Bible in 90 Days
14 Баш је од свог знања глуп сваки човек.
Због идола се сваки златар стиди,
јер су обмана његови ливени идоли.
Нема даха у њима.
15 Они су испразни, творевине ругла.
Пропашће кад дође време за њихову казну.
16 Не следе Јакову такви као ови.
Јер он је тај који је све начинио.
Племе Израиљ његово је наследство,
а он се зове Господ над војскама.
Разарање долази
17 Покупи са земље свој завежљај,
ти која живиш под опсадом.
18 Јер овако каже Господ:
„Ево, сад ћу као праћком
да из земље избацим становнике.
Стиснућу их, да могу да схвате.“
19 Јао мени због мог лома!
Тешка је моја рана.
А ја сам рекао:
„Ово је само болест, издржаћу је ја.“
20 Мој је шатор похаран
и шаторска ужад покидана.
Деца су моја од мене отишла и нема их.
Нема никога да опет постави мој шатор,
никога да подигне завесе на њему.
21 Пастири су се глупо понели
и нису тражили Господа.
Зато и нису напредовали
и раштркана су сва њихова стада.
22 Ево вести! Долази глас
и ломљава велика из северне земље:
да ће градови Јуде постати пустош
и јазбина шакала.
Јеремијина молитва
23 Знам ја, о, Господе, да човек није владар свог пута,
и да онај који хода не управља својим корацима.
24 Покарај ме, Господе, ал’ само по правди;
не у свом гневу,
да ме не нестане.
25 Излиј свој гнев на народе
што те не познају,
на родове који твоје име не призивају.
Јер су они гутали Јакова и прогутали,
и прождрли су га,
насеље му у пустош претворили.
Раскинут савез
11 Порука које је дошла Јеремији од Господа: 2 „Чујте речи овог савеза! Рећи ћеш их свима у Јуди и свима становницима Јерусалима. 3 Реци им: ’Овако каже Господ, Бог Израиља: проклет је човек који не слуша речи овог савеза 4 које сам заповедио вашим прецима, у дан када сам их извео из египатске земље, из оне усијане пећи.’ Говорио сам: ’Послушајте мој глас, чините по њему, према свему што сам вам заповедио. И бићете ми народ, а ја ћу да будем ваш Бог; 5 да бих испунио заклетву којом сам се заклео вашим прецима – да им дам земљу којом теку мед и млеко, ево све до данас.’“
А ја сам одговорио: „Амин, о, Господе!“
6 Господ ми је казао: „Објави све ове речи по градовима Јуде и на улицама Јерусалима. Кажи ово: ’Послушајте речи овог савеза и извршавајте их. 7 Јер ја сам озбиљно упозорио ваше претке на дан када сам их извео из египатске земље, и све до дана данашњег сам их упорно упозоравао: послушајте мој глас! 8 Али они нису послушали и нису пригнули своје ухо. Свако је ишао по самовољи свог злог срца. И ја сам на њих свалио све речи овог савеза које сам им заповедио да држе. Али их нису држали.’“
9 Господ ми је казао: „Завера је откривена код свих Јудејаца и код Јерусалимљана. 10 Вратили су се кривицама својих предака који су одбили да чују моје речи. Ишли су за другим боговима да би им служили. Прекршили су мој савез дом Израиљев и дом Јудин који сам склопио са њиховим прецима. 11 И зато овако каже Господ: ’Ево, донећу им пропаст и неће моћи да побегну од ње. Вапиће ми, а ја их нећу слушати. 12 Тада ће градови Јуде и становници Јерусалима ићи да вапе боговима којима су кадили. Али они их неће избавити у час њихове пропасти. 13 Јер ти, Јудо, имаш богова колико имаш и градова! Колико Јерусалим има улица толико сте направили жртвеника божанству срамоте, жртвеника да кадите Валу.’
14 А ти се не моли за овај народ. Не вапи ми због њих у молитви. Јер ја их нећу услишити када ми завапе због своје невоље.
15 Шта ради мој миљеник у мом Дому?
Чини многа зла.
Нема више жртава пред тобом,
а ти још ликујеш кад чиниш зло.“
16 „Лепа маслино, зелена и родна“ –
Господ те је звао –
али ју је запалио хуком велике олује
па су јој гране никакве.
17 Јер Господ над војскама, који те је и посадио, изрекао ти је зло због зла дома Израиљевог и дома Јудиног које су себи нанели, раздражујући ме својим кађењем Валу.
Завера против Јеремије
18 Ја ово знам, јер ми је Господ објавио. А онда си ми показао њихова дела. 19 Био сам као јагње питомо што га воде на клање. Нисам знао да против мене кују уроте:
„Хајде да срушимо стабло с његовим плодовима,
да га посечемо из земље живих
те да му се име више не спомене!“
20 О, Господе над војскама, који судиш праведно
и који испитујеш и нутрину и срце:
Дај да видим како им се светиш,
јер теби сам поверио мој случај.
21 „Зато овако каже Господ за народ у Анатоту, за оне који ти вребају живот и говоре: ’Не пророкуј у Господње име да те не бисмо убили!’ 22 И зато овако каже Господ над војскама: ево, казнићу их! Њихове ће младиће да сасече мач, а глад ће да им покоси синове и ћерке. 23 Нико се неће спасти, нема преосталих, јер ћу да доведем пропаст на људе из Анатота – годину њихове казне.“
Јеремијина тужбалица
12 Праведан си, Господе,
кад год ти се тужим,
али ћу ипак да ти говорим о правди:
Зашто су напредни путеви покварењака?
