Bible in 90 Days
Лажни пророци
9 Због пророка је у мени сломљено ми срце.
Устрепташе све кости моје,
постао сам као пијаница,
као човек ког је стукло вино.
А све због Господа
и све због његових светих речи.
10 Јер сва је земља пуна прељубника!
Због клетве се осушила земља,
а пашњаци пустињски свенули.
Зло им је постало животно предање,
а неправда снага.
11 „И пророк и свештеник су опогањени,
чак и у свом сам Дому пронашао зла њихова
– говори Господ.
12 Зато ће им пут постати клизав,
у таму ће бити протерани
и тамо ће пасти.
Јер ја на њих пропаст носим,
годину њихове казне
– говори Господ.
13 Видео сам: пророци Самарије по Валу
одурности пророкују,
наводе мој народ Израиљ да греши.
14 И међу пророцима Јерусалима
сам видео страхоту.
Прељубу чине, живе у лажи,
рукама зликоваца снагу дају
да се нико не одврати од свог зла.
Сви су ми постали као Содома,
становници тамошњи су ми као Гомора.“
15 Зато овако каже Господ над војскама о тим пророцима:
„Ево, нахранићу их пеленом
и напојићу их затрованом водом,
јер је од пророка Јерусалима
по свој земљи кренула опогањеност.“
16 Зато овако каже Господ над војскама:
„Не слушајте речи које вам пророци пророкују!
Они вас обмањују,
говоре вам виђења из свога срца,
а не из уста Господњих!
17 Упорно говоре онима који ме презиру:
’Господ је казао: мир вам припада!’
И сваком ко живи по самовољи свог срца
кажу: ’Неће пропаст на вас доћи!’
18 А ко је био на Господњем већу?
Ко је видео и ко је чуо његову реч?
Ко је пазио на његову реч и послушао је?
19 Ево вихора Господњег што гневом плану!
Ковитла вихор над главом зликоваца,
баш ковитла.
20 Неће се повући гнев Господњи
док он не изврши,
док не учини по наумима свог срца.
А у последњим данима
ово ћете сасвим схватити.
21 Ја нисам послао те пророке,
а они трче.
Ја им нисам говорио,
а они пророкују.
22 А да су били на мом већу,
мој би народ чуо речи моје
и они би их одвратили од њихових злих путева
и од њихових злих дела.
23 Јесам ли ја Бог изблиза –
говори Господ –
а нисам Бог издалека?
24 Може ли неко да се сакрије на тајним местима,
а ја да га не видим?
– говори Господ.
Не испуњавам ли ја и небеса и земљу?
– говори Господ.
25 Чуо сам шта говоре пророци који у моје име пророкују лаж. Они говоре: ’Сањао сам! Сањао сам!’ 26 Докле мисле то да раде пророци што из срца лаж пророкују, пророци са обманом у срцу; 27 ти што терају мој народ да заборави моје име због њихових снова које једни другима препричавају? Тако су и њихови преци заборавили моје име због Вала. 28 Пророк који је сањао сан само нека прича о њему, а онај који има моју реч нека је тачно објави. Јер, шта имају слама и пшеница?! – говори Господ. 29 Није ли моја реч као огањ – говори Господ – као маљ што разбија стену?
30 Зато ја долазим на пророке – говори Господ – што један другом реч моју краду. 31 Ево ме на пророке – говори Господ – што језиком говоре: ’Господњи је ово говор!’ 32 Ево ме на оне што проричу лажне снове – говори Господ – што их препричавају и наводе мој народ да греши по њиховим лажима и њиховој бахатости. А ја их нисам послао и нисам их овластио. Они су сасвим бескорисни мом народу – говори Господ.
Лажна пророштва
33 А ако те запита овај народ, пророк или свештеник, па ти кажу: ’Шта је бреме[a] Господње?’, а ти им реци: ’Ви сте бреме! Одбацићу вас – говори Господ.’ 34 Пророку и свештенику и народу који каже: ’Бреме Господње’, судићу таквоме и његовом дому. 35 Овако нека каже свако своме ближњем и свако своме брату: ’Шта је одговорио Господ?’ И: ’Шта је казао Господ?’ 36 Али бреме Господње више не спомињите! Сваком ће човеку бреме бити његова сопствена реч, јер сте изврнули речи живог Бога, нашег Бога, Господа над војскама. 37 Овако реци пророку: ’Шта ти је одговорио Господ?’ И: ’Шта ти је казао Господ?’ 38 А пошто говорите – ’Бреме Господње’ – зато вам овако каже Господ: ’Зато што говорите ову реч – ’Бреме Господње’ – а ја сам вам послао поруку: ’Не смете више да говорите: ’Бреме Господње’. 39 Зато, ево ме, да вас заборавим! Сасвим ћу да вас заборавим и напустим и вас и град који сам дао вама и вашим прецима. Одбацићу вас од свога лица. 40 Ставићу на вас вечно ругло и вечну срамоту који се не заборављају.“
Две котарице смокава
24 Гле! Господ ми је показао две котарице смокава стављене пред Господњи Дом, након што је вавилонски цар Навуходоносор одвео у изгнанство Јехонију[b], сина Јудиног цара Јоакима и јудејске главаре, заједно са тесарима и ковачима из Јерусалима. Он их је све одвео у Вавилон. 2 У једној су корпи биле веома добре смокве, налик раним смоквама. У другој су биле врло лоше смокве, нејестиве колико су лоше.
3 И тада ми је Господ рекао: „Јеремија, шта видиш?“
Одговорио сам: „Смокве! Ове добре су баш добре; и лоше смокве, нејестиве колико су лоше.“
4 Тада ми је дошла Господња реч и поручила ми: 5 „Овако каже Господ, Бог Израиља: ’Какве су ове добре смокве, такво добро смерам Јудиним изгнаницима које сам из овог места послао у халдејску земљу. 6 Моје ће очи гледати да им добро буде: да их вратим у ову земљу; да их градим, а не да их рушим; да их садим, а не да их чупам. 7 Даћу им срце да ме упознају, да сам ја Господ. Они ће бити мој народ, а ја ћу им бити Бог јер ће ми се вратити свим срцем својим.
