи да јамчи.
16 Благонаклона жена завређује част,
а окрутни људи благо освајају.
17 Милостив човек чини добро души својој,
а силник самом себи шкоди.
18 Покварењак задобија непоштену надницу,
а ко сеје правду добија поштену надницу.
19 Живот даје стамена праведност,
а у смрт хрли онај што зло чини.
20 Господу је гадно срце покварених,
а уживање су му људи беспрекорног пута.
21 Несумњиво је да зликовац неће проћи некажњено,
а потомци праведника биће избављени.
22 Лепа жена која се одрекла памети,
златна је брњица на њушци крмаче.
23 Жеља праведника је само на добро,
а гневна је нада зликоваца.
24 Неко просипа, а опет има више,
а неко чува и не да шта би требало, па ипак осиромаши.
25 Дарежљива душа биће награђена
и напојен онај који друге поји.
26 Људи куну оног ко задржава жито,
а благослов дају оном што га продаје.
27 Ко предано тражи добро, тражи наклоности,
а ко трага за злом, оно га и стиже.
28 Пашће свако ко се узда у своје богатство,
а пупиће праведници ко зелена грана.
29 Ко запусти породицу наследиће ветар,
безумник ће бити слуга срцу мудром.
30 Плод праведника је дрво живота
и мудар је онај који задобија душе.
31 Гле, већ је и праведник на земљи награђен,
а камоли злочинац и грешник неће бити!
12 Ко воли опомену воли знање,
а простак је ко презире укор.
2 Добар човек добија Господњу наклоност,
а он проклиње човека који прави сплетке.
3 Поквареношћу се нико неће учврстити,
а корен је праведника непоколебив.
4 Честита је жена круна мужу своме,
а жена раскалашна му је као трулеж у костима.
5 Праведни су науми праведника,
а савети покварених су обмана.
6 Речи злих људи крв вребају у заседи,
а честити се устима својим ослобађају.
7 Зликовци се руше и више их нема,
а дом праведника истрајава.
8 Човек се цени према разборитости својој,
а срце покварењака биће презрено.
9 Бољи је неугледан човек, а са слугом,
него онај што уздиже себе, а нема да једе.
10 Праведник се брине и за добро својих животиња,
а злобници су окрутни и кад се смилују.
11 Изобиље хране има онај који своју земљу ради,
а шупљоглавац тежи безвредним стварима.
12 Злобник жуди за злим пленом,
а корен праведника је плодоносан.
13 Злобнику је замка у греху усана,
а праведник се клони невоље.
14 Човек се насити добра плодом уста својих
и врати му се све што рукама ради.
15 Безумник сматра да живи исправно,
али је мудар онај ко слуша савет.
16 Безумников се гнев одмах препозна,
а ко је обазрив покрива срамоту.
17 Кад верни сведок сведочи, он објављује правду,
а лажљиви сведок обмањује.
18 Има људи који говоре несмотрено као да боду мачем,
а језик мудрих лечи.
19 Истинољубива уста ће довека утврђена бити,
а лажљиви језик ће нестати док трепнем.
20 Обмана је у срцу оних што смишљају зло,
а радост следује оне што зову на мир.
21 Праведника не сналази никаква невоља,
а зликовци су пуни немира.
22 Лажљиве су усне одурне Господу,
а милина су му истинотворци.
23 Обазрив човек не открива знање,
а срце будаластих разглашава безумље.
24 Рука марљивих људи ће владати,
а ленштина мора да робује.
25 Срце што стрепи повија човека,
а добра реч га ведри.
26 Праведник бира себи пријатеља,
а неправеднике заводи пут њихов.
27 Нема печења за ленштину,
човеку је благо марљивост његова.
28 Живот је на путу праведности
и нема смрти на њеној стази.
13 Мудар син прихвата очево васпитање,
а подругљивац не слуша укор.
2 Човек се насити добра од плода уста својих,
а покварењаци су гладни насиља.
3 Ко год чува уста своја чува живот свој,
а пропаст следује ономе ко шири своје усне.
4 Душа ленштине је гладна, али нема ништа,
а душа се марљивих људи нахрани.
5 Праведник мрзи лаж,
а злобник одурно и срамно поступа.
6 Праведност чува пут честитог,
а неправда обара грешника.
7 Неко себе представља богатим, али нема ништа,
а неко себе представља сиромашним, а пребогат је.
8 Човек богатством откупљује душу своју,
а сиромах и не чује претњу.
9 Светло праведника блешти,
а светиљка зликоваца гасне.
