Bible in 90 Days
19 У пустињи посадићу кедар,
багрем и мирту и маслину.
Пустињу ћу пошумити чемпресом,
брестом и шимширом заједно.
20 Нека људи виде и нека знају,
и нека промисле и нека схвате заједно,
да је то учинила рука Господња,
и створио Светитељ Израиљев.
Господ је проверени Бог
21 Свој спор изложите! – говори Господ.
Доказе предочите! – говори цар Израиљев.
22 Нека приступе и нек нам објаве
оно што ће се догодити.
Прошлост – шта су открили?
да о томе размишљамо
и знамо што се испунило?
Него објавите шта ће доћи.
23 Откријте нам шта ће после бити,
па ћемо познати да сте богови.
Хајде, учините нешто, добро или зло,
па да се задивимо и заједно увидимо.
24 Гле, ви сте ништа,
и дела су ваша као издисај;
ко вас изабере, тај је одвратан.
Пророштво о непристрасном освајачу
25 Подигао сам га са севера,
и он је дошао са истока сунчанога;
те ће доћи на достојанственике као по каљузи,
и газиће их као грнчар глину.
26 Ко је од искона објавио па да знамо,
унапред, па да кажемо: ’У праву је!’?
Заиста, нема ко да објављује.
Заиста, нема ко да обавештава.
Заиста, нема ко да чује речи ваше.
27 Прво Сиону рекох: ’Гле, ево их!’
и Јерусалиму ћу дати весника.
28 И ја гледам, а човека нема,
и међу њима, а саветника нема,
па ја их питам, а не одговарају ни реч.
29 Гле, сви су они зли;
ништавило су дела њихова,
ветар и празнина кипови су њихови.
О слузи Господњем. Песма прва. Део први.
42 Ево Слуге мога, коме сам потпора,
изабраника мога, миљеника душе моје.
На њега сам Духа свога излио
да доноси правду народима.
2 Он не виче, нити буку прави,
на улици гласа свог не диже.
3 Он не ломи трску напукнуту,
нити гаси фитиљ који тиња,
него он доноси право истинито.
4 Он не тиња, нити сломљен бива
док на земљи право не успостави,
а острва су жедна његовог Закона.“
О слузи Господњем. Песма прва. Део други.
5 Говори Бог Господ,
који је створио и разастро небеса,
који је раширио земљу и растиње њено,
који даје дисање народима по њој,
и дух бићима која ходају по њој:
6 „Ја, Господ, у правди сам те позвао,
и за руку те ухватио;
и тебе чувао и тебе поставио
за савез народу,
за светлост племенима,
7 да отвориш очи слепима,
да изведеш из затвора сужње,
из тамнице оне што у тами живе.
8 Ја сам Господ, то је име моје,
и славе своје другом дати нећу,
нити части своје киповима.
9 Што је од искона, гле, то долази;
и новости ја већ најавих,
пре него се збуду
чиним да чујете.“
Победничка песма
10 Певајте Господу песму нову,
славу његову од краја земљиног,
који морем силазите и што је по њему,
острва и сви становници њини.
11 Нека се ускомеша пустиња и градови њени,
нека одјекују насеља кедарска,
нека подвикују становници Селе,
нека кличу с горских врхова,
12 Нека славу своју дају Господу,
и хвалу му најављују по острвима.
13 Као јунак Господ ступа,
као ратник он се разјарио,
Он кликће и уз то виче,
на непријатеље се своје устремио.
14 „Од давнина сам ћутао,
глув се правио, уздржавао,
сад вичем као породиља,
дахћем и издишем уједно.
15 Сасушићу горе и брегове,
и спарушити све биљке по њима,
и претворити реке у вртаче,
и мочваре ја ћу исушити.
16 Слепе људе водићу путем што га не познају,
упутићу их на стазе што их не познају.
Пред њима ћу таму у светлост претворити,
а џомбе у зараван.
Те ћу ствари учинити
и нећу оклевати.
17 У великом стиду ће узмаћи
који се у резане кипове уздају,
који ливеним ликовима говоре:
’Ви сте богови наши.’
Песма о заслепљености
18 Чујте, глуви!
И прогледајте, слепи, да видите!
19 Ко је слеп, ако не мој слуга?
Ко је глув, ако не мој гласник кога шаљем?
Ко је слеп као намирени
и слеп као слуга Господњи?
20 Много си видео, али ниси марио;
уши отворене али нико не слуша.“
21 Господу се свидело
због праведности његове
да узвелича Закон и почаст му да̂.
22 А народ је овај опљачкан и оплењен,
у пећине сви су они затворени,
у затворе склоњени.
Плене их,
а нико да их избави;
отимају им,
а нико да каже: „Врати!“
23 Ко од вас мари за то?
Ко се нагао и слуша унапред?
24 Ко је пљачкашу изручио Јакова
и отимачима Израиља?
