Bible in 90 Days

Захтев за знаком

16 Неком приликом приступе Исусу фарисеји и садукеји. Искушавали су га тако што су од њега тражили да им да̂ знак с неба. ² Исус им је одговорио: „Кад падне вече, ви говорите: ’Биће ведро, јер је небо црвено.’ ³ А ујутро: ’Данас ће бити невреме, јер је небо црвено и мутно.’ Ви по изгледу неба знате да процените какво ће бити време, а нисте у стању да препознате знаке овога времена. ⁴ Зли и прељубнички нараштај тражи знак, али му се неће дати други знак, осим знака Јоне.“ Тада их је напустио и отишао.

Фарисејски и садукејски квасац

⁵ Ученици су отпловили на другу страну, али су заборавили да понесу хлеб. ⁶ Исус им рече: „Пазите и чувајте се фарисејског и садукејског квасца!“

⁷ А они су расправљали међу собом говорећи: „Ово је рекао, јер нисмо понели хлеб.“

⁸ Исус, схвативши то, рече им: „Маловерни, шта расправљате међу собом како немате хлеба? ⁹ Зар још увек не разумете и не сећате се оних пет хлебова на пет хиљада људи? Колико сте кошара преосталог хлеба сакупили? ¹⁰ А оних седам хлебова на четири хиљаде људи? Колико сте кошара преосталог хлеба сакупили? ¹¹ Па, како онда не разумете? Ја вам нисам говорио о хлебу него: ’Чувајте се фарисејског и садукејског квасца.’“ ¹² Тада су схватили да им није рекао да се чувају хлебног квасца, него учења фарисеја и садукеја.

Петар изјављује да Исус јесте Христос

¹³ Кад је Исус дошао у крајеве око Кесарије Филипове, упитао је своје ученике: „Шта говоре људи о Сину Човечијем? За кога га држе?“

¹⁴ Они му одговорише: „Једни кажу да је Јован Крститељ, други да је Илија; трећи кажу да је то Јеремија или један од пророка.“

¹⁵ Исус их упита: „А шта ви кажете: ко сам ја?“

¹⁶ Тада Симон Петар одговори: „Ти си Христос, Син Бога живога.“

¹⁷ А Исус му рече: „Благо теби, Симоне, сине Јонин, јер ти ово не откри твоје људско умовање, него Отац мој који је на небесима. ¹⁸ А ја ти кажем: ти си Петар, а на овој стени саградићу своју Цркву и врата Света мртвих неће је надвладати. ¹⁹ Теби ћу дати кључеве Царства небеског, па што пресудиш на земљи, биће пресуђено на небесима, и што разрешиш на земљи, биће разрешено на небесима.“ ²⁰ Тада је Исус заповедио својим ученицима да никоме не говоре да је Христос.

Исус наговештава своју смрт и ускрсење

²¹ Од тада је Исус почео да обзнањује својим ученицима да треба да иде у Јерусалим и много да пропати. Њега ће одбацити старешине, водећи свештеници и зналци Светог писма. Биће убијен, али ће ускрснути трећег дана. ²² Тада му је пришао Петар и почео да га прекорева: „Боже сачувај, Господе! То се теби неће догодити!“ ²³ Исус се окрете и рече Петру: „Одлази од мене, Сатано! Ти си ми замка на путу, јер твоје умовање није Божије, већ људско.“

Цена следбеништва

²⁴ Онда Исус рече својим ученицима: „Ко хоће да иде за мном, нека се одрекне себе самог и нека узме свој крст, па нека ме следи. ²⁵ Јер, ко хоће да спасе свој живот, изгубиће га, а ко изгуби свој живот ради мене, наћи ће га. ²⁶ Шта вреди човеку да задобије и сав свет, а животу свом науди? Или, шта човек може дати у замену за свој живот? ²⁷ Уистину, доћи ће Син Човечији у слави свога Оца и са анђелима његовим, те ће сваком узвратити по његовим делима. ²⁸ Заиста вам кажем: међу онима који стоје овде има неких који неће искусити смрт док не виде Сина Човечијег да долази са својим Царством.“

Исусово преображење

17 После шест дана Исус поведе са собом Петра, Јакова и његовог брата Јована и одведе их на високу гору, где су били сами, ² те се преобрази пред њима: лице му је засијало као сунце, а одећа му постаде блиставо бела као светлост. ³ Уто се пред њима појаве Мојсије и Илија, те су разговарали са њим.

⁴ Петар рече Исусу: „Господе, добро је за нас да смо овде! Ако хоћеш, направићу овде три сенице: једну теби, једну Мојсију и једну Илији.“ ⁵ Док је Петар још говорио, један светли облак их заклони и из облака се зачу глас: „Ово је Син мој вољени, који ми је по вољи! Њега слушајте!“ ⁶ Када су чули ово, ученици полегаше лицем окренути према земљи и силно се уплашише. ⁷ Исус им приђе, дотаче их и рече им: „Устаните, не бојте се!“ ⁸ Када су подигли поглед, нису видели никог другог осим самога Исуса.

⁹ Док су силазили са горе, Исус им заповеди: „Никоме не говорите о овом виђењу док Син Човечији не ускрсне из мртвих.“

¹⁰ Тада га запиташе ученици: „Зашто, дакле, зналци Светог писма кажу да прво Илија треба да дође?“ ¹¹ Он им одговори: „Илија ће заиста доћи и све обновити. ¹² Али ја вам кажем да је Илија већ дошао, али га нису препознали, него су учинили са њим шта су хтели. Тако исто и Син Човечији треба да претрпи од њих.“ ¹³ Тада су ученици разумели да им је то рекао о Јовану Крститељу.

Исус исцељује опседнутог дечака

¹⁴ Кад су дошли к народу, приступи му један човек и паде пред њим на колена. ¹⁵ Рече: „Господе, смилуј се на мога сина јер је месечар и страшно се мучи. Често пада у ватру и у воду. ¹⁶ Довео сам га твојим ученицима, али они нису могли да га излече.“

¹⁷ Исус им одговори: „О, неверни и изопачени роде, докле ћу још бити са вама?! Докле ћу вас још подносити? Доведите ми дечака овамо!“ ¹⁸ Исус запрети злом духу, те он изађе из дечака. Дечак оздрави истог часа.

