Bible in 90 Days

²³ Реч Господња је дошла Јеремији: ²⁴ „Зар ниси чуо шта је овај народ казао: ’Два су племена која је изабрао Господ, а онда их је одбацио?!’ Тако они презиру мој народ да више пред њима и нису народ. ²⁵ Овако каже Господ: да нисам склопио свој савез са даном и ноћи, и чврсте одредбе са небесима и земљом; ²⁶ тада бих одбацио и потомке Јаковљеве и мог слуге Давида. Тада не бих више узимао ниједног од његових потомка да владају потомцима Авра̂мовим, Исаковим и Јаковљевим. Али ја ћу вратити њихове изгнанике и смиловаћу им се!“

Упозорење Седекији

34 Реч која је од Господа дошла Јеремији када су се Навуходоносор, цар Вавилона, сва његова војска, сва царства на земљи којима је владао и сви народи борили против Јерусалима и свих околних градова: ² „Овако каже Господ, Бог Израиља: иди и реци Седекији, цару Јуде. Кажи му ово: ’Овако каже Господ: ево, даћу овај град у руке цара Вавилона и он ће га спалити ватром! ³ А ти се нећеш избавити из његових руку већ ћеш сигурно бити заробљен. Предаће те у његове руке, разговараћеш са царем Вавилона лицем у лице и срешћеш га очи у очи. И отићи ћеш у Вавилон.’“

⁴ Али чуј Господњу реч, Седекија, царе Јудин: овако ти каже Господ: „Неће те смакнути мачем. ⁵ Умрећеш у миру. И као што су кадили за твоје очеве, бивше цареве – оне који су пре тебе били – тако ће и за тебе кадити. ’Јао, господару!’ – жалиће за тобом – јер сам ја тако обећао, говори Господ.“

⁶ Тако је пророк Јеремија објавио Седекији, цару Јуде, све ове речи у Јерусалиму ⁷ док се војска цара Вавилона борила против Јерусалима и свих градова Јуде који су преостали, то јест Лахиса и Азеке. Наиме, једино су они преостали од свих Јудиних утврђених градова.

Слобода за поробљене

⁸ Ово је реч која је Јеремији дошла од Господа након што је цар Седекија склопио савез са свим народом преосталим у Јерусалиму и тако им прогласио ослобођење: ⁹ Да свако ослободи своју робињу и свога роба, Јеврејина и Јеврејку, да за њих не ради ниједан њихов брат Јеврејин. ¹⁰ Поглавари и сав народ су послушали па су склопили савез о пуштању сваког роба и сваке робиње, да не раде више за њих. Тако су послушали и ослободили су их. ¹¹ Али након тога су се предомислили, па су вратили и робове и робиње које су ослободили од ропства, и потчинили их као робове и робиње.

¹² Тада је реч Господња дошла Јеремији од Господа: ¹³ „Овако каже Господ, Бог Израиља: ’Ја сам склопио савез са вашим прецима оног дана када сам их извео из египатске земље, из куће ропства. Рекао сам им: ¹⁴ „Када се наврши седам година свако нека ослободи свог брата Јеврејина који ти се продао и служио шест година. Ослободи га да ти не робује.“ И нису пригнули своје ухо к мени ваши преци. Нису ме послушали. ¹⁵ А ви сте се данас вратили и на моје очи праведно поступили. Свако је прогласио слободним свог ближњег и склопили сте савез преда мном у Дому који је по мени назван. ¹⁶ Али сте се предомислили и оскрнавили моје име! Свако је вратио свог роба и свако своју робињу које сте ослободили од ропства по њиховој вољи. Потчинили сте их да вам буду робови и робиње.’

¹⁷ Зато говори Господ: ’Нисте ме послушали да објавите слободу, свако свом брату и свако свом ближњем. Ево, ја објављујем вама слободу – говори Господ – за мач, помор и глад! Претворићу вас у призор грозоте за сва царства света. ¹⁸ Са људима који су прекршили мој савез и који нису испунили услове савеза који су склопили предам мном, учинићу као са телетом када га располуте и прођу између полутки. ¹⁹ Поглаваре Јуде, главаре Јерусалима, дворане, свештенике и сав народ земље који је прошао између полутки телета ²⁰ предаћу у руке њихових непријатеља и у руке оних који им раде о глави. Њихови ће лешеви постати храна небеским птицама и зверима земаљским.

²¹ Седекију, цара Јуде, и његове главаре предаћу у руке њихових непријатеља, у руке оних који им раде о глави и у руке војске цара Вавилона која се повукла од вас. ²² Ево, заповедићу – говори Господ – и вратићу их на овај град. Напашће га, освојиће га и спалиће га огњем. А Јудине градове ћу да претворим у пустош без становника.’“

Синови Рихавови

35 Реч која је од Господа дошла Јеремији у време Јоакима, сина Јудиног цара Јосије: ² „Иди у кућу Рихавових потомака и разговарај с њима. Доведи их у Дом Господњи, у једну од одаја, па им дај да пију вино.“

³ И ја сам повео Јазанију, Јеремијиног сина, и Ховасијиног унука, његову браћу, све његове синове и све из Рихавовог дома. ⁴ Довео сам их у Господњи Дом, у одају синова Анана, сина Божијег човека Игдалија. Она је била поред одаје главара, поврх собе Салумовог сина Масије, вратара прага. ⁵ Онда сам пред синове Рихавове куће ставио пехаре пуне вина и чаше, па сам им рекао: „Пијте вино.“

