Bible in 90 Days
1 Виђење Исаије сина Амоцова, што је за Јуду и Јерусалим видео у време Јудиних царева: Озије, Јотама, Ахаза и Језекије.
Неразумни и грешни народ
2 Чујте, небеса! Слушај, земљо,
јер говори Господ:
„Синове сам васпитао и подигао,
а они се одметнуше од мене.
3 Во познаје власника својега
и магарац јасле господара својега.
Израиљ не зна;
народ мој не разуме!“
4 Јао, грешнога ли пука,
народа огрезлог у кривици,
потомака злочиначких,
синова покварењачких!
Господа су оставили;
Светитеља Израиљевог презрели,
леђа му окренули.
5 Где још да ударим,
одметници тврдокорни?
Сва је глава болна
и све срце изнемогло;
6 од пете до главе здравог места нема,
него су убоји и модрице и ране отворене;
очишћене нису,
у завојима нису,
уљем заблажене нису.
7 Опустошена вам је земља,
огањ вам је градове попалио,
ваше њиве пред вама харају туђинци.
Пустош је као кад опустоше туђинци.
8 Остављена је ћерка сионска
као сеница у винограду,
као колиба у градини за краставце,
као град под опсадом.
9 Да нам Господ над војскама
није оставио остатка,
као Содома били бисмо,
слични Гомори били бисмо.
10 Реч Господњу чујте,
главари содомски!
Закон Бога нашег послушајте,
народе гоморски!
11 „Шта ли ће мени мноштво жртава ваших?
– говори Господ.
Сит сам овнујских свеспалница
и наслага лојних са телади гојних.
И крв од бикова и јагањаца и јараца
не мили се мени.
12 Кад долазите да ми се покажете,
ко то тражи од вас
да по мојим предворјима трупкате?
13 Не умножавајте безвредне приносе,
кађење на које се гадим;
младине и суботе, сазивање сазива,
не подносим зле[a] свечаности.
14 Младине ваше и празници ваши,
то мрзи душа моја,
то је терет за ме,
додија ми подносити.
15 Кад за молитву ширите руке своје,
ја од вас одвраћам очи своје;
и кад продужујете молитву,
ја вас не слушам.
Ваше су руке огрезле у крви.
16 Оперите себе, очистите себе.
Уклоните злоћу дела ваших испред очију мојих.
Престаните зло чинити,
17 учите се добро чинити: тежите праву,
ублажите угњетавање,
дајте права сиротињи,
парничите се у корист удовице.
18 Затим дођите да расправљамо
– говори Господ –
буду ли греси ваши као скерлет,
постаће бели као снег;
буду ли црвени као пурпур,
постаће као вуна.
19 Ако будете вољни и послушате,
добра земаљска јешћете.
20 А ако одбаците и буните се,
мач ће вас прогутати
– јер уста Господња рекоше.“
Тужбалица над Јерусалимом
21 Како се претвори у блудницу
верна насеобина!
Била је пуна правичности,
у њој је боравила правда,
а сада су убице.
22 Твоје је сребро као згура постало.
Твоје пиће се разводнило.
23 Твоји главари су се одметнули,
с крадљивцима другови су постали.
Сваки се граби за мито
и хрли за поклонима.
Право сиротињи они ускраћују;
удовичина парница до њих не досеже.
24 Зато говори Господар,
Господ над војскама, Силни Израиљев:
„Ах, кад се искалим на противницима
и кад се осветим непријатељима!
25 Кад руку на тебе испружим,
да лужином згуру твоју очистим,
да из тебе онечишћења уклоним.
26 Па ти судије опет поставим као некад,
саветнике као од давнина,
те да те прозову
’Град праведности’,
’Верна насеобина.’“
27 Правда ће откупити Сион,
и праведност покајнике његове;
28 а преступници и грешници заједно ће се скршити
и они који напуштају Господа погинуће.
Против обожавања светог дрвета
29 „Због племенитог дрвећа ће се стидети,
зато што их славите;
и због лугова ћете се црвенети,
зато што сте их изабрали.
30 Ви ћете бити слични храсту,
с лишћем што се на њему суши.
Налик лугу у ком воде нема.
31 И скривено благо ће бити као кучина,
и онај ко га начини као варница –
обоје ће заједно изгорети,
а нико неће гасити.“
Мир неуздрмани
2 Виђење Исаије сина Амоцова за Јуду и Јерусалим.
2 Догодиће се у последње дане
и гора Дома Господњег
биће постављена врх гора,
и узвишена изнад брегова.
Сви пуци према њој ће се стицати.
3 Многи народи ће ходати и говорити:
„Хајде, попнимо се на гору Господњу,
у Дом Бога Јаковљева,
те да нас он научи путевима својим,
и да ми ходамо стазама његовим.“
Јер ће поучење изаћи са Сиона,
и реч Господња из Јерусалима.
