Bible in 90 Days
19 И њима ћу поставити знак, те од оних који су се измакли, од њих ћу послати пуцима: у Тарсис, Фул и Луд – познатим стрелцима – у Тувал и Грчку, на острва далека где се није чуло што се о мени чује, и где се слава моја није видела. И они ће пуцима славу моју објављивати. 20 И они ће довести сву браћу вашу из свих туђинских народа, принос за Господа: на коњима и на колима и у носиљкама и на мазгама и на једногрбим камилама на свету гору моју, Јерусалим – говори Господ – као што синови Израиљеви приносе принос у чистој посуди у Дому Господњем. 21 Па ћу и од њих узети за свештенике, за Левите – говори Господ.
22 Јер као што ће преда мном стајати небеса нова и земља нова, што ћу ја начинити – говори Господ – тако ће стајати потомство ваше и име ваше. 23 И од младог месеца до младог месеца, и од суботе до суботе, долазиће свако биће на поклоњење пред лицем мојим – говори Господ; 24 и излазиће и гледаће лешеве људи који су се од мене одметнули, јер црв њихов не умире и огањ се њихов не гаси; и биће за презир сваком створењу.“
1 Речи Јеремије, Хелкијиног сина, једног од свештеника који су били у Анатоту у Венијаминовој земљи; 2 коме је дошла реч Господња у време Јудиног цара Јосије, Амоновог сина, тринаесте године његовог царевања. 3 А долазила је и у време Јудиног цара Јоакима, Јосијиног сина, до завршетка једанаесте године Јудиног цара Седекије, Јосијиног сина и све до петог месеца када је Јерусалим одведен у изгнанство.
Позив Јеремије
4 Дошла ми је реч Господња говорећи:
5 „И пре него сам те обликовао у утроби, познавао сам те;
и пре него си изашао из материце, посветио сам те;
поставио сам те за пророка народима.“
6 Рекао сам: „Јао, Господе Боже! Ево, ја не знам да говорим јер сам премлад!“
7 Господ ми је одговорио: „Не говори ’премлад сам’, јер ћеш ићи коме год те пошаљем и говорићеш све што ти заповедим. 8 Не бој их се, јер ћу ја бити с тобом да те избављам – говори Господ.“
9 Тада је Господ испружио руку и дотакао ми уста. И рекао ми је Господ: „Ево, ставио сам своје речи у уста твоја. 10 Види, постављам те данас над народима и над царствима да чупаш и рушиш, да разараш и обараш, да градиш и садиш.“
11 Опет ми је дошла реч Господња: „Шта видиш, Јеремија?“
Одговорио сам: „Видим грану бадемовог стабла.“
12 А Господ ми је рекао: „Добро си видео, јер ја бдим над својом речи да је испуним.“[a]
13 Дошла ми је реч Господња други пут: „Шта видиш?“
Одговорио сам: „Видим ускључали лонац чији је отвор окренут од севера.“
14 И Господ ми је рекао: „Са севера ће се сручити пропаст на све становнике земље. 15 Јер, ево, ја позивам сва племена по северним царствима – говори Господ –
и они ће доћи. и поставиће сваки свој престо
на улаз врата Јерусалима,
и против свих зидова свуда унаоколо,
и против свих Јудиних градова.
16 Објавићу им своје судове над свом њиховом опачином,
јер су ме оставили,
јер су кадили другим боговима
и клањали се својим рукотворинама.
17 А ти, опаши своје бокове. Устани и говори им све ово што ти заповедам. Не страхуј од њих да те ја не престрашим пред њима. 18 Ево, ја сам те данас учинио утврђеним градом, стубом гвозденим и зидовима бронзаним против све земље, против Јудиних царева, против њених главара, против њених свештеника и против народа земље. 19 И они ће се борити против тебе али те надвладати неће, јер ћу ја да будем с тобом – говори Господ – да те избављам.“
Израиљ је заборавио Бога
2 Дошла ми је реч Господња говорећи: 2 „Иди и објави у уши Јерусалима:
’Говори Господ:
„Сећам те се по привржености твоје
младости и љубави твог вереништва.
Ишла си за мном у пустињу,
у незасејану земљу.
3 Свет је Израиљ био Господу,
првина његовог урода
и сви који су га гутали били би криви
и пропаст би их стигла
– говори Господ.“’“
4 Чујте Господњу реч, доме Јаковљев
и сви родови Израиљевог дома.
5 Говори Господ:
„Какву су неправду у мени нашли твоји преци
када су се удаљили од мене,
ишли за таштином
и постали ташти?
6 Нису питали: ’Где је Господ
који нас је довео из египатске земље,
који нас је водио у пустињи,
по земљи пустоши и јама,
по земљи сушној и мрачној,
по земљи којом нико крочио није
и у којој нико пребивао није?’
7 А ја сам вас довео у земљу воћњака,
да једете њено воће и њена добра.
И дошли сте и опоганили сте моју земљу,
и моје сте наследство претворили у гадост.
8 Свештеници нису рекли:
’Где је Господ?’
Они који се баве Законом ме нису познали,
и пастири се побунише против мене.
Пророци су прорицали уз помоћ Вала
и ишли за оним од чега нема користи.