Зашто ликују сви подли злотвори?
2 Ти си их посадио и већ се укоренише,
напредују и већ доносе плод.
Близу си њихових уста,
али далеко од нутрине њихове.
3 А ти ме, Господе, познајеш,
видиш ме и испитујеш срце моје спрам тебе.
Потерај их ко овце на клање,
одвоји их за дан клања!
4 Докле ће земља да тугује,
да сахне растиње по свим пољима
од зла оних што ту пребивају?
Пропале су и животиње и птице
јер је народ рекао:
„Неће он да види наше скончање!“
Божији одговор
5 „Ако си се уморио трчећи с пешацима,
како ли ћеш се тек огледати с коњима?
Када у спокојној земљи падаш,
шта ли ћеш да радиш на јорданском честару?
6 Јер и браћа твоја
и дом твога оца су те изневерили
и на сав глас су викали за тобом.
Не веруј им
чак и када ти љубазно говоре.
7 Дом сам свој напустио
и своје наследство оставио.
Вољену сам своју предао
у руке њених непријатеља.
8 А сада је моје наследство
као лав у шуми
што на мене риком риче.
И зато га мрзим.
9 Је л’ наследство моје
пиргава птица грабљивица?
Лешинари, сјатите се на њу свуд унаоколо!
Идите, сакупите све животиње на поље,
доведите их на храну.
10 Многи су пастири изломили мој виноград
и изгазили мој део.
Претворили су мој мили део
у голу пустињу.
11 Да, претворили су је у пустињу
и сада преда мном опустошена тугује.
У пустару је претворена земља
и то никога не потреса.
12 Преко пустињских оголелих висова
дошли су затирачи,
јер Господњи мач сатире
с краја на крај земље
и нема мира ни за кога.
13 Сејаће пшеницу, а трње ће жети.
Изнурише се, а никакве користи.
Стидите се својих урода
због Господњег пламтећег гнева!
14 Овако каже Господ свим мојим злим суседима који нападају земљу коју сам дао мом народу Израиљу у наследство: ево, почупаћу их из њихове земље, а из њихове ћу средине да ишчупам Јудин дом. 15 А када их ишчупам, вратићу се да им се смилујем и доведем сваког на његово наследство и сваког на његову земљу. 16 И ако се истински науче путевима мога народа, да се заклињу мојим именом – ’Тако нам живог Господа’ – онако како су они мој народ научили да се куну Валом, населиће се усред мог народа. 17 Али ако не послушају, ја ћу да ишчупам тај народ, да ишчупам и да затрем – говори Господ.“
Ланени појас
13 Овако ми је Господ рекао: „Иди и купи себи ланени појас и припаши бедра, али га не потапај у воду.“ 2 Купио сам појас како ми је Господ казао и припасао бедра.
3 Опет ми је дошла реч од Господа и рекла ми: 4 „Узми појас што си га купио, што ти је на бедрима. Устани и иди на Еуфрат[a] па га тамо сакриј у раселину стене.“ 5 И ја сам отишао на Еуфрат и сакрио појас како ми је заповедио Господ.
6 А када је прошло много дана Господ ми је рекао: „Устани и иди на Еуфрат. Узми оданде појас за који сам ти заповедио да га тамо сакријеш.“ 7 И ја сам отишао на Еуфрат, копао и узео појас где сам га био сакрио. И гле – он сав труо и ни за шта ваљан.
8 Тада ми је дошла Господња реч и рекла ми: 9 „Овако каже Господ: ’Учинићу да овако иструли Јудин понос и велики понос Јерусалима! 10 Тај народ покварени, што одбија да чује моје речи, што живи по самовољи свог срца, што следи друге богове, служи им и клања им се, биће као овај појас што ни за шта није ваљан. 11 Јер као што појас пријања за човекова бедра, тако сам привио к себи сав дом Израиљев и сав дом Јудин – говори Господ – да ми буду народ и име, слава и част. Али нису послушали.’
Винске мешине
12 А ти им реци ову поруку: ’Овако каже Господ, Бог Израиљев: свака се мешина пуни вином’, а они ће да ти приговарају: ’Па зар ми не знамо да се свака мешина пуни вином?’ 13 А ти им узврати: ’Овако каже Господ: ево, ја ћу пијанством да испуним све становнике ове земље, и цареве који седе на Давидовом престолу, и свештенике и пророке, и све становнике Јерусалима! 14 Полупаћу их једне о друге, и родитеље и децу такође – говори Господ. Нећу се сажалити, нећу се смиловати и нећу их поштедети него ћу их уништити!’“
Заробљеништво прети
15 Чујте и послушајте.
Не будите охоли
јер је Господ проговорио.
16 Господу Богу своме дајте славу
пре него он таму донесе,
и пре него вам се у сумрак
ноге спотакну о горе.
А ви ћете чекати светлост
коју ће он да претвори у смртну таму,
у густу таму претвориће је.
17 А ако не послушате,
плакаћу на скривеном месту,
због охолости ћу горко јецати
и ронити сузе,
јер је поробљено стадо Господње.
18 „Реците цару и царици мајци:
’Понизно сиђите с престола!
Пашће с глава ваших
круна вашег величанства.’
19 Градови Негева биће затворени,
а никог нема да их отвори.
Јуда је одведена у изгнанство,
баш сва је одведена у изгнанство.
20 Подигните очи и погледајте
оне што са севера долазе.
А где је стадо које ти је дано,
овце твоје части?