4 Па ће он бити судија међу пуцима,
и он ће бити меродаван за народе многе;
те ће они мачеве прековати у раонике,
а копља у српове.
Неће више народ против народа подизати мачеве,
нити ће се више учити ратовању.
5 Доме Јаковљев, хајдемо,
у светлости Господњој да ходамо!
Долазак Господњи
6 Та, ти си напустио свој народ,
дом Јаковљев.
Зато што су пуни врачања са истока
и гатара као Филистејци,
и деци туђинаца они се умиљавају.
7 Његова земља је сребра и злата пуна,
и ризницама његовим нема броја;
његова земља је коња пуна,
и колима његовим нема броја.
8 Његова је земља идола пуна,
и пред делом руку својих они ничице падају,
пред оним што прсти њихови начинише.
9 Ипак, човек ће се савити,
и муж ће се понизити,
а ти им нећеш опростити.
10 Уђи у стену, сакриј се у прашину
пред страхом Господњим,
пред сјајем величанства његова.
11 Охоли човеков поглед биће скрхан
и бахатост људска понижена.
Господ ће бити узвишен, он једини – у дан онај.
12 Јер биће то дан Господа над војскама
против свих поноситих и надмених,
против свих што се узвисише
да их он обори;
13 против свих кедрова ливанских, високих и уздигнутих,
и против свих храстова васанских,
14 и против свих гора високих,
и свих брегова уздигнутих;
15 и против сваке куле високе,
и против свих зидина утврђених;
16 против свега бродовља тарсиског,
и против свих бродова раскошних.
17 Охолост људска биће скршена,
и надменост људска понижена.
Господ ће бити узвишен,
он једини – у дан онај,
18 а идоли ће нестати потпуно.
19 Нека уђу у пећине стеновите,
и у земунице у прашини,
пред страхом Господњим,
пред сјајем величанства његова,
кад устане да потресе земљу.
20 У дан онај човек ће побацати
своје идоле сребрне и своје идоле златне,
што су их њему начинили,
да се клања ничице
кртицама и слепим мишевима.
21 Улазиће у пећинске шупљине
и у распуклине у стенама
пред страхом Господњим,
пред сјајем величанства његова,
кад устане да потресе земљу.
22 Чувајте се, дакле, од човека!
Он дах има у ноздрвама.
Та, шта он вреди?
Безвлашће у Јерусалиму
3 Гле, Господар,
Господ над војскама,
одузима Јерусалиму и Јуди
снабдевање и издржавање,
снабдевање хлебом и снабдевање водом,
2 јунака и ратника,
судија и пророка,
руководиоца и старешину,
3 педесетника и претпостављеног,
саветника и вештог стручњака,
и онога који се предвиђањем бави.
4 „И дајем им дечаке за главаре;
и ћудљиве да над њима управљају.“
5 Народ гоњен бива: човек на човека,
и човек на ближњег својег;
дрски су: дечак на старешину,
и простак на одличника.
6 А свако ће хватати брата својега
у дому оца својега:
„Ти плашт имаш! Дођи! Поглавар буди наш!
Ово расуло узми у руке своје!“
7 А он ће се бранити у онај дан:
„Нећу то да исправљам.
У Дому моме хлеба нема, ни плашта нема.
Немој мене постављати за народног главара.“
8 Јер Јерусалим се руши,
и Јуда пада,
зато што су речи њихове
и дела њихова против Господа
пркошење у лице Слави његовој.
9 Израз лица њиховог против њих сведочи;
и као Содома грехом својим
размећу се и не крију.
Тешко души њиховој!
Сами себи пропаст припремају.
10 Кажите праведнику: биће му добро,
јер ће се хранити плодом дела својих.
11 Тешко опакоме на зло,
јер дела руку његових на њега ће пасти!
12 Народе мој!
Малолетници су њихови тлачитељи
и жене над њим владају.
Народе мој!
Који те воде, они те заводе,
и путеве твојих стаза они су запетљали.
13 На парницу Господ се подиже
и стао је на суд с народима.
14 Господ ће на суд доћи
против старешина народа својега
и против главара њихових:
„То сте ви виноград мој опустошили;
у вашим кућама сте задржали
што сте од сиромаха отели.
15 Шта вам је, те народ мој тлачите
и лице сиромаха дробите?
– говори Господар, Господ над војскама.“
Приговор Сионкама
16 И рече Господ:
„Шта се то шепуре ћерке сионске,
те ходају испружених вратова,
и очима намигују,
корацима ситним корачају,
ланчићима на ногама звецкају?
17 Господар ће учинити да теме ћерки сионских оћелави.