9 И још ћу да се парничим с вама
– говори Господ –
и са децом ваше деце ћу да се парничим.
10 Јер, пређите на китимска острва и видите,
и у Кедар пошаљите па онда добро размотрите.
Видите да ли се овако нешто већ догодило:
11 Да ли је неки народ заменио богове
ако они и нису богови?
А мој народ је заменио своју Славу[b]
за оно од чега нема користи!
12 О, небеса, ужасните се због овога,
згрозите се и опустошите
– говори Господ.
13 Јер је два зла учинио мој народ:
Заборавио је мене, извор свежих вода,
и себи исклесао бунаре,
напукле бунаре што не држе воду.
14 Па зар је Израиљ роб, један од оних рођених у кући?
Зашто је постао плен?
15 На њега ричу лавићи, урличу риком;
његову су земљу претворили у пустош,
његови градови су порушени
и ту више нико не пребива.
16 Чак ти је и народ из Нофа и Тафнеса
обријао теме.
17 Зар то ниси са̂м себи урадио
напустивши Господа, свог Бога,
у време када те је водио путем?
18 И зато шта ти значи пут египатски
да пијеш воду сихорску[c]?
И шта ти значи пут асирски
да пијеш воду из реке[d]?
19 Казниће те твоје зло
и твоје отпадништво ће те прекорити.
Па знај и види, јер је зло и горко
што си напустио Господа, свог Бога,
и што нема у теби мога страха –
говори Господ, Бог над војскама.
20 Јер ја сам одавно скршио твој јарам
и твоје сам окове изломио.
Али ти си рекла: ’Нећу да ти служим.’
И на свакој узвишици,
и под сваким зеленим дрветом
си полегла као блудница.
21 А ја, ја сам те посадио као племениту лозу,
баш поуздано семе.
И како си ми се променила
и изродила у вињагу?
22 Све и да се шалитром переш
и да прибавиш много цеђи,
штрчаће флека твоје кривице преда мном
– говори Господ Бог.
23 Како онда говориш: ’Нисам оскрнављена
и нисам ишла Валима?’
Сагледај своје трагове у долини
и схвати шта си урадила.
Ти си млада и брза камила
што тумараш којекуда;
24 млада магарица навикла на дивљину
што у својој жудњи њуши ветар.
И ко ће да је врати кад је у терању?
Неће малаксати сви који је траже,
јер ће је пронаћи у њеном месецу.
25 Не дозволи да ти нога буде боса,
да ти грло буде суво.
Али ти си рекла: ’Ништа од тога!
Не, јер волим туђе богове
и ићи ћу за њима.’
26 Као лопов што се стиди када га ухвате,
тако ће да се осрамоти дом Израиљев.
Они – његови цареви, његови главари,
његови свештеници и његови пророци –
27 који говоре дрвету: ’Ти си мој отац!’
И камену: ’Ти си ме родио!’
Јер су мени окренули леђа а не лице,
а у време своје пропасти ће рећи:
’Устани и спаси нас!’
28 Па где су твоји богови које си направио за себе?
Нека устану ако могу да те спасу
у време твоје пропасти.
Јер, колики је број твојих градова –
о, Јудо – толико је твојих богова.
29 Зашто се парничите са мном?
Па сви сте се ви побунили против мене
– говори Господ.
30 Узалуд сам ударао твоје синове
јер нису прихватили карање,
а твој је мач прогутао твоје пророке
као кад лав прождире.
31 О, нараштају, размотрите реч Господњу:
Зар сам Израиљу био пустиња
или земља мрклог мрака?
Зашто мој народ говори: ’Наскитасмо се
па нећемо поново да ти дођемо’?
32 Заборавља ли девица свој накит
и невеста свој појас?
А мој народ заборавља мене
данима без броја.
33 Како си добро уредила свој пут да тражиш љубав,
да си и покваренице научила својим путевима!
34 Још се и крв нашла на твојим скутима,
све животи убогих и невиних,
иако их ниси затекла док проваљују.
Али за све то ти кажеш:
35 ’Ја сам недужна!
Његов се гнев свакако одвратио од мене.’
И ево, спорићу се с тобом
јер говориш: ’Сагрешила нисам.’
36 Зашто тако тумарајући
мењаш свој пут?
И од Египта ћеш се застидети
као што си се застидела Асирије.
37 И од њега ћеш да одеш
с рукама својим на глави својој,
јер је Господ одбацио твоје узданице
да због њих не напредујеш.
3 Ако муж отпусти своју жену
и она оде од њега и припадне другом човеку,
хоће ли он да је врати и поново узме назад?
Зар неће бити сасвим оскрнављена та земља?
А ти си блудничила са многим другима
и мени ћеш ли се вратити?
– говори Господ.
2 Подигни своје очи на оголеле висове и осмотри:
Где још ниси напаствована?
На путевима си седела због њих
као Арапин у пустињи.
Оскрнавила си земљу
својим блудничењем и својом поквареношћу.
3 Зато су заустављени пљускови
и није било позних киша.
А ти си добила образ жене блуднице,
али си одбила да се постидиш.
4 Нећеш ли од сада да ме дозиваш:
’Оче мој, пријатељу младости моје!
5 Хоће ли се гневити довека?