21 Шта ћеш рећи кад над тобом за главара постави
оне које си ти са̂м обучавао, савезнике твоје?
Неће ли те спопасти трудови
као породиљу?
22 У срцу ћеш свом питати:
’Зашто ме је ово задесило?’
У твојим великим кривицама
разгрнути су ти скутови
и напаствована си!
23 Да ли може Кушанин кожу своју да промени
и рис шаре своје?
И ви бисте онда могли добро да чините;
ви, што зло сте научили!
24 Зато ћу их расејати,
као слама одлетеће са пустињским ветром.
25 То је твоја коб,
од мене ти мера измерена –
говори Господ –
јер си ме заборавио
и поуздао се у лаж.
26 Сада ћу ти ја задигнути скутове преко лица,
па ће бити изложена твоја срамота;
27 твоје прељубе, твоје гадости,
изопаченост твог блудничења по горама.
Видео сам и твоје гадости по пољу.
Јао теби, о, Јерусалиме!
Колико још ћеш бити нечист?!“
Суша, глад, рат
14 Јеремији је дошла од Господа порука о суши:
2 „Јуда плаче.
Градови јој пропадају,
а они леже по земљи у црно завијени.
Плач Јерусалима се разлеже.
3 Моћници шаљу своје слуге по воду,
али када они стигну до чатрња,
воде нема.
А онда се враћају празних посуда,
посрамљени и збуњени,
покривених глава.
4 Тло је испуцало,
јер нема кише у земљи,
ратари су посрамљени
и покривају своје главе.
5 И кошута се оланила у пољу
и напустила младо,
јер нема траве.
6 Дивљи магарци стоје по оголелим висовима
и као шакали дахћу.
Исколачили су очи
јер нема паше.“
7 Наше кривице сведоче против нас.
А ти ипак, Господе, делуј ради свога имена,
јер су многа наша отпадништва.
Против тебе смо сагрешили!
8 Надо Израиљева,
Спаситељу његов у часу невоље!
Зашто си попут дошљака у земљи
и путника што би тек успут да преноћи?
9 Зашто си као сметен човек,
као јунак немоћан да спасе?
А ти си међу нама, о, Господе,
и твоје је име призвано на нас.
Не напуштај нас!
10 Ево шта каже Господ овом народу:
„Они баш воле да лутају,
не спутавају у томе кораке своје.
И Господ их није прихватио
и сада се сећа њихових кривица
и казниће њихове грехе.“
11 Господ ми је рекао: „Не моли се за добро овог народа. 12 Постиће они, али ја нећу слушати њихов вапај. Жртвоваће они свеспалнице и житне жртве, али ја их нећу прихватити. Докрајчићу их мачем, глађу и помором.“
13 А ја сам узвратио: „О, Господе Боже! Ево пророци им говоре: ’Рат и глад нећете гледати! Неће вас то задесити! Јер ја ћу да вам дам сигуран мир на овом месту.’“
14 Господ ми је одговорио: „Ти пророци пророкују лаж у моје име! Ја их нисам послао и нисам их овластио. Нисам им објавио лажно виђење и обмањивачку гаталицу, јер то они пророкују по свом срцу. 15 Зато овако каже Господ о тим пророцима који пророкују у моје име. Ја их нисам послао да вам кажу: ’Рат и глад вас неће задесити у овој земљи.’ Скончаће ти пророци и од рата и од глади! 16 А народ коме је пророковано ће од рата и глади бити побацан по улицама Јерусалима. Неће бити кога да их сахрани – њих, њихове жене, њихове синове и њихове ћерке – и ја ћу по њима да излијем њихову злобу.
17 И ову ћу поруку још да им кажем:
’Роне сузе очи моје
и ноћу и дању без престанка,
јер је девица мог народа
разорена великим разарањем.
Јако је рањена.
18 Ако одем у поље –
тамо мачем поклани!
Ако одем у град –
тамо од глади болесни!
И пророк и свештеник
тумарају земљом и ништа не схватају.’“
19 Зар си Јуду сасвим одбацио?
Да ли ти је Сион души мрзак?
Зашто су нас ударио
и нема нам оздрављења?
Надали смо се миру –
а ничег доброга;
и времену оздрављења –
а оно страва!
20 Господе, ми смо свесни наше опакости
и кривице наших предака,
јер смо ти згрешили.
21 Не презри нас због свог имена!
Не понизи престо своје славе.
Сети се свог савеза са нама
и немој га раскинути.
22 Да ли неки од идола других народа шаљу кишу?
А небеса зар дају пљускове?
Зар ниси то ти, Господе наш Боже?
Ти све то чиниш
и ми те жељно ишчекујемо.
15 Господ ми је рекао: „Ако би Мојсије и Самуило стали пред мене не би се моја душа приклонила овом народу. Отерај их од мене! Нека иду. 2 А ако ти кажу: ’А где да идемо?’, ти им одговори: ’Овако каже Господ:
У смрт, ко је за смрт;
под мач, ко је за мач;
у глад, ко је за глад;
у изгнанство, ко је за изгнанство.’
3 Навалићу на њих четири ствари – говори Господ – мач што убија, псе што тргају, птице небеске и звери земаљске што прождиру и тамане. 4 Учинићу их призором грозоте за сва царства света због Јудиног цара Манасије, сина Језекијиног, због оног што је урадио у Јерусалиму.
5 О, Јерусалиме, ко ће да ти се смилује?!
Ко ће да те пожали
и ко да ти сврати и упита те за здравље?