Господ ће разголитити стидна места њина.“
18 У дан онај ће Господар стргнути блештавост ланчића и гривни и месечића 19 и наушница и наруквица и копрена 20 и турбана и огрлица и појасића и стакалаца с мирисима и амајлија 21 и прстења и носних колутића 22 и скупоцених хаљина и плаштева и огртача и торбица 23 и шљокица и кошуљица и повезача и капица.
24 Место миомириса биће смрад;
место појаса биће врпца,
место коврџа биће обријано теме,
место гиздаве хаљине биће кострет,
место лепоте биће жиг.
Јерусалимске удовице
25 Мужеви ће твоји од мача погинути,
у окршајима јунаци твоји,
26 На вратницама твојим ће се кукати и туговати,
на земљи ћеш седети напуштена.
4 И седам ће се жена грабити
за једног човека – у дан онај –
и рећи ће: „О свом трошку ћемо се хранити;
о свом трошку ћемо се одевати.
Само нам дај да твоје име носимо;
скини са нас ту срамоту нашу.“
Остатак у Јерусалиму
2 У дан онај биће Изданак Господњи на дику и славу, а земаљски плод на достојанство и величанство избављенима и Израиљу. 3 Тако, који преостане на Сиону и који преживи у Јерусалиму, зваће се „свети“, свако ко је уписан међу живе у Јерусалиму.
Обећање обнове
4 Кад Господар љагу спере са сионских ћерки, и обрише крв проливену посред Јерусалима, духом суда и духом очишћења ватром; 5 тад ће Господ створити над целом чврстом гором сионском, и над саборима њеним: облак и дим дању, сјај пламена да блешти ноћу, јер ће он, Слава, заклон поврх свега бити 6 и сеница као сенка дању од припеке, штит и уточиште од олује и пљуска.
Песма о винограду
5 Запеваћу миљенику своме,
песму љубавника својега о винограду његовом.
Мој миљеник је виноград имао
на брдашцу родноме.
2 Он га окопа и од камења очисти,
те лозу племениту у њему посади.
Посред њега он кулу подиже
и у њему муљару сагради.
Чекао је да му роди грожђе,
а он њему изроди вињаге.
3 „Сад, становници јерусалимски, и ви, људи Јудејци,
ви будите судије на суду измеђ’ мене и мог винограда.
4 Шта још могох учинити за виноград мој,
а да му нисам учинио?
Зашто? Ја се надах да ће родити грожђе,
а он је изродио вињаге?
5 И сад да вам кажем
шта ћу да учиним винограду своме:
плот ћу његов уклонити,
нека га пустоше;
зид ћу његов развалити,
нека га изгазе;
6 у пустош ћу га претворити,
нити ће бити орезан, нити ће бити окопан;
нека сав зарасте у бодље и у трње;
и облацима ћу забранити
да над њим кишу пусте.“
7 Наиме, виноград Господа над војскама
дом је Израиљев;
и људи Јудејци
засад су његов премили.
Надао се он праву, а ето крвопролића;
надао се праведности, а ето вапаја.
Тешко онима…
8 Тешко онима
који примичу кућу уз кућу, поље уз поље,
састављају док све место не заузму,
те да једини сред земље останете.
9 Ушима својим слушам Господа над војскама:
„Баш ће куће многе опустети,
велике и лепе без житеља остати.
10 Јер виноград од десет вата[b] само ће бачвицу дати,
и засејана мера даће десети део.“
11 Тешко онима који рано ране
да се опијају пићем жестоким,
настављају до расвитка
зато што их вино распаљује.
12 Харфе и лире,
бубњеви и фруле и вино на гозбама су њиховим;
а за дело Господње не маре,
и рад руку његових не гледају.
13 Зато што знања нема,
народ мој ће у ропство одведен бити;
и славни његови ће од глади умирати,
и мноштво ће његово од жеђи горети.
14 Зато је Свет мртвих[c] ждрело своје развалио,
и неизмерне раље разјапио
да се у њих стрмоглаве слава његова и мноштво његово
уз буку његову и вику његову.
15 И човек ће се савијати,
и мужеван ће понижен бити,
и силници ће поглед оборити.
16 Господ над војскама судом ће се узвисити,
и Бог свети светост ће правдом доказати.
17 Јагањци ће као на пашњацима пасти,
и јарци ће по богаташким рушевинама брстити.
18 Тешко онима који на себе
кривицу навлаче ужима варалачким
и опакост конопцима колским –
19 онима који говоре: „Нека пожури,
нека похита са оним што чини,
па да видимо.
Нека се приближи и нека дође Светитељ Израиљев
са оним што је наумио,
па да знамо!“
20 Тешко онима који зло добрим називају,
а добро злим;
таму као светлост представљају,
а светлост као таму;
горко као слатко представљају,
а слатко као горко!
21 Тешко онима који у својим очима су мудри
и сами пред собом паметни!
22 Тешко онима који су у вину силни,
и у мешању жестоких пића храбри;
23 који за мито кривца оправдавају,
и праведничку праведност потискују.
24 Зато, као што пламени језици стрњику прождиру,
и као што ватра сено прогута,
тако ће корен њихов иструнути,
као прах ће се пупољак њихов разлетети;
зато што одбацише Закон Господа над војскама
и презреше реч Светитеља Израиљева.
Гнев Господњи
25 Зато се распалио гнев Господњи против његовог народа,
те он на њега подиже руку своју и тако га удари
да се потресоше планине;
па телеса њихова леже као смеће посред улица.
Ипак, гнев се његов још не смирује,
још је испружена рука његова.
Надиру Асирци
26 Он подиже ратну заставу народима издалека;
и он им зазвижди до краја земље;
и гле, брзом хитрином они долазе.
27 Међу њима нема ни уморна, ни сустала,
ни дремљива, ни поспана;
ни да им се појас око струка распасује,
ни да им се ремен на сандали дреши.
28 Њихове су стреле добро зашиљене;
њихови су лукови сви запети;
њихових коња копита су као кремен;
њихови су точкови као вихор.
29 Њихова је рика као у лава,
они ричу као млада звер,
и реже, и плене, и односе,
и нико их не спречава.
30 И режаће на њега у дан онај
као море када режи.
Погледа ли неко на земљу,
гле, тама је и тескоба,
и светлост замрачена облацима њеним.
Бог позива Исаију
6 Године кад је умро цар Озија видех Господа како седи на високом и уздигнутом престолу, а скути његовог плашта су испуњавали храм. 2 Изнад њега су се поставили шестокрили серафими. Сваки је имао шестора крила: двама је заклањао лице, двама је покривао ноге, а двама крилима је летео. 3 Они су клицали један другом и говорили:
„Свет, свет, свет је Господ над војскама!
Пуна је сва земља славе његове!“
4 Од гласа оног који кличе затресли су се довраци на праговима и Дом се напунио димом.
5 На то сам рекао: „Тешко мени, пропао сам, јер сам човек нечистих усана, и станујем сред народа нечистих усана; а Цара, Господа над војскама, виделе су очи моје!“
6 Тада је један од серафима долетео к мени. У руци му је била жеравица што је хватаљкама узео са жртвеника. 7 Њом је дотакао моје усне и рекао: „Ево, ово је дотакло усне твоје, и скинута је кривица твоја, и опроштен је грех твој.“
8 Затим сам чуо глас Господарев како говори: „Кога да пошаљем? И ко ће поћи за нас?“
А ја сам рекао: „Ево мене! Пошаљи мене!“
9 Он је на то рекао: „Иди и реци том народу:
’Слушаћете и нећете разумети,
гледаћете и нећете видети.’
10 Отежај салом том народу срце,
оглуви уши његове,
ослепи очи његове,
док прогледају очи његове,
и прослушају уши његове,
и разбере срце његово,
и покаје се и исцели га.“
11 Тада сам рекао: „Докле, Господару?“
Одговорио је:
„Док су туробни градови без становника,
и куће без човека,
и туробне њиве за пустошење,
12 и Господ отера људство,
и велико разарање буде у самој земљи.
13 Па остане ли у њој десетина,
и она ће се вратити.
И биће спаљен као брест,
и као храст који је оборен до пања свога.
Потомство свето из пања његовог.“
Прва опомена Ахазу: најезда са севера
7 У дане Јудиног цара Ахаза, сина Јотама, сина Озијина, подигоше се арамејски цар Ресин и израиљски цар Фекај, син Ремалијин, да ратују против Јерусалима, али нису могли да га освоје.
2 Тада су дојавили династији Давидовој говорећи: „Арамејци су се улогорили у Јефремовој области.“ И задрхтало је срце њихово и срце народа њиховог као кад шумско дрвеће задрхти због ветра.
3 Онда је Господ рекао Исаији: „Изађи да сретнеш Ахаза, ти и син твој Сеар-Јасув, на крај водовода Горњег језера на путу за Бељарево поље, 4 и реци му: ’Пази и буди спокојан и не бој се! И срце твоје нека се не плаши од ова два угарка задимљена, због распаљеног гнева Ресина и Арама и због сина Ремалијина, 5 ни зато што су се заверили против тебе на зло Арам и Јефремовци и син Ремалијин, те говоре: 6 „Кренимо на Јуду и опколимо је и освојимо за себе, и зацаримо усред ње за цара сина Тавеиловог.“ 7 Говори Господар Господ:
„То се збити неће,
и то бити неће!