⁶ Одговорили су: „Ми не пијемо вино! Наш праотац Јонадав, Рихавов син, нам је заповедио: ’Не пијте вино ни ви ни ваша деца довека! ⁷ Куће не градите, семе не сејте, винограде не садите и не поседујте их. У шаторима пребивајте довека, да бисте живели многе дане на земљи у којој сте дошљаци.’ ⁸ И ми смо послушали глас Јонадава, сина нашег праоца Рихава у свему што нам је заповедио. Зато довека не пијемо вино ни ми, ни наше жене, ни наши синови, ни наше ћерке. ⁹ Куће не градимо да у њима пребивамо, винограде и поља и семе не поседујемо, ¹⁰ у шаторима живимо. Послушали смо и урадили све како нам је заповедио наш праотац Јонадав. ¹¹ Али када је у земљу дошао Навуходоносор, цар Вавилона, рекли смо: ’Хајде да се склонимо у Јерусалим пред војском Халдејаца и пред војском Арамејаца.’ Тако смо остали у Јерусалиму.“

¹² А Јеремији је дошла реч од Господа: ¹³ „Овако каже Господ над војскама, Бог Израиља: иди и реци свакоме у Јуди и свим становницима Јерусалима: ’Зар нећете да прихватите укор и послушате моје речи? – говори Господ. ¹⁴ Испуњавају се речи Рихавовог сина Јонадава, када је заповедио својој деци да не пију вино. И нису пили све до дана данашњег. Послушали су заповест свог праоца. А ја сам вама упорно говорио и говорио, али ме нисте послушали! ¹⁵ Слао сам вам упорно све моје слуге пророке и опомињао: нека се свако врати са свог злог пута, поправите своје дела и не идите за другим боговима да им служите. Тада ћете пребивати у земљи коју сам дао вама и вашим прецима. Али нисте пригнули ухо и нисте ме послушали! ¹⁶ Синови Рихавовог сина Јонадава су послушали заповест свог праоца, коју им је наложио. А овај народ мене није послушао.’

¹⁷ Зато овако каже Господ, Бог над војскама, Бог Израиља: ’Ево, на Јуду и све становнике Јерусалима доводим пропаст коју сам им најавио! Јер сам им говорио – нису ме послушали; звао сам их – нису се одазвали!’“

¹⁸ Кући Рихавовој пророк Јеремија је казао: „Овако каже Господ над војскама, Бог Израиља: ’Послушали сте заповест свог праоца Јонадава, извршили сте све његове заповести и урадили све како вам је заповедио. ¹⁹ Зато овако каже Господ над војскама, Бог Израиља: „Довека неће нестати човек из куће Рихавовог сина Јонадава који би стајао преда мном!“’“

Јоаким спаљује Јеремијин свитак

36 Четврте године Јоакима, сина Јудиног цара Јосије, дошла је Јеремији ова реч од Господа: ² „Узми свитак^[a] и запиши у њега све речи које ти објављујем за Израиљ, за Јуду и за све народе, од дана када сам ти говорио у Јосијино време, па до данас. ³ Можда ће чути дом Јудин за сву пропаст коју намеравам да им нанесем, па се свако врати са свог злог пута и ја им опростим њихову кривицу и грех њихов.“

⁴ Јеремија је позвао Варуха, Ниријиног сина. Варух је записао на свитак, по Јеремијином казивању, све Господње речи које су му објављене. ⁵ Онда је Јеремија заповедио Варуху: „Мени су забранили и не могу да одем у Господњи Дом. ⁶ Зато ти иди и прочитај свитак који си записао по мом казивању, све Господње речи. Нека чује народ у Дому Господњем на дан поста. Нека чује сва Јуда, они што долазе из својих градова. Ти им прочитај. ⁷ Можда ће њихово преклињање пасти пред Господа, па се свако врати са свог злог пута, јер су велики гнев и срдња које је Господ објавио против овог народа.“

⁸ Ниријин син Варух је урадио како му је заповедио пророк Јеремија, да у Дому Господњем прочита свитак речи Господњих. ⁹ А пете године Јоакима, сина Јудиног цара Јосије, деветог су месеца објавили пост пред Господом за сав народ у Јерусалиму и за све који су из Јудиних градова дошли у Јерусалим. ¹⁰ У одаји Гемарије, сина писара Сафана – у горњем дворишту, код улаза на Нова врата Дома Господњег – Варух је пред целим народом прочитао Јеремијину поруку из свитка.

¹¹ А Михеја, син Гемарије и унук Сафанов, је чуо све Господње речи из свитка, ¹² па је сишао до царевог двора и до писареве одаје. И гле, тамо су седели сви главари: писар Елисама, Семајин син Делаја, Ахворов син Елнатан, Сафанов син Гемарије, Ананијин син Седекија и сви главари. ¹³ Михеја им је пренео све речи које је чуо док је Варух пред народом читао свитак. ¹⁴ На то су главари послали Варуху Јудија, Нетанијевог сина, Селемијиног унука и Кушијевог праунука. Поручили су му: „Узми у руке свитак који си читао пред народом и дођи.“ Ниријин син Варух је узео свитак у руке и отишао к њима. ¹⁵ Рекли су му: „Седи, молимо те, па прочитај и нама да чујемо.“

На то је Варух и њима прочитао свитак да чују. ¹⁶ И чим су чули све те речи са стрепњом су погледали један другог, а Варуху су рекли: „Јавићемо цару о свему овоме!“ ¹⁷ Питали су Варуха: „Реци нам, молимо те, како си забележио све ове речи из његових уста?“

¹⁸ Варух им је одговорио: „Он ми је устима објављивао све ове речи, а ја сам их мастилом писао на свитак.“

¹⁹ Поглавари су рекли Варуху: „Иди, па се сакријте и ти и Јеремија! Нека нико не зна где сте.“