¹⁹ Нешто касније, ученици насамо приступе Исусу и упитају га: „Зашто ми нисмо могли да истерамо злог духа?“ ²⁰ А он им рече: „Зато што имате мало вере. Заиста вам кажем, ако имате вере као зрно горушице, можете рећи овој гори: ’Премести се одавде онамо!’, она ће се заиста преместити и ништа вам неће бити немогуће. ²¹ А овај род истерује се само постом и молитвом.“^[a]

Исус поново говори о својој смрти

²² Враћајући се у Галилеју, Исус рече својим ученицима: „Син Човечији ће бити предат људима у руке ²³ и они ће га убити, али ће он ускрснути трећег дана.“ То их је дубоко ожалостило.

О давању храмског пореза

²⁴ Када су дошли у Кафарнаум, приступе Петру убирачи храмског пореза који је износио две драхме, па га упитају: „Зар ваш учитељ не плаћа две драхме?“ ²⁵ Петар одговори: „Плаћа.“ А кад је ушао у кућу, Исус га претекне: „Шта мислиш, Симоне? Од кога цареви убиру намет или порез? Од својих синова, или од туђих?“

²⁶ „Од туђих“ – одговори Петар. Исус му онда рече: „Дакле, синови су изузети. ²⁷ Ипак, да их не бисмо збуњивали, иди до мора, баци удицу и узми прву рибу која се упеца, па јој отвори уста. Ту ћеш наћи новчић од четири драхме. Узећеш га и дати им за мене и за себе.“

Ко је највећи?

18 Нешто касније, ученици приступише Исусу и упиташе га: „Ко је, дакле, највећи у Царству небеском?“ ² Исус дозва једно дете, постави га између њих ³ и рече: „Заиста вам кажем, ако се не промените изнутра и не постанете као деца, нећете ући у Царство небеско. ⁴ Ко се понизи као ово дете, тај је највећи у Царству небеском. ⁵ Ко прихвати једно такво дете у моје име, тај мене прихвата.

Исус упозорава на долазак искушења

⁶ А ко год наведе на грех једнога од таквих малих који верују у мене, боље би му било да о свој врат обеси велики воденични камен и да се утопи у дубини морској. ⁷ Тешко свету због искушења које наводе на грех. Наиме, искушења које наводе на грех морају доћи, али тешко човеку по коме таква искушења долазе. ⁸ Ако те твоја рука или нога наводи на грех, одсеци је и баци од себе, јер боље је да уђеш у живот обогаљен или хром, него да са обе руке или обе ноге будеш бачен у огањ вечни. ⁹ И ако те твоје око наводи на грех, извади га и баци од себе, јер је боље да уђеш у живот с једним оком, него да са оба ока будеш бачен у пакао огњени. ¹⁰ Пазите да не гледате презриво ни на једнога од ових малих, јер, кажем вам, њихови анђели на небу увек гледају лице Оца мојега који је на небесима. ¹¹ Јер је Син Човечији дошао да спасе што је изгубљено.

¹² Шта мислите? Ако неки човек има стотину оваца, а једна од њих залута, неће ли он оставити оних деведесет девет у брдима и поћи да тражи ону једну која је залутала? ¹³ И ако се деси да је нађе, заиста вам кажем, он ће се због ње радовати више него због оних деведесет девет које нису залутале. ¹⁴ Тако ни Отац ваш који је на небесима не жели да пропадне ни један од ових малих.

Шта са братом који греши?

¹⁵ Ако твој брат сагреши против тебе, иди к њему и укажи му на његов грех док си насамо са њим. Ако те послуша, задобио си брата. ¹⁶ А ако те не послуша, поведи са собом још једног или двојицу. ’Свака оптужба мора да се потврди само на основу изјаве два или три сведока.’ ¹⁷ А ако не послуша њих, реци цркви. А ако не послуша ни цркву, нека ти буде као многобожац и порезник.

¹⁸ Заиста вам кажем, ако шта пресудите на земљи, биће пресуђено на небу; а што разрешите на земљи, биће разрешено на небу. ¹⁹ Поново вам кажем, да ако се двојица од вас на земљи удруже у молитви и затраже било шта, даће им Отац мој који је на небесима. ²⁰ Јер где су двојица или тројица сабрана у моје име, и ја сам тамо међу њима.“

Прича о немилосрдном слузи

²¹ Тада му приступи Петар и упита га: „Колико пута треба да опростим своме брату који сагреши против мене? До седам пута?“

²² Исус му рече: „Кажем ти, не седам пута, него седамдесет пута седам.

²³ Зато је Царство небеско слично цару који је одлучио да сведе рачуне са својим слугама. ²⁴ Кад је почео да обрачунава, доведоше му једног човека који му је дуговао десет хиљада таланата. ²⁵ Будући да није могао да му плати, господар нареди да се продају у робље он, његова жена и деца и све што поседује, те да се дуг наплати.

²⁶ Слуга на то паде ничице на земљу и рече му: ’Имај стрпљења са мном и све ћу ти вратити.’ ²⁷ Господар се смилује на слугу, пусти га и опрости му дуг.

²⁸ Кад је тај исти слуга изашао, нашао је једног од својих пријатеља који је такође био слуга. Тај му је дуговао стотину сребрњака. Он га ухвати и поче да га дави, говорећи: ’Враћај што си дужан!’

²⁹ Његов друг падне пред њим, преклињући га: ’Буди стрпљив са мном и ја ћу ти вратити!’

³⁰ Али овај не хтеде, него оде и баци га у тамницу док не врати дуг. ³¹ Међутим, то су видели његови другови, слуге, који су се на то веома ожалостили. Отишли су и јавили господару све што се догодило.

³² Тада је господар поново позвао к себи тог слугу. Рекао му је: ’Зли слуго! Опростио сам ти сав онај дуг јер си ме молио. ³³ Није ли требало да се и ти смилујеш своме другу, као што сам се ја смиловао теби?’ ³⁴ Господар се разгневи, те га предаде мучитељима док му не врати сав дуг. ³⁵ Исто тако ће Отац мој који је на небесима, учинити с вама, ако сваки од вас од срца не опрости своме брату.“

Исус долази у сукоб са верским вођама

О разводу

19 Када је Исус завршио ове беседе, напустио је Галилеју и дошао у област Јудеје, с друге стране Јордана. ² Пратило га је велико мноштво народа. Он је онда излечио болесне у народу.