10 Бахатост једино раздор изазива,
а мудрост је код оних који примају савет.
11 Нагло стечено богатство се умањује,
а увећава се оно сакупљано радом.
12 Дуготрајно надање жалости срце,
а испуњена жеља је као дрво живота.
13 Ко презире реч себи самом шкоди,
а ко страхује од заповести награђен ће бити.
14 Мудрачева поука врело је живота
и одвраћа од смртних замки.
15 Проницљивост стиче наклоност,
а пут неверних је непромењив.
16 Сваки обазрив човек ради према знању,
а безумни шири безумље.
17 Гласник зла у зло пада,
а сведок истине лечи.
18 Сиромаштво и срамота стижу оног ко не мари за опомену,
а почашћен ће бити онај ко прихвата укор.
19 Слатка је души жеља испуњена,
а безумнику је мрско да се од зла одврати.
20 Биће мудар ко иде с мудрима,
а настрадаће ко се дружи с безумнима.
21 Грешнике пропаст прогони,
а праведници су добром награђени.
22 Добар човек оставља наследство унуцима,
а грешникова се добра чувају за праведника.
23 Обиље је хране на неузораном пољу сиромаха,
али га је неправда односи.
24 Ко свој прут штеди мрзи свога сина,
а воли га ко га на време кори.
25 Када једе, праведнику се душа наједе,
а стомак злобника остаје гладан.
14 Свака мудра жена кући своју кућу,
а безумна је жена раскућује рукама својим.
2 Господа се боји ко честито живи,
а презире га онај ко покварено живи.
3 Безумников говор је батина за леђа његова,
а мудре чувају уста њихова.
4 Где волова нема и јасле су чисте,
у снази је вола обиље плодова.
5 Веран сведок не говори лажи,
а лажљиви сведок одише лажима.
6 Подругљивац мудрост тражи и не налази је,
а поучен човек знање проналази лако.
7 Иди од безумника,
од њега нећеш чути паметне речи.
8 Мудрошћу обазрив човек схвата пут свој,
а безумље безумних је обмана.
9 Безумници се ругају греху,
а међу честитима је добра воља.
10 Срцу је позната горчина његова
и туђинац не дели његово весеље.
11 Кућа ће злобника бити разорена,
а шатор праведника ће процветати.
12 Неки пут пред човеком као да је прав,
али завршава на путевима смрти.
13 Срце боли и у смеху,
а и радост на свом крају понекад је жалост.
14 Својих ће се путева наситити отпадник,
а и добар човек биће сит од својих.
15 Лаковерни свачему верује,
а обазрив пази на свој корак.
16 Мудар се човек боји греха, клони га се,
а немудар је распојасан, у себе сигуран.
17 Будаласто ради човек који брзо плане,
а и сплеткарош је омражен.
18 Лаковерним следује безумље,
а обазриви се знањем ките.
19 Пред добрим ће се људима злобници клањати
и покварењаци пред вратима праведних.
20 И суседу своме мрзак је сиромах,
а много је оних што воле богатога.
21 Грешан је човек што презире ближњег свога,
а благословен је онај који је наклоњен понизнима.
22 Не застрањују ли сплеткароши?
Милост и истина онима што добро смишљају.
23 Од сваког вреднога рада долази зарада,
а од празних прича само оскудица.
24 Мудрима је круна њихово богатство,
немудрост је немудрог глупава.
25 Истинољубив сведок спасава животе,
а лажљиви слаже чим зине.
26 У богобојазности је поуздање јаком
и уточиште деци његовој.
27 Врело је живота богобојазност
и одвраћа од смртних замки.
28 Царева је слава у мноштву народа,
а кад живља нема, тад владар пропада.
29 Ко се споро срди врло је разборит,
а ко брзо плане велича безумље.
30 Здраво срце – здраво тело;
љубомора – трулеж у костима.
31 Ко тлачи убогог срамоти му Саздатеља,
а слави га онај што се убогом смилује.
32 Опаки ће срушен бити опакошћу својом,
а праведник и у смрти уточиште има.
33 Мудрост почива у срцу разумног човека,
чак је и у нутрини безумника обелодањена.
34 Праведност уздиже народ,
а грех је срамота народу.
35 Цар поштује слугу што честито ради,
а гневан је на онога што ради срамотно.
15 Благи одговор утишава гнев,
а груба реч покреће јарост.
2 Језик мудрих добро влада знањем,
а уста безумних бљују безумљем.
3 Господње су очи на свакоме месту,
мотрећи на зле и на добре.
4 Здрав је језик ко дрво живота,
а дух слама језик поган.