6 Ти си мене напустио – говори Господ –
устукнуо си,
а ја ћу замахнути руком на тебе
и разорићу те.
Уморило ме је да ти попуштам.
7 Развејаћу их вилама на вратима земље.
Побићу децу мом народу,
сатрћу их јер се не кају
због својих путева.
8 Више него морског песка
биће преда мном удовица,
мајки младића против којих ћу довести
затирача усред дана.
Учинићу да се изненада на њих
стровале мука и ужас.
9 Клонула је она што је седморо родила,
дах је испустила,
сунце јој је зашло још за дана.
Посрамљена је, зацрвенела се,
а њихов остатак ћу дати мачу њихових непријатеља
– говори Господ.“
10 Куку мајко, што си ме родила!
Човек сам неслоге,
човек око ког се гложи цела земља!
Нит’ сам позајмљивао, нит’ су ми позајмљивали,
а сваки ме проклиње.
11 Господ одговори:
„Ослободићу те заиста за твоје добро.
Заиста ћу дати да те непријатељ моли
у време погрома и у време невоље.
12 Сломи ли ко гвожђе,
гвожђе са севера и бронзу[b]?
13 Твоја добра и имања твоја
дајем као плен, у бесцење,
за све твоје грехе
по свим твојим границама.
14 Предаћу те непријатељима твојим
у земљи коју не знаш,
да им служиш;
јер мој гнев је ватру запалио
и против тебе она букти.“
15 О, Господе, ти знаш, ти ме се сети.
Сети ме се и освети се за мене онима што ме киње.
Не дај да ме збрише спорост твога гнева.
Ти знаш да за тебе трпим ругло.
16 Твоје речи су се нашле и ја сам их појео!
Твоје речи су постале радост и весеље моме срцу!
Јер, твоје је име призвано на мене,
о, Господе, Боже над војскама!
17 Ја не седим у друштву весељака
и не веселим се.
Седим са̂м, баш због руке твоје,
јер си ме јарошћу преплавио.
18 Зашто моме болу нема краја?
Зашто мојој рани нема лека, што одбија да буде излечена?
А ти си ми стварно као поток непостојан,
вода што пресуши.
19 И зато овако каже Господ:
„Ако се вратиш, излечићу те
и преда мном ћеш стајати.
И ако раздвојиш вредно од безвредног
бићеш као моја уста.
И они ће се окретати теби
али ти не смеш да се окрећеш к њима.
20 Направићу од тебе
утврђени бронзани зид за народ овај.
Бориће се против тебе,
али те неће надвладати.
Јер ја сам с тобом
да те спасем и избављам
– говори Господ.
21 Избавићу те из руку зликоваца!
Из шака свирепих откупићу те!“
Дан пропасти
16 Дошла ми је реч од Господа и поручила: 2 „Не жени се! Синове и ћерке не подижи на овом месту. 3 Јер ево шта каже Господ за синове и ћерке рођене на овом месту, за мајке што их рађају и за очеве њихове од којих се рађају у овој земљи: 4 Помреће од смртоносних зараза, неоплакани и несахрањени биће гнојиво поврх земље. Докрајчиће их мач и глад, а лешеви њихови ће бити храна птицама небеским и земаљским зверима.
5 Јер овако каже Господ: не улази у кућу ожалошћених и не иди да наричеш. Не показуј да тих их је жао јер сам узео свој мир и милост и милосрђе од њих, од народа овог – говори Господ. 6 Помреће и велики и мали у овој земљи. Неће их сахранити, неће жалити за њима, нико се неће резати и нико бријати главу за њима. 7 Неће им уделити хлеб, ожалошћеног за покојником неће утешити, неће им дати да пију из чаше утехе за оцем и мајком.
8 И не улази у кућу где је весеље, да са њима седиш, да једеш и пијеш! 9 Јер овако каже Господ над војскама, Бог Израиљев: ево, на ваше ћу очи, још за ваше време, баш на овом месту да ућуткам звук весеља, цику радовања и повик младожење и невесте.
10 А када најавиш овом народу све ове речи, они ће ти рећи: ’А због чега је Господ објавио све ово велико зло против нас? Која је наша кривица? Који је наш грех којим смо згрешили Господу Богу нашем?’ 11 Ти им одговори: ’Зато што су ме напустили ваши преци – говори Господ – ишли су за другим боговима, служили им и клањали им се. А мене су напустили и мој Закон нису држали. 12 А ви сте још гора зла починили него они! Ето, свако живи по самовољи свог злог срца и не слуша ме. 13 Истераћу вас зато из ове земље у земљу коју нисте знали ни ви ни ваши преци. Служићете другим боговима и ноћу и дању, а ја вам се нећу сажалити.’
14 Зато долазе дани – говори Господ – кад се више неће говорити: ’Жив био Господ који је извео израиљски народ из египатске земље!’ 15 Него: ’Жив био Господ који је извео израиљски народ из северне земље и из свих земаља у које их је изагнао!’ Јер ја ћу их вратити у њихову земљу коју сам дао њиховим прецима.
16 Ево, послаћу много рибара – говори Господ – да их лове. А након тога послаћу многе ловце да их лове по свакој планини, по сваком брду и у раселинама стена. 17 Јер мој је поглед над свим њиховим путевима. Они нису сакривени преда мном, а ни кривице њихове нису сакривене од мојих очију. 18 Прво ћу двоструко да намирим њихове кривице и њихове грехе јер су моју земљу оскрнавили лешевима њихових гадости, њиховим гнусностима су испунили моје наследство.“
19 О, Господе, снаго моја и тврђаво моја!