³ Тада му приступише неки фарисеји с намером да га искушају. Рекоше му: „Да ли је допуштено човеку да се разведе од своје жене из било каквог разлога?“ ⁴ Исус одговори: „Зар нисте читали да је Створитељ у почетку створио мушко и женско?“ ⁵ Уз то је рекао: „Стога ће човек оставити свога оца и своју мајку, те се приљубити уз своју жену, па ће двоје бити једно тело. ⁶ Тако нису више двоје, него једно тело. Дакле, што је Бог саставио, човек да не раставља!“ ⁷ А они му рекоше: „Зашто је онда Мојсије заповедио да муж да̂ својој жени потврду о разводу брака када се од ње разводи?“

⁸ Исус им одговори: „Мојсије вам је због тврдоће вашег срца допустио да се разводите од својих жена. Ипак, у почетку није било овако. ⁹ А ја вам кажем: ко се разведе од своје жене, осим због њеног блуда, и ожени се другом, тај чини прељубу.“ ¹⁰ Тада му рекоше његови ученици: „Ако тако стоје ствари између мужа и жене, онда је боље не женити се.“ ¹¹ Исус им одговори: „Не могу то сви разумети, него само они којима је дано. ¹² Има, наиме, неспособних за брак, јер су рођени са телесном маном. Има, опет, и таквих који су неспособни за брак, јер су их људи осакатили. А има и таквих који су сами себе лишили брачног живота, због Царства небеског. Ко може да прихвати, нека прихвати.“

Исус благосиља децу

¹³ Тада су му довели децу да би положио руке на њих и помолио се за њих, али су им ученици бранили. ¹⁴ Исус рече: „Пустите децу и не спречавајте их да долазе к мени, јер таквима припада Царство небеско!“ ¹⁵ Исус положи руке на њих па оде оданде.

Богати младић

¹⁶ Уто му приступи неки човек и рече: „Учитељу, какво добро треба да чиним да бих имао вечни живот?“ ¹⁷ Исус му одговори: „Зашто ме питаш шта је добро? Само је Један добар. Ако хоћеш да уђеш у живот, држи заповести.“

¹⁸ Човек га упита: „А које?“ Исус му одговори: „Не убиј, не чини прељубе, не кради, не сведочи лажно, ¹⁹ поштуј свога оца и мајку, и воли ближњега свога као самога себе.“ ²⁰ Младић му рече: „Све сам то извршавао. Шта ми још недостаје?“

²¹ Исус му одговори: „Ако хоћеш да будеш савршен, онда иди и продај све што имаш, па раздели то сиромасима и имаћеш благо на небесима. Онда дођи и следи ме.“

²² Када је то младић чуо, отишао је жалостан, јер је имао велики иметак.

²³ Исус рече својим ученицима: „Заиста вам кажем да је богаташу тешко ући у Царство небеско! ²⁴ Још вам кажем да је лакше камили да прође кроз иглене уши, него богаташу да уђе у Царство Божије.“

²⁵ Када су ученици чули ово, запањише се и рекоше: „Ко се онда може спасти?“

²⁶ Исус их погледа па им рече: „За људе је ово немогуће, али је за Бога све могуће.“

²⁷ Тада му Петар рече: „Ево, ми смо све оставили и кренули за тобом. Шта ћемо, дакле, добити за то?“

²⁸ А Исус им рече: „Заиста вам кажем: долази дан свеопште обнове када ће Син Човечији сести на престо своје славе. Тада ћете ви који ме следите и сами сести на дванаест престола и судити над дванаест племена Израиљевих. ²⁹ И свако ко због мене остави куће, или браћу, или сестре, или оца, или мајку, или жену, или децу, или њиве, примиће стоструко и баштиниће вечни живот. ³⁰ Али ће многи први бити последњи, и последњи – први.

Исус приповеда параболу о једнако плаћеним радницима

20 Царство небеско је слично домаћину који је у рану зору отишао да унајми раднике за свој виноград. ² Погодио се са њима да раде за један сребрњак на дан и послао их у свој виноград.

³ Око девет сати ујутро је поново отишао и видео друге како стоје на тргу беспослени, ⁴ па и њима рече: ’Идите и ви у виноград, па ћу вам платити што буде право.’ ⁵ Они одоше. Отишао је поново око подне и око три по подне и учинио исто тако. ⁶ Изашавши око пет по подне, нашао је неке друге како стоје на тргу, па их је упитао: ’Зашто стојите овде цели дан беспослени?’

⁷ Они му одговорише: ’Нико нас није унајмио.’ Домаћин и њима рече: ’Идите и ви у мој виноград.’

⁸ Кад је пало вече, господар винограда рече своме управитељу: ’Позови раднике и плати им, почевши од оних који су дошли последњи, па до оних који су дошли први.’

⁹ Кад су дошли они који су радили од пет сати по подне, добили су по један сребрњак. ¹⁰ Када су дошли они који су први почели да раде, помислили су да ће примити више. Али и они су примили по један сребрњак. ¹¹ Примивши своје, почели су да гунђају против домаћина. ¹² Говорили су: ’Ови који су дошли последњи радили су само један сат, а ти си их изједначио са нама који смо подносили тежину дневног посла и жегу.’

¹³ А господар одговори једном од њих: ’Пријатељу, ја ти не чиним неправду. Ниси ли се погодио са мном за сребрњак? ¹⁴ Узми своје па иди. А ја хоћу да дам овом последњем као и теби. ¹⁵ Зар ја немам право да располажем својим новцем како хоћу? Или ти је око завидно зато што сам ја добар?’

¹⁶ Тако ће последњи бити први, и први – последњи.“

Исус трећи пут предсказује своју смрт и ускрсење

¹⁷ Док се Исус успињао према Јерусалиму, узео је Дванаесторицу ученика насамо, и путем им рекао: ¹⁸ „Ево, пењемо се према Јерусалиму и Син Човечији ће бити предан водећим свештеницима и зналцима Светог писма, и они ће га осудити на смрт. ¹⁹ Затим ће га изручити незнабошцима да му се ругају, и да га избичују и разапну, али ће он трећег дана ускрснути.“

Молба Јаковљеве и Јованове мајке

²⁰ Тада му приступи мајка синова Заведејевих са синовима и паде ничице да затражи нешто од њега. ²¹ Исус је упита: „Шта желиш?“ Она му рече: „Одреди да ова моја два сина у твоме Царству седну поред тебе, један здесна, а други слева.“ ²² Исус одговори: „Не знате шта тражите. Можете ли пити чашу коју ћу ја испити?“ „Можемо!“ – одговорише му они.