²⁰ Затим су отишли цару у двориште, а свитак су оставили у одаји писара Елисама. Пренели су цару о свим овим догађајима. ²¹ Цар је послао Јудија да донесе свитак и он га је донео из одаје писара Елисама. Онда је Јудије читао свитак пред царем и пред свим главарима који су стајали крај цара. ²² Цар је седео у зимској кући. Био је девети месец и пред њим је горело огњиште. ²³ И кад би Јудије прочитао три или четири ступца, цар би их исекао писаревим перорезом. Бацао их је у ватру, у огњиште, све док сав свитак није изгорео у ватри огњишта. ²⁴ И нису се уплашили, нису раздерали своју одећу ни цар ни све његове слуге који су чули све ове речи. ²⁵ Иако су Елнатан, Делаја и Гемарије молили цара да не спаљује свитак, он их није послушао. ²⁶ Цар је заповедио Јерамеилу, царевом сину, Азриловом сину Сераји и Авдиловом сину Селемији да ухвате и писара Варуха и пророка Јеремију. Али Господ их је сакрио.

²⁷ Јеремији је дошла реч од Господа након што је цар спалио свитак са поруком коју је према Јеремијином казивању записао Варух: ²⁸ „Узми други свитак и на њему поново запиши пређашње речи које су биле на пређашњем свитку, који је спалио Јудин цар Јоаким. ²⁹ Реци овако за Јоакима, цара Јуде: ’Господ ти овако поручује: спалио си онај свитак и рекао: зашто си на њему записао: цар Вавилона ће сигурно доћи и разориће ову земљу, истребиће из ње и људе и стоку? ³⁰ Зато овако каже Господ о Јоакиму, цару Јуде: неће имати наследника на Давидовом престолу! Његов ће леш бити бачен на дневну жегу и ноћну хладноћу. ³¹ Казнићу и њега, његово потомство и његове слуге за кривице њихове. На њих, на становнике Јерусалима и на свакога у Јуди донећу пропаст коју сам им најавио, а они нису послушали.’“

³² Тако је Јеремија узео други свитак па га је дао писару Варуху, Ниријином сину. Он је на свитку записао, по Јеремијином казивању, све речи свитка који је у ватри спалио Јудин цар Јоаким. И још је тим речима додано много сличних речи.

Јеремија затворен

37 Вавилонски цар Навуходоносор је уместо Хоније^[b], Јоакимовог сина, зацарио Јосијиног сина Седекију који је почео да влада у Јудиној земљи. ² Али ни он, ни његове слуге, ни сав народ у земљи нису послушали речи које им је Господ објавио преко пророка Јеремије.

³ Цар Седекија је послао Јеремији Селемијиног сина Јеухала и свештеника Софонију, Масијиног сина. Поручио му је: „Молим те, моли се за нас Господу, нашем Богу!“

⁴ Јеремија се слободно кретао у народу јер га још увек нису бацили у затвор. ⁵ Тада је фараонова војска надрла из Египта, за шта су чули Халдејци који су опседали Јерусалим. На ту вест су одступили од Јерусалима.

⁶ Господња реч је дошла пророку Јеремији: ⁷ „Овако каже Господ, Бог Израиља: ’Овако реците Јудином цару који вас је послао к мени по помоћ: ево, фараонова војска која надире да ти помогне вратиће се у своју земљу, у Египат. ⁸ А вратиће се и Халдејци па ће напасти овај град, освојиће га и спалити ватром.’

⁹ Овако каже Господ: не заваравајте се говорећи: ’Халдејци ће свакако отићи од нас!’, јер неће они отићи. ¹⁰ Јер, све и да поразиш сву војску Халдејаца која ратује са тобом, преживели међу њима – сваки прободени у свом шатору – устаће и ватром ће овај град спалити.“

¹¹ А када се халдејска војска повукла од Јерусалима због фараонове војске, ¹² и Јеремија је отишао из Јерусалима у Венијаминов крај, да тамо прими наследство од рођака. ¹³ Али догодило се да је на Венијаминовим вратима био заповедник страже звани Јераја. Био је син Хананијиног сина Селемије. Он је ухватио пророка Јеремију оптужујући га: „Ти би да пребегнеш Халдејцима!“

¹⁴ Јеремија му је одвратио – „То је лаж! Не бежим ја Халдејцима“ – али га овај није слушао. Јераја је ухватио Јеремију и одвукао га главарима. ¹⁵ Поглавари су се разбеснели на Јеремију, па су га тукли и бацили у тамницу, у кућу писара Јонатана од које су направили затвор.

¹⁶ Тако је Јеремија доспео у подрумску тамницу, у јаму. Тамо је Јеремија остао много дана. ¹⁷ Цар Седекија је послао људе по њега. Цар га је довео и потајно испитивао на двору. Питао га је: „Јавља ли шта Господ?“ Јеремија је одговорио:

„Јавља.“ И још: „Бићеш предан у руке цара Вавилона!“

¹⁸ Јеремија је рекао цару Седекији: „Шта сам ја скривио теби, твојим слугама и овом народу да ме баците у затвор? ¹⁹ Где су сада твоји пророци који су вам пророковали: ’Неће цар Вавилона да нападне ни тебе ни ову земљу?’ ²⁰ И зато ме чуј, молим те, царе мој господару. Нека се моје преклињање излије пред тебе: не враћај ме у кућу писара Јонатана да тамо не умрем!“

²¹ На то је цар Седекија заповедио да Јеремију сместе у стражарско двориште, да му дневно дају комад хлеб из пекарске улице, све док у граду није нестало хлеба. Тако је Јеремија остао у стражарском дворишту.