Уточиште моје у дану невоље.
К теби ће доћи народи
са крајева света па ће рећи:
„Стварно су наши преци имали лажне богове, ништавила,
и у њима баш никакве користи није било!
20 Хоће ли човек да за себе прави богове,
а они нису Бог?“
21 „Зато ћу, ево, ја сада да им обзнаним,
да им обзнаним своју моћну руку,
па ће знати да је моје име Господ!
17 Јудин је грех записан гвозденим пером,
урезан дијамантским шиљком
на плочу њиховог срца
и на рогове ваших жртвеника.
2 Деца њихова размишљају
о њиховим жртвеницима и Аштартиним ступовима,
под зеленим дрвећем
на високим брдима.
3 А ти што се пењеш на планину у пољу:
твоје добро и сва имања твоја
дајем као плен,
и твоје узвишице за грех
по свим твојим границама.
4 И ти са̂м ћеш да изгубиш наследство
које сам ти дао.
Учинићу да робујеш својим непријатељима
у земљи коју не знаш,
јер си запалио ватру мога гнева
и довека она букти.“
5 Овако каже Господ:
„Проклет је човек у човека што се узда,
снагу своју што у телу тражи,
а од Господа окреће срце своје!
6 Биће као грм у пустињи
што и не зна кад му добро дође.
Тавориће у безводној пустари,
у слатини где нико не живи.
7 Благословен је човек што се узда у Господа
и коме је Господ узданица!
8 Он ће бити као дрво посађено поред вода,
што корење пружа ка живоме току.
Припека кад дође, оно се не боји;
лишће му зелено кроз годину целу.
Од суше не стрепи,
плода увек има.
9 Срце је варљиво више од свег другог.
Непоправљиво је,
и ко ће га знати!
10 Ја, Господ, испитујем срце,
нутрину проверавам;
па свакоме дајем по његовом путу,
а и према плоду од његових дела.
11 Као јаребица што се леже, али не излеже,
онај је што благо непоштено згрће:
на пола му живота блага више нема,
а он на своме крају испада будала.“
12 Престо славе од давнина узвишен,
место је нашег Светилишта.
13 Надо Израиљева, Господе,
постидеће се сви који те оставе.
Они који су се окренули од мене у прашину биће уписани,
јер су оставили Господа,
извор свежих вода.
14 Излечи ме, Господе, да будем излечен!
Спаси ме да и спасен будем,
јер си ти моја слава!
15 Гле њих, говоре ми:
„Где је реч Господња?
Хајде, нек се збуде!“
16 Ја се нисам устезао да ти пастир будем, да за тобом идем.
Прижељкивао ти нисам тај дан несносни.
И ти знаш шта су моје усне рекле у присуству твоме.
17 Не буди ми ти на ужас,
јер си моје уточиште у дану пропасти!
18 Нек се стиде моји гонитељи,
а не ја да се стидим.
Нека они буду заплашени,
а не ја да заплашен будем.
Сручи на њих дан пропасти
и сломи их двапут јачим сломом.
Субота – посвећени дан
19 Господ ми је овако рекао: „Иди и стани на Врата синова народа, кроз која улазе Јудини цареви и кроз која излазе, и на сва врата Јерусалима. 20 Реци им: ’Чујте реч Господњу, о, цареви Јудини и сва Јудо и сви становници Јерусалима који улазите кроз ова врата! 21 Овако каже Господ: чувајте животе своје па не носите робу у суботу и не уносите је на јерусалимска врата. 22 Ни из својих кућа не износите робу у суботу и не радите никаквог посла. Посветите суботу као што сам заповедио вашим прецима. 23 Али они нису послушали и нису пригнули своје ухо. Тврдоглави су постали, нису слушали и нису прихватили карање. 24 Али, будете ли ме пажљиво слушали – говори Господ – и суботом не будете носили робу кроз градска врата, већ посветите суботу и не радите никакав посао: 25 тада ће на градска врата улазити цареви и кнезови, који седе на престолу Давидовом, на бојним колима и на коњима – они, њихови главари, сви Јудејци и сви становници Јерусалима. А град ће овај остати довека. 26 И доћи ће из Јудиних градова, сви што су око Јерусалима, из Венијаминове земље, из равнице, са брда и из Негева они што доносе свеспалнице, жртве, житне жртве и тамјан, и они што доносе захвалнице у Дом Господњи. 27 Али ако ме не послушате – да посветите суботу, да не носите робу и пролазите кроз јерусалимска врата у суботу – запалићу ватру на његовим вратима да прогута дворове Јерусалима, и неће се угасити.’“
Код грнчара
18 Реч од Господа је дошла Јеремији: 2 „Устани и сиђи у грнчареву кућу. Тамо ћу ти рећи своје речи.“ 3 Отишао сам у грнчареву кућу, а тамо, он ради нешто на грнчарском точку. 4 А посуда од глине, коју је грнчар вајао рукама се покварила. И он ју је вратио, па је обликовао другу посуду, баш какву је желео да направи.
5 Дошла ми је реч Господња и рекла: 6 „Доме Израиљев! Зар ја не могу да урадим са вама као овај грнчар? – говори Господ. Ево, попут глине у рукама грнчара, и ви сте у мојим рукама, доме Израиљев! 7 У часу кад објавим народу и царству да ћу да их ишчупам, срушим и разорим; 8 а тај се народ одврати од свог зла за које сам говорио, ја ћу се сажалити због пропасти коју сам наумио да им нанесем. 9 Или у часу кад објавим народу и царству да ћу да их градим и садим; 10 а они на моје очи чине зло и не слушају мој глас, ја ћу да одустанем од добра које сам наумио да им учиним.