²³ Исус им узврати: „Чашу ћете испити, али ко ће седети мени здесна и слева, то ја нисам овлаштен да дам. То је за оне којима је то мој Отац наменио.“

²⁴ Када су то чула остала десеторица, разљутише се на два брата. ²⁵ Исус их онда све дозва и рече им: „Ви знате да владари владају народима и да их њихови великаши држе под влашћу. ²⁶ Тако нешто неће бити међу вама! Него, ко хоће међу вама да буде велик, нека вам буде слуга, ²⁷ и ко хоће међу вама да буде први, нека вам буде слуга. ²⁸ Тако ни Син Човечији није дошао да му служе, него да служи и да свој живот да̂ као откупнину за многе.“

Два јерихонска слепца

²⁹ Кад су излазили из Јерихона, пође за њим силан народ. ³⁰ Уто, два слепца која су седела крај пута, чувши да Исус пролази, повикаше: „Смилуј се на нас, Господе, Сине Давидов!“

³¹ Народ их је ућуткивао, али они још јаче повикаше: „Смилуј се на нас, Господе, Сине Давидов!“ ³² Исус стаде, позва их и рече: „Шта желите да вам учиним?“

³³ Они му рекоше: „Господе, дај да прогледамо!“ ³⁴ Исус се сажали на њих, дотаче њихове очи и они одмах прогледаше. Потом су кренули за њим.

Исус улази у Јерусалим на магарцу

21 А када су се приближили Јерусалиму и дошли у Витфагу на Маслинској гори, Исус је послао двојицу ученика, ² рекавши им: „Идите у село које је пред вама и одмах ћете наћи привезану магарицу и магаре с њом. Одвежите их и доведите к мени. ³ А ако вам ко што каже, ви реците да су потребни Господу. Одмах ће их послати.“

⁴ Ово се догодило да би се испунило што је било речено преко пророка:

⁶ Ученици одоше и учинише како им је Исус наложио. ⁷ Довели су магарицу и магаре и ставили на њих одећу, па је Исус узјахао. ⁸ Многи је народ простро своју одећу по путу, док су други резали гране са дрвећа и простирали их по путу. ⁹ Људи који су ишли испред Исуса узвикивали су:

¹⁰ Кад је Исус ушао у Јерусалим, сав град се ускомешао, говорећи: „Ко је овај?“

¹¹ А народ је одговарао: „То је пророк Исус из Назарета галилејског.“

Исус истерује трговце из храма

¹² Исус је потом ушао у храм и истерао све оне који су продавали и куповали у храму, и испревртао столове мењачима новца и тезге продавцима голубова.

¹³ Исус им је рекао: „Написано је: ’Мој Дом ће се звати „Дом за молитву“’, а ви од њега правите разбојничку пећину!“

¹⁴ Тада су му у храму приступили слепи и хроми и Исус их је излечио. ¹⁵ А кад су водећи свештеници и зналци Светог писма видели чуда која је учинио, те децу у храму где узвикују: „Осана Сину Давидову“, разљутили су се.

¹⁶ И рекоше: „Чујеш ли шта они говоре?“ Исус им одговори: „Да. Зар нисте читали:

¹⁷ Он их је онда оставио и отишао ван града у Витанију, где је провео ноћ.

Неплодна смоква

¹⁸ Ујутро, док се враћао у град, Исус је огладнео. ¹⁹ Видео је једну смокву крај пута па је дошао до ње, а како ништа није нашао на њој осим лишћа, рече: „Никада више да не буде плода на теби!“ И смоква се одмах осуши. ²⁰ Када су то ученици видели, зачудили су се и рекли: „Како се смоква одмах осушила?“

²¹ Исус им одговори: „Заиста вам кажем, ако имате вере и не посумњате, чинићете ово не само са смоквом, него ако и овој гори кажете: ’Дигни се и баци се у море!’, то ће се и догодити. ²² Ако верујете, примићете што год затражите у молитви.“

Одакле Исусу власт?

²³ Исус је ушао у храм и док је поучавао народ, приступише му водећи свештеници и старешине, па га упиташе: „У чије име чиниш ово? Ко те је овластио за то?“ ²⁴ Исус им одговори: „Поставићу и ја вама једно питање и ако ми одговорите, одговорићу и ја вама одакле ми власт да чиним ова дела. ²⁵ Одакле је Јован добио право да крштава? С неба или од људи?“ Они су умовали међу собом и говорили: „Ако кажемо ’од Бога’, рећи ће нам: ’Зашто му онда нисте веровали?’ ²⁶ А ако кажемо ’од човека’, страх нас је људи, јер сви сматрају да је Јован пророк.“ ²⁷ Они одговорише Исусу: „Не знамо.“ Исус им одговори: „Ни ја вама нећу рећи у чије име чиним ово.“

Прича о два сина

²⁸ „Шта мислите? Неки човек је имао два сина. Он приђе првом и рече му: ’Дете, иди данас и ради у винограду!’

²⁹ Он одговори: ’Нећу!’, али се касније предомисли и оде.

³⁰ Отац приђе и другом сину и рече му исто. Овај одговори: ’Свакако, господару!’, и не оде.

³¹ Који је од ове двојице поступио по очевој вољи?“

Они рекоше: „Први.“

Исус им онда рече: „Заиста вам кажем да ће порезници и блуднице ући у Царство Божије пре него ви! ³² Јер Јован је дошао к вама да вам покаже пут праведности, али му нисте поверовали. А порезници и блуднице су му поверовали. Ви сте то видели, али нисте променили мишљење да му поверујете.

Прича о злим виноградарима

³³ Послушајте другу причу. Био неки домаћин који је посадио виноград, оградио га оградом, ископао у њему јаму за муљање грожђа, и саградио кулу. Онда је виноград изнајмио виноградарима и отпутовао. ³⁴ Када се приближило време да виноград роди, домаћин пошаље слуге да узму његов део рода од виноградара.

³⁵ Али, виноградари ухвате његове слуге, те једног претуку, другог убију, а трећег каменују. ³⁶ Домаћин пошаље друге слуге, више него први пут, али виноградари и са овима поступе једнако. ³⁷ Напослетку, домаћин пошаље виноградарима свога сина мислећи: ’Мог сина ће поштовати.’

³⁸ Али виноградари, када видеше сина, рекоше међу собом: ’Ово је наследник. Хајде да га убијемо па ћемо имати његово наследство!’ ³⁹ Затим га ухватише, избацише из винограда и убише.

⁴⁰ Када, дакле, дође власник винограда, шта ће учинити оним виноградарима?“ ⁴¹ Они му одговорише: „Злочинце ће побити без милости, а виноград ће изнајмити другим виноградарима који ће му давати урод у време када дозри.“

⁴² Исус им рече: „Зар никада нисте читали у Писму:

⁴³ Зато вам кажем да ће вам се одузети Царство Божије и даће се народу који доноси род. ⁴⁴ И ко падне на овај камен, разбиће се, а на кога он падне, здробиће га.“

⁴⁵ Када су водећи свештеници и фарисеји чули ову причу, схватили су да то он о њима говори. ⁴⁶ И гледали су да га ухвате, али су се бојали народа који га је сматрао пророком.