8 А какве су лоше смокве, нејестиве колико су лоше – јер тако каже Господ – тако ћу да учиним са Јудиним царем Седекијом, његовим главарима, са преосталима у Јерусалиму, са остатком ове земље и онима што пребивају у египатској земљи. 9 Учинићу их призором грозоте за сва царства света, руглом и подсмехом, поругом и проклетством по свим местима у која ћу их изагнати. 10 Послаћу на њих мач, глад и помор, све док се не затру са земље коју сам дао и њима и њиховим прецима.’“
Седамдесет година изгнанства
25 Реч која је дошла Јеремији за сав народ Јуде, четврте године Јоакима, сина Јудиног цара Јосије, што је била прва година Навуходоносора, цара Вавилона; 2 реч коју је пророк Јеремија објавио свем народу Јуде и свим становницима Јерусалима. Рекао им је: 3 „Још од тринаесте године Јосије, сина Јудиног цара Амона, па до данас, ево ми већ двадесет три године долази реч Господња. Ја сам вам је упорно објављивао и објављивао, али ви нисте послушали.
4 Господ вам је слао све своје слуге. Упорно вам је слао пророке али их нисте послушали, нисте пригнули своје ухо да чујете. 5 А говорили су вам: ’Молимо вас, нека се свако врати са свог злог пута и од својих злодела! Пребивајте на земљи коју је Господ дао вама и вашим прецима одвајкада па довека. 6 Не идите за другим боговима да бисте им служили и клањали им се! Не гневите ме делом својих руку и нећу вам наудити.
7 Али ви ме нисте послушали – говори Господ – него сте ме гневили делом својих руку себи на несрећу.’“
8 Зато овако каже Господ над војскама: „Зато што нисте слушали моје речи; 9 ево, ја шаљем и доносим све родове са севера – говори Господ – и Навуходоносора, цара Вавилона, мога слугу. Довешћу их на ову земљу, на њене становнике и на све ове околне народе. Изручићу их клетом уништењу, претворићу их у пустош, у ругло и рушевине вечне. 10 Угушићу међу њима звук весеља, цику радовања, повик младожење и невесте, клопарање жрвњева и светлост светиљке. 11 Земљу ћу ову претворити у пустош, у рушевину, а ови ће народи служити седамдесет година цару Вавилона.
12 И када се наврши седамдесет година, казнићу цара Вавилона и онај народ – говори Господ – за њихове кривице. А земљу ћу халдејску да претворим у рушевину вечну. 13 Пустићу на ту земљу све моје речи које сам против ње објавио и све што је записано у овој књизи, што је Јеремија пророковао свим овим народима. 14 Јер ће и њима наметнути радове многи народи и велики цареви. Узвратићу им по њиховим поступцима и према делу њихових руку.“
Чаша Божијег гнева
15 Јер овако ми је казао Господ, Бог Израиља: „Узми ову чашу вина јарости из моје руке и напој њоме све народе којима те шаљем. 16 И пиће и затетураће се, као да нису при чистој памети због мача који ћу међу њих да пошаљем.“
17 Тако сам узео чашу из Господњих руку и напојио све народе којима ме је Господ послао: 18 Јерусалим, све градове Јуде и његове цареве, његове главаре, да постану пустош, рушевина, ругло и проклетство, што данас и јесу; 19 и фараона, цара Египта, његове слуге, његове главаре и сав његов народ; 20 и све који су мешаног порекла, све цареве земље Уз, све цареве филистејске земље, Аскалон, Газу, Акарон и остатак Азота; 21 и Едом, Моав и народ Амона; 22 и све цареве Тира, све цареве Сидона и све цареве острва са друге стране мора; 23 и Дедан, Тему, Вуз и све са крајева земље; 24 и све арапске цареве, све цареве оних у пустињи који су мешаног порекла; 25 и све зимријске цареве, све еламске цареве, све мидијске цареве; 26 и све цареве севера, и оне који су близу и оне који су далеко, и једне и друге, сва царства света која су на лицу земље. А цар сисашки[c] ће пити после њих.
27 „Реци им: ’Овако каже Господ над војскама, Бог Израиља: пијте и опијте се! Избљујте се па падните да не устанете, јер ја шаљем мач међу вас.’ 28 Ако ли одбију да из твоје руке узму чашу да би пили, ти им реци: ’Овако каже Господ над војскама: пићете! Зацело ћете пити! 29 Јер, ево почињем да пуштам зло на град који је по мени назван, а ви да останете некажњени? Нећете остати некажњени! Призвао сам мач на све становнике земље – говори Господ над војскама.’
30 Ти им пророкуј све ове речи и реци им:
’Господ ће са висина као лавић рикнути,
из свог светог места ће моћно завикати.
Заориће на своје Пребивалиште клицањем
против свих становника земље, као онај који муља грожђе.
31 Та вика стиже до крајева земље,
јер се Господ спори с народима.
За суд се он спрема с целим човечанством,
а зликовце је мачу препустио – говори Господ.’“
32 Овако каже Господ над војскама:
„Ево зла што надире
од народа до народа!
Пролама се велика олуја
из најдаљих земљиних крајева.
33 Покланих ће тога дана од Господа бити с краја на крај земље. Неожаљени, несакупљени и несахрањени – такви ће постати – ђубриво поврх земље.
34 Кукајте, пастири!
Завапите, у прашини се ваљајте, ви владари стада!
Сазрело је време и за ваше клање и за ваше расејање,
јер ћете прснути ко посуда драга.
35 За пастире нема уточишта,
нема спаса за владаре стада!
36 Слушај вапај пастира
и нарицање владара стада
јер Господ хара њихов пашњак.
