Bible in 90 Days

Гнев Божији је велик

Одбачени, укинути, разорени…

Стварност је сурова

Вапај и молитва – то остаје пред Богом

Песников бол

Хоће ли Бог помоћи?

Бог – једино уздање

Признање пред Богом

Паћеничка жалост

Бог избавља и плаћа

Јад и беда после пада

Кривица свештеника и пророка

Малаксалост потлачених

Ипак – има Бога

Народ плаче пред Богом

Народ признаје грехе

Молитва за избављење

Виђење небеских кочија

1 У тридесетој години, петог дана четвртог месеца, док сам био међу изгнаницима на реци Хевар, отворила су се небеса, и указала су ми се виђења од Бога.

² Петог дана тог месеца, а то је пета година изгнанства цара Јоахина, ³ дође реч Господња свештенику Језекиљу, сину Вузијевом, у земљи Халдејаца, на реци Хевар. Тамо је рука Господња била над њим.

⁴ Погледам ја, кад гле, дође олујни ветар са севера с великим облаком у коме је пламтео огањ; око њега је била јака светлост. Усред њега, у самом средишту огња, било је нешто као сјајни метал. ⁵ Усред тога је било нешто као четири бића, која су по изгледу била слична људском обличју. ⁶ Свако је имало четири лица и четири крила. ⁷ Ноге су им биле равне, стопала као у телета; блистали су као углачана бронза. ⁸ Испод крила, на четири стране, имали су људске руке; свако од ових четворо имало је своје лице и своја крила. ⁹ Крила су им се додиривала. Док су ишла, нису се окретала; свако се кретало напред.

¹⁰ Овако су изгледала њихова лица: свако од ових је с предње стране имало људско лице; сва четири су имала лице лава с десне стране, а лице вола с леве стране; и сва четири су имала лице орла. ¹¹ Таква су им била лица. Крила су им била раширена од горе; свако је имало два крила која су додиривала крила суседног, док су им друга два покривала тело. ¹² Свако од њих се кретало напред. Где год је Дух ишао, тамо су ишли и они; нису се окретали док су ишли. ¹³ Између тих бића је било нешто налик ужареном угљу, или бакљама. Светлост ватре је пролазила између бића, а из ватре су севале муње. ¹⁴ Бића су трчала и враћала се као муња.

¹⁵ И како сам погледао бића, видео сам да је на земљи, поред сваког од четири бића, био по један точак. ¹⁶ Точкови су по изгледу и начину израде били налик хрисолиту; сва четири су изгледала исто. По свом изгледу и начину израде сваки је био као точак унутар точка. ¹⁷ Којим год од четири праваца кретала, свако је ишло на своју страну, па се нису морала окретати. ¹⁸ Рубови су им били високи и застрашујући; сва четири руба су свуда унаоколо била покривена очима.

¹⁹ Кад су се бића кретала, покретали су се и точкови поред њих; кад су се бића подизала са земље, дизали би се и точкови. ²⁰ Где год би Дух ишао, ишли би и они, а точкови би се дизали са њима, јер је дух тих бића био у точковима. ²¹ Кад би бића кретала, кретали би и точкови, кад би бића стала, стали би и они; а кад би се бића дизала са земље, с њима би се дизали и точкови, јер је дух тих бића био у точковима.

²² Над главама бића простирало се нешто што је изгледало као свод, светлуцајући као кристал изнад њихових глава. ²³ Испод свода, крила су им се пружала једно према другом. Свако биће је имало два крила којима је покривало себи тело. ²⁴ Кад су се бића покренула, чуо сам звук њихових крила. Звук њихових крила је био као хук многих вода, као глас Свемоћнога, као бука војног табора. Кад би бића стала, спуштала би крила.

²⁵ Изнад свода над њиховим главама долазио је глас. Док су бића стајала, спуштала би своја крила. ²⁶ Над сводом изнад њихових глава је било нешто као сафир с изгледом престола. На врху тога што је изгледало као престо, било је неко обличје слично човечијем. ²⁷ Онда сам видео око његових бокова навише нешто као сјајни метал, као огањ, а од његових бокова наниже нешто као огањ; био је окружен светлошћу ²⁸ Светлост која га је окруживала била је као дуга у облацима на кишни дан.