5 Безумник презире опомену свога оца,
а разборит је ко мари за укор.
6 Велико је благо у дому праведника,
а злобнику је мука да заради.
7 Знање расипају уста мудрих људи,
што не чини срце безумника.
8 Гадна је Господу жртва зликоваца,
молитва честитих њему је милина.
9 Господу је мрзак пут злобника,
а воли онога који правду следи.
10 Немило је поучење за онога ко се одриче пута,
а умреће онај ко мрзи прекор.
11 Пред Господом су и Свет мртвих и трулеж мртвих,
а камоли срца људских потомака.
12 Подругљивац не воли онога који га кори
и не иде код мудрих људи.
13 Весело срце ведри лице,
жалосно срце слама дух.
14 Разборито срце тежи знању,
а уста се безумника безумљем хране.
15 Немили су сви дани невољника,
а човек се доброг срца гости непрестано.
16 Боље је и мало у богобојазности,
него благо силно и са њим стрепња.
17 Бољи је тањир поврћа у љубави,
него утовљени во у мржњи.
18 Гневан човек распаљује свађу,
а смирени човек утишава сукоб.
19 Пут ленштине је обрастао трњем,
а пут је честитих поравнан.
20 Мудар син радује оца,
а безуман човек презире мајку своју.
21 Безумника радује безумље,
а разборит човек равно иде путем.
22 Науми се изјалове кад нема савета,
а остваре с мноштвом саветника.
23 Човек се радује кад одговори тачно;
како је добра реч у право време!
24 Стаза живота за разумног према горе води,
и не да му према доле, у Свет мртвих да скрене.
25 Господ руши кућу гордих људи
и јача међу удовице.
26 Намере зликовца гадне су Господу,
а чисте су му речи љубазности.
27 Кући својој беду наваљује ко нечасно и лакомо стиче,
а живеће онај човек ком се мито гади.
28 Срце праведника промишља одговор,
а уста покварених људи злом бљују.
29 Господ је далеко од покварењака,
а слуша молитву праведника.
30 Бистар поглед и срце весели,
а добре вести подмлађују кости.
31 Ухо које слуша поуку живота,
трајаће у друштву мудрих људи.
32 Ко не мари за опомену, презире са̂м себе,
а ко слуша укор стиче разборитост.
33 Богобојазност је поука мудрости,
а пре части долази понизност.
16 Човек нешто срцем намерава,
али од Господа је језика одговор.
2 У очима својим човеку су чисти путеви,
али Господ проверава намере срца.
3 Своја дела препусти Господу
и учврстиће твоје науме.
4 Господ је начинио све за своју сврху,
па чак и злобника за дан страдања.
5 Господу је мрско свако узносито срце.
Нема сумње да тај неће проћи некажњено.
6 Милошћу и истином откупљује се кривица
и богобојазност одвраћа од зла.
7 Када су Господу мили човекови путеви,
он га и са непријатељима његовим мири.
8 Боље је и мало, а по правди,
него обиље стеченог, а по неправди.
9 Срце човеково смера својим путем,
али Господ усмерава његове кораке.
10 Цар пресуђује надахнутом објавом
и одлуке му нису неправедне.
11 Праведне су Господње мере и теразије,
сви тегови у торби његово су дело.
12 Гадост је кад цареви покварено раде,
јер се праведношћу учвршћује престо.
13 Цареви цене правдољубива уста,
они воле оног ко искрено збори.
14 Царева је срџба као весник смрти
и мудар је човек гаси.
15 Живот је у ведрини царевог лица,
наклоност је његова као облак пролећне кише.
16 Колико је боље тежити мудрости него злату,
тежити умности више него тежити сребру!
17 Пут честитих је одвраћање од зла,
живот свој чува онај ко свој пут сачува.
18 Пред пропашћу иде понос
и пред падом иде дух надмени.
19 С понизнима боље бити понизан,
него плен делити с бахатима.
20 Добро налази ко на реч припази
и како је благословен онај ко се у Господа поузда!
21 Промућурним зову оног срца мудрог
и љубазне усне су уверљивије.
22 Врело је живота проницљивост онима што је имају,
а безумље је шиба безумнима.
23 Срце мудроме даје шта ће да каже
и уснама његовим јача убедљиву поуку.
24 Медено саће су речи љубазне,
сласт су души и здравље костима.
25 Неки пут пред човеком као да је прав,
али завршава на путевима смрти.
26 Себи ради ко год да ради,
јер га гладна уста нагоне на то.
27 Ништарија ископава зло
и усне су му попут ватре која прљи.