Прича о свадбеној гозби

22 Исус им је поново говорио у причама. Рекао је: ² „Царство небеско је слично неком цару који је приредио свадбу за свога сина. ³ Онда је послао своје слуге да позову званице на свадбу, али нико није хтео да дође.

⁴ Цар је изнова послао своје слуге, рекавши: ’Реците званицама: „Ево, приправио сам трпезу. Заклао сам своје волове, товљене јунце и све је приправљено. Дођите на свадбу!“’

⁵ Али званице не марећи одоше: један на своју њиву, други за својом трговином. ⁶ Остали су ухватили цареве слуге, злостављали их и побили. ⁷ Цар се на то разбеснео, послао своју војску, те побио оне убице, а њихов град спалио.

⁸ Затим је цар рекао својим слугама: ’Свадба је, ево, приређена, али званице нису биле достојне. ⁹ Стога, идите на раскршћа, и кога год нађете, позовите на свадбу!’ ¹⁰ Слуге изађоше на путеве и сакупише све које су нашли, зле и добре, тако да је свадбена дворана била пуна гостију.

¹¹ Кад је цар ушао да види званице, угледао је једног човека који није био свечано одевен за свадбу. ¹² Цар му рече: ’Пријатељу, како си ушао овамо а ниси одевен како приличи за свадбу?’ Човек занеми.

¹³ Тада цар рече својим слугама: ’Свежите му ноге и руке па га избаците у таму најкрајњу.’ Онде ће бити плач и шкргут зуба. ¹⁴ Много је званих, али је мало изабраних.“

Порез цару

¹⁵ Тада су фарисеји отишли и на свом Већу сковали план како да Исуса ухвате у речи. ¹⁶ Потом су послали своје ученике и иродовце који му рекоше: „Учитељу, знамо да говориш истину и да по истини учиш о путу Божијем, да никоме не угађаш, јер не правиш разлике међу људима. ¹⁷ Реци нам шта мислиш: да ли је допуштено давати порез цару или не?“

¹⁸ Исус је прозрео њихову опакост, па је рекао: „Зашто ме искушавате, лицемери? ¹⁹ Покажите ми новац за плаћање пореза!“ Дали су му сребрњак. ²⁰ Исус их упита: „Чији је ово лик и натпис?“ ²¹ Они одговоре: „Царев^[c].“ „Онда, дајте цару царево, а Богу Божије.“ ²² Када су чули ово, задивили су се, па су га оставили и отишли.

О ускрсу мртвих

²³ Истог дана приступе му и садукеји, који говоре да нема ускрсења, ²⁴ и упитају га: „Учитељу, Мојсије је рекао: ’Ако неки човек умре и иза себе остави жену, а нема деце, онда нека се његов брат ожени удовицом и подигне потомство своме брату.’ ²⁵ Било тако у нас седморо браће. Први се оженио и умро, па како није имао потомства, његова жена остане његовом брату. ²⁶ Исто је било и са другим и трећим, и тако све до седмога. ²⁷ На крају умре и жена. ²⁸ Кад приликом ускрсења буду ускрсли, коме ће, дакле, припасти жена, будући да су сва седморица била њоме ожењена?“

²⁹ Исус им одговори: „У заблуди сте, јер не познајете ни Писмо ни силу Божију. ³⁰ Јер кад наступи ускрсење, људи се неће ни женити ни удавати, него ће бити као анђели на небу. ³¹ А што се тиче ускрса из мртвих, зар нисте читали шта је рекао Бог? ³² ’Ја сам Бог Авра̂мов, Бог Исаков и Бог Јаковљев.’ Он није Бог мртвих, него живих.“

³³ Када је мноштво то чуло, било је задивљено његовим учењем.

Највећа заповест

³⁴ Када су фарисеји видели да је Исус ућуткао садукеје, окупише се, ³⁵ а један од њих, зналац Светог писма, упита га, с намером да га искуша: ³⁶ „Учитељу, која је заповест највећа у Закону?“ ³⁷ Исус му одговори: „Воли Господа, Бога свога, свим срцем својим, свом душом својом и свим умом својим.’ ³⁸ Ово је највећа и најважнија заповест. ³⁹ Друга је једнако важна: ’Воли ближњега свога као самога себе. ⁴⁰ На овим двема заповестима почива сав Закон и Пророци.“

Христос – Давидов Син и Господ

⁴¹ Када су се фарисеји окупили, Исус их упита: ⁴² „Шта мислите о Христу? Чији је он син?“

Они му одговоре: „Давидов.“

⁴³ Он их упита: „Како га онда Давид, посредством Духа, назива Господом кад говори:

⁴⁵ Дакле, ако га Давид назива Господом, како онда може да буде његов син?“

⁴⁶ Нико није могао да му одговори ни речи, и нико се од тада није усудио да га пита било шта.

Против лицемерства фарисеја и зналаца Светога писма

23 Тада Исус рече народу и својим ученицима: ² „Зналци Светог писма и фарисеји су засели на Мојсијеву столицу. ³ Све што вам кажу, ви то чините и следите, али се не поводите за оним што раде, јер они једно говоре, а друго раде. ⁴ Они везују и товаре тешка бремена људима на плећа, а сами неће ни прстом да мрдну да би их покренули.

⁵ Сва своја дела чине да би их људи видели: проширују своје молитвене записе и продужују ресе на одећи. ⁶ Воле прочеља на гозбама и предња места у синагогама, ⁷ да их људи поздрављају на трговима и да их ословљавају са ’Учитељу!’

⁸ А ви се немојте ословљавати са ’учитељу!’, јер само је један ваш Учитељ, а ви сте сви браћа. ⁹ И никога на земљи не ословљавајте са ’Оче!’, јер само је један ваш Отац – онај који је на небу. ¹⁰ Нити зовите кога вођом, јер само је један ваш вођа – Христос. ¹¹ Највећи међу вама нека вам буде слуга. ¹² Ко самог себе узвисује, биће понижен, а ко себе унизи, биће узвишен.

¹³ Јао вама, зналци Светог писма и фарисеји! Лицемери! Ви закључавате Царство Божије пред људима; сами не улазите, нити дајете да уђу они који би хтели^[d]. ¹⁴ Јао вама, зналци Светога писма и фарисеји! Лицемери! Удовице лишавате имовине, а молите се дуго да бисте оставили добар утисак на људе. Зато ћете бити строже осуђени.