37 И биће опустошени мирни пашњаци
због Господњег разјареног гнева.
38 Као лавић он напушта станиште своје
јер је опустошена њихова земља
од јарости тлачитеља,
од његовог гнева успламтелог.“
Јеремији раде о глави
26 На почетку владавине Јоакима, сина Јудиног цара Јосије, дошла ми је реч Господња: 2 „Овако каже Господ: стани у двориште Дома Господњег и објави свим градовима Јуде, онима који су дошли да се поклоне у Дому Господњем. Објави им све ове речи које ти заповедам. Ни реч не изостави. 3 Можда ће да слушају, па се свако врати са свог злог пута и ја се предомислим због пропасти коју сам наумио да им нанесем због њихових злодела. 4 Реци им ово: ’Овако каже Господ: ако ме не будете слушали – да живите по Закону који сам ставио пред вас, 5 да слушате речи мојих слугу пророка, које вам упорно шаљем, а ви их не слушате – 6 овај ћу Дом учинити попут Силома и овај град проклетством за све земаљске народе.’“
7 А свештеници, пророци и сав народ су чули Јеремијину објаву, те речи у Господњем Дому. 8 Тек што је Јеремија завршио са објавом свега што му је Господ заповедио да каже свем народу, они су га ухватили – свештеници, пророци и сав народ. Рекли су: „Јамачно ћеш умрети! 9 Зашто си пророковао у Господње име и рекао да ће овај Дом постати као Силом, да ће овај град опустошити од житеља?!“ А сав се народ окупио око Јеремије у Дому Господњем.
10 За ово су чули Јудини главари, па су из царевог двора дошли у Господњи Дом. Сели су на улаз Нових Господњих врата. 11 Свештеници и пророци су овако рекли главарима и свем народу: „Овај човек је заслужио смртну казну јер је пророковао против овог града, онако како сте чули својим ушима.“
12 А Јеремија је узвратио свим главарима и свем народу: „Господ ме је послао да пророкујем против овог Дома и против овог града свим речима које сте чули. 13 Зато поправите своје путеве и своја дела! Послушајте глас Господа, свога Бога, да би се предомислио за пропаст коју вам је најавио. 14 А ја сам, ево, у вашим рукама. Радите са мном оно што је по вама добро и право. 15 Али једно сигурно знајте: ако ме погубите, сваљујете невину крв на себе, на овај град и све његове становнике. Јер, заиста ме је Господ послао к вама да вам у уши објавим све ове речи.“
16 А главари и сав народ су рекли свештеницима и пророцима: „Овај човек не заслужује смрт јер нам је говорио у име Господа, нашег Бога.“
17 Али подигли су се неки људи од старешина земље па су рекли свем народном збору: 18 „Михеј Морашћанин је пророковао у време Јудиног цара Језекије. Рекао је свем народу Јуде: ’Овако каже Господ над војскама:
Преоран ће бити Сион,
Јерусалим у рушевине претворен,
а брдо овог Дома у зараслу шуму.’
19 Па јесу ли га погубили Језекија, цар Јуде и сви Јудејци? Зар се он није бојао Господа и вапио пред лицем Господњим, па је одустао Господ од зла које им је најавио? А ево, ми ћемо себи нанети велико зло!“
20 Али био је ту и човек који је пророковао у Господње име – Урија, син Семајин из Киријат-Јарима. И он је за овај град и за ову земљу пророковао према Јеремијиним речима. 21 Када су цар Јоаким, сви његови јунаци и сви главари чули његове речи, цар је одлучио да га погуби. Урија је чуо за то, уплашио се и побегао. Отишао је за Египат. 22 Цар Јоаким је послао људе у Египат. Тамо су, наиме, отишли Ахворов син Елнатана и још неки с њим. 23 Они су довели Урију из Египта и извели га пред цара Јоакима који га је погубио мачем. Тело му је бацио на гробље обичног народа.
24 Али Ахикам, син Сафанов, је чувао Јеремију и није дозволио да га предају народу и погубе.
Јеремија позива на покорност Навуходоносору
27 На почетку владавине Седекије, сина Јудиног цара Јосије, ова је реч дошла Јеремији од Господа: 2 Овако ми је рекао Господ: „Направи себи окове и јарам па их стави на врат. 3 Онда их пошаљи едомском цару, моавском цару, цару Амонаца, тирском цару и сидонском цару по гласницима који долазе у Јерусалим Седекији, цару Јуде. 4 Заповеди им да овако кажу својим господарима: ’Овако каже Господ над војскама, Бог Израиља: ово реците својим господарима: 5 Ја сам створио земљу, људе и животиње што су на земљи, силом својом великом и руком својом испруженом, и дајем је коме хоћу. 6 И сада дајем све ове земље у руке Навуходоносора, цара Вавилона, мога слуге; даћу да му служе и звери пољске. 7 Служиће сви народи њему, његовом сину и његовом унуку, док не дође време и за њега и за његову земљу, да он служи многим народима и великим царевима.
