Bible in 90 Days
О Божијем слузи, Песма четврта
13 „Гле, мој Слуга ће успевати,
узвисиће се и уздигнути, и веома узвеличати.
14 Како су се многи ужаснули над њим[a]:
тако изнакажен његов људски лик
и појава његова међу потомцима људи.
15 Ипак, пошкропиће он народе многе[b],
ни писнути неће цареви,
јер видеће што им нико објавио није,
и схватиће о коме чули нису.“
53 Ко је поверовао нашој поруци,
и мишица Господња коме се открила?
2 И као изданак пред њим је израстао,
и као корен из земље сухе.
Није имао красоте ни изгледа;
ни да буде виђен ни пожељан.
3 Био је презрен и од људи одбачен,
човек у боловима и страдању вичан,
и као онај од ког заклањају лице,
био је презрен и за нас безначајан.
4 А он је наше болове понео,
и наше болести на себе узео.
Ми смо, пак, сматрали
да га Бог туче, удара и понижава.
5 А он је прободен због наших преступа,
сатрвен због наших кривица,
карање је на њему због нашег мира
и ранама својим нас је исцелио.
6 Сви смо ми као овце заврљали,
сваки је кренуо својим путем;
а Господ је на њега свалио
кривицу свих нас.
7 Тлачен је био и понизио се он,
и није отворио уста своја;
као јагње на клање је вођен,
и као овца нема пред онима који је стрижу,
и није отворио уста своја.
8 Од власти и од суда он је изузет.
И ко ће да исприча шта је после било?
Јер из земље живих је издвојен,
због греха мог народа он је тучен.
9 Одредили су му гроб међу опакима,
а у смрти би с богаташима.
Ипак, нити је учинио насиље,
нити превару устима својим.
10 Међутим, Господу се свидело
да га сатире болом.
Ако принесеш живот његов
као жртву за преступ,
потомство ће се постарати
да се продуже дани,
и што је Господу угодно
напредоваће руком његовом.
11 „Из оног што је искусио
видеће светло и знањем својим ће се наситити.
Својим познањем праведни слуга мој оправдаће многе.
И њихове кривице са̂м ће изнети.
12 Зато ћу му многе у баштину дати
и с моћницима ће плен делити.
И са̂м је себе понудио да умре,
па је у грешнике убројен,
и са̂м је понео грехе многих
и заузима се за грешнике.
Велик је Јерусалим
54 Кличи, нероткињо, која не рађаш,
подврискуј кличући;
весели се која за порођај не знаш,
јер више синова има самотна
него ли удата –
говори Господ.
2 Рашири место за свој шатор,
разастри платна за своје коначиште.
Не штеди!
Ужад своју продужи,
кочиће своје учврсти!
3 Јер десно и лево ћеш се пробити
и потомство ће твоје пуке запосести
и настаниће опустеле градове.
Господња љубав
4 Не бој се, нећеш се постидети.
Не стиди се, јер нећеш црвенети.
Јер ћеш заборавити срамоту младости своје,
и нећеш више спомињати
што су те понижавали док си била удовица.
5 Јер твој супруг је Саздатељ твој,
његово је име Господ над војскама,
и твој Откупитељ је Светитељ Израиљев,
он се зове Бог земље свеколике.
6 Наиме, као жену остављену
и духовно уцвељену позвао те је Господ,
и отпуштену жену
с којом си од младости своје“ –
говори Бог твој.
7 „За трен кратки сам те оставио,
а у великим милосрђима тебе ћу пригрлити.
8 Из мене је срџба провалила,
и за часак сам заклонио лице своје од тебе,
а смиловао сам ти се по вечној милости –
говори Откупитељ твој, Господ.
9 Јер ово им је као воде Нојеве,
кад се заклех да воде Нојеве
више земљу преплављати неће:
тако се заклињем
да на тебе срдити се нећу
и да тебе прекорити нећу.
10 Нека се планине помакну
и нека се брда уздрмају,
ипак се моја милост од тебе одмаћи неће,
нити ће се уздрмати мој савез мировни
– говори Господ који ти се смиловао.
Јерусалим обновљен и благословен
11 Невољнице, вихором витлана, неутешена,
гле, ја ћу сложити на мермер камење твоје,
и на сафире темељ твој.
12 И од рубина дићи ћу ти на тврђави зупце;
и од карбункула твоје вратнице,
и све ограде твоје од камења драгога.
13 И сви синови твоји биће учени од Господа,
и обилан мир имаће синови твоји.
14 Бићеш саздана на правди.
Одбаци страх,
јер немаш се чега бојати.
Одбаци страх,
јер он ти се ни примаћи неће.
15 Гле, постројиће се против тебе
као да је то од мене.
Ко се построји против тебе
пропашће због тебе.