¹⁵ Јао вама, зналци Светога писма и фарисеји! Лицемери! Путујете морем и копном да учините некога својим следбеником. А када он то постане, онда га начините сином пакленим двапут горим од себе.

¹⁶ Јао вама, слепе вође! Ви кажете: ’Ко се закуне храмом, то га не обавезује ни на шта, а ко се закуне златом које припада храму, обавезан је да одржи заклетву.’ ¹⁷ Будале и слепци! Па шта је веће: злато или храм који посвећује злато? ¹⁸ Такође кажете: ’Ко се закуне жртвеником, то га не обавезује ни на шта, а ко се закуне даром који је на жртвенику, обавезан је да одржи заклетву.’ ¹⁹ Слепци! Па шта је веће? Дар или жртвеник који посвећује дар? ²⁰ Ко се, дакле, закуне жртвеником, куне се њиме и свиме што је на њему. ²¹ И ко се закуне храмом, куне се њиме и оним који пребива у њему. ²² И ко се закуне небом, куне се Божијим престолом и оним који седи на њему.

²³ Јао вама, зналци Светога писма и фарисеји! Лицемери! Дајете десетак од нане, копра и кима, а пропуштате оно што је претежније у Закону – правду, милосрђе и веру. Ово је требало чинити, а оно не пропуштати. ²⁴ Слепе вође, ви процеђујете пиће кад вам комарац упадне у чашу, а камилу гутате!

²⁵ Јао вама, зналци Светога писма и фарисеји! Лицемери! Чистите чашу и зделу споља, а изнутра су пуне грабежи и раскалашности. ²⁶ Фарисеју слепи! Очисти најпре чашу изнутра, да би и њена спољашњост била чиста.

²⁷ Јао вама, зналци Светога писма и фарисеји! Лицемери! Ви сте као гробови окречени у бело. Споља изгледају лепи, а изнутра су пуни мртвачких костију и свакакве нечистоће. ²⁸ Тако и ви наоко изгледате људима праведни, а изнутра сте пуни лицемерја и безакоња.

²⁹ Јао вама, зналци Светога писма и фарисеји! Лицемери! Ви подижете споменике пророцима и украшавате гробове праведника ³⁰ и говорите: ’Да смо ми живели у време наших предака, ми не бисмо учествовали у проливању крви пророчке.’ ³¹ Тако сами сведочите против себе да сте потомци оних који су побили пророке. ³² Довршите само оно што ваши преци започеше!

³³ Змије! Породе отровни! Како ћете побећи од казне којом сте осуђени на пакао? ³⁴ Стога, ево, ја вам шаљем пророке, мудраце и зналце Светога писма. Неке од њих ћете побити и разапети, а неке ћете бичевати по вашим синагогама и терати из ваших градова. ³⁵ Тако ће на вас доћи казна за сву праведничку крв проливену на земљи, од крви Авеља праведника до Захарије сина Варахијина, кога сте убили између храма и жртвеника. ³⁶ Заиста вам кажем, све ће ово доћи на овај нараштај.

Тужбалица над Јерусалимом

³⁷ Јерусалиме, Јерусалиме, ти што убијаш пророке и каменујеш оне који су послани к теби, колико пута сам хтео да скупим твоју децу, као што квочка скупља своје пилиће под крила, али ви нисте хтели. ³⁸ Ево, кућа вам се оставља пустом. ³⁹ А ја вам кажем да ме нећете видети док не кажете: ’Благословен онај који долази у име Господње!’“

Исус поучава на Маслинској гори

Исус говори о рушењу храма

24 Исус је изашао из храма, и док је одлазио, приступе му његови ученици да му покажу храмске зграде. ² Исус им одговори: „Видите ли све ово? Заиста вам кажем да неће овде остати ни камен на камену, који се неће порушити.“

³ Касније, док је Исус седео на Маслинској гори, приступише му његови ученици насамо и упиташе га: „Реци нам, када ће се ово догодити и шта ће бити знак твога доласка и свршетка света?“

⁴ Исус им одговори: „Пазите да вас ко не заведе! ⁵ Многи ће доћи у моје име говорећи: ’Ја сам Христос!’, те ће многе завести. ⁶ Чућете за ратове и за гласине о ратовима. Не плашите се, јер све то мора да се догоди, али то још није крај. ⁷ Подићи ће се народ на народ и царство на царство; биће глади и земљотреса по разним местима. ⁸ Све ово је тек почетак невоља.

⁹ Тада ће вас предавати на муке и убијати вас. Сви народи ће вас омрзнути ради мог имена. ¹⁰ И многи ће тада одступити од вере: издаваће један другога и мрзети се међу собом. ¹¹ Појавиће се и многи лажни пророци и завешће многе.

¹² Безакоње ће узети маха и услед тога ће охладнети љубав многих. ¹³ А ко истраје до краја, биће спасен. ¹⁴ И Радосна вест о Царству ће се проповедати по целом свету за сведочанство свим народима. Тада ће доћи крај.

¹⁵ А кад видите да ’страшно богохулство’ о коме говори пророк Данило, стоји на светом месту – ко чита нека разуме! – ¹⁶ тада становници Јудеје нека беже у брда. ¹⁷ Ко се нађе на крову нека не силази да узме што из куће, ¹⁸ и ко се нађе у пољу нека се не враћа да узме свој огртач. ¹⁹ Јао трудницама и дојиљама у те дане! ²⁰ Молите се да ваше бежање не догоди у зиму или у суботу. ²¹ Јер ће тада настати велика невоља какве није било од почетка света, па до данас, нити ће је више бити. ²² И ако се број тих дана не би скратио, нико се не би спасао; али због изабраних ти ће се дани скратити.

Исус говори о свом повратку

²³ Ако вам тада неко каже: ’Ево, Христос је овде!’ или: ’Онде је!’, не верујте! ²⁴ Јер ће се појавити лажни Христоси и лажни пророци и учиниће велике знакове и чуда, да заведу, ако је могуће, и изабране. ²⁵ Ево, казао сам вам унапред.

²⁶ Дакле, ако вам кажу: ’Ено га у пустињи!’, не излазите. Или: ’Ево га у тајним одајама!’, не верујте. ²⁷ Јер као што муња севне с истока и засветли све до запада, тако ће бити и са доласком Сина Човечијег. ²⁸ Где буде лешине, тамо ће се и лешинари окупљати.