8 А буде ли народа и царства који неће да служе њему – Навуходоносору, цару Вавилона – и неће да упрегну врат у јарам цара Вавилона, ја ћу тај народ казнити мачем, глађу и болешћу, све док их не затрем његовом руком – говори Господ. 9 Зато не слушајте своје пророке и своје врачаре, своје тумаче снова, своје гатаре и своје бајаче који вам говоре: нећете ви служити цару Вавилона! 10 Јер вам они лаж пророкују да би се одвојили од ваше земље, да бих вас ја истерао и да бисте настрадали. 11 А народ који упрегне врат у јарам цара Вавилона и служи му, оставићу да почива у својој земљи – говори Господ – да је обрађује и пребива у њој.’“
12 Све сам ове речи објавио Седекији, цару Јуде. Баш исто овако: „Упрегните вратове у јарам цара Вавилона па служите и њему и његовом народу да бисте преживели. 13 Зашто да изгинете и ти и твој народ од мача, глади и болести, онако како је Господ објавио за народ који неће да служи цару Вавилона? 14 Не слушајте речи пророка који вам говоре: ’Нећете ви служити цару Вавилона’, јер вам они лаж пророкују. 15 Јер ја их нисам послао – говори Господ – они у моје име пророкују лаж да бих вас истерао, да бисте настрадали и ви и пророци који вам пророкују.“
16 И свештеницима и свем овом народу сам објавио: „Овако каже Господ: не слушајте речи својих пророка који вам пророкују: ’Благо Дома Господњег ускоро враћају из Вавилона’, јер вам они пророкују лаж. 17 Не слушајте их! Служите цару Вавилона и преживећете! Зашто да овај град постане рушевина? 18 Ако су они пророци и ако је са њима Господња реч, нека се заузму код Господа над војскама да не односе у Вавилон благо што је преостало у Дому Господњем, на двору цара Јуде и у Јерусалиму. 19 Јер овако каже Господ над војскама за стубове, за море[d], за подножја и остатак блага што је у овом граду, 20 које није узео Навуходоносор, цар Вавилона, када је из Јерусалима у Вавилон одвео у изгнанство Јехонију, сина Јудиног цара Јоакима и све племиће Јуде и Јерусалима. 21 Да, овако каже Господ над војскама, Бог Израиља за благо које је преостало у Дому Господњем, на двору цара Јуде и у Јерусалиму: 22 ’У Вавилон ће се однети и тамо ће остати све до дана када ћу да се побринем за њих – говори Господ – а онда ћу да их донесем и вратим их на ово место.’“
Ананија – лажни пророк
28 Било је то исте године када је Јудин цар Седекија отпочео владавину. Те четврте године, петог месеца, наочиглед свештеника и свег народа у Дому Господњем, Азуров син Хананија, пророк из Гаваона, ми је рекао: 2 „Овако каже Господ над војскама, Бог Израиља: ’Скршићу јарам цара Вавилона! 3 За две године враћам на ово место све ствари Дома Господњег које је одавде узео вавилонски цар Навуходоносор и однео их у Вавилон; 4 И Јехонију, сина Јудиног цара Јоакима, и све изгнане Јудејце који су отишли за Вавилон ја враћам на место ово – говори Господ – јер ја ћу да скршим јарам цара Вавилона.’“
5 А пророк Јеремија је одговорио пророку Хананији пред свештеницима и пред свим народом, који су стајали у Дому Господњем: 6 Јеремија је рекао пророку: „Амин! Тако нека Господ учини, нека испуни твоје речи које си пророковао. Нека из Вавилона у ово место врати ствари Господњег Дома и све изгнане. 7 Али, послушај ову реч коју ћу објавити и теби и свем народу: 8 Пророци од давнина, који су били и пре мене и пре тебе, пророковали су многим земљама и великим царствима рат, зло и помор. 9 А пророк који би пророковао мир, па би се испунила његова реч, био би прихваћен као пророк кога је заиста Господ послао.“
10 Пророк Хананија је тада скинуо јарам са врата пророка Јеремије и скршио га. 11 И пред целим народом Хананија је рекао: „Овако каже Господ: ’Овако ћу за две године са врата свих народа скршити јарам Навуходоносора, цара Вавилона.’“ А пророк Јеремија је отишао својим путем.
12 Реч Господња је дошла Јеремији након што је пророк Хананија скршио јарам са врата пророка Јеремије: 13 „Иди и реци Хананији: ’Овако каже Господ: скршио си дрвени јарам, али сада си уместо њега направио гвоздени јарам! 14 Јер овако каже Господ над војскама, Бог Израиља: на врат свих тих народа стављам гвоздени јарам, да служе Навуходоносору, цару Вавилона, и служиће му, баш као и звери пољске које сам му дао.’“
15 Пророк Јеремија је рекао пророку Ананији: „Слушај, Хананија: није те Господ послао! Овај си народ навео да се поузда у лаж! 16 Зато овако каже Господ: ’Ево, збрисаћу те са лица земље ове године. Умрећеш, јер си разгласио побуну против Господа.’“
17 Тако је пророк Хананија умро те године у седмом месецу.
Писмо изгнаницима
29 Ово су речи писма које је пророк Јеремија послао из Јерусалима остатку старешина у изгнанству, свештеницима, пророцима и свем народу који је из Јерусалима у Вавилон одвео Навуходоносор – 2 након одласка цара Јехоније, царице мајке, дворана, главара Јуде и Јерусалима, заједно са тесарима и ковачима из Јерусалима – 3 по Сафановом сину Елеаси и Гемарији, Хелкијином сину, које је цар Јуде Седекија послао у Вавилон код Навуходоносора, вавилонског цара. А писало је:
4 Овако каже Господ над војскама, Бог Израиља, свим изгнаницима које сам из Јерусалима послао у изгнанство, у Вавилон: 5 „Градите куће и кућите се! Баште садите и једите њихов плод! 6 Жените се, рађајте синове и ћерке. Жените своје синове и своје ћерке удајите, да и они изроде синове и ћерке. Множите се тамо и не умањујте се. 7 Тражите благостање граду у који сам вас послао у изгнанство. Молите се за њега Господу, јер ће његово благостање бити и ваше благостање.“ 8 Јер овако каже Господ над војскама, Бог Израиља: „Нека вас не варају ваши пророци, који су међу вама и ваши тумачи снова. Не слушајте своје снове што их сањате 9 јер вам они пророкују лажно у моје име. Ја их нисам послао – говори Господ.“
10 Овако каже Господ: „Када се наврши вавилонских седамдесет година, заузећу се за вас и остварићу над вама моју добру реч. Вратићу вас на ово место. 11 Јер ја знам науме које сам за вас осмислио – говори Господ – добре науме, а не лоше, да вам дам будућност пуну наде. 12 А ви ћете ме призивати, долазићете да ми се молите, а ја ћу вас услишити. 13 Тражићете ме и пронаћи ћете ме јер ћете ме тражити свим својим срцем! 14 Даћу вам да ме пронађете – говори Господ. Вратићу ваше изгнанике и сабраћу вас из свих народа и свих места у које сам вас изагнао – говори Господ – и довешћу вас на место са којег сам вас и послао у изгнанство.“
15 Ипак ви говорите: „Господ нам је у Вавилону подигао пророке.“ 16 Али овако каже Господ цару који седи на Давидовом престолу и свем народу што живи у овом граду, твојим сународницима који нису с тобом отишли у изгнанство: 17 Овако каже Господ над војскама: „Ево, шаљем на њих мач, глад и помор. Учинићу да су као труле смокве, нејестиве колико су лоше. 18 Гонићу их мачем, глађу и помором; претворићу их у призор грозоте за сва царства света, у клетву, у пустош, у ругло и подсмех за све народе међу које сам их изагнао. 19 Јер нису слушали моје речи – говори Господ – које сам им упорно слао и слао по пророцима, својим слугама. Нисте слушали – говори Господ.