Зар ће непрестано да се љути?’
Чуј, рекла си,
а учинила си зла колико си могла.“
Неверни Израиљ
6 Господ ми је рекао за време цара Јосије: „Јеси ли видео шта је учинила отпадница Израиљ? Ишла је на сваку узвишицу и под свако зелено дрво и онде блудничила. 7 А мислио сам, после свега тога што је учинила, да ће ми се вратити, а није ми се вратила. И то је видела Јудеја, њена превртљива сестра. 8 Наиме, видео сам да је у свим тим случајевима блудничила отпадница Израиљ, па сам је отпустио и дао јој потврду о разводу. Али се није уплашила Јудеја, њена превртљива сестра, него и она оде да такође блудничи. 9 Ето, својим је лакомисленим блудничењем опоганила земљу. Починила је прељубу и на камену и на дрвету. 10 Али и поред свега тога није ми се свим својим срцем вратила њена превртљива сестра Јудеја, него привидно – говори Господ.“
11 На то ми је рекао Господ: „Отпадница Израиљ се показала праведнијом него превртљива Јудеја! 12 Иди и објави ове речи северу па реци:
’Врати се, отпаднице Израиљу – говори Господ –
нећу да те гледам гневно.
Јер ја сам веран – говори Господ –
и нећу да се гневим довека.
13 Само схвати своје кривице.
Јер, против Господа, свог Бога, си се побунила
и расула своје путеве туђинцима под сваким зеленим дрветом,
а глас мој нисте послушали
– говори Господ.
14 Врати се, о, народе одметнички – говори Господ – јер ја сам ожењен вама и ја ћу да вас узмем: једног из града и двоје из рода и одвешћу вас на Сион. 15 Даћу вам пастире по мом срцу и они ће вас напасати знањем и разборитошћу. 16 И биће овако: када се умножите и будете плодни у земљи тих дана – говори Господ – народ више неће говорити: „Ковчег Господњег савеза!“ Неће им долазити на ум и народ га се неће сећати, јер им више неће недостајати или опет бити прављен. 17 У то време народ ће Јерусалим звати престолом Господњим. И у њему, у Јерусалиму, ће се сви народи окупити ка имену Господњем и неће више ходати по самовољи свог злог срца. 18 У то ће време дом Јудин ићи са домом Израиљевим, и заједно ће доћи из северне земље у земљу коју сам дао у наследство вашим прецима.
19 И помислио сам:
„Како да те поставим међу синове?
Како да ти дам земљу чежње,
преславно наследство народа?“
Помислио сам: зваћеш ме „Оче мој!“
и од мене отићи нећеш.
20 Ипак, као што жена изневери свог мужа
тако сте и ви изневерили мене, о, доме Израиљев
– говори Господ.’“
21 На оголелим висовима се чује вапај
преклињања израиљског народа,
јер су изопачили своје путеве
и заборавили су Господа, свог Бога.
22 „Врати се, о, народе одметнички!
Ја ћу да излечим ваше отпадништво.“
„Ево нас! Теби смо дошли
јер ти си Господ, наш Бог.
23 Заиста, са узвишица стиже обмана,
а метеж са планина.
Заиста, у Господу, нашем Богу
је спасење Израиља!
24 Бог срамоте[e] је прождро
труд наших отаца још од наше младости,
и њихова стада, њихова крда,
њихове синове и њихове ћерке.
25 Лезимо у срамоту своју
и нека нас покрије наш стид!
Згрешили смо Господу, нашем Богу,
ми и наши преци
још од своје младости, све до данас,
и нисмо послушали глас Господа, нашег Бога.“
4 „Ако се вратиш, о, Израиљу
– говори Господ – мени се врати;
и ако склониш своје гадости од мене
нећеш лутати.
2 Заклињаћеш се:
’Тако ми живог Господа!’
у истини, у правди и у праведности.
И благословиће се њиме народи[f]
и њиме ће се хвалити.“
3 Говори Господ Јудејцима и Јерусалиму:
„Узорите своје неузорано тло
и не сејте у трње!
4 Обрежите се Господу
и уклоните обреске са својих срца –
о, Јудејци и становници Јерусалима –
да се не би као ватра обрушио мој гнев
и распламтео се, а никог нема да гаси због зала ваших дела.
Пропаст са севера
5 Објавите у Јуди и у Јерусалиму, најавите и реците:
’Затрубите у трубу по земљи!’
Испуните је повицима и реците:
’Окупимо се!
Хајдемо у утврђене градове!’
6 Подигните заставу према Сиону.
Бежите и не стајте!
Јер ја са севера доносим пропаст
и велико разарање.“
7 Подигао се лав из свог шипражја,
затирач народа је кренуо
и изашао из свог места,
да ти земљу претвори у пустош.
А твоји градови ће пасти у руине
без становника.
8 Зато опашите кострет,
жалите и кукајте,
јер се од нас није окренуо
пламен Господњег гнева.
9 „И тог ће дана – говори Господ –
да нестане срчаности у цару и у главарима.