8 Зато што Арамом Дамаск господари,
а Дамаском Ресин господари,
и кроз шездесет пет година
биће разорени Јефремовци као народ;
9 а Јефремовцима Самарија господари,
а Самаријом син Ремалијин господари;
ако не верујете,
нећете се одржати.“’“
Друга опомена Ахазу: Емануил
10 Господ је опет проговорио Ахазу и рекао: 11 „Заишти знак од Господа Бога својега било из дубине бездана било с висине од горе.“
12 Ахаз је, међутим, одговорио: „Нећу тражити и нећу искушавати Господа.“
13 Тада је Исаија рекао: „Чујте, династијо Давидова! Зар вам је мало што сте дојадили људима, па и Богу моме хоћете да дојадите? 14 Зато ће вам са̂м Господ дати знак: ето, девојка ће затруднети и сина ће родити, и наденуће му име ’Емануил’[d]. 15 Масло и мед јешће да сазна како да одбаци зло и одабере добро; 16 јер пре него што дечак сазна како да одбаци зло и одабере добро, биће напуштена земља за коју се ти бринеш пред оба цара њена. 17 Довешће Господ против тебе, и против народа твог, и против династије твоје дане каквих није било, од дана кад се Јефремовци одвојише од Јудејаца – довешће цара асирског.“
Асирија је Божије оруђе
18 У дан онај зазвиждаће Господ зунзарама на ушћу египатских токова и пчелама по земљи асирској, 19 да све оне дођу и да попадају по стрмим коритима потока сувих, и по раселинама стена, по трњацима и свим пашњацима. 20 У дан онај, Господар ће обријати бритвом изнајмљеном с ону страну Еуфрата, царем асирским, обријаће главу и длаке с ногу, и браду ће такође збрисати. 21 У дан онај, свако ће хранити по јуницу из крда и по две овце, 22 а од обиља обрађеног млека маслом ће се хранити; маслом и медом ће се хранити свако ко у земљи буде преостао. 23 У дан онај, на сваком месту где је чокота хиљаду, што вреде сребрњака хиљаду, тамо ће бити бодље и трње; 24 са стрелом и луком тамо ће се долазити, јер ће земља бити сва у бодљама и трњу, 25 а по горама свим, где се мотиком копало, нико тамо долазити неће, због страха од бодљи и трња; тамо ће се говеда слати, тамо ће овце газити.
Исаија добија сина
8 Рекао ми је Господ: „Узми велику плочу и на њој напиши народним писмом: ’Брз на грабеж – хитар на плен.’“ 2 Потом сам за оверу записа узео поуздане сведоке: свештеника Урију и Захарију сина Јеверехијина. 3 Онда сам се приближио пророковици те је она зачела и родила сина. Тада ми је Господ рекао: „Надени му име ’Брз на грабеж – хитар на плен’, 4 јер пре него што дечак научи ’тата’ и ’мама’, носиће се пред цара асирског богатство из Дамаска и плен из Самарије.“
Силоам и Еуфрат
5 Опет ми Господ упути реч говорећи:
6 „Зато што овај народ одбацује
спокојне токове силоамских вода,
а весели се пред Ресином
и пред сином Ремалијиним,
7 гле, зато ће Господар на вас навести
воде с Еуфрата, силне и велике –
цара асирског и сву славу његову –
и оне ће се излити из корита свога
и прелиће се преко свих обала;
8 провалиће у Јуду, разлиће се
и поплавиће је, попеће се до грла њезина,
и крила ће раширити своја преко земље твоје,
о, Емануиле!“
Бог је против завојевача
9 Удружујте се на зло, о, народи, али бићете смрвљени!
Послушајте ви, даљине земаљске.
Опашите се,
и бићете смрвљени.
Опашите се,
и бићете смрвљени.
10 Смишљајте заверу – биће уништена;
само се ви договарајте – биће узалуд;
зато што је с нама Бог.
Спотицање и посртање
11 Јер Господ ми је овако говорио кад ме је руком ухватио и кад ме је опоменуо да не идем путем којим овај народ иде. Рекао је:
12 „Не зовите завером
све што народ овај назива завером;
не бојте се чега се он боји
и нека у вама страха не буде.
13 Господ над војскама, нека вам светиња буде он,
бојте се њега,
нека вас прожима страх од њега.
14 Светилиште биће он,
и камен за спотицање
и стена за посртање
обема династијама израиљским,
замка и мрежа
за све становнике јерусалимске.
15 Многи ће се од њих саплести
и пашће и разбиће се,
заплешће се и ухватиће се.“
Сведочење, откривење, Закон
16 Сачувај сведочење,
запечати Закон међу ученицима мојим.
17 Ја ћу се поуздати у Господа
који је лице своје сакрио од потомака Јаковљевих, њему се ја надам.
18 Ево мене и деце коју ми је дао Господ за знак и чудеса у Израиљу од Господа над војскама, који борави на гори Сион.
Тама прелази у светло
19 А кад вам буду говорили: „Питајте призиваче духова и видовњаке који шапућу и мрмљају…!“ Не треба ли народ да пита свог Бога, него да се код мртвих распитују за живе? 20 Уз Закон и уз сведочење! Ко ово не рекне, зору нека не дочека. 21 Лутаће по њој потлачен и гладан; кад изгладни разјариће се и псоваће свога цара и Бога својега, буде ли лице према горе окренуо. 22 Буде ли по земљи погле́дао, видеће страхоту и таму и мрак како гуши, и загнатог у страву.
Бог се јавља и објављује
9 Али неће бити мрак што њу гуши као у времену претходном, кад је обезвредио земљу завулоновску и земљу нефталимску, а потоњи ће прославити пут што води ка мору с друге стране Јордана, Галилеју многобожачку.
2 Народ који по тами хода,
велику је светлост угледао,
настањене у земљи сена смртнога,
светлост их јарка обасја.
3 Радост си увећао;
пред тобом се радују
као у жетвеној радости,
као што се веселе када плен деле;
4 јер јарам на њ натоварен
и обрамицу на његовом рамену,
шибу прогонитеља његова,
ти си поломио као у дан мадијански.
5 Та, свака цокула маршира у метеж,
и плашт се натапа у крви,
те ће бити за ватру
храна разгорела.
6 Та, нама се мушко дете родило,
нама је син дат;
власт је њему на рамену.
И он ће се звати:
Дивни Саветник, Бог Силни,
Отац Вечни, Владар Миротворни.
7 Распростирању власти и миру
неће бити краја
на престолу Давидову
и на царству његову,
да га среди и да га утврди
у праву и у праведности
од сада и до века.
Ревност Господа над војскама
то ће учинити.
Господ плаћа
8 Господар је реч послао Јакову
и она је међу Израиљце пала.
9 И сав народ њу ће упознати,
Јефремовци и становништво Самарије,
који говоре срцем
надменим и охолим:
10 „Ако су опеке пале,
градићемо од тесана камена;
дивље смокве су сасечене,
кедре ћемо тамо подићи.“
11 А Господ размешта против Ресина противнике његове
и подбада непријатеље његове,
12 Арамеју спреда, Филистејце страга,
те Израиљ прождиру својим устима.
Уза све то гнев се његов умирити неће
и рука му испружена остаје.
13 Ипак се народ обратио није оном који га је ударио,
и Господа над војскама потражили нису;
14 те је Господ одсекао од Израиља главу и реп,
грану и рогоз, у један дан.
15 Старешина и лице угледно – то је глава,
а пророк који научава лаж – то је реп.
16 Који овај народ воде, они заводе;
који бивају вођени, они пропадају.
17 Зато се Господар његовим младићима радовати неће,
његовој сиротињи и удовицама смиловати се неће.
Зато што је сав народ опак и зао,
на сва уста безумно говоре.
Уза све то гнев се његов умирити неће
и рука му испружена остаје.
18 Зато што се опакост као пожар распламсала,
бодље и трње прождире,
шумски честар је упалила,
облаци дима се подижу.
19 Земља пламти од јарости Господа над војскама,
и народ као храна за пожар постаје:
ни свог брата нико не поштеди.
20 Ждере с десна
и опет је гладан;
гута с лева
и опет сит није.
Човек једе свога ближњег месо:
21 Манасијевци Јефремовце,
Јефремовци Манасијевце,
а заједно оба на Јудејце.
Уза све то гнев се његов умирити неће
и рука му испружена остаје.
10 Тешко онима који неправедне одредбе одређују
и прописе тлачитељске прописују
2 да би убогоме правду ускратили
и сиромасима народа мог право отели,
како би сиротињу опљачкали.
3 И шта ћете у дан казне чинити,
када пропаст из далека дође?
Коме ћете за помоћ утећи?
Камо ћете благо своје оставити?
4 Као робље јамачно пузати
и међу поклане пасти…
Уза све то гнев се његов умирити неће
и рука му испружена остаје.
Против неименованог асирског владара
5 „Тешко Асирцу!
Он је гнева мога шиба.
Он је у њиховој руци прут срџбе моје.
6 На пук отпаднички њега сам послао,
на народ који ме је расрдио.
Он нека га оплени и опљачка,
као блато друмско нека га изгази.
7 Али он није тако намеравао,
и у срцу свом није тако смишљао,
него је у срцу свом за затирање,
за истребљивање не малог броја народа.
8 Јер он је говорио:
’Сваки од мојих главара није ли као цар?
9 Није ли Халани као Харкемис?
И није ли Амат као Арфад?
Није ли Самарија као Дамаск?
10 Као што моја рука дохвати царства идолска и њихове ликове
од Јерусалима и од Самарије;
11 као што учиних са Самаријом
и њеним идолима,
зар да не учиним с Јерусалимом
и његовим иконама?’“
12 И кад Господар избубња све што намерава чинити на гори Сион и у Јерусалиму, онда ћу казнити плод охолог срца цара асирског, и дрскост његових поноситих очију, 13 зато што је рекао:
„Снагом своје руке учиних,
и мудрошћу својом, јер уман јесам;
границе народима уклоних,
и блага њихова опљачках;
као јунак покорих столујуће.
14 Рука моја као гнездо зграби
богатства тих народа.
И као што се купе остављена јаја
сву сам земљу покупио;
и никог не би да крило покрене,
да кљун отвори, да запијуче.“
15 Зар секира да се хвалише над човеком који њоме сече?
Хоће ли се величати тестера над човеком који њом тестери?
Зар палица маше човеком који је потеже,
и штап ли подиже оног који дрво није?
16 Зато ће Господар Господ над војскама
послати скапавање међу његове задригле,
и његову ће славу попалити
као што се ватра распаљује.
17 Светлост Израиљева биће та ватра,
и Светитељ његов биће тај пламен:
он ће горети и прождирати бодље његове
и трње његово у једном дану.
18 Красоту шума његових и поља његових
он ће уништити од сржи до коре.
И биће као болесник који копни.
19 Што остане дрво у његовој шуми,
то мало ће и дечак моћи да преброји.
Повратак остатка
20 И биће у дан онај остатак Израиљев
и избеглице, потомци Јаковљеви,
неће се више ослањати на онога који их обара,
него ће бивати истински ослоњени
на Господа, Светитеља Израиљева.
21 Остатак ће се вратити,
остатак Јаковљев Богу силноме.[e]
22 Та, ако буде народа твојега, Израиља,
као песка морскога,
вратиће се остатак његов.
Одлука је коначна: правда надире.
23 Јер у потпуности је одлучио Господ Бог над војскама:
он то чини у средини целе земље.
Охрабрење
24 Зато говори Господар Господ над војскама:
„Народе мој, становници на Сиону,
не бој се Асирца кад те шибом туче,
кад палицу на те подиже
на путу египатском,
25 јер још само мало, и јарост је испуњена,
и гнев мој ће их уништити.“
26 И Господ над војскама замахнуће бичем на њега
као што удараше Мадијане на Стени Оривовој;
и палица је његова над морем,
и подиже је на путу египатском.
27 И биће у дан онај:
биће скинуто бреме његово с твојих рамена
и јарам његов с твојег врата,
и сломиће се јарам пред помазањем.
Освајач
28 Он долази на Ајат,
он је прошао Мигрон,
он распрти пртљаг свој у Михмасу.
29 Они прѐлазе пре́лазе:
„У Гави ће бити преноћиште за нас.“
Рама дрхће,
а Гаваја Саулова бежи.
30 Вришти, ћерко Галимска, што гласније!
Слушај, Лаисе!
Сиромаху, Анатоте!
31 Мадмена одлута;
становници гевимски утекоше.
32 Још данас ће се у Нову зауставити,
руком маше гори ћерке сионске,
хуму јерусалимском.
33 Гле, Господар Господ над војскама
гране креше ужасом,
посечени су врхови усправљени,
они уздигнути су оборени;
34 а секиром се шумски густиш расеца,
а од Силног Ливан бива оборен.
Долазак праведног цара
11 Из пања Јесејева младица ће израсти,
из његова бокора Изданак ће плод донети.
2 На њему ће почивати Дух Господњи,
Дух мудрости и разума,
Дух савета и јакости,
Дух знања и богобојазности.
3 Њега ће продахнути богобојазност:
те он неће судити према ономе што види,
нити ценити према ономе што чује,
4 него ће он по правди судити, и понизнима на земљи
праведну процену изрицати;
шибом речи своје ошинуће земљу,
а дахом из уста убиће опакога.
5 Он ће опасати бедра правдом,
и бокове ће повезати верношћу.
6 Вук ће боравити с јагњетом
и рис ће лежати с јаретом,
теле и лав заједно ће пасти,
а дечак ће их водити.
7 Крава и медведица ће се напасати,
и младунчад њихова заједно ће лежати;
слично волу, и лав ће се сламом хранити.
8 Изнад јаме гујине играће се одојче,
а детешце ће ручицу завлачити у легло змијино.
9 Зло се више неће чинити, нити ће бити насиља
на светој гори мојој,
јер ће се земља испунити познавањем Господа,
као што је водом испуњено море.