²⁹ А одмах након невоље тих дана

³⁰ И тада ће се на небу појавити знак Сина Човечијег, и сва ће племена на земљи закукати и угледати Сина Човечијег како долази на облацима небеским са силом и великом славом. ³¹ А на глас велике трубе, он ће послати своје анђеле да саберу његове изабране са четири стране света, с краја на крај неба.

Поука о смокви

³² Поучите се на примеру смокве. Када њена грана омекша и лишће потера, тада знате да је лето на прагу. ³³ Тако и ви, кад видите све ово, знајте да је он близу, пред вратима. ³⁴ Заиста вам кажем да овај нараштај неће проћи док се све ово не догоди. ³⁵ Небо и земља ће проћи, али моје речи неће проћи.

Незнани дан и час

³⁶ А који је то дан и час, то нико не зна, ни анђели на небу, па ни са̂м Син, већ само Отац. ³⁷ Јер, као што је било у време Нојево, тако ће бити и са доласком Сина Човечијег. ³⁸ Наиме, као што су у оне дане, пре потопа, људи јели и пили, женили се и удавали, до дана када је Ноје ушао у пловило, ³⁹ и нису увидели све док није дошао потоп и све их однео, тако ће бити и са доласком Сина Човечијег. ⁴⁰ Тада ће двојица бити на њиви; један ће бити узет, а други остављен. ⁴¹ И две ће млети жито на жрвњу; једна ће бити узета, а друга остављена.

⁴² Бдите, стога, јер не знате у који дан ваш Господ долази. ⁴³ Ово знајте: ако би домаћин знао у који ноћни час ће лопов доћи, бдео би и не би дозволио да му провали у кућу. ⁴⁴ Зато и ви будите спремни, јер ће Син Човечији доћи у час када не мислите.

⁴⁵ Ко је, дакле, верни и мудри слуга, кога је Господар поставио над својим домаћинством да сваком даје храну на време? ⁴⁶ Блажен је онај слуга кога Господар, када дође, затекне да овако ради. ⁴⁷ Заиста вам кажем да ће му поверити управу над целим својим имањем. ⁴⁸ Али ако неваљали слуга каже: ’Мој Господар се задржао на путу’, ⁴⁹ па почне да туче своје другове у служби, да једе и опија се са пијаницама, ⁵⁰ доћи ће Господар ових слугу у дан у који га не очекује, ⁵¹ те ће га посећи и одредити му место међу лицемерима. Тамо ће бити плач и шкргут зуба.

Прича о десет девојака

25 Тада ће Царство небеско бити као десет девојака, које узеше своје светиљке и изађоше у сусрет младожењи. ² Пет од њих било је неразумно, а пет мудро. ³ Неразумне, наиме, узевши своје светиљке нису понеле са собом уље; ⁴ мудре су, пак, у својим светиљкама понеле уље. ⁵ Како је младожења окаснио, оне су све задремале и заспале.

⁶ О поноћи наста вика: ’Ево младожење! Изађите му у сусрет!’

⁷ Тада оне девојке устадоше и уредише своје светиљке. ⁸ Неразумне рекоше мудрима: ’Дајте нам од свога уља, јер нам се светиљке гасе.’ ⁹ Мудре девојке им одговорише: ’Да не би мањкало и нама и вама, боље идите трговцима и купите себи.’

¹⁰ Кад су неразумне отишле да купе уље, стиже младожења и ове које су биле спремне уђу са младожењом на свадбу, а врата се затворе.

¹¹ Касније дођу и неразумне девојке, говорећи: ’Господару, господару, отвори нам!’

¹² Младожења им одговори: ’Заиста вам кажем, не познајем вас.’

¹³ Бдите стога, јер не знате ни дана ни часа када ће Син Човечији доћи.

Прича о талантима

¹⁴ То је као кад је човек, полазећи на пут, позвао своје слуге и предао им своје имање. ¹⁵ Тако је једном дао пет таланата, другом два, а трећем један; свакоме према његовој способности, па отпутовао. ¹⁶ Онај што је примио пет таланата одмах оде, послова с њима, те заради других пет. ¹⁷ Исто тако је и онај са два таланата зарадио друга два. ¹⁸ А онај који је добио један таланат, оде, ископа јаму у земљи, те сакрије новац свога господара.

¹⁹ После дужег времена, врати се господар оних слугу и почне да своди рачуне са њима. ²⁰ Тада приступи онај слуга који је добио пет таланата и донесе других пет, говорећи: ’Господару, дао си ми пет таланата, и ја сам, ево, зарадио и других пет.’

²¹ Господар му рече: ’Одлично, добри и верни слуго! Пошто си био веран у малим стварима, поверићу ти много више. Уђи и провесели се са својим господарем!’

²² Приступи други слуга, па рече: ’Господару, дао си ми два таланта, а ја сам, ево, зарадио друга два.’

²³ Господар му рече: ’Врло добро, ваљани и верни слуго! Пошто си био веран у малим стварима, поверићу ти много више. Уђи и провесели се са својим господарем!’

²⁴ Приступи и онај који је добио један таланат и рече: ’Господару, знао сам да си строг човек, жањеш где ниси посејао и скупљаш где ниси вејао. ²⁵ Уплашио сам се, па сам отишао и сакрио твој таланат у земљу. Ево ти твоје.’

²⁶ Господар му рече: ’Зли и лењи слуго! Ти си знао да жањем где нисам посејао и да скупљам где нисам вејао? ²⁷ Зато је требало да уложиш мој новац код оних који послују са новцем, и ја бих по повратку узео свој новац са каматом.

²⁸ Зато узмите од њега тај таланат и дајте ономе који има десет таланата. ²⁹ Јер, свакоме ко има, још ће се и додати, и изобиловаће, а од онога који нема, одузеће се и оно што има. ³⁰ А некорисног слугу избаците у таму најкрајњу. Тамо ће бити плач и шкргут зуба.’

Судњи дан

³¹ А када Син Човечији дође у својој слави и сви анђели с њим, онда ће он сести на свој славни престо. ³² И сабраће се пред њим сви народи, а он ће их одвојити једне од других, као што пастир одваја овце од јараца. ³³ Овце ће поставити себи с десне стране, а јарце с леве.

³⁴ Тада ће Цар рећи онима са десне стране: ’Ходите ви, благословени од мога Оца, примите Царство које је било приправљено за вас од постанка света. ³⁵ Јер, био сам гладан и ви сте ме нахранили; био сам жедан и ви сте ме напојили; био сам странац и ви сте ме угостили; ³⁶ био сам го и ви сте ме обукли; био сам болестан и ви сте ме посетили; био сам у тамници и ви сте ме обишли.’