Свештеници ће се ужаснути,
а пророци пренеразити.“
10 А ја сам рекао: „Јао, Господе Боже, заиста си сасвим заварао овај народ и Јерусалим говорећи: ’Мир вам припада’, а ево мач је дошао до грла.“
11 У то ће се време рећи овом народу и Јерусалиму: „Зажарени пустињски ветар са оголелих висова дуваће на ћерку мог народа, али не да развеје и очисти. 12 Ветар прејак за све то долази за мене, па ћу сада и ја да им објавим судове.“
13 Види! Као облаци он се ваља,
као олуја су бојна кола његова
и коњи су му од орлова бржи.
Тешко нама! Пропадосмо!
14 Опери од зла своје срце – о, Јерусалиме – да би био спасен.
Докле ће у теби да остају мисли твојих злодела?
15 Јер глас објављује из Дана,
најављује невољу из горја Јефремових.
16 „Обзнаните народима.
Ево, најавите Јерусалиму:
’Војници опсадници долазе из далеке земље,
да буче покличима против Јудиних градова.
17 Као стражари на пољу га нападају, опседају га
јер се против мене побунио
– говори Господ.
18 Твоји путеви и твоја дела
су ти донели ово.
Ово је твоја злоба –
горко је
и до срца ти је проникло.’“
19 Моја утроба! Моја утроба!
Превијам се јер ми срце уздише.
А моје срце неће да ћути
јер је звук трубе који си чула, душо моја,
бојни поклич.
20 Јављају о разарању за разарањем,
јер су сву земљу опустошили.
Напречац су опустошили моје шаторе
и за час моје завесе.
21 Докле ћу да гледам заставу
и да слушам звук трубе?
22 „Баш је луд мој народ јер ме не познаје.
Они су будаласта, неуразумљена деца.
Вешти су да чине зло
а не знају да чине добро.“
23 Кад сам погледао по земљи –
пустош и празнина.
И на небо –
остало без свога светла.
24 Погледао сам брда – а она се тресу;
и све узвишице – и оне се љуљају.
25 Погледао сам – а оно нема ни човека,
и све су небеске птице одлетеле.
26 Погледао сам – плодна долина је била као пустиња;
и сви њени градови су били оборени пред Господом
и пред пламеном његовог гнева.
27 Јер говори Господ:
„Пустош ће бити по свој земљи,
али нећу да је сасвим уништим.
28 Због овога ће земља да тугује
и небо ће горе да поцрни.
Рекао сам, одлучио сам и нећу се покајати.
Не повлачим се од тога.“
29 Од поклича коњаника и стрелаца
бежи сав град.
Људи се завлаче у честаре
и веру се по кршевима.
Сваки град је напуштен
и у њима нико не пребива.
30 А ти – о, похарана – шта ти радиш?
Макар се и облачиш у скерлет,
китиш се златним накитом
и бојама бојиш своје очи –
узалуд се улепшаваш.
Презрели су те твоји љубавници
и траже ти главу.
31 Чујем: звучи као жена у боловима,
као врисак првороткиње глас је ћерке сионске.
Она сопће и шири руке:
„Тешко мени јер сам изнурена,
и мој је живот у рукама убица!“
Нико није праведан
5 „Протрчите по трговима Јерусалима.
Гледајте, посматрајте,
тражите по улицама:
да ли ћете пронаћи човека,
иједног који поступа по правди и који тежи верности,
па да опростим граду.
2 ’Тако ми живог Господа!’, ако тако и говори народ,
заправо се лажно заклињу.“
3 О, Господе, не траже ли твоје очи верност?
Ти си их ударао, али нису попустили;
докрајчио си их, али су одбили да прихвате карање.
Окаменили су своје образе да су тврђи него стена
и одбијају да се врате.
4 Ја сам рекао: „Баш су сиромаси,
и баш су лудо поступили
јер не познају Господњи пут
и прописе Бога свога.
5 И себи сам рекао да ћу ићи великашима,
па ћу њима да говорим,
јер они познају Господњи пут и прописе Бога свога.“
Али су и они сложно скршили јарам
и изломили окове.
6 Зато ће их напасти шумски лав,
пустињски вук ће их опустошити
и рис ће вребати код њихових градова.
И свако ко изађе од њих биће растргнут у комаде,
јер су многи њихови преступи
и бројна су њихова отпадништва.
7 „И како ћу све то да ти опростим?
Твоја су ме деца оставила
и заклела се лажним боговима.
Ја сам их наситио,
а они су учинили прељубу
и журили у кућу блуднице.
8 Они су као угојени, једри ждрепци,
па сваки рже за женом свог ближњег.
9 Зар због тога да их не казним?
– говори Господ.
Над народом попут овог
зар да се не освети моја душа?
10 Идите међу редове његове лозе и искидајте их,
али не чините потпуно уништење.
Одстраните посечене лозице
јер не припадају Господу.
11 Јер су ме сасвим изневерили
дом Израиљев и дом Јудин
– говори Господ.“
12 Лагали су о Господу
јер су рекли: „Није он такав!
Неће нас да задесе ни зло ни мач,
а ни глади нећемо видети!
13 Пророци су постали попут ветра
јер реч није у њима,
па нека им тако и буде учињено.“
14 Зато говори Господ Бог над војскама:
„Зато што су тако изјавили,
ево, моје ћу речи у твојим устима да претворим у ватру,
а овај народ у дрва, па ће их прогутати.