20 Сви ви, изгнаници, чујте реч Господњу коју сам из Јерусалима послао у Вавилон: 21 Овако каже Господ над војскама, Бог Израиља за Колајиног сина Ахава и за Масијиног сина Седекију, за оне који вам у моје име пророкују лаж: предаћу их у руке Навуходоносора, цара Вавилона. А он ће да их погуби пред вашим очима. 22 Баш њих ће сви изгнани Јудејци, који су у Вавилону, узимати за клетву, кад говоре: ’Нека ти Господ учини као Седекији и Ахаву, које је у ватри спалио вавилонски цар!’, 23 јер су учинили срамоту у Израиљу. Учинили су прељубу са женама својих ближњих, у моје су име објављивали лажну поруку коју им ја нисам заповедио. И ја то знам и томе сам сведок – говори Господ.“
Порука Семаји
24 „А Семаји из Нелама реци: 25 ’Овако каже Господ над војскама, Бог Израиља: зато што си у своје име слао писма свем народу који је у Јерусалиму, Масијином сину Софонији и свим свештеницима, говорећи:
26 Господ те је поставио за свештеника уместо свештеника Јодаја, да у Дому Господњем пазите на сваког лудака који пророкује. А ти га баци у окове, па му окуј и врат. 27 А зашто онда ниси запретио Јеремији Анатоћанину који вам пророкује? 28 Јер он је нама у Вавилону поручио: „Задуго још градите куће и кућите се! Баште садите и једите њихов плод.“’“
29 Свештеник Софонија је прочитао ово писмо пророку Јеремији.
30 И реч Господња је дошла Јеремији: 31 „Пошаљи свим изгнаницима поруку: ’Господ каже за Семају из Нелама: зато што вам је Семаја овако пророковао – а ја га нисам послао, већ вас је он навео да се поуздате у лаж – 32 зато овако каже Господ: ево, ја ћу судити Семаји из Нелама и његовим потомцима. Никог свог више неће имати живог у овом народу и неће видети добро које ћу да учиним за свој народ – говори Господ – јер је позивао на побуну против Господа.’“
Обнова Израиља
30 Реч које је Јеремији дошла од Господа: 2 „Овако каже Господ, Бог Израиља: ’Запиши себи у књигу све речи које ти објављујем. 3 Јер, ево, долазе дани – говори Господ – када ћу да вратим из изгнанства мој народ, Израиљ и Јуду. Господ каже: довешћу их у земљу коју сам дао њиховим прецима и они ће је запосести.’“
4 А ово је порука коју је Господ објавио Израиљу и Јуди: 5 „Овако каже Господ:
’Чули сте страшне, грозне вапаје,
а мира нема!’
6 Распитајте се и размотрите:
Да ли мушкарац рађа?
Па како онда видим да се свако мушко
држи за бедра, као породиља,
да су свима лица изобличена од бледила!
7 Јао! Велик ће бити тај дан
и нема таквог.
Биће то време невоље за Јакова,
али и од ње ће бити спасен.
8 И тога дана – говори Господ над војскама –
сломићу му јарам с врата,
покидаћу му окове
и неће више служити туђинцима.
9 Служиће Господу, своме Богу,
и своме цару Давиду
кога ћу им подигнути.
10 А ти се не плаши, слуго мој Јакове
– говори Господ –
не страхуј, Израиљу, јер те ја спасавам издалека;
из земље њиховог изгнанства враћам твоје потомке.
И Јаков ће се вратити, биће спокојан
и сигуран јер га нико неће плашити.
11 Јер сам ја с тобом
– говори Господ – да те спасем.
Ја ћу да истребим све народе
где сам те расејао,
али тебе нећу да истребим.
Тебе ћу праведно да покарам
и нећу те оставити некажњеног.
12 Јер овако каже Господ:
’Прелом је твој неизлечив
и тешка је твоја рана!
13 Нико те не брани
и за твоју рану нема лека
што ти здравље носи!
14 Сви љубавници твоји су те заборавили
и није их брига;
јер сам те оборио налетом непријатеља
и казном окрутнога
због твојих великих кривица
и многих греха твојих.
15 Зашто плачеш због свог лома?
Бол је твој неизлечив
због твојих великих кривица и многих твојих греха.
А све то ја сам ти учинио.
16 И зато ће бити прогутани сви ти што тебе гутају.
Сви твоји непријатељи, баш сви ће отићи у ропство.
Они који те пљачкају биће опљачкани,
а оне који те плене у плен ћу да претворим.
17 Јер ти ја здравље доносим
и лечим те од свих рана
– говори Господ.
Јер, звали су те ’Отерана’,
’Сион за који никог више није брига.’