Јеремија бачен у јаму

38 Матанов син Сефатија, Пасхоров син Годолија, Селемијин син Јухал и Малхијин син Пасхор су чули поруку коју је Јеремија објавио свем народу, када је рекао: ² „Овако каже Господ: ’Ко год остане у овом граду умреће од мача, глади и помора. Ко год оде и преда се Халдејцима, преживеће и плен ће му бити тек то што је жив.’ ³ Овако каже Господ: ’Овај ће град сигурно бити предан у руке војске цара Вавилона, и он ће га освојити.’“

⁴ Тада су главари рекли цару: „Молимо те, нека се погуби овај човек! Он обесхрабрује руке ратника који су преостали у овом граду и руке свег народа јер им говори те ствари. Овај човек не жели добро овом народу него зло!“

⁵ На то је цар Седекија рекао: „Ево, у вашим је рукама! Цар је немоћан против вас.“

⁶ Они су узели Јеремију и бацили га у бунар царевог сина Малхије, у стражарском дворишту. Јеремију су конопцима спустили у пресушен бунар, у глиб. Тако је Јеремија потонуо у глиб.

⁷ Евнух Авдемелех, Кушанин са царевог двора, је чуо да су Јеремију бацили у бунар. Када је цар седео на Венијаминовим вратима ⁸ Авдемелех је дошао из царског двора да разговара са царем. Рекао му је: ⁹ „Господару мој, царе! Злодело су ови људи начинили у свему што су нанели пророку Јеремији. Бацили су га у бунар. Умреће од глади у њему јер у граду више нема хране.“

¹⁰ На то је цар заповедио Авдемелеху Кушанину: „Поведи одавде тридесет људи па извуците пророка Јеремију из бунара пре него сконча.“

¹¹ Авдемелех је повео људе и са царевог двора отишао испод ризнице. Оданде је узео изношену одећу, рите, па их је конопцима спустио Јеремији у бунар. ¹² Авдемелех Кушанин је довикнуо Јеремији: „Молим те, стави ове рите и дроњке између пазуха и конопца!“ Јеремија је тако и урадио. ¹³ Тако су конопцима подигли Јеремију и извукли га из бунара. Јеремија је остао у стражарском дворишту.

Седекија поново испитује Јеремију

¹⁴ Потом је цар Седекија послао по пророка Јеремију. Довели су му га на трећи улаз, код Господњег Дома. Цар је рекао Јеремији: „Питао бих те нешто и немој ништа да сакриваш од мене!“

¹⁵ Јеремија је одговорио Седекији: „Ако ти кажем, нећеш ли ме сигурно погубити? И ако те посаветујем, нећеш ме послушати.“

¹⁶ Цар Седекија се потајно заклео: „Тако ми живог Господа који нам је дао овај живот, нећу да те погубим и предам у руке ових људи који ти раде о глави!“

¹⁷ На то је Јеремија рекао Седекији: „Овако каже Господ над војскама, Бог Израиљев: ’Преживећеш само ако се предаш заповедницима цара Вавилона, а овај град неће бити ватром спаљен. Преживећеш и ти и твој дом. ¹⁸ А ако се не предаш заповедницима цара Вавилона овај ће град бити предан у руке Халдејаца. Они ће га спалити ватром, а ти нећеш бити избављен из њихових руку.’“

¹⁹ Цар Седекија је узвратио Јеремији: „Бојим се Јудејаца који су прешли код Халдејаца. Могли би да ме предају у њихове руке да ми се ругају!“

²⁰ Јеремија му је одговорио: „Неће те предати. Молим те, слушај Господњи глас у оном што ти говорим да би ти било добро и да би остао жив. ²¹ А ако одбијеш да се предаш, ево шта ми је Господ објавио: ²² ’Ево, све жене које су остављене на двору цара Јуде биће предане заповедницима цара Вавилона. Оне ће приговарати:

²³ Све твоје жене и децу твоју ће извести пред Халдејце, а ти се нећеш избавити из њихових руку. Руке цара Вавилона ће те заробити, а град ће овај спалити ватром.’“

²⁴ На то је Седекија рекао Јеремији: „Нека нико не сазна за ову поруку и нећеш умрети. ²⁵ Ако главари чују да сам разговарао са тобом, и ако ти дођу и питају те: ’Кажи нам, молимо те, шта си то рекао цару? Ништа немој да нам кријеш и нећемо те смакнути. Шта те је цар питао?’ ²⁶ А ти им одговори: ’Изложио сам цару своју молбу, да ме не шаље назад у Јонатанов дом да тамо не скончам.’“

²⁷ Сви су главари дошли Јеремији и испитали су га, а он им је одговорио свим тим речима како му је заповедио цар. И они су завршили разговор са њим јер се она ствар није прочула.

²⁸ Тако је Јеремија остао у стражарском дворишту све до дана освајања Јерусалима.

Био је тамо кад је Јерусалим освојен.

Пад Јерусалима

39 Девете године царевања Седекије, цара Јуде, десетог месеца, дошао је Навуходоносор, цар Вавилона са свом својом војском на Јерусалим и опколили су га. ² Једанаесте године Седекијине, четвртог месеца, деветог дана тог месеца су провалили у град. ³ Сви главари цара Вавилона су дошли и сели на средња врата: Нергал-Саресер, Самгар-Невон, Сар-Сехим, Равсарис, Нергал-Саресер, Рав-Маг и остали главари цара Вавилона. ⁴ Седекија, цар Јуде, и сви ратници су побегли када су их видели. Цар је баштенским путем ноћу, на врата између два зида изашао из града. Изашао је на пут ка Арави.