11 Зато сад реци свима у Јуди и свим становницима Јерусалима: ’Овако каже Господ: ево, вајам пропаст на вас, против вас замисао смишљам. Нек се свако врати са свог пута злога, молим вас. Нека поправи и своје путеве и дела своја.’ 12 А они ће рећи: ’Ништа од тога! Живећемо по мислима својим и свако ће да поступа самовољно по злоби свог срца!’“
13 Зато овако каже Господ:
„Распитај се међу народима
је ли ико икад чуо за овако нешто,
нечувено страшно
што је учинила девица израиљска?!
14 Да ли копни снег
са каменитих ливанских стрмина,
пресуше ли хладне воде
туђинских брзака?
15 А мој је народ мене заборавио!
Ништавилу ка̂де,
које их је и саплело на њиховим путевима,
на старим траговима,
да следе стазе
пута ненасутог;
16 да земљу своју опустоше,
па да довека звижди свако ко поред ње прође,
па да се ужасне
и да клима главом.
17 Као источни ветар
ћу их расејати пред непријатељем.
Гледаћу им леђа, а не лице,
у дан њихове пропасти.“
18 А они су рекли: „Хајде да заверу скујемо против Јеремије! Јер неће нестати поука свештеника, савет мудрог и порука пророка. Хајде да га оклевећемо и да не маримо на његове речи!“
19 Али ти за мене мари, Господе,
и послушај вику мојих крвника!
20 Добро ли се злом одужује?
А мени су јаму ископали!
Ти се сети када сам пред тобом стајао
и добро за њих тражио:
да окренеш свој гнев од њих.
21 Нека им деца гладују!
У биткама на мач нек налете.
Нек им жене ојалове, удовице буду.
Мужеве њихове нека смрт покоси,
а младиће нек им мач сатре у боју.
22 Нек се чује нарицање из њихових кућа,
јер ћеш на њих изненада довести пљачкаше.
Јер су јаму ископали да ме заробе,
и сакрили замке испред мојих ногу.
23 Али ти, Господе, знаш
шта су против мене наумили – да ме убију.
Не покривај им кривицу
и њихов грех не бриши пред собом,
нек се због њих сруше ту пред тобом;
па се с њима обрачунај у дан гнева свога.
19 Овако каже Господ: „Иди са неколико народних старешина и са неколико старешина свештеничких, па од грнчара купи земљани врч. 2 Пођи у долину Вен-Еном, пред Грнчарева врата[c] и тамо објави речи што ћу ти их рећи. 3 Реци: ’Чујте реч Господњу, цареви Јуде и становници Јерусалима! Овако каже Господ над војскама, Бог Израиљев: ево доносим пропаст на место ово! Одзвањаће у ушима сваком ко за то чује. 4 Јер су ме оставили, ово место учинили туђим и у њему кадили другим боговима – а за њих нису знали ни они, ни њихови преци, ни цареви Јуде – јер су испунили место ово крвљу недужних. 5 Подигли су узвишице Валима да спаљују своју децу ватром, да жртвују Валу. А ја им то нисам заповедио, нисам им говорио и на то помислио нисам! 6 Зато, ево долазе дани – говори Господ – када се ово место више неће звати ’Тофет’ и ’долина Вен-Еном’, него ’Долина клања’.
7 Ја ћу да осујетим наум Јуде и Јерусалима на месту овом. Срушићу их мачем пред њиховим непријатељима. Руком оних што им раде о глави лешеве ћу њихове да дам птицама небеским и зверима земаљским. 8 Од овог ћу града пустош и ругло да начиним. Свако ко поред њега прође ужаснут ће бити и звиждаће због свих рана његових. 9 Примораћу их да једу месо својих синова и месо ћерки својих. И свако ће јести месо ближњег свога, јешће под опсадом и невољом којом ће их притиснути њихови непријатељи и они што им о глави раде.’
10 А онда разбиј врч на очи оних људи што су с тобом пошли, 11 па им онда реци: ’Овако каже Господ над војскама: овако ћу да разбијем овај народ и овај град, као што се разбија грнчарева посуда што се више поправити не да. А у Тофету ће се људи сахрањивати јер нема више места за погреб. 12 То ћу да учиним месту овом – говори Господ – и његовим становницима. Овај ћу град учинити попут Тофета. 13 Јерусалимске куће и куће царева Јуде ће бити као Тофет, нечисто место, баш све куће где су кадили са њихових кровова свој војсци небеској и изливали жртву изливницу другим боговима.’“
14 Јеремија се вратио из Тофета где га је Господ послао да пророкује. Онда је стао у двориште Дома Господњег и рекао свем народу: 15 „Овако каже Господ над војскама, Бог Израиљев: ’Ево, овом граду и свим околним градовима доносим пропаст коју сам вам најавио, јер су тврдоглави и не слушају моје речи!’“
Јеремија и Пасхор
20 А Пасхор – Имиров син, свештеник и главни надгледник у Дому Господњем – је чуо како Јеремија пророкује све те речи. 2 Тада је Пасхор ударио пророка Јеремију и бацио га у окове, у тамницу код горњих Венијаминових врата, где је Дом Господњи. 3 Сутрадан је Пасхор довео Јеремију из тамнице, а Јеремија му је рекао: „Неће те више Господ звати ’Пасхор!’ Име ће ти бити Магор-Мисавив[d]. 4 Јер овако каже Господ: ’Ево, од тебе ћу ужас да направим и за тебе самог и за све пријатеље твоје! Пашће сви они од мача њихових непријатеља, а ти ћеш све то гледати. И сву ћу Јуду дати у руке цара вавилонског. Он ће да их одведе у изгнанство, у Вавилон, и побиће их мачем. 5 Даћу све богатство овог града, сав његов труд, све његове драгоцености, све имање царева Јудиних у руке њихових непријатеља. Они ће то опленити, покупити и однети у Вавилон. 6 А ти ћеш, Пасхоре, и сви домаћи твоји отићи у изгнанство, у Вавилон. Тамо ћеш отићи и умрећеш тамо. Тамо ће да сахране и тебе и све твоје пријатеље којима си пророковао лаж.’“
Јеремијина тужбалица
7 Завео си ме, о, Господе, и ја сам заведен!