Није ли то Господ,
против ког смо грешили,
чије путеве нису хтели да следе,
и чији Закон нису слушали?
25 Зато је он на њега излио
јарост гнева својега и насиља ратна;
пламен га је одасвуд окружио,
али он ни то није схватио;
и спалио га је,
али он ни то није озбиљно узео.
Ослобођење јеврејског народа
43 Сада говори Господ,
који те је створио, Јакове,
који те је начинио, Израиљу:
„Не бој се, јер ја сам те откупио,
по имену те позвао: ти си мој.
2 Кад преко воде прелазиш,
ја сам с тобом;
преко река,
неће те преплавити.
Прођеш ли кроз ватру,
нећеш изгорети,
и пламен те опалити неће,
3 јер ја сам Господ, Бог твој,
Израиљев Светитељ, твој Спаситељ.
Да тебе откупим, дајем Египат;
уместо тебе дајем Куш и Севу.
4 Јер ти си драгоцен у мојим очима,
цењен си и ја те волим.
Зато и дајем човека уместо тебе,
и народе трампим за живот твој.
5 Не бој се, јер ја сам с тобом.
Са истока ћу потомство твоје довести,
и са запада ћу те сакупити.
6 Рећи ћу северу: ’Дај ми!’
и југу: ’Не задржавај га!’
Синове моје доведи издалека,
и ћерке моје с краја земље,
7 сваког ко се именом мојим зове,
и кога сам на славу своју створио,
замислио га, па га начинио.
Господ је једини Бог
8 Изведи народ слеп, премда има очи,
и глув, премда има уши.
9 Нека се заједно саберу сва племена,
и нека се сакупе народи.
Је ли ко од њих ово најавио,
и од давнина нам предсказао?
Нек доведу своје сведоке и оправдају се.
Нека се чује, па нек кажу: ’Истина је!’
10 Ви сте сведоци моји – говори Господ –
и слуге моје које сам изабрао,
да бисте знали и мени веровали,
и схватили да сам то ја.
Пре мене ниједан бог саздан не би,
а неће ни после мене бити.
11 Ја, ја сам Господ,
осим мене спаситеља нема.
12 Ја сам најавио и спасао и предсказао,
и међу вама туђинаца нема!
А ви сте сведоци моји – говори Господ –
и ја сам Бог.
13 Од вечности ја то јесам,
и нико из моје руке избавити неће.
Учинићу, а ко ће изменити?“
Бог ће уништити Вавилон
14 Говори Господ,
ваш Откупитељ, Израиљев Светитељ:
„Вас ради послао сам према Вавилону,
и оборићу бегунце, све њих;
а Халдејци ће клицати у лађама.
15 Ја сам Господ, ваш Светитељ,
Израиљев створитељ, ваш цар!“
Нови излазак
16 Говори Господ,
који начини пут по мору,
и по водама силним пролаз,
17 који је извео бојна кола и коње,
војску и јунаке заједно,
и они падоше да више не устану,
згаснуше, као фитиљ утрнуше:
18 „Не спомињите оно што је давнашње,
не мислите на оно што је застарело.
19 Ево, чиним нешто ново;
већ настаје, зар не опажате?
Да, направићу пут у пустињи,
и реке у пустоши.
20 Славиће ме звери пољске,
шакали и нојеви млади,
јер сам дао воду у пустињи,
реке у пустари,
да напојим свој народ,
изабраника својега.
21 Овај народ што сам га себи саздао,
казиваће мени похвалу.
Незахвалност Божијег народа
22 Али ти мене ниси призивао, Јакове;
досадио сам ти, Израиљу!
23 Ниси ми приносио овцу на свеспалницу,
ниси ме прослављао приносећи жртве;
а ја те нисам терао да приносиш приносе,
нити сам ти досађивао да ми кадиш;
24 ниси ми за новац куповао мирисни штапић;
ниси ме ситио салом својих жртава;
него си ме оптерећивао својим гресима,
досађивао си ми својом кривицом.
25 А ја, ја сам тај,
себе ради бришем твоје преступе,
и не спомињем твоје грехе.
26 Подсети ме,
спорићемо се заједно,
сабери се да се оправдаш.
27 Прво је сагрешио отац твој,
а од мене су се одметнули посредници твоји.
28 И ја ћу оскрнавити главаре Светилишта,
те Јакова изручити проклетству,
а Израиља порузи.
Бог ће благословити Јевреје
44 А сад послушај, Јакове, слуго мој,
и Израиљу, ког сам изабрао.
2 Говори Господ
који те је начинио, и који те је од утробе саздао,
теби помаже:
Не бој се, Јакове, мој слуго,
Јешуруне, ког сам изабрао.
3 Јер ћу воду излити на жедно тле,
и врела на сушну земљу.