⁵ Халдејски војници су се дали у потеру за њима. Стигли су Седекију на Јерихонским пољанама, ухватили га и одвели Навуходоносору, вавилонском цару, који му је изрекао пресуду у Ривлу, у аматској земљи. ⁶ Цар Вавилона је у Ривли поклао Седекијине синове пред њим. И све племиће Јудине је поклао цар Вавилона. ⁷ Седекији су ископали очи, па су га везаног ланцима одвели у Вавилон.

⁸ Халдејци су ватром спалили царев двор и куће народа. Срушили су и јерусалимске зидине. ⁹ Навузардан, заповедник телесне страже, одвео је у Вавилон, у изгнанство остатак народа који је преживео у граду, оне који су се предали Навуходоносору и преостали народ. ¹⁰ Само је неке од сиромаха који ништа нису имали оставио у Јудиној земљи Навузардан, заповедник телесне страже. Тога дана им је дао винограде и поља.

¹¹ Навуходоносор, цар Вавилона је Навузардану, заповеднику телесне страже, заповедио за Јеремију: ¹² „Узми га и добро га пази. Не чини му ништа нажао. Опходи се са њим како ти он каже.“ ¹³ Тако су Навузардан, заповедник телесне страже, Невусазван, Равсарис, Нергал-Саресер, Рав-Маг и сви главари цара Вавилона послали ¹⁴ да доведу Јеремију из стражарског дворишта. Предали су га Годолији, Ахикамовом сину и Сафановом унуку, да га изведе до куће. Тако је он остао међу народом.

¹⁵ А Јеремији је дошла реч од Господа док је био затворен у стражарском дворишту: ¹⁶ „Иди и кажи Авдемелеху Кушанину: ’Овако каже Господ над војскама, Бог Израиља: ево, испунићу своје речи над овим градом на зло, а не на добро. И то ће се оног дана остварити пред тобом. ¹⁷ Ја ћу да те избавим тога дана – говори Господ – и нећеш бити предан у руке народа од кога страхујеш. ¹⁸ Јер ја ћу те сигурно избавити. Нећеш настрадати од мача и живот ће ти твој бити попут плена, јер си се поуздао у мене – говори Господ.’“

Јеремија ослобођен

40 Реч од Господа је дошла Јеремији након што га је Навузардан, заповедник телесне страже, ослободио из Раме, када је био окован ланцима међу изгнаницима из Јерусалима и Јуде, који су поведени у Вавилон, у изгнанство. ² Наиме, заповедник телесне страже је узео Јеремију и рекао му: „Господ, твој Бог, је најавио ово зло овом месту. ³ Господ је то и остварио. Учинио је како је најавио јер сте сагрешили Господу. Нисте послушали његов глас и све ово вас је задесило. ⁴ Ево, данас те ослобађам окова који су ти на рукама. Ако ти је по вољи да пођеш са мном у Вавилон, ти пођи. Пазићу на тебе. А ако ти није по вољи да са мном пођеш у Вавилон, ти остани. Осмотри сву ту земљу пред собом, па где ти је добро и где ти је по вољи да идеш, ти иди.“ ⁵ И пре него што се он окрену да се врати, Навузардан је наставио: „Врати се Годолији, Ахикамовом сину и Сафановом унуку кога је вавилонски цар поставио над градовима Јуде. Остани са њим, међу народом, или иди где год ти је драго да идеш.“

Онда му је заповедник телесне страже дао храну и дар, па га је отпустио. ⁶ Јеремија је отишао Годолији, Ахикамовом сину, у Миспу. Остао је са њим, међу народом који је преостао у земљи.

Годолија убијен

⁷ Сви војни заповедници који су били у пољу, и њихови људи су чули да је вавилонски цар поставио за намесника Годолију, Ахикамовог сина, да управља мушкарцима, женама, децом и неким сиромасима из земље који нису поведени у вавилонско изгнанство. ⁸ Тада су Годолији у Миспу са својим људима дошли Нетанијин син Исмаило, Каријини синови Јоанан и Јонатан, Тануметов син Сораја, синови Јофије Нетофаћанина и Махаћанинов син Језанија. ⁹ А Годолија, Ахикамов син и Сафанов унук, се заклео њима и њиховим људима, рекавши: „Не бојте се да служите Халдејцима; останите у земљи и служите вавилонском цару, и биће вам добро. ¹⁰ Ево, ја остајем у Миспи да вас представљам пред Халдејцима кад буду долазили код нас. А ви прикупљате вино, летње воће^[c] и уље, стављајте их у своје посуде и живите у својим градовима које сте освојили.“

¹¹ Тако су и сви Јудејци из Моава, они међу Амонцима, они у Едому и у свим земљама чули да је цар Вавилона одобрио остатак живља у Јуди, те да је над њима поставио Годолију, Ахикамовог сина и Сафановог унука. ¹² Сви Јудејци су се вратили из свих места у која су били протерани. Дошли су у Јудину земљу, код Годолије у Миспу, па су скупили вино и летње воће у изобиљу.

¹³ Годолији у Миспу су дошли и Каријин син Јоанан и сви заповедници војске која је била у пољу. ¹⁴ Рекли су му: „Знаш ли да је Валис, цар Амонаца, послао Нетанијиног сина Исмаила да те убије?“ Али Ахикамов син Годолија им није поверовао.