16 Гле, ја сам ковача створио,
који жеравицу распаљује,
вади из ње оружје да га искује,
а ја сам и затирача створио да затире.
17 Ниједно оружје исковано против тебе неће успети,
и сваки језик који се против тебе подигне
на суду ћеш оборити.
То је баштина слугу Господњих
и правда њихова од мене – говори Господ.
Обиље милости Господњих
55 О, сви жедни, приступите води,
и који новац немате, приступите,
купујте и једите,
и приступите, купујте
без новаца и без плаћања,
вино и млеко.
2 Зашто да трошите новац на нешто што хлеб није,
и зараду своју на нешто што заситити неће?
Мене послушајте и јешћете што је добро,
и душа ће се ваша наслађивати кртином.
3 Ухо приклоните и мени приступите;
слушајте и душа ваша ће живети.
Па ћу с вама склопити савез вечни,
Давиду обећаних милости.
4 Ево, њега сам дао да буде сведок народима;
владар и заповедник народима.
5 Ево, пук који га не познајеш позваћеш;
пук који тебе не познаје похрлиће теби
ради Господа Бога твојега
и за Светитеља Израиљева
који ти је дао достојанство.“
Господ је близу
6 Тражите Господа док се може наћи!
Призивајте га док је близу.
7 Нека опаки пут свој остави
и никоговић своје замисли,
и нека се Господу врати, а он ће му се смиловати;
и Богу нашем зато што умножава праштање.
8 „Јер, замисли ваше нису замисли моје,
и путеви моји нису путеви ваши
– говори Господ.
9 Него, колико је небо над земљом високо,
толико су путеви моји високо над путевима вашим,
а замисли моје изнад замисли ваших.
Моћ Господње речи
10 Јер као што киша пада
и снег са небеса
и не враћа се пуста,
него натапа земљу,
те бива плодна и родна;
па даје семе ономе који сеје и храну ономе који једе,
11 таква је реч моја што из мојих уста излази,
неће ми се вратити празна,
него ће учинити оно што ми се свиђа
и напредоваће ради чега сам је послао.
Запис о будућем благослову
12 Да, с радошћу ћете отићи,
и у миру ћете бити вођени.
Планине и брегови
клицаће пред вама весело,
и свако дрво зелено
запљескаће длановима.
13 Уместо трња ће расти чемпреси,
уместо коприве ће расти мирта.
И биће ради Господњег имена,
ради знака вечнога, неразоривога.“
Бог прихвата неприхваћене
56 Говори Господ:
„Држите право
и чините правду,
јер од мене се приближава спасење
и биће објављена правда моја.
2 Блажен је човек који чини ово,
и син човечији који то држи,
који пази на суботу да је не оскрнави,
и пази на руку своју да никаква зла не учини.“
3 Нека туђинчев син који је прионуо уз Господа не казује говорећи:
„Господ ме је јамачно одвојио од свог народа.“
И евнух нека не говори:
„Ја сам суво дрво.“
4 Јер говори Господ:
„Евнусима који пазе на суботе моје
и бирају што је мени угодно,
и који се држе савеза са мном;
5 њима ћу дати у Дому моме
и међу зидовима мојим
спомен и име боље него синовима и ћеркама,
даћу им вечно име, неразориво.
6 А туђинске синове који су прионули уз Господа
да му се клањају и да љубе име Господње
и да му буду слуге, сви који пазе на суботу
да је не оскрнаве и који се држе савеза са мном;
7 њих ћу довести на свету гору моју,
и обрадоваћу их у мом Дому за молитву.
Свеспалнице њихове и жртве заклане
биће ми по вољи на жртвенику моме.
Јер ће се Дом мој звати
’Дом за молитву свим народима’.“
8 Господар Господ
који сакупља изгнане Израиљце
вели: „Још ћу их сакупити
сврх већ сакупљених.“
Против недостојних главара
9 Све животиње пољске, дођите да једете,
све животиње шумске.
10 Сви његови стражари су затајили,
сви они не схватају,
пси безгласни, да лају не могу.
Сањиво се излежавају, воле да дремају.
11 И то: прождрљиви су пси,
не умеју да се насите.
И они су пастири неразборити,
сваки од њих на свој пут окреће,
сваки за грабежом својим себично.
12 „Дођите, донећу вина,
и напићемо се жестока пића.
Као данас и сутра ће бити:
обиље врло велико!“
57 Праведник гине
и никога то не узбуђује.
И смерни људи бивају одвођени
и нико не разабире
да праведник бива одведен пред зло,
2 да уђе у мир.
Почивају на лежајима својим
ко је ишао исправно.
3 „А сад се примакните амо,
синови гатарини,
потомство прељубничко, смрдљиво.
4 Над ким се шегачите?
Над ким се бекељите?
Плазите језик?