Надјачао си ме и надвладао ме.
Свако ми се руга, целодневна сам им
и прича и подсмех.
8 Кад год говорим, ја вапим.
„Насиље и пустош“ вичем!
А Господња реч ми је постала ругло
и целодневни церек.
9 А рекао сам: „Не спомињем га више!
Више не говорим у његово име!“
Али у срцу ми је било као ватра,
као пламен стешњен у костима.
Изнурило ме је и више нисам могао
да се суздржавам.
10 Чујем шапат многих око мене
и ужас је свуда унаоколо:
„Одајте га! Хајде да га одамо!“
Сада свако с ким сам био у миру
вреба на мој пад:
„Можда се и да завести,
па ћемо га надвладати
и осветићемо му се!“
11 А Господ је са мном као ратник свиреп.
Зато ће да посрну гонитељи моји, ништа ми не могу!
Посрамиће се силно јер неће успети,
за незаборав вечни биће њихова срамота.
12 О, Господе над војскама, који праведника испитујеш,
који видиш и нутрину и срце;
нек над њима и ја видим ту освету твоју,
јер парницу своју ја сам изложио теби.
13 Певајте Господу!
Славите Господа
јер из зликовачких руку
душу убогог избавља!
14 Проклет да је дан кад сам се родио!
Не био благословен дан кад ме мајка роди!
15 А и нек је проклет човек
што мом оцу благовести –
„Мушко је! Син ти се родио!“ –
и тако га силно обрадовао.
16 Нек тај човек буде попут градова
што је Господ сатро,
на које се смиловао није.
Нека јутром нарицање слуша,
а у подне поклич од ратника.
17 Што ме не усмрти у материци
и зашто ми моја мајка гроб није постала!
Што за веке векова не оста утроба јој трудна!
18 Зашто сам изашао из материце,
муку и тугу да гледам,
моји дани у срамоти да дођу свом крају.
Бог одбацује Седекијину молбу
21 Ово је реч која је дошла Јеремији од Господа, када му је цар Седекија послао Малхијиног сина Пасхора и свештеника Софонију, Масијиног сина, с поруком: 2 „Молимо те, питај Господа за нас! Вавилонски цар Навуходоносор ратује против нас, па да нам можда Господ учини једно од својих чудеса, да овај оде од нас.“
3 Јеремија им је одговорио: „Ово реците Седекији: 4 ’Овако каже Господ, Бог Израиља: ево, то оружје ратно што ти је у рукама – то с којим се бориш против вавилонског цара и Халдејаца који те опкољавају око зидина – ја повлачим и окупљам насред града овог. 5 И ја ћу да се борим против вас руком испруженом, руком моћном, у великом гневу, јарости и срдњи. 6 Побићу становнике овог града, и људе и животиње. Помреће од велике заразе. 7 А после тога – говори Господ – даћу Седекију, цара Јудиног, његове слуге, народ и оне који преостану у граду од заразе, мача и глади, у руке вавилонског цара Навуходоносора и у руке оних који им раде о глави. Он ће их побити мачем и неће их поштедети, неће им се смиловати и сажалити.’
8 Реци овом народу: ’Овако каже Господ: ево, стављам пред тебе пут живота и пут смрти. 9 Ко год остане у овом граду умреће од мача, глади и помора. Ко год оде и преда се Халдејцима што вас опседају, преживеће и плен ће му бити тек то што је жив. 10 Јер сам окренуо своје лице на град овај да му се зло, а не добро деси – говори Господ. Биће предан у руке вавилонског цара и он ће га у ватри спалити!’
11 А ево Господње речи и за дом Јудиног цара: 12 Доме Давидов, овако каже Господ:
’По правди судите сваки дан,
од тлачитеља избављајте покраденог,
да се не би због ваших злих дела
као ватра обрушио мој гнев
и распламтео се,
а никог нема да гаси.
13 Ево, долазим на тебе,
који у долини пребиваш
као стена на висоравни –
говори Господ –
на вас што кажете:
Ма ко ће на нас да удари
и ко ће да дође у наше уточиште?
14 Судићу вам према плоду ваших дела –
говори Господ –
шуму ћу му упалити
да пламен прогута све унаоколо.’“
Суд над злим царевима Јуде
22 Господ је овако рекао: „Сиђи до царевог двора у Јуди и тамо им објави ову реч. 2 Реци: ’Чуј Господњу реч, царе Јудин, што седиш на Давидовом престолу – ти, твоје слуге и твој народ што улази на ова врата! 3 Овако каже Господ: поступајте право и праведно. Од тлачитеља избављајте покраденог. Дошљака, сироче и удовицу не злостављајте и не тлачите. Не проливајте крв невиних на овом месту! 4 Јер ако ово будете предано радили, тада ће на врата двора овог улазити цареви који седе на престолу Давидовом, на бојним колима и на коњима – они, њихове слуге и њихов народ. 5 А не будете ли послушали ове речи, собом се заклињем – говори Господ – овај ће двор постати пустош!’“
6 Јер овако каже Господ за двор Јудиног цара:
„Мени си ти као Галад и врх Ливана,
али ћу те стварно претворити у пустињу,
у градове расељене.