¹⁵ Каријин син Јоанан је у тајности казао Годолији у Миспи: „Молим те, допусти ми да убијем Нетанијиног сина Исмаила. Нико неће сазнати. Зашто да он убије тебе, па да се расеју сви Јудејци који су се окупили око тебе и тако пропадне Јудин остатак?“

¹⁶ Али Ахикамов син Годолија одврати Јоанану, Каријином сину: „Не чини тако нешто! Неистину говориш о Исмаилу.“

41 Али у седмом месецу дође Исмаило, син Нетанијин, син Елисамин, који је био царског рода и царев заповедник, са десет људи Ахикамовом сину Годолији у Миспу. У Миспи су заједно обедовали. ² Тада се дигао Нетанијин син Исмаило заједно са својих десет људи и убио Годолију, Ахикамовог сина и Сафановог унука. Погубио је мачем онога кога је над земљом поставио цар Вавилона. ³ Све Јудејце који су били са Годолијом у Миспи и све Халдејце, ратнике који су се тамо затекли, погубио је Исмаило.

⁴ А сутрадан, након Годолијиног убиства за које још нико није знао, ⁵ дошли су људи из Сихема, из Силома и Самарије. Њих осамдесет – одсечених брада, поцепане одеће, испараних тела – носили су житне жртве и тамјан као принос за Дом Господњи.^{[d] 6} Нетанијин син Исмаило им је изашао у сусрет из Миспе. Ишао је и успут нарицао. А када их је срео позвао их је: „Дођите код Ахикамовог сина Годолије.“ ⁷ Када су дошли насред града Нетанијин син Исмаило их је побио. Бацили су их у бунар, он и људи који су били са њим, њих десеторица. ⁸ Али међу њима су била десеторица која су рекла Исмаилу: „Немој да нас убијеш! Имамо скривене одаје у пољу, пшеницу, јечам, уље и мед.“ На то је он одустао да их убије заједно са њиховим сународницима. ⁹ Иначе, бунар^[e] у који је Исмаило бацио сва тела људи, заједно са Годолијом, ископао је цар Аса бојећи се израиљског цара Васе. Сада га је Нетанијин син Исмаило испунио побијенима.

¹⁰ Исмаило је заробио сав преостали народ из Миспе, цареве ћерке и све људе који су преостали у Миспи, а којима је Навузардан, заповедник телесне страже, поставио Ахикамовог сина Годолију. Исмаило, Нетанијин син, их је заробио и отишао да пребегне Амонцима.

¹¹ Али Каријин син Јоанан и сви војни заповедници који су били са њим су чули за све зло које је урадио Нетанијин син Исмаило. ¹² Узели су све људство и отишли у битку са Исмаилом, Нетанијиним сином, па су га нашли код велике воде у Гаваону. ¹³ Сав се народ, који је био са Исмаилом, обрадовао када је видео Каријиног сина Јоанана и све војне заповеднике који су били са њим. ¹⁴ Сви људи из Миспе које је заробио Исмаило су се окренули. Вратили су се и отишли Каријином сину Јоанану. ¹⁵ А Исмаило, Нетанијин син, је побегао са још осморицом људи пред Јоананом. Отишао је Амонцима.

Бег за Египат

¹⁶ Јоанан, Каријин син, и сви војни заповедници који су били са њим су повели сав остатак народа из Миспе, који су повратили од Нетанијиног сина Исмаила – након што је убио Ахикамовог сина Годолију – људе, ратнике, жене, децу и дворане. Повели су их из Гаваона. ¹⁷ И када су отишли, зауставили су се у Геруту код Химама, близу Витлејема. А одатле су кренули за Египат ¹⁸ јер су се плашили Халдејаца. Наиме, Нетанијин син Исмаило је убио Годолију, Ахикамовог сина, кога је над земљом поставио цар Вавилона.

42 Тада су сви војни заповедници, Каријин син Јоанан, Осајин син Језанија и сав народ од најмањих до највећих дошли ² пророку Јеремији. Рекли су му: „Нека се наше преклињање излије пред тебе! Помоли се за нас Господу, свом Богу, за сав овај остатак. Од много нас, мало нас је преостало, баш онако како нас и видиш својим очима. ³ Нека нам Господ, твој Бог, покаже којим путем да идемо и шта да радимо.“

⁴ Пророк Јеремија им је одговорио: „Пристајем. Ево, молићу се Господу, вашем Богу, онако како сте казали. Пренећу вам сваку реч Господњег одговора и ништа нећу да вам прећутим.“

⁵ На то су рекли Јеремији: „Нека против нас Господ буде истинити и верни сведок ако не поступимо према свакој речи коју ти за нас пошаље Господ, твој Бог. ⁶ Послушаћемо било да је добар или лош глас од Господа, нашег Бога, коме те шаљемо. Јер, биће нам добро кад послушамо глас Господа, нашег Бога.“

⁷ Након десет дана Јеремији је дошла реч од Господа. ⁸ На то је он окупио Каријиног сина Јоанана, све војне заповеднике који су били са њим и сав народ од најмањих до највећих. ⁹ Рекао им је: „Овако каже Господ, Бог Израиља, коме сте ме послали да му излијем ваше преклињање: ¹⁰ ’Ако стварно останете у овој земљи ја ћу вас изградити и нећу вас порушити. Засадићу вас и нећу вас ишчупати јер сам жалостан због зла које сам вам нанео. ¹¹ Не плашите се цара Вавилона од кога страхујете! Не плашите га се – говори Господ – јер ја сам са вама да вас спасавам, да вас избављам из његових руку. ¹² Исказаћу вам милосрђе па ће вам се и он смиловати, у вашу ће вас земљу вратити.