15 Ево, доводим на тебе народ издалека,
доме Израиљев – говори Господ.
То је крепак народ, древни народ,
народ чији језик не разумеш шта год да говоре.
16 Тоболац им је попут гроба отворен
и сви су ратници.
17 Прогутаће ти и летину и храну.
Прогутаће ти синове и ћерке.
Прогутаће ти стада и крда.
Прогутаће ти вино и смокве.
Разориће ти мачем утврђене градове
у које си се уздао.
18 Али тих дана – говори Господ – нећу те сасвим сатрти. 19 Јер тада ћете упитати: ’Зашто нам чини све то Господ, наш Бог?’ А ти ћеш им одговорити: ’Као што сте напустили мене и служили туђим боговима у својој земљи, тако ћете сада да служите туђинцима у земљи која није ваша.’
20 Најавите ово у дому Јаковљевом
и објавите у Јуди. Реците:
21 ’Чујте сад ово, луди и неразумни народе,
који има очи, а не види
и који има уши, а не чује!
22 Зар се мене не бојите? – говори Господ.
Не дрхтите ли од мене
који сам вечном уредбом поставио песак за границу мору,
и оно га не прелази?
Ако се и усталаса,
оно се не излива;
таласи му хуче,
али се не преливају.’
23 Али овај народ има срце пркосно и одметничко,
скренули су и удаљили се.
24 Нису рекли од срца:
’Сад се бојмо Господа, нашег Бога
који нам даје рану и позну кишу на време,
који нам чува седмице одређене за жетву.’
25 Ваше су кривице све ово ускратиле
и ваши су греси задржали ово добро.
26 Јер се у мом народу налазе зликовци
што вребају као птичари из заседе,
што постављају замке да хватају људе.
27 И као што је кавез пун птица,
тако су њихове куће пуне преваре.
Зато су постали силни и награбили су блага.
28 Угојени су и углађени.
Они претерују у злу, не маре за право сиротиње,
напредују, не суде за право сиромаха.
29 Зар због тога да их не казним?
– говори Господ.
Над народом попут овог
зар да се не освети моја душа?
30 Грозота и страхота
се догађају по земљи.
31 Пророци пророкују лаж
и свештеници владају по своме,
а мој народ све то воли!
Али шта ћете на крају да радите?!
Јерусалим под опсадом
6 Бежи и склањај се из Јерусалима,
народе Венијаминов!
У Текуји затруби у трубу,
а у Вет-Керему ватром дајте знак,
јер се са севера надвија пропаст
и велико разарање.
2 Разорићу лепушкасту и размажену ћерку сионску!
3 Њој долазе пастири са својим стадима,
око ње подижу шаторе
и сваки ће да пасе по свом делу.“
4 „Позивајте на бој против ње!
Устанимо и кренимо на њих усред бела дана.
Јао нама! Дан измаче
и вечерње сенке су се издужиле.
5 Устанимо и кренимо
да јој по ноћи разоримо дворове!“
6 Јер говори Господ над војскама:
„Сеците стабла
и наспите бедем против Јерусалима.
Град ће тај да одговара
због тлачења што је свуд по њему.
7 Као што бунар чува хладну воду
тако и он чува зло своје.
Насиље и пустош се чују у њему,
а преда мном стално болест су и ране.
8 Поучи се, Јерусалиме,
да се не би од тебе одвојила моја душа,
да те не бих претворио у опустошену земљу
у којој нико не борави.“
9 Говори Господ над војскама:
„Темељно ће као лозу попабирчити
остатак Израиљев.
Врати своју руку
као берач грожђа над младицу.“
10 Коме да говорим, да упозоравам,
а да чују?
Ево, необрезано им је ухо
и не могу да са пажњом чују.
Ево, Господња се реч за њих претворила у ругло
и у њој не уживају.
11 Пун сам гнева Господњег,
изнурило ме је да га задржавам.
„Излиј га по деци на улици
и на скуп младића.
И мужа и жену ће захватити,
и старе и времените.
12 Њихове ће се куће предати другима,
баш као и поља и жене,
јер ја ћу подићи своју руку
на становнике земље
– говори Господ.
13 Баш сви, од малог па до великог међу њима
грабе непоштени добитак.
Од пророка па до свештеника,
баш сви варају.
14 Они мом народу
олако лече прелом причајући:
’Мир! Мир!’
А нема мира.
15 Јесу ли се застидели зато што су учинили гадост?
Баш се нимало нису застидели
и не знају за стид.
Зато ће пасти међу оне што падају
и у часу када их казним биће саплетени
– говори Господ.“
16 Овако каже Господ:
„Станите на путеве, гледајте
и питајте за стазе од давнина.
Па који је пут добар, идите њиме,
и нађите спокој својим душама.
Али они рекоше: ’Нећемо да идемо!’
17 Стражаре сам поставио над вама:
’Пазите на звук трубе!’
Али су ми они рекли: ’Нећемо да пазимо!’
18 Зато слушајте, народи,
и познај, заједницо, шта је с њима:
19 Послушај земљо!
Ево доносим пропаст на овај народ,
плод самих њихових сплетки.
Јер за моје речи нису марили
и мој су Закон презрели.