18 Овако каже Господ:
’Ево, вратићу изгнане Јаковљевих шатора
и смиловаћу се на њихова пребивалишта!
Обновићу град на његовим рушевинама
и двор ће да почива где му је и место.
19 Из њих ће се чути захваљивање
и повик радосних.
Умножићу их
и неће бити незнатни;
учинићу их часним
и понижени неће бити.
20 Њихове ће деце бити као некад давно,
а њихова ће заједница преда мном бити основана.
И ја ћу да казним све њихове тлачитеље.
21 Од њега ће потећи владар њихов,
њихов ће вођа од својих изаћи.
Ја ћу га привући и он ће ми приступити.
Јер, ко је тај што би срцем
и помислио да ми другачије приступи
– говори Господ.
22 И ви ћете бити мени народ
а ја вама бићу Бог.“
23 Ево вихора гнева Господњег!
Ковитла вихор над главом зликоваца,
баш ковитла.
24 Господњи успламтели гнев неће уминути
док не испуни
и док не уради по наумима свог срца.
А то ћете схватити
у последњим данима.
31 „У оне дане – говори Господ – бићу Бог свим родовима Израиљевим, а они ће бити мој народ.“
2 Овако каже Господ:
„Народ који је преживео мач
нашао је наклоност у пустињи,
када је Израиљ отишао да нађе свој починак.“
3 Господ ми[e] се издалека објавио:
„Ја те волим љубављу вечном
и зато те милошћу привлачим!
4 Опет ћу те сазидати,
обновљена бићеш, о, девице израиљска.
Даирама ћеш се опет окитити,
играћеш у колу с радоснима!
5 Опет ћеш да садиш винограде
на брдима Самарије.
А они који саде,
ти ће и да једу.
6 Јер долази дан када ће звати стражари
по Јефремовом горју:
’Устаните! Идемо Господу,
нашем Богу на Сион!’“
7 Овако каже Господ:
„Радосно кличите због Јакова!
Подврискујте кличући због главе народа!
Објављујте, прослављајте и говорите:
’О, Господе, спаси свој народ,
остатак Израиљев!’
8 Ево, доводим их из северне земље,
окупљам их из најдаљих земљиних крајева.
И међу њима ће бити слепи и хроми,
трудница и породиља.
Баш велики збор ће се вратити овамо.
9 Доћи ће с преклињањима,
довешћу их док буду вапили.
Водићу их на набујале потоке,
на путеве равне на којима се неће спотакнути.
Јер ја сам Израиљу отац
и Јефрем је мој првенац.“
10 „Народи, чујте реч Господњу,
јавите по далеким острвима и реците:
’Онај који је раштркао Израиљ, тај ће га и сакупити
и чуваће их као пастир своје стадо.’
11 Јер, Господ је откупио Јакова,
искупио га је из руку јачега од њега.
12 А они ће доћи на брдо Сион кличући радосно.
Ликоваће због добра Господњег, због жита
и вина, због уља, јагањаца и телади.
Живот ће им бити као врт заливен
и више никад неће малаксати.
13 Девојка ће се у колу радовати
заједно са младићима и старцима.
Преокренућу њихову жалост у радост.
Утешићу их и обрадовати их након туге њихове.
14 Наситићу изобиљем душе свештеника
а и мој ће народ сит бити од добара мојих
– говори Господ.“
15 Овако каже Господ:
„У Рами се глас чује,
јецај и лелек гласни:
то Рахиља за децом својом нариче,
и неће да се утеши,
јер њих више нема.“
16 Овако каже Господ:
„Грло стегни да не плаче,
не дај оку да засузи!
Јер, ево награде за дело твоје
– говори Господ –
вратиће се они из земље непријатеља.
17 За твоје сутра постоји нада
– говори Господ –
вратиће се деца у свој завичај.
18 Јесам, чуо сам Јефрема што над собом жали:
’Казнио си ме
и био сам кажњен као теле неукроћено.
Поврати ме да могу да се вратим,
јер си ти, Господе, Бог мој!
19 И кад сам ти се вратио,
покајао сам се;
и кад сам поучен био,
тукао сам се у бедра.
Срамота ме је и понижен сам
јер носим ругло своје младости.’
20 Није ли Јефрем мој драги син
и дете најмилије?
Иако сам често говорио против њега,
стално мислим о њему.
Зато ми је за њим устрептала утроба
и стварно ћу да му се смилујем
– говори Господ.
21 Постави себи путоказе.
Стави себи знакове
и срце усмери на пут,
на стазу којом си ишла.
Па се врати, о, девице израиљска,
врати се овим својим градовима!
22 Докле ћеш да тумараш,
о, ћерко одметничка?!
Јер Господ је створио на земљи нешто ново,
као кад би жена приступила мушкарцу.“
23 Овако каже Господ над војскама, Бог Израиља: „Људи ће опет говорити ову изреку у јудејској земљи и по њеним градовима, кад им вратим њихове изгнанике: ’Нека те Господ благослови Пребивалиште правде, светости горо!’ 24 Пребиваће Јуда и сви њени градови заједно у њој, и ратари и они што иду за стадом. 25 Напојићу душе малаксале, окрепићу сваког изнемоглог.“
26 И тада сам се пробудио и погледао: мој је сан био тако сладак.
27 „Ево, долазе дани – говори Господ – када ћу дом Израиљев и дом Јудин засејати људским семеном и сточним семеном. 28 И као што сам бдео над њима да их чупам, да их обарам и рушим, да их разарам и кажњавам; тако ћу да бдим над њима да их градим и да их садим – говори Господ. 29 У данима оним неће више говорити:
’Очеви су јели недозрело грожђе,
али зато зуби трну синовима!’
30 Ипак, за своју кривицу свако ће да умре; утрнуће зуби сваком који грожђе недозрело једе!
31 Ево, долазе дани – говори Господ –
када ћу склопити нови савез
с народом израиљским
и с народом Јудиним.
32 То неће бити као кад сам
склопио савез са њиховим оцима,
онога дана кад сам их узео за руку
и извео из Египта.
Али нису били верни моме савезу,
а ја сам им био муж
– говори Господ.
33 А ово је савез који ћу склопити
с народом израиљским након тих дана:
ставићу свој Закон у њих саме,
и уписаћу га у њихова срца.
Ја ћу бити њихов Бог,
а они ће бити мој народ
– говори Господ!
34 Тада нико неће поучавати свога суграђанина
или брата говорећи: ’Упознај Господа’,
јер ће ме познавати сви од малог до великог
– говори Господ.
Јер опростићу њихове кривице,
и нећу се сећати њихових греха.“
35 Овако каже Господ
који даје сунце да светли дању,
одредбе месецу и звездама да светле ноћну;
који море узбурка и таласи му кључају
и коме је име Господ над војскама:
36 „Ако би ове одредбе и нестале преда мном
– говори Господ –
престаће и Израиљево потомство
да буде народ преда мном довека.“
37 Овако каже Господ:
„Када би могла да се премере небеса горња,
и када би могли да се истраже темељи земљини доњи,
тако бих и ја могао да одбацим све потомке Израиља
због свега онога што су учинили
– говори Господ.
38 Ево, долазе дани – говори Господ – када ће се обновити град за Господа, од Ананилове куле па до Угаоних врата. 39 А уже за мерење ће се протегнути све до брда Гарив и назад према Гоаху. 40 И сва долина лешева и пепела, сва поља долине Кидрон, до угла Коњских врата ка истоку биће света Господу. Град никад више и довека неће бити разваљиван и рушен.“
Јеремија купује поље
32 Реч од Господа која је дошла Јеремији десете године Седекије, Јудиног цара, односно осамнаесте године цара Навуходоносора. 2 Тада је војска цара Вавилона опседала Јерусалим. Пророк Јеремија је био затворен у дворишту за стражу, које је у двору Јудиног цара.
3 Када га је затворио, Јудин цар Седекија га је прекорио: „Зашто пророкујеш говорећи: ’Овако каже Господ: ево, предаћу овај град у руке цара Вавилона и он ће га освојити; 4 Седекија, цар Јуде неће побећи из руку Халдејаца јер ће сигурно бити предат у руке цара Вавилона, разговараће са њим и срешће га очи у очи; 5 цар Вавилона ће одвести Седекију и тамо ће бити док се не заузмем за њега – говори Господ – јер ако се борите са Халдејцима нећете победити?’“
6 А Јеремија рече: дошла ми је Господња реч и поручила: 7 „Ево Анамеила, сина твога стрица Салума. Доћи ће ти и рећи: ’Купи моје поље у Анатоту јер имаш откупно право да га купиш.’“
8 Тако је Анамеило, син мога стрица, дошао до мене – како је Господ и рекао – у двориште за стражу и рекао ми: „Молим те, купи моје поље у Анатоту, на подручју Венијамина. Ти имаш право да га поседујеш, твоје је откупно право. Купи га!“ Знао сам да је ова реч од Господа.
9 Тако сам од Анамеила, сина мога стрица, купио поље у Анатоту плативши му седамнаест сребрних шекела[f]. 10 Написао сам уговор, запечатио га и пред сведоцима му на теразијама одмерио сребро. 11 Затим сам узео уговор о куповини, онај запечаћени по условима и одредбама, као и незапечаћени. 12 Уговор о куповини сам дао Варуху, сину Масијиног сина Нирије, пред стричевићем Анамеилом и пред сведоцима који су се потписали на уговор о продаји, и пред свим Јудејцима који су седели у стражарском дворишту.
13 И пред свима њима сам заповедио Варуху: 14 „Овако каже Господ над војскама, Бог Израиља: ’Узми ове уговоре – овај уговор о продаји и запечаћени и незапечаћени – па их стави у земљану посуду. Нека тамо стоје задуго.’ 15 Јер овако каже Господ над војскама, Бог Израиља: ’У овој ће се земљи опет куповати куће, поља и виногради!’“
16 И када сам дао уговор о продаји Ниријином сину Варуху помолио сам се Господу:
17 „О, Господе Боже! Ево, ти си створио небеса снагом својом великом и руком својом моћном. Теби ништа немогуће није! 18 Ти исказујеш милост хиљадама, узвраћаш по кривици отаца у недра њихових синова након њих. Бог велики и моћни! Име му је Господ над војскама. 19 Велик си у одлукама и велик у делима. Очи су твоје отворене над свим путевима потомака људи, да свакоме узвратиш по његовим путевима и према плоду дела његових. 20 У Египту су учинио знакове и чудеса позната све до данас и у Израиљу и међу људима. Стекао си себи име, баш какво је и данас. 21 Извео си свој народ Израиљ из Египта знаковима и чудесима, својом руком великом, својом руком моћном и великом страхотом. 22 Дао си им ову земљу за коју си се заклео њиховим прецима да ћеш им је дати, земљу којом теку млеко и мед. 23 И они су дошли, запосели су је и нису слушали твој глас и твој Закон. Нису живели по свему што си им заповедио да чине, баш ништа од тога. Зато си пустио на њих сва ова зла.
24 Ево, бедеми се примичу граду да га освоје! Град ће због мача, глади и помора бити предат у руке Халдејцима што се против њега боре. Као што видиш, остварило се све што си најавио. 25 А ти си ми рекао, о, Боже Господе: ’Купи сребром себи поље, па нека сведоци то посведоче’, а град је предан у руке Халдејцима!“
26 Реч од Господа која је дошла Јеремији: 27 „Ево, ја сам Господ Бог целог човечанства, па зар је мени нешто немогуће? 28 Зато овако каже Господ: ево, даћу овај град у руке Халдејцима и у руке Навуходоносора, цара Вавилона, и он ће га освојити. 29 И доћи ће Халдејци који се боре за овај град и запалиће га. Спалиће га огњем, а посебно куће на чијим су крововима кадили Валу и изливали жртву изливницу другим боговима, да би ме разгневили.