¹³ Али ако кажете – Нећемо да живимо у овој земљи – непослушни гласу Господа, свога Бога; ¹⁴ и кажете: не, ми идемо у Египат да више не гледамо рат, да не слушамо звук трубе, да не будемо гладни хлеба. Тамо ћемо да живимо. ¹⁵ Онда чујте Господњу реч, о, Јудин остатку. Овако каже Господ над војскама, Бог Израиља: ако се окренете Египту и одете да живите тамо, ¹⁶ у Египту ће вас стићи мач кога се бојите. И глад од које стрепите прогањаће вас тамо у Египту. И тамо ћете умрети. ¹⁷ И сав народ који се окрене Египту да тамо живи помреће од мача, глади и помора. Неће бити преживелог или избеглице пред несрећом коју ћу им нанети. ¹⁸ Јер овако каже Господ над војскама, Бог Израиља: као што сам излио свој гнев и своју јарост на становнике Јерусалима, тако ћу да излијем свој гнев на вас када одете у Египат. Постаћете клетва и ужас, проклетство и ругло, и више никада нећете видети ово место.’

¹⁹ Господ вам је објавио, о, остатку Јудин: ’Не идите у Египат!’ Зацело знајте то, јер сам вас ја данас упозорио. ²⁰ Не обмањујте себе. Послали сте ме Господу, вашем Богу и рекли: ’Помоли се за нас Господу, нашем Богу. Урадићемо све онако како нам кажеш да ти је објавио Господ, наш Бог.’ ²¹ Данас сам вам казао и нећете да послушате Господа, свога Бога, у било чему због чега ме је послао вама. ²² Зато зацело знајте да ћете помрети од мача, глади и помора у месту где хоћете да идете и тамо живите!“

43 А када је Јеремија престао да објављује свем народу све речи Господа, њиховог Бога – све те речи које му је за њих послао њихов Господ Бог – ² Осајин син Азарија, Каријин син Јоанан и сви бахати људи узвратише Јеремији: „Лажеш! Није те послао Господ, наш Бог, да кажеш: ’Не смете да идете у Египат и живите тамо.’ ³ Тебе је Ниријин син Варух подговорио против нас, како би нас предао у руке Халдејаца, да нас побију и да нас одведу у Вавилон, у изгнанство.“

⁴ Тако Каријин син Јоанан, сви војни заповедници и сав народ нису послушали Господњи позив да остану у јудејској земљи. ⁵ Каријин син Јоанан и сви војни заповедници су повели сав Јудин остатак који се вратио из свих народа у које су били изгнани да би живели у Јуди: ⁶ мушкарце, жене, децу, цареве ћерке – свакога кога је Годолији, Ахикамовом сину, и Сафановом унуку оставио Навузардан, заповедник телесне страже – пророка Јеремију и Варуха, Ниријиног сина. ⁷ Отишли су Египат јер нису послушали Господњи глас. Тако су стигли у Тафнес.

⁸ А Јеремији је у Тафнесу дошла реч од Господа: ⁹ „Узми у руке велико камење и наочиглед свих Јудејаца га сакриј у малтер терасе од цигала, што је на улазу фараоновог двора у Тафнесу. ¹⁰ И реци им: ’Овако каже Господ над војскама, Бог Израиља: ево, ја шаљем по Навуходоносора, цара Вавилона, свога слугу. Довешћу га и оставићу његов престо над овим камењем које сам сакрио, а он ће над њима да постави свој царски шатор. ¹¹ Он ће доћи и напашће Египат – у смрт ко је за смрт; у изгнанство ко је за изгнанство; под мач ко је за мач. ¹² Запалићу^[f] ватру у храмовима богова Египта и он ће их спалити. Поробиће их, а Египат ће обиштити као што пастир од вашки бишти свој огртач. И оданде ће изаћи у миру. ¹³ Поломиће свете стубове храма Сунца^[g] што су у египатској земљи и храмове египатских богова ће спалити ватром.’“

Пропаст због идолопоклонства

44 Реч која је Јеремији дошла за све Јудејце који су живели у Египту, који су живели у Мигдолу и Тафнесу, у Нофу и у Патросу: ² „Овако каже Господ над војскама, Бог Израиља: ’Видели сте зло које сам донео на Јерусалим и на све јудејске градове. Ено их, и данас су у рушевинама, а у њима нико не живи. ³ И то због њихове злобе коју су починили да би ме разгневили када су ишли да ка̂де, служећи другим боговима, а које нису знали ни они, ни ви, ни ваши преци. ⁴ А ја сам вам упорно слао све моје слуге, пророке, слао и говорио: молим вас, не радите ту одвратност коју мрзим! ⁵ Али нису послушали, нису пригнули своје ухо да се врате од своје злобе и не ка̂де другим боговима. ⁶ Зато се излио мој гнев и јарост моја, распалише се на јудејске градове и улице Јерусалима. Постали су пуста рушевина све до дана данашњега.’

⁷ Зато овако каже Господ, Бог над војскама, Бог Израиљев: ’Зашто себи зло велико наносите – сатирете људе, жене, децу и дојенчад из Јуде – и себи остатак не остављате? ⁸ Јер ме гневите делима својих руку, кад кадите другим боговима у Египту, где сте дошли да живите; сатирете себе тако да сте постали проклетство и ругло међу свим народима на земљи. ⁹ Зар сте заборавили злодела својих предака, злодела Јудиних царева и злодела свих њихових жена, али и своја злодела и злодела ваших жена која су почињена у Јуди и по улицама Јерусалима? ¹⁰ Нисте се понизили до дана данашњег, нисте се бојали и нисте живели по мом Закону и по мојим одредбама које сам ставио пред вас и пред ваше претке.’