То је изгледом било као слава Господња. Када сам то видео, пао сам лицем на земљу. Тада сам чуо један глас како говори.

Виђење о свитку

2 Он ми рече: „Сине човечији, устани на ноге да говорим с тобом.“ ² И како ми то рече, уђе у мене Дух и постави ме на ноге. Тада сам чуо како ми говори.

³ Рече ми: „Сине човечији, шаљем те Израиљцима, отпадничком народу који се побунио против мене. Они су се, као и њихови очеви, бунили против мене све до данас. ⁴ Шаљем те међу тврдоглаве и непокорне синове да им кажеш: ’Говори Господ Бог.’ ⁵ Послушали или не – јер су отпаднички дом – знаће да је пророк био међу њима. ⁶ А ти, сине човечији, немој се бојати ни њих ни њихових речи, макар те притиснули драчем и трњем, макар седео на шкорпијама. Не бој се њихових речи и не дај се смести пред њима, јер су отпаднички дом. ⁷ Пренеси им моје речи, било да их послушају или не, јер су отпадници. ⁸ А ти, сине човечији слушај шта ти кажем. Не буни се као тај отпаднички дом. Отвори уста, па ћеш јести оно што ти ја дам.“

⁹ Тада сам погледао и видео да је према мени испружена рука, и у њој свитак књиге. ¹⁰ Када га је раширио преда мном, свитак је био исписан и изнутра и споља. Био је исписан тужбалицама, нарицаљкама и лелецима.

3 Он ми рече: „Сине човечији, поједи оно што се нашло пред тобом; поједи овај свитак, па иди и говори Израиљцима.“ ² Ја сам отворио уста, а он ми је дао да поједем свитак.

³ Онда ми је рекао: „Сине човечији, напуни свој трбух, насити стомак овим свитком који ти дајем.“ Ја сам га појео, и био је сладак као мед у мојим устима.

⁴ Затим ми је рекао: „Сине човечији, иди дому Израиљевом и пренеси им моје речи. ⁵ Ниси, наиме, послан к народу који говори неразумљивим и тешким језиком, већ дому Израиљевом. ⁶ И ниси послан многим народима који говоре неразумљивим говором и тешким језиком, чије речи не разумеш. Да сам те послао к њима, они би те послушали. ⁷ Али дом Израиљев неће те послушати, јер они мене неће да слушају, пошто је сав дом Израиљев тврдоглав и непокоран. ⁸ Ево, ја ћу те учинити непопустљивим и тврдоглавим као што су они. ⁹ Отврднућу ти чело да буде као дијамант, тврђе од кремена. Не бој их се и не дај се смести пред њима, јер су одметнички дом.“

¹⁰ Још ми рече: „Сине човечији, узми к срцу све речи које ти говорим и помно слушај. ¹¹ Иди своме народу у изгнанству и говори им. Реци им, хтели они да слушају или не: ’Говори Господ Бог.’“

¹² Тада ме је Дух подигао, и чуо сам иза себе тутњаву громког гласа: „Нека се благосиља Слава Господња у његовом месту!“ ¹³ Онда сам чуо лепет крила оних бића како ударају једно о друго, и звук точкова поред њих, и тутњаву громког гласа. ¹⁴ Дух ме је, затим, подигао и однео. У души сам био огорчен и љут, а Господња ме је рука тешко притисла.

¹⁵ Потом сам дошао у Тел-Авив, к онима у изгнанству који су живели поред реке Хевар и остао тамо с њима. Седам сам дана седео запањен међу њима.

Језекиљ на стражи

¹⁶ Кад се навршило седам дана, дошла ми је реч Господња: ¹⁷ „Сине човечији, поставио сам те стражарем дома Израиљевог; слушај моје речи и опомињи их у моје име. ¹⁸ Ако кажем безбожнику ’Заиста ћеш умрети’, а ти га не опоменеш и не упозориш га да се одврати са свог безбожничког пута да спасе себи живот, он ће умрети због своје кривице, али ћу рачун за његову крв тражити од тебе. ¹⁹ Али ако опоменеш безбожника, а он се не одврати од своје безбожности и од свога безбожног пута, он ће умрети због своје кривице, а ти ћеш спасти свој живот.

²⁰ Кад праведник одступи од своје праведности и почне чинити неправду, поставићу пред њега нешто да посрне, па ће умрети. Али пошто га ниси опоменуо, умреће због свог греха. Његова се праведност неће памтити, али ћу од тебе тражити рачун за његову крв. ²¹ Ако опоменеш праведника да не греши, и тај праведник престане да греши, он ће остати у животу зато што је примио опомену, а ти ћеш спасти себи живот.“

²² Рука Господња је била на мени и он ми рече: „Устани и иди у долину, и тамо ћу ти говорити.“ ²³ Устао сам и отишао у долину, а тамо, Слава Господња стоји, као она слава коју сам видео поред реке Хевар. Ја падох ничице.

²⁴ Али у мене уђе Дух и подигне ме на ноге. Рече ми: „Иди и затвори се у своју кућу. ²⁵ На тебе ће, сине човечији, ставити ужад и свезати те њима, те нећеш излазити међу њих. ²⁶ А ја ћу учинити да ти се језик прилепи за непце, па ћеш бити нем, и нећеш их више прекоревати, јер су дом отпаднички. ²⁷ Кад ти будем говорио, отворићу ти уста, а ти ћеш им рећи: ’Говори Господ Бог!’ Ко слуша, нека слуша; а ко одбије да слуша, нека одбије, јер они су одметнички дом.

Опсада Јерусалима

4 А ти, сине човечији, узми једну циглу, стави је испред себе и нацртај на њој град Јерусалим. ² Постави опсаду око њега и сазидај опсадну кулу наспрам њега. Око њега подигни насип, постави табор око њега и намести пробојне справе унаоколо. ³ Онда узми једну гвоздену плочу и постави је као гвоздени зид између себе и града. Тада ћеш окренути своје лице према њему и пошто је под опсадом, заузећеш га. То ће бити знак за дом Израиљев.

⁴ Потом лези на леви бок и узми на себе кривицу дома Израиљевог. Колико дана будеш лежао на њему, толико ћеш носити њихову кривицу. ⁵ Одређујем ти да носиш кривицу дома Израиљевог три стотине деведесет дана, према броју година њихових кривица.

⁶ Када завршиш с тим, поново лези, сада на десни бок, и носи кривицу дома Јудиног. Одређујем ти четрдесет дана, по један дан за сваку годину. ⁷ Тада подигни свој поглед на Јерусалим под опсадом, откриј своју мишицу и пророкуј против њега. ⁸ Ево, ја ћу те везати ужима, па нећеш моћи да се окренеш с једне стране на другу док не навршиш дане своје опсаде.

⁹ Узми, затим, пшеницу, јечам, пасуљ, сочиво, просо и раж. Стави их у једну посуду, па од њих направи себи хлеб. Јешћеш га онолико дана колико будеш лежао на свом боку: три стотине деведесет дана. ¹⁰ Од те хране измери двадесет шекела^[b] на дан. Једи га у одређено време. ¹¹ И воду ћеш пити на меру: шестину хина^[c]. Пиј је у одређено време. ¹² Једи га као јечмену погачу. Испеци је на људском измету пред њиховим очима.“

¹³ Господ настави: „Тако ће Израиљци јести свој нечисти хлеб међу народима, где ћу их изгнати.“ ¹⁴ Ја одговорих: „Ах, Господе Боже, моја се душа никада није онечистила. Од детињства па до сада нисам јео тело угинуле или растргнуте животиње, нити је у моја уста ушло нешто нечисто.“

¹⁵ Он ми рече: „Види, даћу ти крављу балегу уместо људског измета; на томе пеци свој хлеб.“

¹⁶ И рече ми: „Сине човечији, ја ћу прекинути снабдевање хлебом у Јерусалиму, па ће јести хлеб на меру и са стрепњом, и пити воду на меру и под ужасом. ¹⁷ Јер, нестаће хлеба и воде, па ће гледати један другог у очају и пропашће због своје кривице.

Мач против Јерусалима

5 А ти, сине човечији, узми један оштар мач. Употреби га као бријачку бритву и избриј своју главу и браду. Онда узми вагу за мерење и раздели косу. ² Када се окончају дани опсаде, једну трећину спали огњем усред града, једну трећину посеци мачем око града, једну трећину развеј у ветар, а ја ћу им с исуканим мачем бити за петама. ³ Узми оданде нешто власи и завежи их на крај свога плашта. ⁴ Од ових узми неколико, баци их у огањ и спали их; одатле ће планути огањ на сав дом Израиљев.

⁵ Говори Господ Бог: то је Јерусалим! Поставио сам га усред народа, са земљама око њега. ⁶ Али он се успротивио мојим прописима и уредбама, чинећи горе безакоње од народа и земаља, јер су одбацили моје прописе и нису следили моје уредбе.

⁷ Стога говори Господ Бог: зато што се буните против мојих уредби више од народа око вас, и не следите их, и не вршите моје прописе, а ни прописе народа који су око вас, ⁸ стога говори Господ: ево ме лично против тебе; извршићу суд усред тебе на очи народа.

⁹ Због свих твојих гадости учинићу с тобом што још нисам учинио, нити ћу икада учинити. ¹⁰ Зато ће очеви јести своје синове усред тебе, а синови јести своје очеве. Извршићу на теби суд и расејати твоје преживеле на све стране. ¹¹ Зато говори Господ Бог: живота ми мога! Зато што си оскрнавио моје Светилиште свим вашим одвратним идолима и свим вашим гадостима, зато ћу се повући од вас: моје се око неће сажалити на тебе и нећу те поштедети. ¹² Трећина ће помрети од заразе и од глади, трећина ће пасти од мача изван тебе; трећину ћу расејати на све стране, па ћу им с исуканим мачем бити за петама.

¹³ А кад се доврши мој гнев, и кад дам одушка својој јарости на њима, и задовољим се; кад на њима дам одушка својој јарости, тада ће знати да сам ја, Господ Бог, говорио у својој љубомори.

¹⁴ Претворићу те у рушевину и учинити те предметом поруге међу народима који те окружују, на очи сваком пролазнику. ¹⁵ Бићеш предмет ругања и подсмеха, опомена и ужас народима који те окружују, кад извршим суд гневом, јарошћу и жестоким опоменама. То сам ја, Господ, рекао. ¹⁶ Кад одапнем кобне стреле глади на оне који су одређени за пропаст, одапећу их да вас затру. Довешћу на вас још и већу глад и укинути вам снабдевање хлебом. ¹⁷ Послаћу на вас глад и дивље звери које ће вас оставити без деце. И проћи ће кроз тебе зараза и крв, и довешћу на тебе мач. То сам ја, Господ, рекао.“

Суд над идолопоклоничким Израиљем

6 И дође ми реч Господња: ² „Сине човечији, окрени се лицем према израиљским горама и пророкуј против њих. ³ Реци: ’Горе израиљске, чујте реч Господа Бога. Овако Господ Бог говори горама и брдима, кланцима и долинама. Ево, ја ћу довести на вас мач и уништити ваше узвишице. ⁴ Ваши жртвеници биће опустошени, разорени ваши стубови у част сунца, а ја ћу побацати ваше погинуле испред ваших гнусних идола. ⁵ Положићу лешеве Израиљаца испред њихових гнусних идола, и расућу ваше кости око ваших жртвеника. ⁶ По свим вашим насељима, градови ће опустети, а узвишице бити разорене, да би ваши жртвеници били опустошени и разорени, ваши гнусни идоли поломљени и истребљени, ваша светилишта оборена, а ваша дела уништена. ⁷ Кад побијени попадају усред вас, знаћете да сам ја Господ.

⁸ Ипак, оставићу неке од вас у животу; оне који међу народима утекну мачу кад се расејете по земљама. ⁹ Ти што умакну сетиће ме се међу народима где их буду одвели у робље, како сам патио због њиховог блудничког срца које се одвратило од мене, и због њихових очију које су се блудно окретале за њиховим гнусним идолима. И гадиће се сами себи због свег зла што су учинили и због свих својих одвратних дела. ¹⁰ Тада ће знати да сам ја Господ, и да нисам узалуд говорио да ћу довести на њих ово зло.’

¹¹ Говори Господ: ’Пљесни длановима, лупи ногама и реци: јао дому Израиљевом због свих његових одвратних зала, јер ће пасти од мача, глади и заразе. ¹² Ко је далеко, умреће од заразе, ко је близу, пашће од мача, а ко преживи или буде поштеђен, умреће од глади. Тиме ће се довршити моја јарост над њима. ¹³ Тада ћете знати да сам ја Господ, када њихови побијени буду лежали међу њиховим гнусним идолима око њихових жртвеника, на сваком високом брду, на сваком горском врху, испод сваког зеленог дрвета, испод сваког крошњатог храста – свуда где су приносили мирисни ка̂д свим својим гнусним идолима. ¹⁴ Испружићу своју руку против њих и претворити земљу у пустош и ужас од пустиње до Дивле – свуда где живе. Тада ће знати да сам ја Господ.’“

Предстојећа пропаст

7 Дође ми реч Господња:

Тада ћете знати да сам ја Господ.’

⁵ Говори Господ Бог:

Идолопоклонство у Јерусалиму

8 Шесте године, петог дана шестог месеца, седео сам у својој кући. Преда мном су седеле Јудине старешине. Тада се на мене спустила рука Господа Бога. ² И како сам погледао, видео сам неко обличје слично човечијем. Од његових бокова наниже, било је нешто као огањ, а од његових бокова навише било је нешто као светлост сјајног метала. ³ Он је испружио нешто као руку и ухватио ме за прамен косе. Тада ме је Дух подигао између земље и неба и однео ме, у Божијим виђењима, у Јерусалим, на улаз северних врата која гледају на север, где стоји идол који изазива љубомору. ⁴ И гле, тамо је била слава Бога Израиљевог, иста као она коју сам видео у долини.

⁵ Тада ми рече: „Сине човечији, Подигни своје очи према северу.“ И ја сам подигао очи према северу – и гле – северно од жртвених врата, на самом улазу, био је онај идол што изазива љубомору.

⁶ Он ми рече: „Сине човечији, видиш ли шта чине, велике гадости које дом Израиљев чини овде, да би ме удаљили из мог Светилишта? А видећеш још и горе гадости.“

⁷ Затим ме је довео на улаз дворишта. Тамо сам видео рупу у зиду. ⁸ Он ми рече: „Сине човечији, прокопај зид!“ Ја прокопам зид, а тамо један улаз.

⁹ Он ми рече: „Уђи и погледај зле гадости које се чине овде.“ ¹⁰ Уђем ја и погледам, а тамо, гмизавци и нечисте животиње свих облика – сви гнусни идоли дома Израиљевог – исцртани свуда по зиду. ¹¹ Пред њима је стајало седамдесет старешина дома Израиљевог. Међу њима је стајао Јазанија, син Сафанов. Сваки од њих је имао кадионицу у руци из које се дизао облак мирисног када.

¹² Он ми рече: „Сине човечији, јеси ли видео шта старешине дома Израиљевог чине тајно, сваки у капели свог нацртаног идола? Јер говоре: ’Господ нас не види; напустио је Господ земљу.’“ ¹³ Још ми рече: „Видећеш како чине тамо још и горе гадости.“

¹⁴ Потом ме је довео на улаз од врата Дома Господњег који је на северу. А тамо, гле, жене седе и оплакују Тамуза. ¹⁵ Он ми рече: „Јеси ли видео то, сине човечији? А видећеш још горе гадости од ових.“

¹⁶ Онда ме је одвео у унутрашње двориште Дома Господњег. Тамо, на улазу у Светињу Господњу, између трема и жртвеника, било је око двадесет пет људи леђима окренутих према Светињи Господњој. Били су лицем окренути према истоку, и тамо према истоку клањали се сунцу.

¹⁷ Он ми рече: „Сине човечији, јеси ли видео то? Зар је мала ствар за дом Јудин што чине гадости које чине овде, па још пуне земљу насиљем и стално ме изазивају? Види само како стављају грану под свој нос! ¹⁸ Зато ћу поступати по свом гневу: нећу се сажалити и нећу се смиловати. Па да ме дозивају и јаким гласом, нећу их слушати.“

Истребљење идолопоклоника

9 Тада је повикао у моје уши јаким гласом, говорећи: „О, ви, погубитељи града, приступите сваки с разорним оружјем у руци!“ ² Уто дођоше шесторица људи из правца Горњих врата, која су окренута ка северу. Сваки је имао смртоносно оружје у руци. Један од њих је био обучен у лан, а за појасом је имао писарски прибор. Дошли су и стали поред бронзаног жртвеника.

³ Тада се Слава Бога Израиљевог подигла с херувима на коме је била и отишла према прагу Дома. Господ довикну ономе што је био обучен у лан, који је за појасом имао писарски прибор, ⁴ и рече му: „Прођи кроз град, кроз Јерусалим, и стави знак на чела људи који уздишу и стењу због свих гадости које се чине у њему.“

⁵ А другима је рекао на моје уши: „Следите га кроз град и убијајте. Не жалите и не показујте милост. ⁶ Побијте старце, младиће и девојке, децу и жене; истребите их, али не дирајте ниједног човека који на себи има знак. Почните од мог Светилишта.“ Почели су од старешина пред Домом.

⁷ Он им рече: „Оскрнавите Дом, напуните двориште побијенима, па изађите.“ Они су изашли и почели да убијају по граду. ⁸ Док су их убијали, ја сам остао са̂м. Тада сам пао ничице и завапио: „Ах, Господе Боже, зар ћеш побити све што је остало од Израиља изливајући свој гнев на Израиљ?“

⁹ Он ми одговори: „Кривица дома Израиљевог и Јуде је веома велика. Земља је пуна крви, а град се испунио опакошћу. Јер они кажу: ’Господ је напустио земљу; Господ не види.’ ¹⁰ Стога се ни ја нећу сажалити нити смиловати, него ћу им платити по њиховим путевима.“

¹¹ Тада се вратио онај човек обучен у лан, који је за појасом имао писарски прибор, и донео вест: „Извршио сам све што си ми заповедио.“

Божија слава напушта Јерусалим

10 Затим сам погледао, и гле, на своду који је био над главама херувимима појавило се нешто као камен сафир, по изгледу слично престолу. ² Тада рече човеку обученом у лан: „Уђи између точкова испод херувима, испуни шаке ужареним угљем који је између херувима и проспи га на град.“ Он уђе на моје очи.

³ Херувими су стајали с десне стране Дома кад је тај човек ушао. Облак је испунио унутрашње двориште. ⁴ Тада се подигла слава Господња с херувима према прагу Дома; Дом се испунио облаком, а двориште се напунило светлошћу славе Господње. ⁵ Звук крила херувима се чуо до дворишта, као глас Свемоћног кад говори.

⁶ Кад је заповедио обученом у лан: „Узми огањ између точкова, између херувима, донеси га и стани поред точка“, ⁷ један херувим је пружио руку између херувима према огњу који је био између херувима, понео га и ставио га у шаке човека обученог у лан. Овај га је узео и изашао. ⁸ Тада се испод крила херувима појавила нешто као човечија рука.

⁹ Кад сам погледао, видео сам четири точка поред херувима, по један точак поред сваког херувима. Точкови су по изгледу били слични камену хрисолиту. ¹⁰ Четири од њих су били сличног изгледа, као да је један точак био унутар другог. ¹¹ Кад су ишли, сваки је могао да се креће у сва четири правца, а да се притом не окреће. Наиме, ишли су тамо куда се глава окретала, не окрећући се у кретању. ¹² Цело њихово тело: леђа, руке, крила и точкови, сва њихова четири точка, била су пуна очију свуда унаоколо. ¹³ Ја сам чуо да се ови точкови зову „Вртложни точкови.“ ¹⁴ Сваки херувим је имао четири лица. Прво лице је било херувимско, друго лице је било људско, треће лице је било лавље, а четврто лице је било орловско.

¹⁵ Потом су се херувими узнели. То су била иста бића која сам видео на реци Хевару. ¹⁶ Док су херувими ишли, точкови су ишли уз њих, а кад су херувими махали својим крилима да се подигну од земље, точкови се нису одвајали од њих. ¹⁷ Када би се зауставили, зауставили би се и точкови; када би се подизали, подизали би се и точкови, јер је дух бића био у њима.

¹⁸ Затим се слава Господња подигла с прага Дома и зауставила се над херувимима. ¹⁹ И док сам гледао, херувими су замахнули крилима и подигли се са земље. Точкови су били уз њих кад су отишли. Зауставили су се код улаза источних врата Дома Господњег. Над њима је била слава Бога Израиљевог.

²⁰ Била су то иста бића која сам видео под Богом Израиљевим на реци Хевару. Тако сам схватио да су то херувими. ²¹ Свако је имало четири лица и четири крила. Испод крила су имала нешто као људске руке. ²² Лица су им била као она лица која сам видео на реци Хевару. И свако се кретало напред.

Суд над израиљским вођама

11 Онда ме је Дух подигао и донео ме до источних врата Дома Господњег, која су окренута према истоку. Тамо, на улазу врата, било је двадесет пет људи. Међу њима сам видео народне кнезове Јазанију, сина Азуровог, и Фелатију, сина Венајиног. ² Он ми рече: „Сине човечији, ово су људи који смишљају безакоње и који дају зле савете у овом граду. ³ Они говоре: ’Није сад време да се граде куће. Овај је град лонац, а ми смо месо.’ ⁴ Зато, пророкуј против њих, пророкуј, сине човечији.“

⁵ Дух Господњи се спусти на мене и рече ми: „Говори Господ: ’Знам шта кажете, доме Израиљев, знам ја мисли вашег срца. ⁶ Побили сте много људи у овом граду, улице сте напунили убијенима.’

⁷ Стога, говори Господ Бог: ’Они које сте побили и нагомилали у њему, они су месо, а овај град је лонац. ⁸ Ви се бојите мача, а ја ћу баш мач довести на вас – говори Господ Бог. ⁹ Истераћу вас из њега и предати вас у руке туђинцима и извршити суд над вама. ¹⁰ Падаћете од мача по свим крајевима Израиљевим; ја ћу вам судити. Тада ћете знати да сам ја Господ. ¹¹ Овај град неће бити ваш лонац, нити ћете бити месо у њему; ја ћу извршити суд над вама по свим крајевима Израиљевим. ¹² Тада ћете знати да сам ја Господ; јер нисте следили моје одредбе, нити сте извршавали моје прописе, него сте вршили прописе народа око вас.’“

¹³ Док сам ја пророковао, Фелатија, син Венајин, паде мртав. Ја падох ничице и гласно завапих: „О, Господе Боже, зар ћеш истребити што је остало од Израиља?“

Обећање о повратку Израиља

¹⁴ Тада ми дође реч Господња: ¹⁵ „Сине човечији, твоја браћа, твоја браћа и твоја родбина и сав дом Израиљев, су они о којима су становници Јерусалима рекли: ’Они су далеко од Господа; нама је земља дана у наследство.’

¹⁶ Стога говори Господ Бог: ’Удаљио сам их међу народе и расејао их по земљама. Ипак, само сам им на кратко био Светилиште у земљама где су отишли.’

¹⁷ Зато реци: ’Говори Господ Бог: скупићу вас из народа, сабраћу вас из земаља међу које сте били расејани, и дати вам земљу Израиљеву.’

¹⁸ А када дођу тамо, уклониће из ње све своје гадне идоле и све своје гнусности. ¹⁹ И даћу им једно срце, и ставићу у њих нови дух. Извадићу камено срце из њихових тела и дати им срце од меса, ²⁰ како би следили моје одредбе, чували моје прописе и вршили их. Тада ће бити мој народ, а ја ћу бити њихов Бог. ²¹ А онима чија срца следе њихове гадне идоле и гнусности, свалићу казну на њихову главу – говори Господ Бог.“

²² Тада су херувими раширили своја крила с точковима поред себе. Над њима је била слава Бога Израиљевог. ²³ Потом се Слава Господња подигла из средишта града, и зауставила се над гором источно од града. ²⁴ А мене је Дух понео и довео ме у виђењу – Духом Божијим – к изгнаницима у Халдеји.

Тада је виђење које сам имао отишло од мене. ²⁵ Изгнаницима сам испричао све што ми је Господ показао.

Симбол изгнанства

12 Дође ми реч Господња: ² „Сине човечији, ти пребиваш усред одметничког дома, који има очи да види, али не види, има уши да чује, али не чује; јер одметнички су они дом.

³ А ти, сине човечији, спреми себи ствари за изгнанство и по дану, на њихове очи, пођи у изгнанство. Пођи у изгнанство из свога места и на њихове очи иди у друго место, не би ли како увидели да су одметнички дом. ⁴ Изнеси своје ствари по дану, на њихове очи, као изгнаничке ствари. Увече, на њихове очи, изађи као они што иду у изгнанство. ⁵ На њихове очи прокопај зид и прођи кроз њега. ⁶ Изнеси их по мраку, на њихове очи, носећи их на рамену. Покриј своје лице да не видиш земљу, јер сам те поставио за знак дому Израиљевом.“

⁷ Учинио сам како ми је заповеђено. Изнео сам своје ствари по дану, као изгнаничке ствари, а увече сам својим рукама прокопао зид. Изашао сам по тами, на њихове очи, носећи своје ствари на рамену.

⁸ Ујутро ми дође реч Господња: ⁹ „Сине човечији, зар те дом Израиљев, тај одметнички дом, није питао: ’Шта то радиш?’

¹⁰ Ти им реци: ’Говори Господ Бог: ово је пророштво за кнеза у Јерусалиму и за сав дом Израиљев, који је у њему.’ ¹¹ Реци:

’Ја сам знак за вас; како сам ја учинио, тако ће бити учињено њима, кад оду и изгнанство као робље.’

¹² Кнез који је међу њима носиће по мраку своје ствари на рамену, па ће изаћи. Прокопаће зид да би изашао, и покриће лице да не би видео земљу. ¹³ А ја ћу бацити мрежу преко њега, те ће се ухватити у моју замку. Затим ћу га довести у Вавилон, у земљу Халдејаца, али је он неће видети; умреће тамо. ¹⁴ А оне што су око њега, његове помоћнике и сву његову војску, ја ћу расејати на све стране; исукаћу мач и гонити их.

¹⁵ И знаће да сам ја Господ, кад их расејем међу народе, и разаспем по земљама. ¹⁶ Ипак, неке од њих ћу сачувати од мача, глади и заразе, да би причали народима међу које буду доспели о својим гадостима. Тада ће знати да сам ја Господ.“

¹⁷ Дође ми опет реч Господња: ¹⁸ „Сине човечији, једи свој хлеб с дрхтањем, и пиј воду са страхом и бригом. ¹⁹ Реци народу земље: ’Говори Господ Бог, становницима Јерусалима у израиљској земљи: свој ће хлеб јести с бригом, и своју воду пити с ужасом, јер ће им земља опустети и остати без ичега због насиља његових становника. ²⁰ И знаће да сам ја Господ, кад градови буду похарани, а земља се претвори у пустош.’“