20 Шта ће мени тамјан што долази из Саве
и цимет из далеке земље?
Не прихватам ваше свеспалнице.
И у осталим жртвама не уживам.“
21 И зато каже Господ:
„Ево, даћу овом народу камење спотицања,
па ће се спотицати о њих.
Настрадаће и очеви и синови, сусед и његов пријатељ.“
22 Ево како говори Господ:
„Гле, народ долази
из северне земље!
Велики ће народ бити подигнут
из најдаљих земљиних крајева.
23 Они држе лук и копље.
Окрутни су и немилосрдни,
а глас им хучи као море.
Јашу коње спремни као ратник
против тебе, ћерко сионска.“
24 Чули смо о њима глас
и руке су нам клонуле,
обузели су нас зебња
и бол као породиљу.
25 Не излази у поље
и не иди путем,
јер је ужас одасвуд
и мач непријатељев.
26 Ћерко мог народа, опаши кострет
и ваљај се у пепелу.
Жали као за јединцем, горко плачи
јер ће ненадано доћи на нас затирач.
27 „Поставио сам те као испитивача метала међу мој народ,
као утврђење, да испиташ
и опробаш њихов пут.
28 Сви су они најгори одметници,
иду па клевећу.
Они су од бронзе и гвожђа,
сви су затирачи.
29 Мехови се запалише од врелине
и ватра је спалила олово.
Залуд неко претапа и кали,
јер зликовце не може да одвоји.
30 ’Сребро одбачено’, зваће се,
јер их је Господ одбацио.“
Лажна вера је безвредна
7 Реч која је од Господа дошла Јеремији: 2 „Стани на врата Господњег Дома и тамо објави ову поруку. Реци им:
’Чујте реч Господњу, сви Јудејци, ви што улазите на ова врата да се поклоните Господу. 3 Овако каже Господ над војскама, Бог Израиљев: поправите своје путеве и своја дела, и ја ћу да те настаним на овом месту. 4 Не уздајте се у речи лажљиве, говорећи: Господњи Дом! Господњи Дом! Господњи Дом је ово! 5 Јер ако заиста поправите своје путеве и своја дела, и ако стварно радите по правди међу људима, међу ближњима; 6 и не будете тлачили дошљака, сироче и удовицу; ако не будете проливали на овом месту невину крв и не будете на штету своју следили друге богове – 7 ја ћу да вас настаним на овом месту, у земљи коју сам дао вашим прецима одвајкада па довека. 8 Ал’ гле, ви се уздајете у речи лажљиве и бескорисне.
9 Зар да крадете, убијате, чините прељубу, лажно се заклињете, кадите Валу, следите друге богове које не познајете; 10 а онда да дођете и станете пред мене, у овом Дому који је по мени назван?! Па још ћете да кажете – Избављени смо! – да радите све ове гадости?! 11 Зар је пећина хајдука вама постао овај Дом, по мени назван? То исто и ја са̂м видим – говори Господ.
12 Него, пођите на моје место, што је било у Силому, где сам прво настанио своје име. Гледајте шта сам му урадио због зла мога народа Израиља. 13 Зато што сте учинили сва ова дела – говори Господ – иако сам ти упорно говорио и говорио, али нисте слушали; звао вас али се нисте одазивали: 14 учинићу овом Дому – који је по мени назван, у који се уздате – и месту које сам дао вама и вашим прецима исто што сам учинио и Силому. 15 Одбацићу вас од себе као што сам одбацио сву вашу браћу, сво Јефремово потомство.
16 А ти немој да се молиш за овај народ. Не вапи ми због њих и у молитви их не заступај. Јер – не слушам те. 17 Не видиш ли шта раде по Јудиним градовима и на улицама Јерусалима? 18 Деца сакупљају дрва, а очеви потпаљују ватру. Жене месе тесто да умесе колаче за царицу небеску, па још изливају жртву изливницу другим боговима да би ме разгневиле. 19 Мене ли они гневе? – говори Господ. Зар не баш себе саме на срамоту свог образа?
20 Зато овако каже Господ Бог: мој гнев и срџба моја ће се распламтети против овог места – на људе и на животиње, на пољска стабла и на плодове земље – плануће и неће се угасити.
21 Овако каже Господ над војскама, Бог Израиљев: само ви гомилајте свеспалнице на остале ваше жртве и једите месо! 22 Јер ја нисам наложио вашим прецима, нисам им заповедио око свеспалница и осталих жртава, онда када сам их извео из Египта. 23 Али сам им ово заповедио и рекао: слушајте мој глас и ја ћу бити Бог ваш, а ви ћете бити народ мој. Ако будете следили све путеве за које сам вам заповедио, биће вам добро. 24 Али они нису слушали и нису пригнули своје ухо. Живели су по самовољи свог злог срца па су зато назадовали уместо да напредују. 25 Од дана када су ваши преци изашли из Египта, па до дана данашњег ја сам вам упорно, из дана у дан слао пророке, моје слуге. 26 Ипак ме нису послушали и нису пригнули своје ухо. Постали су тврдоглави и чинили су зло више од својих предака.’