¹¹ Зато овако каже Господ над војскама, Бог Израиљев: ’Ево, окренућу лице према вама на пропаст и сатрћу све Јудејце. ¹² Одвешћу сав Јудин остатак, оне што су се окренули ка Египту, да тамо живе. Али скончаће свако у Египту од мача и глади, скончаће од најмањег до највећег од мача и глади. Умреће и биће клетва и ужас, проклетство и ругло. ¹³ Казнићу оне што живе у Египту као што сам казнио Јерусалим мачем, глађу и помором. ¹⁴ И неће бити бегунца и преживелог од остатка Јудејаца који су отишли да живе тамо, у Египат, да би се вратили у Јудину земљу. Иако им душа жуди да се врати, да тамо живе, неће се тамо вратити осим оних који побегну.’“

¹⁵ На то су Јеремији одговорили сви мушкарци који су знали да им жене ка̂де другим боговима, све жене које су тамо стајале у великом мноштву и сав народ који је живео у Патросу, у Египту: ¹⁶ „Нећемо да слушамо реч коју си нам објавио у име Господње! ¹⁷ Штавише, чинићемо све што смо обећали. Кадићемо царици небеској, изливаћемо јој жртве изливнице као што смо чинили и ми, наши преци, наши цареви и наши главари у градовима Јуде и по улицама Јерусалима. И имали смо да једемо, напредовали смо и нисмо видели зла. ¹⁸ Јер откако смо престали да кадимо царици небеској и да јој изливамо жртве изливнице, свега нам је понестало, а од мача и глади пропадамо.“

¹⁹ А жене су додале: „Када смо кадиле царици небеској, када смо јој изливале жртве изливнице, када смо јој спремале колаче према њеном лику и изливале јој жртве изливнице, зар смо то радиле без одобрења наших мужева?“

²⁰ Јеремија је рекао свем народу, мушкарцима и женама, свем народу који му је тако узвратио: ²¹ „Зар се Господ није сетио, зар му није на ум пало то што сте кадили тамјаном у градовима Јуде и по улицама Јерусалима ви, ваши преци, ваши цареви, ваши главари и народ земље? ²² Али Господ није могао да истрпи злобу вашу, дела и гадости које сте урадили. Зато вам се земља претворила у рушевину, пустош и проклетство у којој до данас нико не живи. ²³ Зато што сте кадили, грешили сте Господу. Нисте слушали Господњи глас, његов Закон и његове одредбе. Нисте живели по његовим сведочанствима и зато вас је снашла ова невоља, каква је данас.“

²⁴ Онда је Јеремија рекао свем народу и свим женама: „Чујте реч Господњу, сви Јудејци и ви који сте у Египту! ²⁵ Овако каже Господ над војскама, Бог Израиља: ’Ви и ваше жене сте сами својим устима рекли и својим рукама испунили завет: штавише, чинићемо све шта смо обећали. Кадићемо царици небеској, изливаћемо јој жртве изливнице.

Стварно испуните своје завете и урадите по својим заветима! ²⁶ Зато чујте Господњу реч, сви Јудејци који живите у Египту: ево, заклињем се именом својим великим – каже Господ – неће више моје име бити зазвано устима било којег човека Јудејца у Египту, који говори: живота ми Господа Бога. ²⁷ Ево, бдећу над њима због зла а не због добра, па ће пропасти сваки Јудејац који је у Египту од мача и глади, све док не нестану. ²⁸ Мало ће бити оних који избегну мач и врате се из Египта у Јудину земљу. И знаће сав остатак Јудин, који су отишли да живе тамо у Египту, чија ће се реч остварити – моја или њихова.

²⁹ А ово је знак за вас – говори Господ – кад вас казним на овом месту. Тако ћете сигурно знати да ће се над вама остварити моја обећања о злу.’ ³⁰ Овако каже Господ: ’Ево, даћу фараона Хофру, цара Египта, у руке његових непријатеља и у руке оних који му раде о глави. Тако сам дао и Седекију, цара Јуде, у руке његовог непријатеља Навуходоносора, цара Вавилона, који му је радио о глави.’“

Порука Варуху

45 Ово је порука коју је пророк Јеремија објавио Варуху, Ниријином сину, који је записивао ове речи на свитак по Јеремијином казивању. А то је било четврте године Јосијиног сина Јоакима, Јудиног цара: ² „Овако каже Господ, Бог Израиља, теби, Варуше: ³ Рекао си: ’Тешко мени! Господ ми је тугу на бол надодао. Клонуо сам од јецања, а мир нашао нисам!’ ⁴ Овако му реци: ’Ово каже Господ: ево, шта сам сазидао, то ћу да срушим; шта сам посадио, то ћу да почупам по свој овој земљи. ⁵ А ти тражиш за себе велике ствари! Не тражи их. Јер ја доносим пропаст на сво човечанство – говори Господ – и твој ћу ти живот дати као плен по свим местима у која одеш.’“

Порука Египту

46 Реч Господња која је дошла пророку Јеремији за народе:

² За Египат, за војску цара Египта, фараона Нехаона, што је на реци Еуфрат у Харкемису и коју је поразио Навуходоносор, цар Вавилона. А то је било четврте године Јосијиног сина Јоакима, цара Јуде.

¹³ Реч коју је Господ објавио пророку Јеремији о походу Навуходоносора, цара Вавилона, и о нападу на Египат:

²⁵ Овако каже Господ над војскама, Бог Израиља: „Ево, ја ћу да казним Амона у Нои, фараона, Египат и његове богове, његове цареве и фараона и оне што се у њега поуздају. ²⁶ Даћу их у руке оних који им раде о глави, у руке Навуходоносора, цара Вавилона, и у руке његових слугу. А након тога ће га населити као у старим временима – говори Господ.

Порука Филистејцима

47 Реч Господња која је дошла пророку Јеремији за Филистејце, пре него је фараон ударио на Газу:

² Овако каже Господ: