Bible in 90 Days
Данило се моли за народ
9 Прве године Дарија[a], сина Артаксерксовог, од мидијског рода, који се зацарио над царством Халдејаца; 2 прве, дакле, године његове владавине, ја, Данило, разумео сам из писама: седамдесет година је број година, када ће се, према речи Господњој упућеној пророку Јеремији, навршити пустошење Јерусалима. 3 Тада сам окренуо лице према Господу Богу, тражећи га у молитви и преклињањима, уз пост, кострет и пепео.
4 Молио сам се Господу, моме Богу, и исповедао се:
„О, Господе, велики и страшни Боже, који чуваш савез и милост онима који те љубе и држе твоје заповести. 5 Згрешили смо и чинили неправду, одметнули смо се и одступили од твојих заповести и одредби. 6 Међутим, ми нисмо слушали твоје слуге, пророке, који су говорили у твоје име нашим царевима, кнезовима и прецима, и свем народу земље.
7 Теби, Господе, припада правда, а нама је данас срамота на лицима, нама Јудејцима и становницима Јерусалима, целом Израиљу, онима који су близу и онима који су далеко, по свим земљама куда си их истерао због невере коју су починили против тебе. 8 Господе, на нашим је лицима срамота, на нашим царевима, нашим кнезовима и нашим прецима, јер смо ти згрешили. 9 Господње је да искаже милосрђе и праштање, јер ми смо се одметнули од њега. 10 Нисмо слушали глас Господа, Бога нашега, нити смо следили законе које нам је дао преко својих слугу пророка. 11 Сав је Израиљ преступио твој Закон и одвратио се не слушајући твој глас.
Зато се на нас свалила клетва и проклетство, као што је записано у Закону Мојсија, слуге Божијег, јер смо му згрешили. 12 Он је испунио своје речи које је изрекао против нас и наших владара који су владали над нама, када је довео на нас велико зло. Никада се под небом није догодило оно што се догодило у Јерусалиму. 13 Стигла нас је сва та невоља, како је записано у Мојсијевом Закону, али ми нисмо тражили смиловање Господа, Бога нашега: нисмо се одвратили од своје кривице и нисмо се умудрили твојом истином. 14 А Господ је чувао невољу и довео је на нас, јер је Господ, Бог наш, праведан у свим својим делима које чини. Ипак, нисмо послушали његов глас.
15 Сада, Господе, Боже наш, који си извео свој народ из Египта својом моћном руком, и стекао себи име до овога дана: згрешили смо, учинили смо што не ваља. 16 Господе, по својој правди, одврати свој гнев и јарост од Јерусалима, твога града, твоје свете горе, јер због наших греха и кривица наших очева, Јерусалим и твој народ служе за ругање свима око нас.
17 Стога, Боже наш, услиши молитву и преклињање свога слуге. Нека твоје лице обасја твоје опустошено Светилиште, тебе ради, Господе! 18 Пригни своје ухо, Боже мој, и почуј! Отвори своје очи и погледај нашу пустош и град који носи твоје име! Јер, не доносимо преклињања пред тебе ради своје праведности, већ ради великог милосрђа твога. 19 Почуј, Господе! Опрости, Господе! Господе, обрати пажњу и учини! Не оклевај – ради себе, Боже мој, јер твој град и твој народ носе твоје име!“
Седамдесет седмица
20 Док сам још говорио молећи се и исповедајући своје грехе и грехе свога народа Израиља, и износећи своју молбу пред Господом, Богом својим, за свету гору свог Бога; 21 док сам тако говорио у молитви, Гаврило, онај човек[b] кога сам видео у претходном виђењу, долети к мени у хитром лету, дотакне ме за време вечерњег приноса 22 и поучи ме, говорећи: „Данило, дошао сам сад да ти дам увид и разумевање. 23 Кад си почео да преклињеш, дошла је реч, па сам дошао да ти је јавим, јер си изабран. Стога, разуми реч и разуми виђење.
24 Седамдесет ’седмица’ је одређено за народ и за свети град, да се оконча преступ, да се стави тачка на грех, да се откупи кривица и да се уведе вечна правда, како би се ставио печат на виђење и на пророштво, ради помазања Светиње над светињама[c]. 25 Знај и разуми: од објављивања речи да се Јерусалим обнови и сазида, до Помазаника Владара, је седам седмица и још шездесет две седмице. И биће опет обновљен трг и опкоп, и то у време невоље. 26 А после шездесет две седмице Помазаник ће бити погубљен и остаће без ичега. Потом ће доћи војска једног владара, па ће опустошити град и Светињу, али ће му крај доћи с поплавом. Рат ће се водити до краја; пустошење је одређено. 27 Он ће склопити чврст савез са многима за једну седмицу и укинуће жртву и принос у половини седмице. У једном углу Дома биће страшна гадост, док се одређена пустош не сручи на заторника.“
Сукоб народа и небеске силе
10 У трећој години Кира[d], цара Персије, Данилу, који је назван Валтазар, била је откривена порука. Порука је била истинита, а односила се на велики рат. Он је разумео поруку; њено значење му је дошло у виђењу.
2 У те дане, ја, Данило, био сам у жалости три седмице. 3 Нисам јео пробрана јела, месо и вино није улазило на моја уста, нити сам се мазао уљем док се нису навршиле три седмице.
4 Двадесет четвртог дана првог месеца, стајао сам поред велике реке Тигар. 5 Кад сам подигао поглед, угледао сам једног човека обученог у ланену одећу. Бокови су му били опасани појасом од чистог злата из Уфаза. 6 Тело му је било као хрисолит, лице као муња, а очи као упаљена бакља. Његове руке и ноге изгледале су као углачана бронза, а глас му је био као бука великог мноштва.
7 Само сам ја, Данило, видео виђење; људи који су били са мном нису видели виђење. Њих је обузео велики страх, па су побегли и сакрили се. 8 А ја сам остао са̂м гледајући ово велико виђење; снаге је нестало у мени, лице ми се изменило, изобличило се, оставила ме снага.
9 Тада сам зачуо како ми говори глас, и чим сам чуо његов глас како ми говори, пао сам лицем на земљу утонувши у дубок сан. 10 Али рука ме је дотакла и помогла ми да се придигнем на колена и руке. 11 Он ми рече: „Данило, изабрани човече, размотри речи које ти говорим. Устани, јер сам послан к теби.“
Када ми је рекао ове речи, устао сам тресући се. 12 Затим је рекао: „Не бој се, Данило, јер су твоје речи биле услишене још првог дана кад си одлучио да разумеш ово и да се понизиш пред својим Богом; због твојих речи сам и дошао. 13 Међутим, кнез персијске војске ми се одупирао двадесет један дан, али ми је Михаило, један од водећих кнезова, притекао у помоћ кад сам остао са̂м с персијским царевима. 14 Дошао сам, дакле, да ти разјасним шта ће задесити твој народ у последњим данима. Има, наиме, још једно виђење за те дане.“
15 Док ми је он говорио ово, погнуо сам лице к земљи и занемео. 16 Тада ми је тај што је изгледао као човек дотакнуо усне, а ја сам отворио уста и проговорио, рекавши ономе који је стајао преда мном: „Господару мој, због виђења су ме спопали болови и снага ме је оставила. 17 Како ја, слуга свога господара, могу сад да разговарам са својим господарем, кад сам остао без снаге и даха?“
18 Тада ме је опет дотакнуо, окрепио ме 19 и рекао: „Не бој се, изабрани човече! Мир с тобом! Охрабри се, охрабри се!“
Док је разговарао са мном, ја сам се охрабрио и рекао: „Говори, мој господару, пошто си ме охрабрио.“
20 Он ме упита: „Знаш ли зашто сам дошао к теби? Но, сада ћу се вратити да ратујем против кнеза персијске војске. Кад ја одем, доћи ће, ево, грчки кнез. 21 И нико други ми не помаже против њих осим Михаила, вашег кнеза. Ипак, рећи ћу ти што је записано у Књизи истине.
11 У првој години Дарија Међанин, ја сам се заузео да га охрабрим и заштитим.
Цареви југа и севера
2 Сада ћу ти рећи истину: ево, још ће три цара настати у Персији, али четврти ће бити богатији од свих њих. А кад стекне моћ својим богатством, све ће подићи на грчко царство. 3 Затим ће настати моћни цар који ће владати великим царством и радити шта хоће. 4 Али, пошто дође на власт, распашће се његово царство. Оно ће бити раздељено на четири небеска ветра, али не између његовог потомства. Оно неће имати исту силу као када је он владао, јер ће његово царство бити сломљено и предано другима, а не њима.
5 Затим ће јужни цар постати моћан, али ће га надмашити један од његових кнезова, који ће владати већим царством него што је његово. 6 После неколико година, они ће се спријатељити, па ће ћерка јужног цара доћи к северном цару да склопи савез. Међутим, неће задржати силу, а ни њено потомство неће опстати: биће предана заједно са својом пратњом, својим дететом и оним који ће јој помагати у тим временима.
7 Али на његово место ће доћи један од потомака из њене лозе. Он ће кренути против војске, ући у тврђаву северног цара, борити се с њима и свладати их. 8 Однеће и њихове богове, њихове ливене кипове, њихове драгоцене предмете од сребра и злата, као плен у Египат. Неколико година ће оставити на миру северног цара. 9 Овај ће, затим, напасти царство јужног цара, али ће се вратити у своју земљу. 10 Његови синови ће поћи у рат; скупиће огромну војску, која ће кренути, навалити као силна поплава, пробити се и наставити рат све до његовог утврђења.
11 Тада ће се јужни цар разбеснети и изаћи у рат против северног цара, који ће подићи огромну војску. Ипак, то ће мноштво бити предано у руке оног другог. 12 А кад порази то мноштво, јужни цар ће се узохолити и побити хиљаде и хиљаде, али неће надвладати. 13 Наиме, северни цар ће се вратити и скупити већу војску од прве. Онда ће после неколико година доћи с великом војском и великом опремом.
14 У то време ће многи устати против јужног цара; побуниће се и насилници из твога народа да испуне виђење, али ће поклекнути. 15 Потом ће доћи северни цар, подићи насипе и заузети утврђени град. Снаге југа неће одолети; чак ни најбољи од војске неће имати снаге да се одупру. 16 А његов противник ће радити шта хоће и нико неће моћи да му се одупре; он ће се зауставити у Дивној земљи, а његова рука донеће уништење. 17 Он ће бити решен да силом заузме све његово царство, али ће склопити савез са њим; даће му своју ћерку за жену како би срушио царство. Ипак, неће успети; то му се неће остварити. 18 Онда ће се окренути према острвима и освојити многа од њих, али ће један војвода стати на крај срамоти коју чини, да му врати за његову срамоту. 19 Затим ће се окренути ка тврђавама у својој земљи, али ће посрнути, пасти и више га неће бити.
20 Његово место заузеће човек који ће послати утеривача пореза за царску раскош. Ипак, пропашће за неколико дана без гнева и боја.
21 На његово место ће доћи ништарија, коме није намењена царска част. Он ће доћи у време мира и сплеткама се докопати царства. 22 Силне ће војске бити уништене пред њим. Чак ће и владар савеза бити разбијен. 23 Он ће преварити и оне који склопе савез са њим, и тако постати веома моћан уз помоћ малог броја људи. 24 Он ће напасти најбогатије покрајине у време спокојства, и чинити оно што нису чинили ни његови очеви, ни очеви његових очева, делећи међу својима плен, грабеж и богатство. Смишљаће и лукавства против утврђења, али само за неко време.
25 Потом ће, с великом војском, скупити снагу и храброст против јужног цара. Јужни цар ће поћи у рат с веома великом и моћном војском, али неће одолети, јер ће се ковати завере против њега. 26 Уништиће га они што се хране царевом храном. Његова ће војска бити збрисана; многи ће пасти побијени. 27 Оба цара ће у срцу смишљати зло; седеће за истим столом и лагати један другог, али без успеха, јер ће до свршетка доћи тек у одређено време.
28 Северни цар ће се вратити у своју земљу с великим богатством, али ће срцем бити против светог савеза. Кад тако уради, вратиће се у своју земљу. 29 У одређено време ће се вратити и опет напасти југ, али овај пут неће бити као први пут. 30 На њега ће доћи китимски бродови и он ће се обесхрабрити. Онда ће се вратити и искалити свој бес на светом савезу. Кад то учини, вратиће се и показати наклоност према онима који су напустили свети савез.
31 Његове снаге ће устати и оскрнавити тврђаву Светилишта и укинути дневну жртву. Затим ће поставити тамо страшну гадост. 32 Он ће ласкањем навести на отпадништво прекршиоце савеза, али ће народ који познаје свога Бога остати постојан и ступити на дело.
33 Разборити међу народом поучиће многе, али ће за неко време страдати од мача и пламена, ропства и пљачке. 34 Док буду страдали, примиће малу помоћ, али многи ће им се неискрено придружити. 35 Неки од разборитих ће проћи кроз страдање, да буду прекаљени, прочишћени и чисти, док не дође време краја, јер одређено време тек треба да дође.
Самоузвишени цар
36 Цар ће чинити шта хоће. Он ће се узохолити и узвисивати се више сваког бога. Говориће погрдно против Бога над боговима, и напредоваће док се не доврши гнев, јер што је одређено, то ће се испунити. 37 Он неће марити за богове својих очева, ни за љубимца жена; он неће марити ни за каквог бога, него ће себе уздизати. 38 Уместо њих, он ће славити бога тврђава, бога за кога нису знали његови очеви. Славиће га златом и сребром, драгим камењем и скупоценостима. 39 Уз помоћ тог страног бога напашће најтврђа утврђења и указаће велику част онима који га буду прихватили. Њима ће дати власт над многима, и разделити земљу по одређеној цени.
40 А у време краја, јужни цар ће укрстити рогове с њим, али ће се северни цар оборити на њега са борбеним колима и коњаницима, и с многим лађама. Он ће упасти у земље и проћи кроз њих као поплава. 41 Упашће и у Дивну земљу и многе ће земље пасти. Ипак, његовој руци умаћи ће Едом, Моав и већи део Амонаца. 42 Он ће посегнути руком на земље; ни Египат му неће утећи. 43 Он ће се домоћи власти над ризницима злата и сребра и над свим драгоценостима Египта. Следиће га Лувимани и Кушани. 44 Међутим, узнемириће га вести са истока и са севера, па ће с великим гневом отићи да уништи и истреби многе. 45 Затим ће разапети шаторе – царске одаје, између мора и горе Свете дивоте. А кад му дође крај, нико му неће помоћи.
Ускрсење мртвих
12 У то време ће се појавити Михаило, велики кнез, бранитељ твог народа. То ће бити време невоље какве није било од кад народ постоји. У то време ће бити избављен твој народ, свако ко се нађе записан у Књизи. 2 Пробудиће се многи који почивају у праху земаљском, једни за вечни живот, а други за срамоту и вечни презир. 3 Тада ће разборити засјати као светлост с небеског свода, и они који многе воде к праведности, као звезде у веке векова. 4 А ти, Данило, држи у тајности ове речи и запечати ову књигу док не дође време краја. Многи ће ићи с једног краја на други, и знање ће се умножити.“
5 Ја, Данило, погледао сам и видео другу двојицу како стоје, један на једној обали реке, а други на другој обали. 6 Тада је неко рекао човеку обученом у ланену одећу, који је био изнад речне воде: „Када ће доћи крај тим чудесима?“
7 Тада сам чуо човека обученог у ланену одећу, оног што је био изнад речне воде. Он је подигао своју десну и леву руку према небу и заклео се оним који живи заувек: „За једно време, за два времена и пола времена[e] – када се оконча слом снаге светог народа – све ће се то завршити.“
8 Ја сам то чуо, али нисам разумео. Питао сам: „Господару мој, како ће се то завршити?“
9 Он је одговорио: „Иди сад, Данило, јер су те речи тајне и запечаћене до времена краја. 10 Многи ће се очистити, избелити и прекалити, а зли ће устрајати у злу. И ниједан од злих неће разумети, али ће разборити разумети.
11 Од часа кад се укине дневна жртва и постави се страшна гадост биће хиљаду две стотине деведесет дана. 12 Благо ономе ко истраје и дочека хиљаду три стотине тридесет пет дана.
13 А ти, настави до краја, па ћеш се одморити и примити свој део на крају дана̂.“
1 Ово је Господња реч која је дошла Осији, Веировом сину, у време Јудиних царева Озије, Јотама, Ахаза и Језекије, и у време израиљског цара Јеровоама, Јоасовог сина.
Осијина жена и деца
2 Господ је почео да говори преко Осије. Рекао је Осији: „Иди и ожени блудницу с децом блуда, јер је земља огрезла у блудништву, одметнула се од Господа.“ 3 И он је отишао и оженио Гомеру, ћерку Дивлаимову, а она је затруднела и родила му сина.
4 Господ му је рекао: „Назови га Језраел[f], јер ћу убрзо да казним Јујев дом због покоља Језраела. Окончаћу царство дома Израиљевог! 5 Тога дана сломићу лук Израиљев у долини језраелској.“
6 Она је поново затруднела и родила ћерку. И он му рече: „Назови је Ло-Рухама[g], јер се више нећу смиловати дому Израиљевом и сигурно им нећу опростити. 7 А на дом Јудин ћу се смиловати, спашћу их ја – Господ, њихов Бог – нећу да их спасем луком и мачем, битком, коњима и коњаницима.“
8 А када је одојила Ло-Рухаму затруднела је и родила сина. 9 Бог је рекао: „Назови га Ло-Ами[h], јер ви нисте мој народ и ја нисам ваш Бог.
10 Израиљци ће бити бројни као морски песак без мере и броја; а на месту где им се рекло: ’Ви нисте народ мој’, назваће се ’синовима живога Бога.’ 11 Сабраће се народ Јуде и народ Израиља заједно, па ће себи поставити једног главара. И отићи ће из земље јер ће онај дан бити велики за Језраел.
2 Реците својој браћи: ’Народе мој!’[i]; и својој сестри: ’Помилована!’[j]
Израиљ кажњен и обновљен
2 Парничите се са мајком својом!
Судите се, јер ми она више није жена,
а ја муж њен нисам.
Нек са лица свога скине своје блудништво
и своје прељубе са груди својих,
3 да је не бих скинуо,
голотињу њену разоткрио као на дан када се родила.
Претворићу је у пустињу,
претворићу је у земљу суву
и убити жеђу.
4 И нећу се смиловати на њену децу,
јер су копилад!
5 Њихова је мајка блудничила,
осрамотила се она што их је зачела.
Јер, рекла је: ’Идем ја за својим љубавницима,
за онима што ми храну и воду дају;
што ми дају вуну и лан, уље и пиће.’
6 Зато ћу, ево, да преградим њен пут трњем;
зидом ћу је обзидати да не нађе свој пут.
7 И она ће јурити за својим љубавницима,
али их неће стићи;
тражиће их, али их неће наћи.
Рећи ће:
’Отићи ћу, вратићу се своме првом мужу,
јер ми је било боље тада него сада.’
8 Она не зна да сам јој ја
дао жито и вино, уље и сребро;
ја сам јој умножио злато
што га је дала да слије Вала.
9 Зато ћу сада да узмем натраг своје жито у време жетве,
и своје вино у доба бербе;
склонићу своју вуну и свој лан,
чиме би покрила нагост њену.
10 Разоткрићу сада њену нагост
на очи њеним љубавницима
и из руку мојих је нико избавити неће.
11 Ућуткаћу све весеље
њених сабора, њених младина,
њених субота и свих њених празника.
12 Опустошићу њену лозу и њене смокве,
за које је рекла:
’То је плата моја коју су ми дали љубавници моји.’
Претворићу све то у шуму,
да их једу пољске звери.
13 Судићу јој ја због дана̂ Вала,
када им је палила тамјан;
када се нагиздала својим прстењем и накитом својим,
када је отишла за својим љубавницима,
а мене је заборавила
– говори Господ.
14 Зато ћу је, ево, намамити;
у пустињу одвешћу је
и благо јој говорити.
15 Вратићу јој ја оданде винограде њене
и долину Ахор[k] као врата наде.
Одазваће се она с оног места,
као кад је била млада
и као када је долазила из Египта.
16 Тога ћеш ме дана – говори Господ –
звати: ’Мужу мој’,
и нећеш ме више звати: ’Господару мој.[l]’
17 Уклонићу имена Вала из њених уста
да им име више никад не спомене.
18 Тога ћу дана за њих сачинити савез
са пољским зверима,
са небеским птицама и са гмизавцима.
Уклонићу лук, мач и битку из земље
и даћу им да безбрижно леже.
19 Верићу те довека са собом;
верићу те са собом у праведности и правди,
у милости и милосрђу.
20 Верићу те са собом у верности
и познаћеш Господа.
21 И ја ћу тога дана да послушам
– говори Господ –
да послушам небеса,
а она ће послушати земљу;
22 земља ће послушати жито
и ново вино и свеже уље.
А они ће послушати Језраел.
23 Посејаћу је за себе по земљи
и смиловаћу се Ло-Рухами[m],
а Ло-Амију[n] ћу рећи: ’Ти си мој народ’,
а он ће рећи мени: ’Мој Бог.’“
Осија се мири са женом
3 Господ ми је рекао: „Иди и воли поново жену коју воли други човек и која чини прељубу. Баш као што Господ воли израиљски народ, а они се окрећу другим боговима и воле идолске колаче од сувог грожђа.“
2 И ја сам је купио за петнаест сребрних шекела и за хомер[o] и по јечма. 3 Казао сам јој: „Остаћеш код мене много дана. Нећеш блудничити, нећеш спавати са другим мушкарцем, а и ја ћу такав према теби бити.“
4 Јер ће много дана израиљски народ остати без цара, остаће без главара, без жртве, без светог стуба, без ефода и кућних идола. 5 А после тога ће се вратити израиљски народ и тражиће Господа, свога Бога и свог цара Давида. Дрхтаће пред Господом и добротом његовом у последњим данима.
Оптужба против Израиља
4 Чујте реч Господњу, о, народе израиљски,
јер се Господ парничи
са становницима земље:
„Нема истине, нема милости
и нема богопознања у земљи.
2 Проклињање и обмањивање, убијање,
крађе и прељубе су прокуљали,
а крв се на крв пролива.
3 Зато ће земља да тугује,
свенуће свако у њој.
Угинуће звери пољске, небеске птице,
па и рибе у мору.
4 Ипак, нека се нико не парничи,
нико никога нека не прекорева,
јер народ је твој попут оних
који се буне против свештеника.
5 Посрнућеш дању
али ће и пророк заједно са тобом да посрне ноћу.
А и мајку твоју погубићу!
6 Погибе мој народ јер нема знања.
Зато што си ти одбацио знање
и ја ћу тебе да одбацим,
да ми више не будеш свештеник.
Заборавио си Закон Бога свога,
па ћу и ја да заборавим децу твоју.
7 И што их је више било,
грешили су више против мене;
срамотом ћу да заменим ја њихову славу.
8 Грехом мог народа се хране,
кривица њихова глад им разгаљује.
9 Народу ће бити као и свештеницима;
и ја ћу да му судим, да узвратим по његовим путевима
и по делима његовим.
10 Јешће они, али сити неће бити;
блудничили су, али се неће умножити
јер су Господу престали да служе.
11 Блудничење, вино и шира залуђују срце.
12 Са дрветом се својим саветује мој народ
и штап му његов савет даје!
Заведен је духом блудништва.
Блудничили су и отпали од Бога.
13 Жртвују на врх гора;
ка̂де по брдима
и испод храста, тополе и бреста
јер је тамо добар хлад.
А ћерке вам блудниче
и снахе вам прељубу чине.
14 Али нећу да судим вашим ћеркама
јер блудниче
и снахама вашим
јер чине прељубу.
Јер, сами се мушкарци одвајају са блудницама
и жртвују са храмским блудницама.
А народ који то не схвата биће упропашћен.
15 Ако ти блудничиш, о, Израиљу,
нека Јуда не сагреши!
Не идите у Галгал!
Не пењите се у Вет-Авен[p]
и не куните се: ’Тако ми живог Господа!’
16 Као јогунаста јуница
Израиљ је јогунаст.
Хоће ли их сада Господ водити
као јагње на пространо место?
17 Јефрем се удружио са идолима.
Прођи га се!
18 А када им понестане пића
они упорно блудниче,
а њихове старешине баш воле срамоту.
19 Ветар их је својим крилима сапео;
биће посрамљени због жртава својих.
Суд над Израиљем
5 Чујте ово, свештеници
и пази, доме Израиљев!
И ти, дворе царев, послушај,
јер ти је одређен суд,
јер сте били замка за Миспу
и мрежа разапета преко Тавора.
2 Огрезли су у клању, бунтовници,
и све сам их покарао.
3 Познајем ја Јефрема
и Израиљ од мене скривен није.
Јер ти сада блудничиш, Јефреме,
ти себе опогани, Израиљу!
4 Дела им њихова не пуштају
да се своме Богу врате,
јер им је у срцу дух блудништва
и Господа не познају.
5 Израиљу понос сведочи у лице,
па ће се и Израиљ и Јефрем спотакнути у својој кривици.
А и Јуда ће се спотакнути с њима.
6 Са стадима и крдима ће ићи
Господа да траже,
али га пронаћи неће
јер се он измакнуо од њих.
7 Господа су изневерили
јер су децу туђу изродили,
и сад ће их празник младина
појести све са имањем њиховим.
8 Дувајте у трубу у Гаваји,
затрубите у Рами,
вичите у Вет-Авену –
за тобом, о, Венијамине!
9 Јефрем ће постати пустош
на дан казне,
и ја племенима израиљским
откривам ствари поуздане.
10 Јудини су главари постали
као они што померају међу,
и ја ћу на њих као воду
да излијем јарост своју.
11 Јефрем је потлачен,
суд га је скршио
јер му је баш по вољи било да иде за идолима[q].
12 А ја сам Јефрему као мољац,
и као трулеж дому Јудином.
13 А када је Јефрем видео своју болест
и Јуда рану своју,
отишао је Јефрем Асирији
и послао по великог цара.
Али он не може да вас излечи,
он не може да исцели рану вашу.
14 Јер ја сам Јефрему попут лава
и Јуди сам попут лавића.
Ја, ја ћу да растргнем, да одјурим
и одвучем, и нико не може да избави!
15 Одјурићу, вратићу се на своје станиште
док не поднесу суд.[r]
И тражиће лице моје у невољи својој,
и тражиће ме жељно.“
Израиљ се не каје
6 „Дођите! Хајде да се вратимо Господу,
јер он нас је растргнуо,
и он ће нас излечити;
он нас је ударио,
и он ће нас превити!
2 Оживеће нас за пар дана,
а већ трећег ће нас дићи
да пред њиме ми живимо!
3 Хајде да га упознамо,
хајде да тежимо богопознању!
Он сигурно стиже као зора,
долази нам као киша, као позна киша[s] земљу што натапа.“
4 „Шта да ти радим, Јефреме?
Јудо, шта да ти радим?
Ваша је оданост ко облак јутарњи,
као роса рана нестаје.
5 Сећи ћу их у комаде преко пророка,
убићу их речима својих уста,
а прописи ће моји бити светло што се јавља.
6 Јер ја милосрђе хоћу, а не жртву;
богопознање, а не свеспалнице!
7 Попут Адама су савез прекршили.
О, како су ме издали!
8 Галад је град злочинаца крвавих трагова.
9 Дружина је свештеничка банда убица
што човека вреба.
Убијају на путу за Сихем,
грозоте су починили.
10 Видео сам страшне ствари у дому Израиљевом:
Јефрем тамо блудничи,
а Израиљ се опоганио.
11 Јудо, и за тебе је одређена жетва,
из изгнанства народ свој кад вратим.
7 Када бих да лечим Израиља,
открива се Јефремова кривица
и зло Самарије;
јер су превртљивци,
лопов проваљује
и банда је убица на улици.
2 А у срцу своме они и не мисле
да ја памтим сва злодела њина.
Сада су их окружила сва њихова дела,
ево их пред лицем мојим.
3 Злоделима цара разгаљују
и лажима својим главаре.
4 Сви су они прељубници,
као пећ су успламтела
коју пекар престаје да жари
од када је замесио тесто,
па докле му не ускисне од квасца.
5 На дан нашега цара
клонули су главари разгаљени вином
и он пружи своју руку подсмевачима.
6 Пришли су му и пламтели срцем
у својој обмани.
Спавала је као пекар јарост њина целе ноћи,
а ујутро се разгневила као пламен ватре.
7 Сви су они зажарени као пећ
и прогутаће своје судије;
падају сви њихови цареви,
а међу њима нема никог да позове мене.
8 Јефрем је са народима, себе је измешао.
Јефрем је постао погача неокренута.
9 Туђинци му снагу једу,
а он то и не зна;
седе косе посуше га,
а он то и не зна.
10 Израиљу понос сведочи у лице,
ал’ се не окрећу Господу, свом Богу;
и у свему томе
они га не траже.
11 А Јефрем је постао као голубица
лаковерна што разума нема!
Ено, зову Египат
и одлазе у Асирију.
12 Али када оду, над њима ћу да раширим своју мрежу.
Као птице небеске збацићу их,
казнићу их кад их чујем
у њиховом збору.
13 Јао њима, јер су од мене побегли!
Опустошиће јер су се против мене побунили.
Ја би да их откупим,
а они о мени лажи објављују.
14 Нису срцем вапили мени,
него су кукали на својим постељама.
Због жита и младог вина себе секу
и од мене се окрећу.
15 А ја сам их крепио, снажио им руке,
а они су ми зло мислили.
16 И они се нису окренули Вишњем;
постали су као лук лабави.
Пашће они од мача,
а њихове вође од горчине сопственог језика.
А то ће им у Египту бити на поругу.
Израиљ жање олују
8 Трубу на уста!
Ено лешинара над Домом Господњим
јер су прекршили мој савез,
побунили се против мог Закона.
2 Мени вапе:
’О, мој Боже!
Ми, Израиљ, знамо тебе!’
3 Али Израиљ је одбацио добро
и душман ће га прогонити.
4 Постављају цареве који нису моји,
постављају главаре које не познајем.
Од свог сребра и од злата свога
идоле су себи направили,
да би могли бити истребљени.
5 Самаријо, твоје је теле одбачено
јер се на њих мој гнев распалио.
Колико још нећете моћи да будете неокаљани?
6 Јер је од Израиља и та рукотворина,
ливац ју је излио и није Бог.
Зато ће се у парчиће претворити
теле Самарије.
7 Зато што су сејали ветар,
пожњеће олују.
Нема класа на том снопу,
неће бити брашна.
Можда роди за туђинце
који ће га прогутати.
8 Израиљ ће прогутати!
Они су сада међу народима
као крчаг безвредан који нико неће.
9 Јер су у Асирију отишли
попут дивљег магарца што се са̂м скита,
а Јефрем љубавнике плаћа.
10 Иако их и међу народима плаћа,
сада ћу их окупити
и за мало ће бити
под теретом цара и главара.
11 Јефрем је умножио жртвенике за грехе,
а за њега су они постали жртвеници греха.
12 Написао сам му много тога у своме Закону,
али за њега је то као нешто туђе.
13 За жртве, за приносе моје
они жртвују месо и једу га,
а Господу то није угодно.
Сада ће се опоменути њихове кривице
и казниће грехе њихове,
а они ће се вратити у Египат.
14 Заборавио је Израиљ Саздатеља свога
и саградио дворове,
а Јуда је умножио утврђене градове.
Ја ћу да пошаљем огањ на његове градове
и он ће да прождере његова утврђења.“
Казна за Израиљ
9 Израиљу, не радуј се!
Не ликуј као народи
јер си блудничио и отишао од Бога свога.
Заволео си зараду блудничку
са пшеничних гумна.
2 Гумно и винска каца их неће нахранити,
изневериће у њима шира.
3 Они неће остати у Господњој земљи.
Јефрем ће се вратити у Египат
и у Асирији ће јести нечисту храну.
4 Неће Господу изливати вино
и неће му бити угодне њихове жртве.
Биће им као хлеб жалости
и сви који га једу ће се онечистити.
Јер је њихов хлеб за њихову гушу
и неће ући у Дом Господњи.
5 Шта ћеш да радиш на дан одређеног празника,
на дан Господње светковине?
6 Јер, гле, побегли су од пропасти,
а Египат ће их окупити
и у Мемфису ће их сахранити.
Драгоцености њиховог сребра зарашће у коприву
и трње ће им бити у шаторима.
7 Дошли су дани казне!
Дошли су дани освете!
Нека зна Израиљ:
Пророк је луд
и суманут је човек духован,
од величине кривице твоје
и велике мржње.
8 Јефрем је са Богом мојим био стражар,
а пророк птичарева замка на свим његовим путевима.
Мржња је у Дому Бога његовога.
9 У покварености су огрезли
као у данима Гаваје.
Али сетиће се он кривице њихове
и казниће грехе њихове.
10 „У пустињи сам нашао Израиљ као грожђе;
као рани плод на тек стасалом смоквином стаблу
видео сам ваше претке.
И они су дошли у Вал-Фегор
и посветили се срамоти,
постали су попут гадости какве су волели.
11 Јефремова слава ће као птица да одлети –
нема рађања, нема трудноће, нема зачећа.
12 Јер ако и одгаје децу своју
ја ћу их оставити без иједног човека.
И још: јао њима,
када будем отишао од њих!
13 Јефрем је, колико видим, као Тир,
засађен на пашњаку.
Али Јефрем изводи убицама
своју децу.“
14 О, Господе, подај им,
ал’ шта да им даш?
Утробу која побацује
и груди усахле подај им.
15 „У Галгалу су сва њихова зла
и тамо их мрзим.
Због њихових злобних дела
истераћу их из свога Дома.
Више нећу да их волим.
Сви су њихови главари одметници.
16 Разорен је Јефрем,
корен му је сасушен
и плода неће имати.
А ако и нешто роди,
то предраго његове утробе ја ћу да погубим!“
17 Мој Бог ће их одбацити
јер га нису послушали,
па ће бити луталице међу народима.
10 Израиљ је био лоза разграната.
Рађао је плод за себе
и по обиљу својих плодова
умножавао жртвенике,
подизао је украшене свете стубове
према напретку своје земље.
2 Срце им је љигаво
и сада им следи казна од њега[t]:
разбиће им жртвенике
и поломиће им свете стубове.
3 Јер они сад говоре: „Немамо цара
јер се ни Господа не бојимо!
Јер, каква корист и од цара?“
4 Говоре бесмислице
док се куну лажно
и заветују се,
парнице се ко отровни коров шире
по браздама њихове њиве.
5 За телетом Вет-Авеновим
стрепе становници Самарије.
Жалиће за њим његов народ,
његови свештеници ће стрепети над њим,
јер је од њега отишла слава његова.
6 У Асирију ће га однети
на дар великом цару;
стид ће да спопадне Јефрема,
а Израиљ ће се застидети због намере своје.
7 Самарија ће се разорити
са све царем ко са трунком поврх воде.
8 Биће оборене узвишице Вет-Авена,
тај грех Израиља;
трње и коров ће покрити
њихове жртвенике,
а они ће рећи горама: „Прекријте нас“,
и бреговима: „Падните на нас.“
9 О, Израиљу, грешио си још од гавајских дана!
Онде су и остали.
Али, тамо у Гаваји,
неће ли рат захватити синове неправде?
10 Казнићу их кад ми је по вољи.
Окупиће се на њих народ да их окују
због њиховог двостукога греха.
11 Јефрем је укроћена јуница
која воли да врше.
Лепу ћу јој шију јармом украсити.
Ујармићу Јефрема,
ораће Јуда,
дрљаће Јаков.
12 Праведност сејте,
жањите милост
и тло неузорано орите!
Време је да Господа тражите,
док се не врати
и не да вам кишу праведности.
13 А ви сте опакост орали,
неправду пожњели
и плод лагања јели,
јер сте се у свој пут поуздали,
у ратнике своје многобројне.
14 Заориће се ратна вика у народу твоме,
сатрвена биће утврђења твоја сва;
као што је Салман сатро Вет-Арвел,
када је на дан боја мајка с децом на комаде била размрскана.
15 Ово ће ти учинити, о, Ветиљу,
због велике злобе твоје.
Када дан буде окончан,
окончаће и цар Израиља.
Божија љубав за Израиљ
11 „Волео сам Израиљ још док је дете био
и из Египта позвах сина свога.
2 Али што су их[u] више позивали,
од њих су више одлазили,
Валима су жртвовали,
идолима су ка̂дили.
3 Јефрема сам учио да хода,
ја сам их за руке прихватао.
Али они препознали нису
да сам ја тај што сам их лечио.
4 Спонама људским, везама љубави
ја сам их привлачио.
Био сам им као онај што им у устима жвале раслабљује.
Сагињао сам се да бих их хранио.
5 Неће се вратити у Египат,
него ће Асирца за цара имати
јер су одбили да се покају.
6 Витлаће им мач по градовима,
капије ће им разорити,
прождраће их због њихових сплетки.
7 Мој је народ одлучан да ме се одриче.
Зову га ка Вишњем,
ал’ га нико не узвиси.
8 О, Јефреме, како да те предам?
О, Израиљу, како да те изручим?
Како да те учиним ко Адму,
да те учиним ко Севојим?
Туче у мени срце моје,
разгорело се моје смиловање.
9 Пламен свога гнева нећу да излијем,
нећу опет Јефрема да затрем.
Јер, Бог ја јесам, нисам човек;
Светац међу вама
и у гневу нећу да вам дођем.
10 Они ће следити Господа
и као лав он ће да риче.
Зарикаће он,
задрхтаће и доћи ће они, деца са запада.
11 Задрхтаће и доћи као птица из Египта,
као голубица из земље асирске.
Даћу им да живе у кућама њиним
– говори Господ.
Израиљев грех
12 Јефрем ме је лажју окружио,
а обманом дом Израиљев.
Али Јуда још с Богом корача,
са светима остао је веран.“
12 Јефрем се ветром храни,
за источним ветром стално хрли.
Умножио је лаж и насиље.
Са Асиријом савез су склопили,
а уље се у Египат носи.
2 Господ се парничи са Јудом.
Јакова кажњава, узвратиће му по његовим путевима
и по делима његовим.
3 За пету је свога брата у утроби ухватио,
и са Богом се борио у мужевној снази својој.
4 Са Анђелом се борио и победио.
Плакао је, наклоност му је тражио
и у Ветиљу га је нашао.
И тамо му[v] је он говорио.
5 Он – Господ Бог над војскама –
Господ му је име за спомињање.
6 А ти, ти се врати своме Богу.
Верност и праведност чувај.
У свог Бога стално се поуздај.
7 У руци трговца теразије непоштене,
воли да закине.
8 Јефрем рече: „Обогатио сам се,
згрнуо сам себи благо.
И у свему моме труду
кривицу ми неће наћи а да је грех.“
9 „А ја, Господ, Бог твој ја сам био
још од земље египатске.
И опет ћу ти дати да у шаторима својим пребиваш
као у данима празника.
10 Пророцима сам се објавио
и виђења им умножио.
По пророцима сам поређења давао.“
11 Има ли зла у Галаду?
Баш су ништа сви који су у њему.
У Галгалу волове жртвују,
њихови су жртвеници гомиле камења по браздама њиве.
12 У земљу арамејску Јаков је побегао.
За жену је служио Израиљ
и за жену чувао је стада.
13 Господ је преко пророка извео Израиља из Египта
и чувао га је преко пророка.
14 А Јефрем га је горко раздраживао.
Крв што је проли на њему остаје.
Господ његов узвратиће му погрде његове.
Господњи гнев против Израиља
13 Страх је владао док је Јефрем говорио.
Уздигао се он у Израиљу,
али је згрешио због Вала и умро.
2 А и сада грехе множе
јер су себи излили идоле
од свог сребра и својом вештином.
Идоли су дело ливца, сви до једног!
И још за њих кажу:
„Људи који жртвују нека љубе телад!“
3 Биће зато ко јутарњи облак
и као роса рана што нестаје,
као плева с гумна олујом ношена
и дим из оџака.
4 „А ја сам био Господ,
Бог твој, још од земље египатске,
осим мене не знаш за друге богове.
Осим мене Спаситеља нема.
5 Ја сам тебе посматрао у пустињи,
у земљи сасушеној.
6 Наситили су се на пашњаку своме.
Наситили су се, срцем огордили
и зато ме заборавили.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.