27 Говорићеш им све ове речи али те они неће слушати. Зваћеш их али се они неће одазвати. 28 Зато им кажи: ’Ово је народ који није послушао глас Господа, свога Бога, и није прихватио карање. Верност је нестала, ишчупана је из њихових уста!
29 Исеци своју косу и баци је, па иди на оголеле висове са нарицаљком, јер је Господ одбацио и напустио овај нараштај на који се гневи.’
Долина страдања
30 Јер је Јудин народ починио зло на моје очи – говори Господ. Поставили су своје гадости у Дому који је по мени назван, да би га онечистили. 31 Још су саградили тофетске узвишице, што су у долини Вен-Еном, да спаљују своје синове и ћерке у ватри. А ја то нисам заповедио и на то нисам ни помислио. 32 И ево, зато долазе дани – говори Господ – када их више неће звати ’Тофет’ и ’долина Вен-Еном’, него ’Долина клања’. Јер у Тофету ће се људи сахрањивати док више не буде места. 33 Лешеви овог народа ће бити храна птицама небеским и зверима земаљским, а неће бити никог да их уплаши. 34 Ја ћу да ућуткам звук весеља, цику радовања и повик младожење и невесте из Јудиних градова и са јерусалимских улица! Јер ће земља постати пустош.
8 У то ће време – говори Господ – извадити кости Јудиних царева, кости главара, кости свештеника, кости пророка и кости становника Јерусалима из њихових гробова. 2 Разасуће их пред сунцем, месецом, пред свом небеском војском, пред онима које су волели и служили им, које су следили, тежили им и којима су се клањали. Неће их сакупити и неће их сахранити. Биће као гнојиво по тлу. 3 А свем остатку овог злог рода, који преживи по свим местима у која ћу их прогнати, смрт ће бити дража од живота – говори Господ над војскама.
Грех и казна
4 Реци им: ’Говори Господ:
Зар не устају они који падају?
Зар се не враћа онај који се одвраћа?
5 А зашто се одвратио овај народ,
Јерусалим, упоран у одметништву?
Држи се обмане
и одбија да се врати.
6 Пазио сам и чуо: не говоре добро,
ниједан се не каје за своја зла
и не каже – Шта сам то урадио?
Сви су се одвратили на своју страну
као коњ што граби у битку.
7 Чак и рода на небесима зна своје време;
голуб, ласта и ждрал пазе на време када долазе;
а само мој народ не зна Господње прописе.
8 Како можете да кажете: мудри смо!
Имамо Господњи Закон?
Гле, стварно га је лажним начинило
лажљиво перо зналаца Светог писма!
9 Мудраци су се осрамотили,
уплашили су се и заробљени су.
Ево, презрели су реч Господњу,
па каква им то мудрост преостаје?
10 Зато ћу њихове жене да дам другима,
а њихова поља новим газдама.
Јер баш сви, од најмањег до највећег,
грабе непоштени добитак.
Од пророка, па до свештеника,
баш сви варају.
11 Они прелом ћерке мог народа
олако лече причајући:
Мир! Мир!
А нема мира.
12 Јесу ли се застидели зато што су учинили гадост?
Баш се нимало нису застидели
и не знају за стид.
Зато ће пасти међу оне што падају
и у часу када их казним биће саплетени
– говори Господ.
13 Покупићу их и докрајчићу их –
говори Господ –
неће више бити грожђа на лози,
неће више бити плодова смокве на њеном стаблу
и лишће ће се осушити.
А ја ћу да их дам онима
што ће их прегазити.’“
14 И зашто сада седимо?
Окупите се,
пођимо у утврђене градове
па да тамо изгинемо,
јер нас је Господ, наш Бог, одредио за пропаст.
Дао нам је да пијемо затровану воду
јер смо Господу згрешили.
15 Надали смо се миру,
али ничег доброг;
и времену здравља,
а оно страва.
16 Од Дана се још чуло рзање њихових коња,
а од њиштања њихових ждребаца тресла се земља.
Дошли су, похарали земљу
и све што је у њој,
и град и становнике у њему.
17 „Ево, шаљем на вас змије отровнице
против којих нема бајалице,
па ће вас уједати
– говори Господ.“
18 О, кад бих се насмејао!
Ал’ тужан сам и срце ме боли.
19 Гле, вапај ћерке мога народа
из земље далеке:
„Зар Господ није на Сиону?
Њен цар није ту?“
„Али зашто ме гневе њиховим идолима,
тим туђинским ништавилима?“
20 „И жетва је прошла
и лето је крају дошло,
а ми спасени нисмо!“
21 Разорило ме је разарање ћерке мога народа.
У црнини сам јер ме је грозота обузела!
22 Зар у Галаду нема мелема?
Зар тамо нема лекара?
Па зашто онда није оздравила
ћерка мога народа?
9 О, кад би ми глава била вода,
а моје око врело суза,
па да оплакујем и дању и ноћу
изгинуле од ћерки мога народа!
2 О, кад бих у пустињи имао
преноћиште за путнике,
могао бих да напустим свој народ
и да одем од њих.
Јер, сви су прељубници
и сабор неверника.
3 „Као свој лук они запињу језик лажима.
Али нису због истине
постали јаки у земљи,
јер хрле од зла до зла
и мене не познају
– говори Господ.