Излићу Дух свој на потомство твоје,
и благослов на поколења твоја.
4 И рашће као да су међу травом,
као врбе из текуће воде.
5 Један ће рећи: ’Ја сам Господњи!’
други ће се звати именом Јаковљевим,
трећи ће себи на руци исписати: ’Господњи’,
и усвојиће име Израиљево.“
Нема Бога осим Господа
6 Говори Господ,
Цар Израиљев и његов Откупитељ,
Господ над војскама:
„Ја сам Први и ја сам Последњи,
осим мене другог Бога нема.
7 Ко је као ја? Нека устане и каже,
нека се јави и нек то објави,
и нек то разложи преда мном.
Откад поставих народ од вечности,
и ствари што ће доћи,
нека најави шта ће се збити.
8 Не плашите се и не бојте се:
нисам ли вам одавно објавио и најавио?
И ви сте моји сведоци:
има ли Бога осим мене?
Не, нема Стене за коју ја знам.“
Против кипова и ликова
9 Који праве кипове,
сви су они ништавила,
и драгоцености њихове не користе ничему.
Сведоци њихови не виде и не знају, те ће бити на срамоту.
10 Ко прави бога и лије кип,
да од тога користи нема?
11 Гле, осрамотиће се сви другови његови и уметници.
Нека се саберу сви: и они су дело људско.
Нека се поставе:
заједно ће се престравити и постидети.
12 Обликује гвожђе алатком
и ради на жару угља,
чекићима га дотерује
и снажном га руком обрађује.
Не храни се и нема снаге,
воде не пије и исцрпљује се.
13 Обликује дрво, узима меру,
писаљком га обележава,
обрађује га длетом, оцртава га шестаром,
и деље га по узору на људски лик,
као лепоту људску,
да буде постављен у дому.
14 За себе је насекао кедре
и узео кипарисе и храст,
што је за себе неговао међу дрветима шумским,
засадио бор што је порастао на киши.
15 И човеку је то као гориво;
узима од тога да се огреје;
па ложи и пече хлеб.
Међутим, од тога деље и бога
пред којим пада ничице
и прави кип и клања му се.
16 Половином ложи ватру,
том половином пече месо на жару,
једе печење и бива сит,
те се греје и говори:
„Ах, грејем се и крај ватре уживам.“
17 А од остатка прави бога, идола свога;
пада пред њим ничице
и клања му се и моли му се:
„Избави ме, јер ти си мој бог.“
18 Не знају и не расуђују,
јер су им очи замазане па не виде;
и срца њихова па не разумеју.
19 Такав не размишља и нема у њега знања
ни расуђивања да каже:
„Половином од овога ложио сам ватру,
па сам на жару испекао хлеб,
испржио сам месо и појео га.
А од остатка сам начинио гнусобу.
Зар да се клањам комаду дрвета?“
20 Тај се стара за пепео.
Њега заводи преварно срце,
те не може да избави свој живот,
а неће да каже:
„Није ли обмана у мојој десници?“
Бог ће се смиловати
21 „Сети се овога, Јакове,
и Израиљу, јер си слуга мој!
Ја сам те саздао и ти си слуга мој;
Израиљу, ја тебе да заборавим нећу!
22 Као маглу растерао сам твоје преступе,
и грехе твоје као да су облак.
Мени се врати,
јер ја сам те откупио.“
Радосница
23 Кличите, небеса, ово је дело Господње!
Орите се, дубине земљине!
Одјекујте радосно, планине,
и ви, шуме, са свим својим дрвећем!
Јер Господ је откупио Јакова,
и прославио се у Израиљу.
Песма о сили Господњој
24 Говори Господ, Откупитељ твој,
и Саздатељ твој од утробе:
„Ја сам Господ који сам све учинио,
ја сам лично разапео небеса,
и без икога засводио земљу.
25 Ја спречавам врачарска знамења,
и гатаре претварам у лудаке;
терам мудраце да устукну
и знање преобраћам у безумље.
26 Потврђујем што слуга му каже,
испуњавам својих гласника намере.
’Насели се!’ – говорим Јерусалиму,
и градовима Јудиним: ’Саградите се!’
А ја ћу подићи што је разрушено.
27 Говорим океану: ’Пресахни!
Твоје реке пресушујем.’
28 ’Пастиру мој’ – говорим Киру,
и он ће све моје жеље испунити.
’Сагради се!’ – говориће Јерусалиму,
а Дому: ’Утемељи се!’“
Пророштво о Киру
45 Говори Господ о помазанику свом,
Киру, ког прихватих за десницу
да пред њим оборим народе
и цареве лишим њиховог угледа:
„Пред њим двострука врата отварам,
и неће вратнице пред њим затворене бити.
2 Ја ћу марширати пред тобом
да поравнам неравнине,
да разломим врата бронзана,
и покршим преворнице гвоздене.
3 Дајем ти блага из мрачних одаја
и богатства из скровишта,
да схватиш да сам ја Господ,
који те зове по имену, Бог Израиљев.
4 Ради слуге свога Јакова,
и изабраника Израиља,
и тебе позвах по имену,
наименовах те, иако ме ниси знао.
5 Ја сам Господ и другога нема,
осим мене другог Бога нема.
Иако мене не познајеш,
ја сам те наоружао.
6 Нека се зна од истока и од запада
да је ништавило све што је мимо мене.
Бог обећава спасење
Ја сам Господ и другога нема:
7 ја творим светлост и стварам таму,
чиним мир и несрећу стварам;
ја, Господ, све то чиним.
8 Росите, небеса, одозго,
и праведност, облаци, нека из вас пада.
Нека се отвори земља
и спасење нека буде плод,
те заједно проклија праведност;
ја, Господ, то сам створио.
Господ је свесилан
9 Тешко оном ко расправља са Саздатељем својим,
а грне је међу грнчаријом!
Каже ли глина грнчару:
’Шта радиш?’
или дело његово:
’Он нема обе руке’?
10 Тешко оном који оцу каже:
’Зашто си родио?’
или жени:
’Зашто си на свет донела?’“
11 Говори Господ,
Израиљев Светитељ и његов Саздатељ:
„Зар је ваше да ме питате
о знацима над децом мојом,
и да ми заповедате над делом мојих руку?
12 Ја сам земљу начинио
и човека на њој створио;
својим сам рукама небеса распростро
и свим војскама њиховим заповедам.
13 Ја сам га подигао у праведности
и поравнао све путеве његове.
Он ће обновити мој град
и ослободити заробљене моје
без откупнине и без накнаде –
говори Господ над војскама.“
Обраћење туђинаца
14 Говори Господ:
„Труд египатски и добитак кушки,
и Савајци, људи повисоки,
теби ће прећи и твоји ће бити,
за тобом ће ићи, у оковима претходити,
и теби ће се клањати,
и тебе молити:
’О, само код тебе је Божанство,
и осим Бога други не постоји.’“
15 Заиста, ти си Божанство скривено,
Бог Израиљев, Спаситељ.
16 Постидеће се и осрамотиће се сви,
заједно ће се повући покуњени они који праве кипове.
17 Господ ће спасти Израиља
спасењем вечним,
нећете се постидети,
и до векова вечних нећете се осрамотити.
Господ указује на своја дела
18 Та, говори Господ,
створитељ небеса
– он је Бог –
који је обликовао земљу
и изглед јој дао,
који је учврстио,
и није је створио да буде пустош,
него је уобличио да се на њој станује:
„Ја сам Господ и другог нема.
19 Нисам говорио у тајности,
у закутку земље тамне.
Нисам рекао потомству Јаковљеву:
’Тражите ме у пустоши.’
Ја, Господ, говорим правду
и благовестим честитости.
Господ је Бог за све људе
20 Саберите се и дођите,
заједно приступите, избеглице из других народа.
Незналице су који носе дрво идолско
и моле се божанству које не спасава.
21 Објавите и предочите,
хајде, посаветујте се заједнички.
Ко је ово од давнина изјавио
и још тада предсказао?
Нисам ли ја, Господ?
Осим мене другог бога нема;
праведног Божанства и Спаситеља
осим мене нема.
22 Обратите се мени и бићете спасени,
сви крајеви земљини,
јер ја сам Божанство и другог нема.
23 Заклињем се самим собом:
из мојих уста излази реч праведна
и нећу је опозвати:
да ће се преда мном свако колено савити,
сваки језик мноме заклињати.
24 ’Само у Господу имам – вели –
праведност и снагу.’“
К њему ће доћи и стидеће се
сви који су беснели против њега.
25 У Господу ће имати
праведност и прослављање
све потомство Израиљево.
Немоћна божанства и свемоћни Господ
46 Паде Вил! Сруши се Навав!
Стављају своје рукотворине на животиње и на стоку.
Носе их као бремена,
терет што замара.
2 Руше се и падају заједно.
Не могу избавити носиоце.
И душе своје у ропство одводе.
3 „Слушајте ме, доме Јаковљев,
и сви остаци дома Израиљева!
Ја сам вас носио од рођења;
Ја сам вас подизао од утробе.
4 И кад остарите, ја остајем исти;
и кад оседите, ја ћу бити потпора.
Ја сам чинио и ја ћу подизати,
и ја ћу подупирати и допремати.
5 С ким бисте ме упоредили,
и сличним и изгледним учинили и поредили?
6 Ваде злато из торбе,
и сребро мере на ваги,
у најам узимају ливца
да им од тога начини бога,
да падају ничице,
челом и телом да се простиру.
7 Подижу га на раме, подупиру га,
спуштају га доле и стоји,
из места својега и не помера се,
нити виче на њих и не одговара;
не спасава никога из невоље његове.
Помоћ је близу
8 Сетите се тога и будите људи;
одметници, узмите то к срцу.
9 Сетите се почетака из древности.
Та, ја сам Бог и нема другога,
Бог јесам и нико није као ја.
10 На почетку последице најављујем,
и унапред што се није збило.
Кажем: ’Одлука ће се моја извршити,
и учинићу све што хоћу.’
11 Позваћу са истока грабљивицу,
из далеке земље човека по одлуци својој.
Што рекох, то ћу и довести.
Што исказах, то ћу учинити.
12 Слушајте ме, срцем упорни,
од праведности удаљени.
13 Праведност своју примичем,
није се удаљила;
и спасење моје окаснити неће.
И на Сион ћу спасење ставити,
Израиљу прослављење своје.“
Тужбалица над Вавилоном
47 „Спусти се и седи у прашину,
девице, ћерко вавилонска.
Седи на земљу.
Нема престола, ћерко халдејска!
Јер неће те више звати
нежном и осећајном.
2 Ухвати млинско камење и мељи брашно,
свуци свој огртач,
скут подигни, свуци с бедара,
прелази реке.
3 Нека се појави голотиња твоја,
још нека се покаже срамота твоја.
Осветићу се
и неће ме спречити нико.“
4 Откупитељ наш, његово је име:
Господ над војскама, Светитељ Израиљев.
5 „Седи ћутке и повуци се у таму,
ћерко халдејска,
јер те више неће звати
господарицом над царствима.
6 На свој сам се народ разгневио,
своју сам баштину оскрнавио,
и теби их у руке предао;
а ти према њима милост не показа:
јармом твојим
старце си претоварила.
7 И говорила си:
’Довека ћу бити господарица!’,
а у твоје срце то није доспело,
ниси се сетила шта на крају бива.
8 А сада слушај ово, развратнице,
која боравиш у спокојству,
те у срцу проговараш своме:
’Ја сам и друге нема,
нећу постати удовица,
нити децу изгубити своју.’
9 Па обоје ће доћи на тебе,
тренутно, у истом дану:
изгубићеш и децу и мужа;
у целини ће доћи на тебе,
иако врачаш многоструко
и чараш веома.
10 У злоћу своју и ти си се поуздала
говорећи: ’Не види ме нико.’
Мудрост твоја и знање твоје, оне те заведоше,
те говориш у срцу својему:
’Ја сам и друге нема.’
11 Доћи ће злоћа и на тебе,
и нећеш знати да их спречиш;
и стуштиће се невоља на те,
и нећеш моћи одвратити;
и доћи ће на те изненада
пропаст за коју не знаш.
12 Де, остани на твојим чарањима,
и на мноштву твојих врачања,
на којима се трудиш од младости;
можда се и окористиш, можда страх донесеш.
13 Ринтала си због многих саветника твојих.
Хајде, нека устану и спасу те:
они ’премеравају’ по небесима,
они ’виде’ по звездама,
они ’сазнавају’ по младом месецу;
шта ће тебе снаћи.
14 Та, они ће бити као стрњика,
огањ ће их спалити;
сами себе избавити неће
из пламене руке;
неће остати ни жеравице да се неко огреје,
ни ватре да крај ње поседи.
15 Такви ће постати они
око којих си се замарала,
твоји трговчићи од младости:
сваки ће на своју страну отперјати,
никог неће бити да те спасе.“
Господ – господар будућности
48 „Слушај ово, доме Јаковљев,
који се називате именом Израиљевим
и који сте изашли из вода Јудиних,
који се заклињете именом Господњим,
спомињете Бога Израиљева
не у истини и не у праведности.
2 Јер по Светом Граду ви се називате
и на Бога Израиљева ви се ослањате,
његово је име: Господ над војскама.
3 Од почетка, од давнина обавештавам,
из мојих уста је изашло
и објавићу што се чини изненада,
и то се збило.
4 Иако сам знао да си тврдокоран,
и да је врат твој жила гвоздена,
и да је чело твоје бронза;
5 ипак сам ти већ онда најавио,
обавестио те пре него се збуде;
да не рекнеш:
’Мој кип то учини,
и мој лик резани и мој лик ливени то заповедише.’
6 Чуо си, погледај све то.
Зар нећете објављивати?
И ново ћеш од сада слушати од мене,
тајанствено, што знао ниси.
7 Сада је створено,
а није од раније и пре овог дана,
што ни чуо ниси; да не рекнеш:
’Гле, то сам већ знао.’
8 Нити си чуо, нити си знао,
нити се уши твоје од пре отворише.
Та, знао сам да ћеш изневерити
и да су те назвали отпадником чим си се родио.
9 Због имена својега спутавам гнев свој,
и због части своје уздржавам се према теби,
иначе бих те истребио.
10 Ево, претопићу те, али не као сребро;
прочишћавам те у топионици невољничкој.
11 Због себе, због себе ћу учинити.
Зар да се богохули?
И славу своју другом дати нећу.“
Господ благовести свог миљеника
12 „Чуј мене, Јакове,
и Израиљу, кога сам позвао:
Ја јесам,
ја сам Први, ја сам и Последњи.
13 Рука је моја и земљу утемељила,
а десница моја небеса је распрострла,
кад ја њих позовем,
скупа ће се постројити.
14 Скупите се сви и послушајте:
Ко је од њих то најавио?
Онај кога Господ воли
вољу његову ће учинити над Вавилоном
и над потомством његовим, Халдејцима.
15 Ја, ја сам рекао,
њега сам позвао,
њега водио,
и његов пут унапредио.
16 Приступите ми и послушајте ово:
Нисам вам од почетка у тајности говорио,
и био сам тамо кад се то догађало.
А сад ме шаље Господар Господ
и Дух његов.“
Шта ће бити са Израиљем?
17 Говори Господ, Откупитељ твој,
Светитељ Израиљев:
„Ја, Господ Бог твој,
учим те на добробит,
упућујем те којим ћеш путем ићи.
18 О, да си се покорио мојим заповестима,
мир би твој био као река,
и праведност твоја као таласи морски.
19 Потомства би твојег било као песка,
а порода твога као његових зрнаца.
Не би се затрло и не би се избрисало
име његово пред лицем мојим.“
Песма о изласку из Вавилона
20 Изађите из Вавилона!
Бежите из Халдеје!
Гласом ускликталим благословите;
ово објављујте;
то разгласите до краја земље.
Говорите: „Откупио је Господ свог слугу Јакова!“
21 И нису били жедни док су ишли пустошима,
воду им је из стене наточио,
и стену је расцепио
и вода је потекла.
22 „Нема мира!
– говори Господ опакима.
О слузи Господњем, Песма друга
49 Чујте мене, острва!
Послушајте ме, народи далеки!
Господ ме је позвао чим сам се родио,
моје име је споменуо од утробе материне,
2 и начинио је уста моја као оштар мач,
сеном своје руке он ме је заклонио,
у глатку ме стрелу претворио,
у тоболцу своме он ме је сакрио.
3 Рекао ми је: ’Израиљу, ти си мој слуга,
у ком ћу постати поносан.’
4 А ја сам рекао: ’Узалуд сам се мучио за опустошеност,
и испразно упињао снагу своју.
Ипак, правда је моја код Господа,
и учинак мој код Бога мојега.’
5 И сад говори Господ
који ме је пре рођења слугом својим начинио,
да му Јакова повратим
и да му се Израиљ сабере.
И прославићу се у очима Господњим,
и Бог мој ће бити снага моја.
6 И рече:
’Неважно је да ми будеш слуга,
да подигнем племе Јаковљево,
и да вратиш остатке Израиљеве,
него ћу те одредити да будеш светлост пуцима,
да будеш спасење моје до краја земље.’“
Песма о славном повратку
7 Говори Господ,
Откупитељ Израиљев, Светитељ његов,
оном коме презиру душу,
на кога се гади пук, слузи насилницима:
„Видеће цареви и устаће главари,
и клањаће ти се
због Господа који је веран,
Светитеља Израиљева који те је изабрао.“
Обнова Израиља
8 Говори Господ:
„У време повољно сам те услишио,
и у дан спасења сам ти помогао,
и саздао сам те и поставио те
за савез с народом,
за подизање земље,
за убаштињење разорених баштина,
9 за реч утамниченима: ’Изађите!’,
и онима који су у тами: ’Покажите се!’
На путевима ће се напасати,
и по свим висоравнима биће паша њихова.
10 Неће бити ни гладни ни жедни,
и неће их мучити ни суша ни сунце,
јер ће их водити онај који им се смиловао,
и довешће их на изворе водене.
11 И претвориће све горе моје у пут,
и уздићи ће моје друмове.
12 Ево, неки долазе из далека,
и, гле, неки са севера и са запада,
а неки из земље Синим.“
13 Кличите, небеса,
и весели се, земљо!
Подвикујте, планине, раздрагано!
Зато што Господ теши народ свој,
и смиловаће се на невољнике своје.
14 А Сион рече: „Напустио ме Господ“
и „Господар ме је заборавио.“
15 „Може ли жена заборавити своје одојче,
да се не смилује на сина утробе своје?
Ако би нека и заборавила,
ја пак тебе заборавити нећу.
16 Ево, на оба длана сам те урезао,
зидови твоји преда мном су свагда.
17 Градитељи твоји журе,
рушитељи твоји и пустошници твоји од тебе одлазе.
18 Осврни се и погледај око себе,
сви се они сабирају, к теби долазе.
Живота ми мога – говори Господ –
свима ћеш се њима као хаљином оденути,
и као невеста њима украсити.
19 Рушевине своје и развалине своје,
и земљу похарану своју
сад подешаваш за становање,
и зато ће се удаљити који те затиру.
20 Поново ће ти говорити на уши
синови којих си била лишена:
’Тесно ми је место;
помери се и настанићу се.’
21 И говорићеш у срцу своме:
’Ко ми је ово родио?
А ја сам била без деце и плода,
прогнана и одбачена,
а ове, ко је одгајио?
Ето, ја сам остала сама;
ови, откуда су они?’“
22 Говори Господар Господ:
„Ево, руком својом машем пуцима
и заставу своју подижем народима.
Па ћу вратити синове твоје на груди,
и донећу ћерке на плећима.
23 И цареви ће о теби бринути,
и кнегиње њихове биће твоје дојкиње.
Клањаће ти се до земље
и прашину с ногу твојих лизаће.
И знаћеш да сам ја Господ.
Неће се постидети који се уздају у мене.“
24 Може ли се јунаку плен запленити,
или да заробљеник побегне од ужасника?
25 Ипак, говори Господ:
„Јунаку ће бити заплењен заробљеник
и плен ће побећи од ужасника,
а са онима који се с тобом споре
спорићу се ја, и твоје синове избавићу ја.
26 А тлачитеље твоје натераћу да једу месу своје,
и као младим вином опијаће се крвљу својом.
И знаће тело свако
да сам ја, Господ, Спаситељ твој,
и да је Силни Јаковљев Откупитељ твој.“
О слузи Господњем, Песма трећа
50 Говори Господ:
„Где је потврда о разводу за вашу матер
којом сам је отпустио?
Или: ко је поверилац
коме сам вас продао?
Гле, због кривица ваших ви сте продани.
Због неверства свога ваша мати је отпуштена.
2 Зашто, кад сам био дошао,
никог није било?
Кад сам био звао,
одазвао се нико није?
Зар је тако кратко скраћена рука моја,
те не може избавити?
Или: зар снаге у мени нема,
те не могу ослободити?
Гле, претњом својом исушујем море,
претварам реке у пустињу.
Распадају се рибе њихове
кад воде нема, и умру од жеђи.
3 Небеса облачим у црнину,
и кострет им као прекривачи.“
Трећа песма о слузи Господњем
4 Господар Господ даде ми језик учен
да знам окрепити уморнога.
Речју ме буди; из јутра у јутро буди ме на ухо
да га слушам као учени.
5 Господар Господ отворио ми је ухо,
а ја нисам окретао плећа,
нити сам устукнуо.
6 Леђа сам своја подметао онима који ме туку,
а образе своје онима који ми браду чупају,
лице своје заклањао нисам
од увреда и од пљувања.
7 А Господар Господ мени помоћ даје
да се не постидим,
зато сам свој образ у кремен претворио
и знам да се посрамити нећу.
8 Близу је онај који ме правда.
Ко ће са мном да се парничи?
Станимо заједно.
Ко ће против мене?
Нек ми приђе ближе.
9 Гле, Господар Господ мени помаже.
Ко је тај који ће ме окривити?
Ето, сви они ће се истрошити као хаљина,
мољац ће их појести.
10 Ко се међу вама боји Господа
и слуша глас његовог слуге,
који је ишао по тамнинама,
а није имао видела;
уздао се у име Господње,
ослањао на Бога својега.
11 Ено, сви ви који палите ватру
опасујући се искрама,
одосте у пламен своје ватре
и у искре вашег сагоревања;
од руке моје то ће вам бити:
лежаћете у мукама.
Спасење за Авра̂мове потомке
51 Послушајте ме, следбеници праведности,
тражиоци Господа,
осмотрите стену из које сте исклесани,
коп истесан из ког сте ископани.
2 Осмотрите Авра̂ма, оца својега,
и Сару која вас је родила.
Та, он је са̂м био кад сам га позвао,
а ипак сам га благословио и умножио.
3 Та, Господ се сажалио над Сионом,
сажалио се над свим његовим развалинама,
те ће претворити пустињу његову у Еден,
а пустару његову у врт Господњи.
Клицање и радост одјекиваће по њему,
захваљивања и глас похвални.
Господ ће судити народима и пуцима
4 Послухни мене, народе мој, и чуј мене, свете,
јер Закон од мене проистиче,
и моје ћу правосудство хитро поставити
да буде светлост народима.
5 Близу је правда моја,
спасоносно проистиче,
а и мишица моја судиће народима.
На мене острва чекају
и у моју мишицу се уздају.
6 Очи своје к небу подигните,
и по земљи осмотрите доле;
јер ће небеса као дим ишчезнути,
и земља ће се као огртач раскрпати,
и становници њени као такви[a] помреће;
а спасење моје трајаће довека,
и праведност моја уздрмана неће бити.
7 Послушајте мене, који познајете правду,
народе коме је Закон мој у срцима:
не бојте се ругања од људи,
и нека вас не узбуђује њихово вређање,
8 јер ће их као огртач појести мољац,
и као вуну појешће их црв;
а праведност моја трајаће довека,
и спасење моје од колена до колена.
Господ се буди
9 Пробуди се! Пробуди се!
Одени се у снагу, мишице Господња.
Пробуди се као у дане древне,
током старинских нараштаја.
Ниси ли ти испресецала Раву,
израњавила морску неман?
10 Ниси ли ти исушила море,
воде бездана големих,
поставила по дубинама морским
пут да пролазе откупљени?
11 Вратиће се избављени Господњи,
доћи ће у Сион с весељем
и с радошћу вечном на челима;
пратиће их раздраганост и радост,
а побећи ће жалост и уздаси.
Свемоћни Господ теши људе своје
12 „Ја, ја сам утешитељ ваш.
Ко си ти да се бојиш човека смртнога
и сина човечијег који је као трава?
13 Заборавио си Господа,
који те је начинио,
који је разастро небеса
и утемељио земљу.
Па си стрепео стално, поваздан
пред лицем надменог тлачитеља,
као пред неким ко постоји да би разједао.
И… где је надменост тлачитеља?
14 Биће изгнаник слободан убрзо,
и неће умирати да би био разједан,
и хлеба му недостати неће.
15 Господ Бог твој сам ја,
море узбуркам и таласи му кључају.
Господ над војскама име је његово.
16 И ставио сам речи своје у уста твоја,
и сакрио те у сенку руке своје,
да разастрем небеса
и утемељим земљу,
и кажем Сиону: ’Ти мој народ јеси.’“
Пробуди се, Свети граде!
17 Хајде, пробуди се! Хајде, пробуди се!
Устани, Јерусалиме!
Који си испио из руке Господње
чашу јарости његове;
пехар, чашу опијености,
испио до дна.
18 Од свих синова које је родио
нема ниједног да га води.
Од свих синова које је одгојио
нема ниједног да га за руку прихвати.
19 Ово те је двоје задесило.
Хоће ли те ико пожалити?
Пустошење и распад и глад и мач.
Хоће ли те ико утешити?
20 Синови ти леже обамрли
по угловима свих улица;
као антилопа у мрежи
пуни јарости Господње,
карања од Бога твојега.
21 Зато ово почуј, понижени
и опијени, али не од вина.
22 Говори твој Господар Господ,
Бог твој, бранилац свог народа:
„Ево, узимам из руке твоје
чашу опијености,
пехар, чашу јарости моје.
И никад се више из ње испијати неће.
23 И то стављам у руку оних који су те жалостили,
који су души твојој говорили:
’Савиј се и прелазићемо!’
И наместо тла подметао си леђа своја,
те су била пут онима који прелазе.“
52 Пробуди се! Пробуди се!
Одени се у своју снагу, Сионе!
Одени се огртачем сјајности своје,
Јерусалиме, граде свети,
јер у тебе више улазити неће
необрезани и нечисти.
2 Стреси са себе прашину и устани,
устоличи се, Јерусалиме!
Скини окове са свога врата,
заборављена ћерко сионска.
3 Јер говори Господ:
„Ето, били сте продани
и без новца ћете бити откупљени.“
4 Јер говори Господар Господ:
„У Египат је некада народ мој сишао да тамо странац буде,
а Асир му је ни због чега насиље чинио.
5 А сада, зашто сам ја овде? – говори Господ.
Зато што је без разлога поробљен мој народ,
а поробљивачи његови ликују – говори Господ –
и без престанка, поваздан
вређа се моје име.
6 Зато ће народ мој познати име моје.
Зато ће у онај дан знати
да сам ја онај који говори:
’Ево ме!’“
Отрежњење и радост
7 Како ли су дивне по горама
ноге благовесника који најављује мир,
благовесника доброте који најављује спасење,
говорећи Сиону: „Бог твој царује!“
8 Глас стражара твојих се подиже,
глас заједничког клицања,
јер очима својим гледају
како се Господ враћа на Сион.
9 Подврискујте и кличите заједно,
развалине јерусалимске,
јер Господ је народ свој утешио,
Јерусалим откупио.
10 Своју свету мишицу Господ је открио
да сви пуци гледају,
да сви крајеви земљини виде
како наш Бог спасава.
11 Одлазите! Одлазите! Одатле изађите!
Нечистоте не дотичите!
Из средине његове изађите! Себе очистите,
који посуде Господње подижете.
12 Јер у журби излазити нећете,
и бежати нећете,
зато што испред вас иде Господ,
а иза вашег строја је Бог Израиљев.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.