30 Јер су Израиљци и Јудејци од своје младости на моје очи чинили само зло, јер су ме Израиљци само гневили својим поступцима – говори Господ. 31 Јер ме је овај град терао на гнев и разјареност од дана када су га сазидали до данас. Зато га уклањам од себе 32 због свег зла народа Израиља и народа Јуде које су починили да би ме разгневили и они, и њихови цареви, њихови главари, њихови свештеници, њихови пророци, сви из Јуде и сви становници Јерусалима. 33 Окренули су ми леђа, а не лице. Ја сам их упорно учио, а они нису послушали да би примили прекор. 34 Поставили су своје гадости у Дому који је по мени назван, да би га онечистили. 35 Сазидали су узвишице Валу у долини Вен-Еном, да спаљују своје синове и ћерке у ватри Молоху. А ја то нисам заповедио, ни помислио нисам да се таква гадост ради и Јуда наводи на грех.
36 Сада због тога каже Господ, Бог Израиља, овом граду, за који говорите да ће мачем, глађу и помором бити предан у руке цара Вавилона: 37 ’Ево, сакупићу их из свих земаља у које сам их изагнао у свом гневу, у својој јарости и у својој срдњи великој. Вратићу их на ово место и даћу им да живе спокојно. 38 Они ће бити мој народ, а ја ћу им бити Бог. 39 Даћу им једно срце и један пут, да ме се боје довека за добро своје и своје деце након њих. 40 Склопићу са њима вечни савез и нећу их напустити. Чинићу им добро и свој ћу страх ставити у њихова срца да се не окрену од мене. 41 И радоваћу се због њих док им чиним добро. Засадићу их чврсто у овој земљи од свег срца и свом душом својом.’
42 Јер овако каже Господ: ’Као што сам на овај народ довео сву ову велику пропаст, тако ћу на њих да доведем све добро које им обећавам. 43 Куповаће поља у овој земљи за коју говорите: „Ово је пустош без људи и стоке, дана у руке Халдејаца!“ 44 Куповаће поља за новац, склапаће уговоре и печатиће их уз присуство сведока у земљи Венијаминовој, у околини Јерусалима, у градовима Јуде, у градовима горја, у свим градовима равнице и у свим градовима Негева, јер ја ћу да вратим њихове изгнанике – говори Господ.’“
Обећање обнове
33 Јеремији је реч Господња дошла по други пут док је још увек био затворен у дворишту за стражу: 2 „Овако каже Господ који је земљу створио, Господ који ју је обликовао и утврдио – Господ му је име! 3 ’Позови ме и одазваћу ти се! Објавићу ти нешто велико и недокучиво, оно што не познајеш.’ 4 Јер овако каже Господ, Бог Израиља, о кућама овог града и о дворовима царева Јуде који су били срушени бедемима и мачем; 5 и о онима што долазе да се боре са Халдејцима, а који пуне куће лешевима свих оних које сам сатро у свом гневу и у јарости својој, и оних због чијих сам опачина сакрио своје лице од овог града:
6 ’Ево, ја ћу донети и лек и оздрављење. Излечићу их и открићу им обиље мира и истине. 7 Вратићу Јудине изгнанике и изгнанике Израиља, обновићу их да су као некад. 8 Очистићу их од свих њихових кривица којима су згрешили против мене. Опростићу им све њихове кривице којима су ми згрешили и против мене преступили. 9 И у том имену[g] ће ми бити радост, слава и част пред народима земаљским који ће чути за све добро које ћу да им урадим. Уплашиће се и уздрхтаће због свег добра и свег благостања које чиним за њега.’“
10 Овако каже Господ: „На овом месту, за које говорите: ’Ово је пустош без људи и стоке’, по градовима Јуде и по улицама Јерусалима, опустошеним од људи, без становника и стоке, опет ће се чути 11 звук весеља, цика радовања, повик младожење и повик невесте, клицање оних што позивају:
’Хвалите Господа над војскама!
Добар је Господ,
јер је милост његова довека’
и оних који доносе захвалницу у Дом Господњи.
Јер ја ћу да вратим изгнане из земље и биће као некад – каже Господ.“
12 Овако каже Господ над војскама: „На овом месту, опустошеном од људи и стоке, и у свим његовим градовима поново ће бити паше за пастире да на њима одмарају стада. 13 У градовима горја, у свим градовима равнице, у градовима Негева, у земљи Венијаминовој, у околини Јерусалима и у свим градовима Јуде пролазиће стада кроз руке оног што их броји, каже Господ.
14 Ево, долазе дани – говори Господ – када ћу да остварим добру реч коју сам најавио дому Израиљевом и дому Јудином.
15 Тих дана и у то време
даћу да израсте Давидов праведни Изданак.
Он ће да влада праведно и правично по земљи.
16 Тих ће дана Јуда бити спасена,
Јерусалим ће пребивати спокојно
и свако ће га звати:
’Господ, наша праведност!’“
17 Јер овако каже Господ: „Никада Давиду неће понестати наследника на престолу дома Израиљевог! 18 Свештеницима Левитима неће понестати наследника који би преда мном приносио свеспалницу, који би приносио ка̂д и житну жртву и који би жртвовао довека.“
19 Реч Господња је дошла Јеремији: 20 „Овако каже Господ: ’Ако би раскинули мој савез са даном и мој савез са ноћи, па више не буде ни дана ни ноћи кад им је време; 21 тако би се исто раскинуо мој савез са Давидом, слугом мојим, да више нема сина који би владао на његовом престолу; и са свештеницима Левитима, слугама мојим. 22 Као што је војска небеска непребројива и песак морски неизмерљив, тако ћу да увећам потомке мог слуге Давида и мојих слугу Левита!’“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.