4 Свако нек се пази од свога ближњег
и не верујте ниједном брату.
Јер сваки брат упорно вара
и сваки ближњи клевеће.
5 И свако вара свога ближњег
и не говоре истину.
Свој су језик научили да говори лажно.
Изнурени су од грешења.
6 Ти живиш усред преваре,
а баш због преваре они одбијају да ме знају
– говори Господ.“
7 Зато овако каже Господ над војскама:
„Ево, претопићу их и опробаћу их.
Јер, како да поступим
са ћерком свог народа?
8 Њихов је језик стрела што убија
и говори превару.
Својим устима о миру са својим ближњим човек говори,
али у себи кује сплетку.
9 Зар због тога да их не казним?
– говори Господ.
Над народом попут овог
зар да се не освети моја душа?“
10 Над брдима ћу да вапим,
нарицаћу нарицаљку над пустињским пашњацима
јер су опустошени. Нико туда не пролази,
и не чује се рика стоке.
Од птица па до животиња,
све је побегло и нестало.
11 „Од Јерусалима ћу да учиним гомилу камења
и брлог шакала.
Од Јудиних градова ћу да направим
пустош у којој нико не живи.“
12 Ко је мудар човек да разуме ово и коме су уста Господња говорила да то растумачи? Због чега је земља настрадала и као пустиња опустошена да кроз њу нико не пролази?
13 И Господ рече: „Зато што су оставили мој Закон који сам пред њих поставио, и зато што нису слушали мој глас ни по њему ишли.
14 Него су ишли по самовољи свог срца за Валима, како су их њихови преци научили.“ 15 Зато овако каже Господ над војскама, Бог Израиљев: „Ево, ја ћу да нахраним овај народ пеленом и напојим га затрованом водом. 16 Расућу их међу народе које нису знали, ни они, ни њихови преци. Послаћу за њима мач док их не докрајчим.“
17 И ово каже Господ над војскама:
„Размотрите, па сазовите нарикаче нека дођу.
Али пошаљи по оне које су веште, нека дођу.
18 Али нека пожуре,
нека наричу над нама,
па да нам очи сузама роне
и да нам капци буду уплакани.
19 Ево, чује се нарицање са Сиона:
’О, како смо пропали!
Страховито смо осрамоћени,
јер смо напустили своју земљу
и домови су нам порушени.’“
20 Чујте, жене, реч Господњу.
Нека ваше ухо прими реч његових уста.
Научите своје ћерке да наричу
и свака жена своју сусетку да лелече.
21 Смрт се успузала на наше прозоре.
Дошла је у наше дворове,
истребила децу са улица
и младиће са тргова.
22 Реци: „Говори Господ:
’Лешеви ће људи по тлу попадати
као гнојиво по пољу,
као сноп за жетеоцем,
а неће имати ко да га сакупи.’“
23 Овако каже Господ:
„Нека се мудрац не хвали својом мудрошћу,
нека се јунак не хвали својим јунаштвом,
и богаташ нека се богатством својим не хвали.
24 А ко хоће да се хвали,
нека се хвали тиме што мене познаје,
што прониче да сам ја Господ који чини милост,
правду и праведност на земљи,
и да у томе уживам –
овако каже Господ.
25 Ево, долазе дани – говори Господ – када ћу казнити све оне само по телу обрезане: 26 Египат и Јуду, Едом заједно са Амонцима и Моавцима; који избријавају зулуфе и који живе у пустињи. Јер сви су ти народи необрезани и сав је Израиљев дом необрезаног срца.“
Бог и идоли
10 Доме Израиљев, чујте реч коју вам говори Господ! 2 „Овако каже Господ:
’Не учите се путу народа
и не плашите се небеских знакова
којих се плаше народи.
3 Јер су обичаји тих народа празни.
Ето, то је тек дрво из шуме које је неко посекао,
дело уметникове алатке.
4 Украсио га је сребром и златом.
Клиновима и чекићима га учвршћују
да се не клати!
5 Личе на страшило у леји за краставце.
Не говоре,
и морају да се носе, јер не ходају.
Не плаши их се!
Они не могу да науде,
а не могу ни шта добро да ураде.’“
6 Нико није као ти, о, Господе!
Велики си,
и велико је твоје силно име.
7 Ко се не би бојао тебе,
Царе народа?
Јер теби то доликује.
Међу свим мудрацима народа
и по свим њиховим царствима
нема никог као што си ти.
8 Сви су глупи и безумни,
јер је ништа поука од дрвета.
9 Из Тарсиса доносе ковано сребро
и злато из Уфаза,
дело уметника и рукотворину златара.
Одећа им је љубичаста и скерлетна
и све је то дело вештих људи.
10 А Господ је истински Бог!
Он је Бог живи и вечни цар.
Од његовог гнева тресе се земља,
и народи не могу да истрпе јарост његову.
11 „Овако им реците: ’Богови који нису начинили небеса и земљу ће нестати и са земље и испод небеса.’“
12 Он је силом својом начинио земљу.
Мудрошћу својом он је основао васељену,
и својом је разборитошћу разапео небеса.
13 Глас он када пусти, воде хуче на небесима.
Он подиже облаке с краја земље,
киши муње даје
и изводи ветар из својих ризница.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.