7 Затирача спремам на тебе,
све до једног наоружаног!
Најбоље ће твоје кедрове посећи
и у ватру бацити.
8 Многи ће народи пролазити поред овог града, па ће се међусобно питати: ’Зашто је Господ поступио овако са великим градом овим?’ 9 И одговориће: ’Зато што су напустили савез Господа, Бога свога, па су се клањали другим боговима и служили су им.’“
10 Не оплакујте мртвог и не жалите за њим!
Него горко јецајте за оним што одлази,
да се више не врати
и не види свој родни крај.
11 Овако каже Господ о Салуму[e], сину Јудиног цара Јосије, постављеном на место свог оца Јосије и који је отишао из овог места: „Он се никада више неће вратити. 12 Тамо где су га одвели, у изгнанство, тамо ће и да умре. Ову земљу он никада више неће видети.
13 Тешко ономе што кућу неправедно кући,
и одаје горње, али не по правди;
коме сународник ради без накнаде
и који не даје трудбенику плату.
14 Јер тај каже: ’Сазидаћу себи кућу повелику
и простране горње собе.’
Отвориће за себе прозоре,
па кедром облаже и црвеним боји.
15 Зар ти владаш
да би се кедровином разметао?
Зар твој отац није и јео и пио,
зар није праведно и правично радио,
па му је било добро?
16 Бранио је сиромаха и убогог.
И онда је било добро.
Не значи ли то познавати мене?
– говори Господ.
17 Али твоје очи и твоје срце
не теже ничем сем непоштеном добитку
и проливању крви невинога,
да би тлачио и изнуђивао.“
18 Овако каже Господ о Јоакиму, сину Јудиног цара Јосије:
„Неће за њим зажалити:
’Јао, брате мој! Јао, сестро!’
Неће за њим зажалити:
’Јао, господару! Јао његово величанство!’
19 Сахраниће га као што магарца сахрањују.
Одвући ће га и бацити
подаље од врата Јерусалима.
20 Попни се на Ливан и вичи!
На Васану гласом зајечи
и завичи са Аварима,
јер су сатрвени сви твоји љубавници.
21 А ја сам ти говорио у твом благостању,
а ти си рекао: ’Нећу да слушам!’
И то ти је био пут још од младости твоје –
да не слушаш мој глас.
22 Свим твојим пастирима ветар пастир ће да буде,
а и твоји љубавници ће отићи у изгнанство.
А онда ћеш се баш застидети и понижен ћеш бити
због свих својих зала.
23 Ти што седиш на ’Ливану’,
угнежден у кедровину:
како ћеш стењати кад те спопадну трудови
и бол као породиљу!
24 Живота ми мога – говори Господ – све да Хонија[f], син Јудиног цара Јоакима, буде и печатни прстен на десној руци мојој, и оданде ћу те стргнути. 25 Предаћу те у руке онима који ти о глави раде, у руке оних од којих стрепиш, у руке вавилонског цара Навуходоносора и у руке Халдејаца. 26 Избацићу и тебе и мајку твоју која те родила у другу земљу, тамо где се нисте родили. И тамо ћете умрети. 27 А у земљу у коју им душа жуди да се врати, вратити се неће.“
28 Је ли крчаг презрен и полупан овај човек Хонија?
Или је посуда коју нико неће?
Зашто су одбачени и он и његово потомство,
истерани у земљу која им је туђа?
29 О, земљо! О, земљо!
О, земљо, чуј реч Господњу!
30 Овако каже Господ:
„Запиши: овај човек је као без порода
и неће напредовати за живота свога.
Неће напредовати нико од његових потомака,
нико неће седети на престолу Давидовом
да би поново владао Јудом.
Праведни изданак
23 Тешко пастирима што сатиру и растерују стадо моје паше – говори Господ. 2 Зато овако каже Господ, Бог Израиља, пастирима који напасају мој народ: ’Ви сте стадо моје растерали, ви сте их раштркали и нисте се побринули за њих! Ево, сада ћу ја да се побринем за вас због ваших злих дела – говори Господ. 3 Сакупићу остатак свог стада из свих земаља у које сам их прогнао. Вратићу их на њихову пашу, па ће бити плодни и множиће се. 4 Поставићу над њима пастире који ће их напасати, па више неће страховати и неће бити престрашени. Неће се изгубити – говори Господ.’
5 Ево, долазе дани – говори Господ –
да Давиду подигнем праведни Изданак.
Он ће да влада као цар, биће мудар,
чиниће праведно и правично по земљи.
6 У његово време Јуда ће бити спасена,
а Израиљ ће спокојно почивати.
А ово ће му бити име којим ће га свако звати:
’Господ, наша праведност!’
7 Зато долазе дани – говори Господ – када више неће говорити: ’Жив био Господ који је извео израиљски народ из египатске земље!’ 8 Него: ’Жив био Господ који је извео потомке дома Израиљевог и довео их из земље северне и из свих земаља у које сам их изагнао!’ И они ће да пребивају у својој земљи.“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.