Повратак прогнаних сународника
10 У дан онај Јесејев корен ће се подићи као застава на народе, пуци ће тражити њега и одмориште његово биће славно. 11 У онај дан Господар ће по други пут испружити руку да откупи остатак свог народа, оне што су преостали из Асирије и из Египта и из Патроса и из Куша и из Елама и из Сенара и из Амата и са обала морских.
12 Подићи ће заставу за пуке
и сабраће распршене Израиљце,
и сакупиће расељене Јудејце,
са земљина сва четири крила.
13 Завист племена Јефремова нестаће,
непријатељи Јуде истребљени биће:
Јефрем више Јуди завидети неће,
нити ће Јуда Јефрему непријатељ бити.
14 Они ће за врат сести Филистејцима на западу;
они ће заједно пленити племена на истоку;
руком ће својом држати Едомце и Моавце;
њима ће бити послушни потомци Амонови.
15 Господ ће исушити
залив мора египатског,
руком ће замахнути против Еуфрата,
јаром ветра он ће њу разбити
на седам сувих токова,
те ће је људи прелазити у обући.
16 И биће пут остатку народа његова,
преживелима из Асирије,
као што је био Израиљцима
кад су се подигли из земље египатске.
Песма захвалности
12 У онај дан ти ћеш говорити:
„Хвалим те, Господе,
ти си се на мене разгневио,
али и гнев свој одвратио;
још си ме утешио.
2 Ево, Бог је спасење моје,
уздам се и нећу се бојати,
јер је Господ снага моја и песма Господња,
он ми је био на спасење.“
3 И радосно ћете црпсти воду
из спасоносних извора.
4 Ви ћете говорити у дан онај:
„Захваљујте Господу!
Призивајте име његово!
Обзнањујте народима дела његова!
Помињите како је узвишено дело његово!
5 Певајте Господу зато што је сазвао дивоту.
Нека то буде по свој земљи знано.
6 Кличите и узвисујте, становници Сиона,
јер је велик међу вама Израиљев Светитељ.“
Против Вавилона
13 Пророштво о Вавилону што га виде Исаија син Амоцов:
2 „На голетном брду подигните заставу,
њима из гласа вичите,
руком машите:
и нека уђу на кнежевска врата.
3 Ја сам заповедио својим посвећенима,
па сам позвао јунаке своје за гнев мој,
који се веселе величанству моме.“
4 Глас је мноштва на горама,
као да је пуно народа.
Глас је буке од царстава,
од сакупљених гомила.
То Господ над војскама
врши смотру војске за бој.
5 Долазе из далеке земље,
с небеске границе,
Господ и оруђа љутине његове,
да сву земљу разоре.
6 Кукајте, јер је близу дан Господњи,
пустошење од Свемоћног долази.
7 Све су руке зато малаксале,
свако људско срце обамрло,
8 па су се устрашили,
жигање и болови их спопадају,
грче се као породиља;
један зазире од другога,
лица су им лица од пламена.
9 Ево долази дан Господњи,
свирепост моја и љутина и јарост гнева мојега,
да у пустош земљу претвори,
да из ње грешнике истреби;
10 јер небеске звезде и сазвежђа њина
неће више светлошћу сијати,
сунце ће да згасне чим гране
и месец светлост своју неће више одсјајивати;
11 јер ћу казнити васељену за злоћу,
и опаке за кривицу;
и зауставићу понос охолих,
и понизићу надменост насилничку.
12 Човек ће бити ређи од злата жеженога,
људски створ ређи од злата офирскога.
13 Зато ћу небеса потрести
и земља ће се с места свога померити
због срџбе Господа над војскама,
у дан кад се гнев његов разјари.
14 И тада, као срна пред хајкачима,
као овце које нико не сабира,
свако ће гледати према свом народу,
и свако ће побећи у своју земљу.
15 Они ће пробости сваког кога стигну,
и од мача ће пасти свако кога ухвате;
16 пред очима њиховим
одојчад ће им смрскати,
куће њине опљачкати,
жене њихове силовати.
17 Ево, на њих Мидијце подижем.
Они сребро не цене
и они у злату не уживају.
18 Они ће луком пострељати младиће,
на плод утробе се смиловати неће,
над дечацима око им се сажалити неће.
19 Вавилон, украс царствима,
понос гордости халдејске,
биће као Содома и Гомора
када их је Бог опустошио.
20 Он довека неће бити насељен,
од колена до колена биће ненастањен.
И Арапин онде неће подизати шатора,
нити ће пастири онде почивати.
21 Онде ће звери пустињске боравити,
и совуљаге ће им куће напунити,
и нојеви ће онде становати,
а јарци ће тамо скакутати.
22 По њиховим напуштеним зградама завијаће хијене,
а по њиховим раскошним дворовима шакали.
Ближи се време његово,
а дани му се продужити неће.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.