Нисте ли ви деца бунтовна,
потомство лажљиваца,
5 који се успаљују међу храстовима,
под сваким дрветом зеленим,
жртвујући децу по долинама,
под каменим раселинама?“
Пророк тугује због идолопоклонства
6 „На вододерини твоја је рака.
Оне, оне су твоји међаши.
Управо њима изливаш жртве наливне,
спаљујеш житну жртву.
Зар оне да ми се свиде?
7 На гору високу и уздигнуту
свој си лежај поставила,
па си се тамо попела
да кољеш жртву закланицу.
8 Уз врата и довратке
свој си запис поставила.
Далеко од мене си разоткрила
и на висине лежај свој наместила,
те се погађала са онима које волиш
да легнеш с њима, да осетиш снагу.
9 И ходочастиш цару у помазању,
и умножаваш своја мира;
и послала си своје известиоце издалека
и спустила до Света мртвих.
10 Изнурила си себе многим путовањима својим.
Ниси рекла: ’То је таштина!’
Стекла си јакост нову,
зато ослабила ниси.
11 Па кога си се уплашила и побојала,
те си слагала?
И ниси се мене сетила,
ниси себи на срце ставила.
Нисам ли ја ћутао и од века,
па се мене побојала ниси?
12 Ја ћу објавити твоју правду,
и дела ти твоја користити неће.
13 Кад завичеш, нека те изведу чете твоје.
А све њих ће ветар однети, таштина узети.
Међутим, који се у мене уздају
земљу ће баштинити
и моју свету гору поседовати.“
Песма утешна
14 Тада ће се говорити:
„Насипајте! Насипајте! Пут поравнајте!
Мом народу сметње с пута уклоните!“
15 Јер говори Вишњи и Уздигнути,
настањени трајно, а име му је Светитељ:
„Мој стан је узвишеност и светиња,
а са скрушеним сам и с духом пониженим,
да оживим пониженима дух,
да оживим скрушенима срце.
16 Јер се нећу препирати довека,
нити ћу се љутити непрестано,
јер би испред лица мојега ослабио дух
и душе које сам саздао.
17 Кривица његова је грабеж.
Зато сам се наљутио,
и зато га ударио, и у љутини се сакрио;
а он је отишао одметнички,
како га срце његово одвуче.
18 Путеве његове сам видео.
И излечићу га и довести,
и умирићу срце оних који га теше
и који с њим тугују.
19 Стварам речи уснама да проговоре:
Мир! Мир удаљеноме и блискоме
– говори Господ, и њега ћу излечити.
20 А опаки су као море усталасало,
што се успокојити не може,
и из вода својих исталасава
муљ и блато.
21 Нема мира опакима
– говори Бог мој.
Беседа о посту
58 Вичи колико те грло носи!
Немој се устезати.
Слично рогу глас свој подигни,
и народу мом злочине његове објави,
и дому Јаковљевом грехе његове.
2 А мене дан за даном траже
и познавању путева мојих жуде,
као пук што делује по правди
и пресуде Бога свога не занемарује.
Ишту од мене праведност на суду,
за близином Божијом жуде.
3 ’Зашто смо постили,
кад ти не видиш?
Зашто смо мучили душу своју,
а ти не знаш?’
Гле, у дан поста вашега ви згрћете како вам се хоће,
а све ваше раднике тлачите.
4 Гле, ви постите да бисте се препирали и наметали,
да бисте злехудога песницом ударали.
Немојте као данас постити,
онда ће се на висинама чути глас ваш.
5 Зар је такав пост што сам га изабрао,
дан кад мучи човек душу своју,
да се главом својом савија ничице као рогоз,
и кострет и пепео проспе под себе?
Зар ћеш то постом звати
и даном што је Господу по вољи?
6 Није ли ово пост што сам га изабрао:
одрешити везе над злехудим,
развезати у јарам свезане,
дати слободу потрвенима,
и сваки јарам да буде изломљен?
7 Није ли да уделиш хлеб свој гладноме,
да у дом доведеш бескућника,
кад видиш гола да га оденеш,
и од родбине своје да се не кријеш?
8 Тада ће као зора сијати светлост твоја
и здравље ће твоје брзо бујати,
и правда ће твоја испред тебе ићи,
а слава Господња ће те пратити.
9 Кад повичеш, Господ ће одговорити;
завапићеш, а он ће рећи: ’Ево ме!’
Ако из своје средине уклониш јарам,
прст претећи и беседу преступничку,
10 и због гладног се узбуди твоја душа,
и наситиш душу намучену;
тада ће се светлост твоја подићи у тами,
и тамнина твоја биће као подне.
11 И Господ ће те водити без престанка,
и по сухим тлима наситиће ти душу,
и кости ће твоје гипкијима учинити;
и бићеш као врт заливан
и као студенац чије воде усахнути неће.
12 И вековне развалине саградиће за себе,
утемељене од колена до колена,
а тебе ће звати ’Онај који пукотине зазиђује’,
’Обновитељ друмова према насељима.’
Запис о суботи
13 Ако одвратиш своју ногу од суботе,
да у свети дан мој не радиш што се теби свиђа,
и да суботу назовеш милином,
светињу Господњу прослављеном,
а славу његову одвојеном од послова,
да на својим путевима
не обављаш што ти се прохте,
и да не говориш непромишљене речи;
14 тада ће ти омилити оно што је Господње,
пројахаћеш са мном по узвишицама на земљи,
па ћу те хранити оним што си наследио
од Јакова, претка твојега –
јер су то казала уста Господња.“
Псалам пророка Исаије
59 Гле, није рука Господња окраћала да не спасава,
нити је ухо његово оглухнуло да не чује;
2 него ваше кривице јесу преграда
између вас и Бога вашега,
и греси ваши заклањају лице његово од вас
да вас не чује.
3 Јер шаке су ваше крвљу загађене,
и прсти су ваши у злочину,
усне ваше говоре превару,
језик ваш мрмља подлост.
4 На праведност нико не позива,
нити ико по истини суди;
уздају се у ништавило, и говоре речи испразне;
муку зачињу, неваљалство рађају.
5 Јаја гујина легу
и мрежу паукову плету;
од њихових ко поједе јаја, тај умире;
а ако га разбије, гуја се излегне.
6 Њихово плетење није за одевање,
њихове израђевине нису за покривање.
Њихове израђевине дело су преступничко
и шакама својим чине насиље
7 Њихове ноге у зло трче
и хитре су да проливају невину крв.
Мисли њихове мисли су преступничке,
пустош је и пропаст на друмовима њиховим.
8 Пут ка миру они не познају,
на стазама њиховим праведности нема.
Изопачили су своје угажене путеве,
ко по таквом путује, мир не упознаје.
9 Зато се право од нас удаљило,
и праведност до нас не допире.
Надали смо се светлости, а гле, тама;
сјајном сјају, а ходамо по мраку дубоком;
10 по зиду пипамо као слепи,
и тапкамо као да смо без очију;
у подне се спотичемо као да смо у сумраку;
у обиљу смо као да смо мртви;
11 сви ми мумламо као да смо медведи
и гукањем гучемо као да смо голубови.
Очекујемо суд, а њега нема,
спасење – удаљило се од нас.
12 Јер много је наших побуна пред тобом,
и греси наши сведоче против нас.
Заиста, ми увиђамо побуне своје
и упознали смо кривицу своју.
13 Побунили смо се и Господа се одрекли,
одметнули се од Бога нашега;
говорили смо речи подле и отпадничке,
измишљотине и одвајање, из срца речи лажљиве.
14 И тако је право потиснуто,
и правда је далеко одгурнута,
јер истина је јавно посрнула,
и честитост проћи не може.
15 Истина бива черупана,
и ко се зла клони, бива оробљен.
А Господ види и то је зло пред њим
јер правице нема.
16 И види: нема човека.
И запањи се што заступника нема.
Онда се ослободи мишица његова,
и би му потпора праведност његова.
17 Праведност је навукао као оклоп,
и на глави му је спасење као кацига,
а одећу осветничку је навукао као одору,
и ревношћу се огрнуо као плаштом.
18 Према оном што су заслужили
њих ће намирити;
према оном што су заслужили,
зато што су насртали, зато што су мрзели,
њих ће намирити,
према оном што су жудели,
што су заслужили.
19 И видеће са запада име Господње,
и са истока сунчевога славу његову,
јер ће доћи као бујица,
Дух Господњи њу ће подстицати.
20 „А Откупитељ ће доћи Сиону
и онима који се у Јакову одврате од преступа
– говори Господ.
Запис о Духу и речи
21 Ево, ово је мој савез с њима, говори Господ: Дух мој, који је на теби, и речи моје, што сам ти их у уста ставио, неће отићи од уста твојих, ни од уста потомства твојега, ни од уста потомака потомства твојега – говори Господ – како сада тако и довека.
Устани, Јерусалиме!
60 Устани, засветли, јер долази светлост твоја,
и слава Господња над тобом блиста.
2 Јер, гле, мрак ће покрити земљу,
и густа тама народе,
а над тобом блиста Господ,
и слава његова над тобом се јавља.
3 И пуци иду према твојој светлости,
и цареви према сјају блистања твога.
4 Обазри се око себе и гледај:
сви се они сакупљају,
синови твоји долазе ти из далека,
и ћерке твоје бивају донесене у наручју.
5 Тада ћеш гледати и бујати,
и устрептаће и шириће се срце твоје,
јер ће се богатство с мора к теби окренути,
благо туђих народа теби ће пристизати.
6 Мноштво камила тебе ће прекрити,
једногрбе камиле из Мадијана и Гефе,
сви ће они доћи из Саве,
донеће злато и тамјан,
и благовестиће певајући похвале Господу.
7 Сва стада из Кедра к теби ће се сабрати,
овнови из Навајота теби ће служити;
подизаће се као угодна жртва на жртвенику мом.
И прославићу Дом славности своје.
8 Ко су они што надлећу као облак тамни,
као голубови према голубњацима својим?
9 На мене острва чекају,
на челу су им из Тарсиса бродови,
да издалека доведу синове твоје,
сребро њихово и злато њихово с њима,
за име Господа Бога твојега,
за Светитеља Израиљева
који те је славним учинио.
10 Синови странаца градиће тврђаве твоје
и цареви њихови тебе ће опслуживати,
јер сам те ударио у срдњи својој,
а смиловао сам ти се по расположењу својем.
11 Вратнице ће твоје свагда отворене бити,
дању и ноћу затварати се неће,
да би пропустиле благо туђинских народа
и цареве њихове који их предводе.
12 Та пропашће пук и царство
који теби не буду служили,
и ти ће пуци бити потпуно затрти.
13 Слава ливанска доћи ће теби:
чемпрес, брест и шимшир скупа,
да украсе место Светилишта мојега,
да учине часним место испод ногу мојих.
14 И ићи ће према теби погнути синови тлачитеља твојих,
и падаће ка твојим стопама сви који су те презирали.
А тебе ће назвати: ’Град Господњи’,
’Сион Светитеља Израиљева.’
15 Уместо да будеш напуштен
и омрзнут и избегаван,
поставићу те да будеш понос вечни,
весеље од рода до рода.
16 И сисаћеш млеко страних народа,
и царске груди ће те дојити,
и знаћеш да сам ја Господ, Спаситељ твој,
Откупитељ твој, Силни Јаковљев.
17 Уместо бронзе довешћу ти злато,
и уместо гвожђа довешћу ти сребро,
и уместо дрвета бронзу,
и уместо камена гвожђе,
а за надзорника ћу ти поставити Мир,
и управитељ твој биће Правда.
18 Више се неће чути о насиљу у твојој земљи,
о тлачењу и рушењу у границама твојим.
И зидине твоје зваћеш ’Спас’,
и вратнице твоје ’Прослављање’.
19 Више ти неће бити сунце као светлост дању,
нити ће сјај месеца да ти светли.
Него ће ти Господ бити светлост вечна
и Бог твој славност твоја.
20 Сунце твоје залазити више неће,
ни месец ти се помрачити неће,
него ће ти Господ вечна светлост бити,
и навршиће се дани жалости твоје.
21 И у народу твоме сви ће бити праведници,
довека ће земљу заузимати,
изданак насада мога,
израда руку мојих,
славности ради.
22 Од најмањег постаће хиљада,
од ситнога један моћни пук.
Ја, Господ,
чинићу брзо у време погодно.
Пророково послање
61 Дух је Господњи нада мном;
он ме је помазао,
да јавим Радосну вест понизнима.
Послао ме је да превијем у срцу сломљене,
да најавим слободу заробљеницима,
утамниченима да ће им престати сужањство;
2 да од Господа најавим годину помиловања,
и од Бога нашега дан освете;
да утешим све ожалошћене,
3 да усправим ожалошћене на Сиону,
да им дам накит уместо пепела,
уље за весеље уместо жалости,
одећу за похвалу уместо духа тужнога;
и њих ће звати:
’Храстови правдини,
Засад Господње славности’.
4 И саградиће древне развалине,
и подићи места похарана,
и обновиће градове,
пустошене од колена до колена.
5 И туђинци ће стајати
и стада ваша напасати,
и синови странаца биће ратари ваши
и виноградари ваши.
6 А ви ћете се звати: ’Свештеници Господњи’.
Говориће вам се: ’Служитељи Бога нашега’.
Јешћете благо туђинских народа
и загосподарићете славом њиховом.
7 Уместо вашег двоструког ниподаштавања и срамоте,
одредиће им се да се веселе за вас,
који ћете у њиховој земљи
наследити двоструко,
којима ће бити радост вечна.
8 Јер ја, Господ, волим право,
мрзим грабеж уз жртву свеспалницу,
а даћу им плату одистинску,
и склопићу с њима савез вечни.
9 И знаће се међу пуцима потомство њихово,
усред народа нараштаји њихови.
Сви који их виде схватиће да су они потомство
што га је благословио Господ.“
10 Усхићен сам врло у Господу,
кличе душа моја у Богу моме,
јер ме је оденуо хаљином спасења,
огрнуо ме је плаштом праведности,
као женик кад на себе венац стави
и невеста кад се накитом украси.
11 Јер као што земља истерује клице своје,
и као што семе у врту клија,
тако ће Господар Господ учинити
да проклија правда и похвала пред свим пуцима.
Божија обећања Јерусалиму
62 Сиона ради ућутати нећу
и због Јерусалима одмора ми нема,
док његова праведност као бљесак не сине,
и спасење његово као буктиња се не разбукти.
2 И пуци ће видети праведност твоју,
сви цареви славу твоју.
А тебе ће новим именом назвати,
како то буду уста Господња одредила.
3 И бићеш венац блистави у Господњој руци,
и турбан царски на длану Бога својега.
4 Више ти се неће говорити: „Остављена“,
нити ће се земљи твојој говорити: „Опустошена“,
него ће те звати: „Милина моја“,
а земљу твоју: „Удата“.
Јер ћеш Господу милина бити,
и земља ће твоја мужа имати.
5 Јер као што се младић жени девицом,
твој Саздатељ ће се оженити тобом,
и као што се женик весели невести,
веселиће се теби Бог твој.
6 По зидовима твојим, Јерусалиме,
стражаре сам распоредио.
По цео дан и по целу ноћ
они неће заћутати никако.
Они подсећају Господа,
њима починка нема.
7 Не дајте му да почине док не учврсти и устроји Јерусалим,
да он буде земљи на похвалу.
8 Заклео се Господ десницом својом
и снажном мишицом својом:
„Више неће дати жито твоје
да га једу непријатељи твоји,
ни да синови туђински пију твоје вино
на чему си се ти трудио.
9 Него који су га жели, ти ће га и јести,
Господа хвалиће;
и који су га брали, ти ће га и пити
у предворју мојега Светилишта.“
Песма за завршетак
10 Прођите! Прођите кроз вратнице!
Поравнајте народу пут!
Насипајте! Насипајте друм!
Уклоните камење!
Подигните народима знамење!
11 Ево, Господ се гласи
до земљиних крајева:
„Реците ћерки сионској:
’Ево, Спас твој долази.
Ево с њим је плата његова,
испред њега најамнина његова.’“
12 Они ће се звати:
„Свети народ“, „Откупљени Господом“,
а тебе ће звати: „Тражени“,
„Град неостављени“.
Гнев и погибија
63 Ко је тај што из Едома долази,
из Восоре у огртачу јарком,
онај украшени у одећи својој,
који корача у пуној снази?
– „Ја сам који говори о правди,
велик кад спасава.“
2 Зашто ти је одело црвено
и хаљине твоје као да си у муљари газио?
3 – „Цедио сам, по каци газио,
од народа са мном ни човека,
и у гневу њих сам изгазио,
и у јари својој њих сам изгњечио.
А што је из њих шикљало мој огртач је попрскало,
те сам испрљао сву одећу своју.
4 Јер је у мом срцу дан када се светим,
и дошла је година када откупљујем.
5 И гледам, а нема ко да помогне;
збуњен бивам, а ослонца нема.
И спасла ме је десница моја,
и срџба моја ослонац ми била,
6 те сатирем народе у гневу свом,
и срџбом својом сам их опио,
а оним што из њих шикља земљу сам натопио.“
Бог и његов народ
7 Господње ћу милости помињати,
похвалу Господњу према свему
што нам је урадио Господ,
и добро умножено дому Израиљеву,
што нам га је урадио по самилости својој
по обиљу милости своје.
8 И рекао је: „Доиста су мој народ,
синови који неће изневерити“,
па је њима Спаситељ постао.
9 У свим невољама њиховим и он беше у невољи;
анђео што пред њим стоји их је спасао.
Својом љубављу их је спасао
и са̂м их својим милосрђем откупио
и дигао и носио у све дане од века.
10 А они се сами одметнуше,
Светог Духа његовог жалостише.
И он им се преокрену у непријатеља;
он лично против њих зарати.
11 Тад се давних присетише дана,
Мојсија, његовог народа.
Где је онај који им из мора извлачи
пастира за своје стадо?
Где је онај који ће у њега сместити
свога Духа Светога?
12 Који је Мојсијевом десницом управљао
преко своје мишице славносне?
Који воду пред њима располути
да своје име вечним учини?
13 Који њима управља по дну морскоме
као коњем по пустињи,
није било спотицања?
14 Слично стоци што у долину силази,
Дух Господњи их је успокојио.
Ти си тако водио народ свој,
и преславно име стекао си себи.
15 Погледај с небеса и види
из твога светог и преславног Пребивалишта.
Где је твоја ревност и твоја сила,
навала ожалошћености твоје
и милосрђа твојега?
Мени ли се ускраћују?
16 Та, ти си Отац наш,
јер Авра̂м нас спознао није,
и Израиљ нас препознао није,
ипак, Господе, ти си Отац наш,
Откупитељ наш, од вечности је име твоје.
17 Зашто нас, Господе, одводиш од твојих путева,
тврдим чиниш срце наше спрам страха од тебе?
Врати се због својих слугу,
због племена̂ што су ти баштина.
18 Њу је народ твој тек за кратко запосео,
али изгазише Светилиште твоје противници твоји.
19 Већ одавна слични смо постали
онима над којима ти ниси,
над којима се твоје име не призива.
64 О, разведри небеса и сиђи,
нека се пред тобом планине затресу.
2 Као кад се ватра по грању запали,
ватра закува воду:
нека душмани твоји схвате име твоје,
нека пуци задрхћу пред тобом.
3 Што ти чиниш то застрашује;
неочекивано си сишао,
пред тобом се затресле планине.
4 Од како је века нису чули,
нису слушали, око није видело,
да бог неки осим тебе учини
онима који од њега очекују.
5 Сусретљив ти си према раздраганима који чине правду,
на путевима твојим сећају се тебе.
Гле, ти си се разљутио,
грешили смо на њима,
а били бисмо спасени.
6 И постали смо сви ми као нешто нечисто,
и као огртач са женским одливом све су праведности наше,
и сви смо ми као лишће кад опадне,
и кривице наше као ветар нас однесу.
7 И никог нема да призива име твоје,
да се подигне и на тебе ослони,
зато што си лице своје од нас сакрио
и растапаш нас кривицама нашим.
8 Па ипак, Господе, ти си Отац наш;
ми смо глина, а ти нас обликујеш,
и сви смо ми руке твоје дело.
9 Не срди се, Господе, исувише,
и немој стално помињати недело.
Ево, погледај нас:
сви смо ми народ твој.
10 Опустели су свети градови твоји,
Сион је опустео, Јерусалим је опустошен.
11 Храм, светиња наша и понос наш;
у чему су те хвалили преци наши,
постао је згариште
и све драгоцености наше су сатрте.
12 Зар ћеш ово мирно гледати, Господе?
Ћутаћеш и још више понижавати?
Против идола, а за Јерусалим
65 „Потражили су ме који нису питали,
нашли су ме који нису искали.
Рекао сам: ’Ево ме! Ево ме!’
пуку који моје име призивао није.
2 Руке своје пружао сам ваздан
према народу одметничком,
који путем неваљаним хода
по својим замислима;
3 народу који ме у лице
изазива стално,
жртве приносе по вртовима
и ка̂де на опекама,
4 бораве по гробовима,
ноћ проводе по скривеним местима,
једу месо свињско
и дробе гадости у зделе своје;
5 који говоре: ’Себе се држи!
Не приступај мени, јер сам од тебе светији.’
Ови су дим у носу мом,
ватра што поваздан гори.
6 Ево, записано је преда мном,
нећу ућутати док не намирим,
а намирићу у недра њихова.
7 Кривице ваше и кривице отаца ваших,
заједно су – говори Господ –
јер они ка̂де по горама
и руже ме по узвишицама.
И некадашње дело њихово
одмерићу у недра њихова.“
8 Говори Господ:
„Као кад се стиче сок у грозду,
па се каже: ’Не затири га.
У њему је благослов’,
тако ћу учинити ради својих слугу:
нећу све то затрти.
9 И извешћу из Јакова потомство,
и из Јуде мојих гора поседника,
и то ће изабраници моји баштинити,
и слуге моје тамо ће се настанити.
10 И Сарон ће постати за овце пландиште,
и долина Ахор[c] за говеда почивалиште –
народу мојем који мене тражи.
11 А ви, који сте Господа оставили,
који сте свету гору моју заборавили,
који Гаду[d] трпезу постављате,
и који наливе изливате на олтар Менију[e] –
12 за вас одредио сам мач
и да се сви савијете ради клања.
Зато што сам звао и одговорили нисте,
што сам говорио и слушали нисте.
Него сте чинили оно што ја сматрам да је зло,
изабрали сте оно што ми није угодно.“
13 Зато говори Господар Господ:
„Ево, слуге моје ће јести,
а ви ћете гладовати.
Ево, слуге моје ће пити,
а ви ћете жедни бити.
Ево, слуге моје ће се радовати,
а ви ћете се стидети.
14 Ево, слуге моје ће се веселити
због добра у срцу,
а ви ћете викати
због бола у срцу,
и туговаћете због сломљеног духа.
15 И оставићете име своје
да њим куну моји изабраници:
и нека те усмрти Господар Господ!
А слуге ћу своје другим именом назвати.
16 Широм земље ко се буде благосиљао,
нека се благосиља Богом верним.
И ко се буде заклињао широм земље,
нека се заклиње Богом верним.