28 Сплеткарош сплетке сплиће
и клеветник раздваја блиске пријатеље.
29 Насилник мами ближњег свога
и грозним га путем води;
30 намигује очима и гадости смишља,
стиска уста и зло постиже.
31 Прелепа је круна коса седа
кад се нађе на праведном путу.
32 Бољи је дуготрпљив човек од јунака,
и онај који собом влада од освајача града.
33 У крило се коцка баца,
али од Господа долази свака одлука њена.
17 Бољи је и залогај сувог хлеба у спокоју,
него кућа пуна жртвеног меса у свађи.
2 Честити слуга ће владати над нечасним наследником
и делиће наследство са браћом.
3 Топионица је за сребро и пећ је за злато,
а Господ испитује срца.
4 Злотвор пази на усне зликовачке,
а заводник слуша језик раздора.
5 Ко се руга сиромаху срамоти му Саздатеља,
некажњено неће проћи ко ликује због пропасти.
6 Унуци су старцима ко круна
и дика су родитељи деци.
7 Будали не стоје усне беседничке,
а камоли кнезу усне лажљивице.
8 Мито је за даваоца као драги камен,
јер му чини да успева где се год окрене.
9 Ко преступ покрива, тежи љубави,
а ко причу препричава раздваја блиске пријатеље.
10 Укор разумнога прониче дубоко,
више него неразумног стотину удараца.
11 Зликовцу је само до метежа стало,
али ће му бити послан сурови посланик.
12 Боље је човеку да набаса на медведицу којој су отели медведиће,
него на безумника у лудости његовој.
13 Ко на добро злом узвраћа,
никада му од зла неће починути кућа.
14 Ко препирку отпочиње, тај бујицу ослобађа.
Зато се заваде клони пре него што шикне.
15 И онај што оправдава кривог и онај што окривљује правог –
обојица су мрски Господу.
16 Чему благо у руци немудрог,
кад намере нема да мудрост затражи?
17 Пријатељ воли у свако доба,
а и брат се за невољу рађа.
18 Неразуман човек руку пружа
и сигурно јамчи за ближњега свога.
19 Ко воли раздор воли и преступ,
посрнуће тражи ко подиже врата своја у висине.[a]
20 Човек срца поквареног не налази добро,
а коме је поган језик у невољу пада.
21 Жалостан је ко роди безумног
и нема радости оцу неукога.
22 Весело срце добро здравље даје,
а дух потиштени суши кости.
23 Покварењак прима мито из недара
да поквари стазе праведности.
24 Мудрост је пред лицем разумног човека,
а очи безумног на крају су земље.
25 Будаласти син туга је свом оцу,
огорчење оној што га је родила.
26 Није добро глобити праведника
ни шибати честите због правде.
27 Истински је мудар човек штедљив на речима,
а ко је племенитог духа разуман је човек.
28 И безумник чак се чини мудрим када ћути,
кад затвара усне своје разумним га држе.
18 За жељом својом жуди саможиви човек,
на мудрост се сваку изнервира.
2 Безумник не ужива у разборитости,
него у разоткривању свога срца.
3 Када дође зао човек долазе и презир
и брука са срамотом.
4 Дубоке су воде речи у устима људским
и врело мудрости поток је набујали.
5 Страшно је држати страну неправеднику
да би праведнику одузели правду.
6 У свађу срљају усне безумника
и батине му уста призивају.
7 Безумника руше сопствена уста
и усне му живот вребају.
8 Речи клеветника су као посластице
што у стомак клизе.
9 Ко је лењ у послу своме
побратим је великом расипнику.
10 Име је Господње моћна кула
у коју се на висину склања праведник.
11 Богатство је богатоме попут утврђења,
попут зида високога у машти његовој.
12 Срце се човека узнесе пред пропаст,
а пре части долази понизност.
13 Будаласт је и срамотан онај
који узвраћа реч пре него је чуо.
14 С болешћу се својом носи дух у човеку.
Али ко се носи с духом утученим?
15 Знању тежи срце промућурног,
а и ухо мудрог предано је њему.
16 Човек даром себи пут отвара
и он га одводи пред велике људе.
17 У праву је ко је први у својој парници,
али онда дође његов ближњи па га испитује.
18 Жреб прекида размирице
и неслогу међу моћницима.
19 Увређени брат је тврђи од утврђеног града
и размирице су као решетка тврђаве.
20 Плодом уста својих сити човек стомак свој,
сити га плодом усана својих.
21 Језик влада и животом и смрћу;
ко га воли, јешће његов плод.
22 Ко нађе жену, нашао је благо,
благодат је добио од Господа.
23 Молећиво сиромах беседи,
а богаташ оштро одговара.
24 Човек с много пријатеља може и да страда,
али има пријатеља приснијих од брата.
19 Бољи је и сиромах што честито живи,
него човек нечистих усана и безумник.
2 И човек без знања је опак
и онај што срља, тај лута.
3 Лудост човеку подрива пут
и срце му се на Господа гневи.
4 Богатство доноси много пријатеља,
а сиромах је напуштен од свог пријатеља.
5 Лажљив сведок неће проћи без казне
и ко лажи шири избавити се неће.
6 Многи се додворавају великодушном
и сви су пријатељи са дарежљивим.
7 Сиромаха мрзе сва браћа његова,
његови га пријатељи још више напуштају!
Он их тражи,
дозива их, а њих нема.
8 Ко срце испитује, самог себе воли;
ко се држи разборитости проналази добро.
9 Лажљив сведок неће проћи без казне,
настрадаће тај што лажи шири.
10 Будаластом раскош не пристаје,
а камоли слузи да влада главарима.
11 Човекова обазривост чува га од срџбе,
на част му је да пређе преко увреде.
12 Царева је срџба лавић који риче,
а његова наклоност је ко роса по трави.
13 Безуман син упропаштава оца свога,
а женине су свађе као стално прокишњавање.
14 Кућа и имање наследство су од отаца,
а од Господа је жена обазрива.
15 Лењост води у дубоки сан,
а докони ће гладовати.
16 Живот свој чува ко заповест држи,
а умреће онај ко презире путеве своје.
17 Господу позајмљује ко даје сиромаху,
он ће да му узврати за то доброчинство.
18 Сина свога кажњавај докле има наде,
али срцем не пожели да га до смрти доведеш.
19 Бесан човек плаћа глобу
и ако га од ње спасеш, мораћеш то поново да радиш.
20 Слушај савет и прихвати укор
да постанеш мудар у зрелим данима.
21 У срцу човека многе су намере,
али Господњи се наум остварује.
22 Оданост је пожељна за човека[b];
боље и сиромашан него лажљив.
23 Богобојазност значи живот,
па испуњен човек почива непохаран злом.
24 Ленштина умаче руку у чанак,
али је устима својим не приноси.
25 Шибај подругљивца па ће лаковерни постати мудар,
прекори разумног и схватиће поуку.
26 Ко оца злоставља и тера мајку,
син је који доноси бруку и срамоту.
27 Сине, престани, и слушај укор
да не застраниш од поука знања.
28 Безвредан се сведок руга правди
и уста злих људи прождиру злобу.
29 За подсмеваче спремљена је казна
и батина за леђа безумника.
20 Вино је подсмевач и жестоко пиће свађалица,
немудар је ко се због њих тетура.
2 Царево је насиље као рика лавића,
ко га раздражује себи самом шкоди.
3 На част је човеку да се клони свађе,
а сваки се безумник избезуми.
4 Кад је јесен – ленштина не оре,
кад је жетва – он проси и оскудева.
5 Дубока је вода замисао човековог срца,
ал’ је црпсти може само човек разборити.
6 Многи људи објављују свима своју доброту,
али ко ће наћи оданог човека?
7 Праведник живи честитост своју
и како су само благословена деца након њега!
8 Цар који седи на судском престолу
погледом својим све зло расипа.
9 Може ли ко рећи: „Срце сам своје очистио,
чист сам од греха свога“?
10 Неједнаки тегови и мера двојака –
обоје су огавни Господу.
11 И дете се по делима својим препознаје,
да ли су му дела исправна и чиста.[c]
12 И ухо што чује и око што види,
и једно и друго створио је Господ.
13 Не воли спавање да не осиромашиш,
пробуди се и најешћеш се хлеба.
14 „Безвредно! Безвредно!“ – говори купац –
а онда се хвали када оде својим путем.
15 Постоји злато и мноштво драгуља,
али учене усне су као драгоцени накит.
16 Узми хаљину ономе што јамчи за туђинца,
и залог му узми кад јамчи за незнанца.
17 Човеку је сладак непоштени хлеб,
али су му после уста песка пуна.
18 Намере осмисли саветом
и мудрим вођењем ратуј.
19 Оговарач скита и одаје тајне,
зато се не петљај са брбљивцем.
20 Ко проклиње и оца и мајку,
светиљка му догорева у најцрњој тами.
21 У почетку нагло згрнуто наследство
остаје неблагословено на свом крају.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.