Наиме, пређашње невоље ће бити заборављене,
и зато ће бити од очију мојих сакривене.
Нова небеса и нова земља
17 Јер, гле, ја стварам
небеса нова и земљу нову,
и пређашње се помињати неће,
и на ум вам то падати неће.
18 Стога веселите се и кличите
од колена до колена за оно што стварам.
А ево, ја стварам од Јерусалима клицање
и од народа његова весеље.
19 И клицаће у Јерусалиму,
и веселиће се у мом народу;
и више у њему чути се неће
глас који оплакује и глас који вапи.
20 Тамо више неће бити
одојчета краткога живота,
ни старца који не би навршио дане своје,
јер ће младић као стогодишњак умирати,
и стогодишњи грешник
проклетим ће се сматрати.
21 И куће ће градити и настањивати,
и винограде садити и род њихов јести.
22 Неће једни градити, а други настањивати;
неће једни садити, а други јести.
Него ће као трајање дрвета
бити трајање народа мојега,
а дела својих руку
користиће изабраници моји.
23 Неће се мучити напразно,
нити ће рађати за ужас,
јер они ће бити потомство благословених од Господа
и изданци њихови с њима.
24 И биће пре него што ће призвати,
а ја ћу им одговорити;
још док буду говорили,
ја ћу их услишити.
25 Вук и јагње заједно ће се напасати,
и лав ће слично волу сламу јести,
а змији ће прашина бити за храну.
Они зло чинити неће, и потирати неће
нигде на светој гори мојој
– говори Господ.“
Упозорење
66 Говори Господ:
„Небеса су престо мој,
а земља постоље за ноге моје.
Какву кућу ћете ми саградити?
И где је место мога почивања?
2 Па све је то рука моја начинила
и све је то постало
– говори Господ.
А на кога ћу погледати?
На исцрпенога и на духовно сломљенога,
и онога који дрхти пред мојом речи.
Против наопаких жртава
3 Тај што коље вола,
ко човека да убија,
и ко жртвује овцу,
као да се псом скрнави;
тај што доноси принос,
ко да крв свињску приноси,
ко ка̂ди тамјаном,
тај идола благосиља.
То су они изабрали за своје путеве
и гадости њихове по вољи су души њиховој.
4 Ја ћу такође изабрати да им додијавам:
довешћу на њих то од чега зазиру.
Зато што сам звао, а одговора није било;
говорио сам, а слушали нису;
него су чинили што ја злом сматрам,
и бирали оно што ми није угодно.“
Господ долази да ускоро суди
5 Послушајте реч Господњу,
ви, који дрхтите од његове речи:
„Говоре ваша браћа, мрзитељи ваши,
који вас гоне због имена мојега:
’Нека се прослави Господ,
те да видимо вашу радост.’
И они ће постиђени бити.
6 Глас граје из града,
глас из храма –
глас је Господа који намирује
накнаду непријатељима својим.
7 Пре него што ју је заболело,
она је родила;
пре него што је бол на њу дошао,
она је на свет мушкарца донела.
8 Ко је тако нешто чуо?
Ко је овако нешто видео?
Може ли земља у једном дану
да роди читави пук?
Да бол одједанпут жацне,
па да Сион синове своје роди?
9 ’Зар ја, који отварам материцу,
па да не рађам? – говори Господ.
Зар ја, који дајем да се рађа,
па да будем јалов? – говори Бог твој.’
10 Радујте се због Јерусалима,
и кличите у њему, сви који га волите.
Веселите се с њим, веселите се
сви који сте туговали над њим;
11 да будете надојени и насићени
на дојкама утехе његове,
да се насишете и насладите
из обиља славе његове.“
12 Јер говори Господ:
„Ево, ја ћу га досегнути миром који је као река,
и славом народа која је као поток набујали.
И његову одојчад ће у наручју носити
и на коленима миловати.
13 Као човека кога мајка његова теши,
тако ћу и ја вас тешити,
и бићете утешени у Јерусалиму.“
14 И видећете и веселиће се срце ваше,
и као трава процветаће кости ваше,
и познаће се рука Господња
на слугама његовим, и последице њихове
на непријатељима његовим.
15 Јер, гле, Господ у огњу долази,
као олуја су бојна кола његова,
вратиће у гневној разјарености својој
и карању његовом, у огњу распаљеном.
16 Јер ће Господ судити огњем
и мачем својим сваком људском бићу,
те ће многи од Господа погинути.
Против отпадника
17 „Посвећују и прочишћавају сами себе у вртовима иза ’оне једне у средини’; једу свињетину и гадости и мишеве: заједно ће скончати – говори Господ.
18 А ја знам дела њихова и намере њихове.
Господња слава међу пуцима
Долази време да се саберу сви пуци и сви језици, па ће доћи и славу моју гледати.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.