³⁷ Тада ће га упитати они праведници: ’Господе, када смо те видели гладног и нахранили те, или жедног и напојили те? ³⁸ Када смо те видели као странца и угостили те, или голог и обукли те? ³⁹ Када смо те видели болесног, или у тамници и посетили те?’

⁴⁰ А Цар ће им одговорити: ’Заиста вам кажем, уколико сте учинили једном од ове моје најнезнатније браће, мени сте учинили.’

⁴¹ Потом ће рећи онима с леве стране: ’Одлазите од мене, проклети, у огањ вечити приправљен за ђавола и за његове анђеле! ⁴² Јер, био сам гладан, а ви ме нисте нахранили; био сам жедан, а ви ме нисте напојили; ⁴³ био сам странац, а ви ме нисте угостили; био сам го, а ви ме нисте оденули; био сам болестан и у тамници, а ви ме нисте посетили.’

⁴⁴ Тада ће га они упитати: ’Господе, када смо те видели гладног, или жедног, или као странца, или голог, или болесног, или у тамници, а да се нисмо побринули за тебе?’

⁴⁵ А он ће им одговорити: ’Заиста вам кажем, уколико то нисте учинили једном од ових најнезнатнијих, нисте учинили ни мени.’

⁴⁶ Стога ће они отићи у вечну казну, а праведници у живот вечни.“

Завера против Исуса

26 Кад је Исус изрекао све ово, рекао је својим ученицима: ² „Знате да је за два дана Пасха, и тада ће Сина Човечијег предати да га разапну.“

³ Тада се сабраше водећи свештеници и старешине народа у двору Првосвештеника по имену Кајафа. ⁴ Договорили су се да ухвате Исуса на превару и да га убију. ⁵ Али говорили су: „Само не за време празника, да се народ не би побунио.“

Помазање у Витанији

⁶ А када је Исус био у Витанији, у кући Симона губавца, ⁷ пришла му је нека жена с посудом од алабастра, пуном скупоценог мирисног уља, и излила је на његову главу док је он обедовао. ⁸ Када су то видели његови ученици, наљутише се и рекоше: „Чему ово расипање? ⁹ Ово је могло да се прода за велики износ и да се да̂ сиромасима.“

¹⁰ Али Исус је разумео, па им је рекао: „Зашто јој стварате непријатности? Она ми је учинила добро дело. ¹¹ Јер сиромахе ћете увек имати са собом, а мене нећете имати увек. ¹² Она је излила ово мирисно уље на моје тело ради мог погреба. ¹³ Заиста вам кажем, где год се широм света буде проповедала ова Радосна вест, рећи ће се и ово што је она учинила, за сећање на њу.“

Јудина издаја

¹⁴ Тада један од Дванаесторице, по имену Јуда Искариот, оде водећим свештеницима, ¹⁵ и рече: „Колико ћете ми платити ако вам га предам?“ Они одредише износ од тридесет сребрњака. ¹⁶ Отада је он тражио прилику да га изда.

Последња вечера

¹⁷ А на први дан празника Бесквасних хлебова приступе ученици Исусу питајући га: „Где желиш да ти припремимо пасхалну вечеру?“ ¹⁸ Он рече: „Идите у град до тога и тога и реците му: ’Учитељ пита: „Моје време се примакло; код тебе ћу славити пасхалну вечеру са својим ученицима.“’“ ¹⁹ Ученици учине како им је Исус наложио, те припреме за Пасху.

²⁰ Увече је Исус са Дванаесторицом био за столом. ²¹ И док су вечерали, Исус рече: „Заиста вам кажем да ће ме издати један од вас.“

²² Ученици су се веома ожалостили, па су почели да питају један за другим: „Да нисам ја, Господе?“

²³ А он им одговори: „Издаће ме онај који је са мном умакао хлеб у зделу. ²⁴ Додуше, Син Човечији одлази у смрт као што је у Светом писму написано за њега, али тешко оном човеку који га издаје! Том човеку би било боље да се није ни родио.“

²⁵ А Јуда, издајник, упита: „Да нисам ја, учитељу?“ Исус му одговори: „Са̂м си рекао.“

Вечера Господња (причест)

²⁶ Док су јели, Исус узе хлеб, изрече благослов, разломи га и даде ученицима и рече: „Узмите и једите, ово је моје тело.“

²⁷ Затим је узео чашу, захвалио Богу, пружио им је и рекао: „Пијте из ње сви. ²⁸ Ово је крв моја, крв Новог савеза, која се пролива за многе ради опроштења греха. ²⁹ А ја вам кажем: нећу више пити вина од рода лозе, до онога дана када ћу пити са вама ново вино у Царству мога Оца.“

³⁰ Затим су отпевали хвалоспеве и запутили се ка Маслинској гори.

Пророштво о Петровом одрицању

³¹ Тада им Исус рече: „Сви ћете се ви окренути од мене још ове ноћи, јер је написано:

³² Али када ускрснем, отићи ћу пре вас у Галилеју.“

³³ Петар му рече: „Ако се и сви окрену од тебе, ја те никада нећу напустити.“

³⁴ А Исус му рече: „Заиста ти кажем да ћеш ме се три пута одрећи ове ноћи пре но што се петао огласи.“

³⁵ Петар му рече: „Ако треба и да умрем са тобом, нећу те се одрећи!“ Тако су рекли и сви ученици.

Молитва у Гетсиманији

³⁶ Тада Исус оде са њима на место које се зове Гетсиманија и рече ученицима: „Седите овде док ја одем онамо да се помолим.“ ³⁷ Повео је са собом Петра и двојицу Заведејевих синова. Уто га обузе жалост и тескоба. ³⁸ Тада им рече: „Душа ми је насмрт тужна. Останите овде и бдите са мном.“

³⁹ Онда оде мало даље и паде ничице молећи се: „Оче мој, ако је могуће, нека ме мимоиђе ова чаша. Али нека не буде како ја хоћу, него како ти хоћеш.“

⁴⁰ Када се вратио к ученицима, нашао их је како спавају. Зато је рекао Петру: „Зар ни један сат нисте могли пробдети са мном? ⁴¹ Бдите и молите се да не паднете у искушење; дух је, наиме, вољан, али је тело слабо.“

⁴² Исус по други пут оде да се моли и рече: „Оче мој, ако није могуће да ме мимоиђе ова чаша, да је не испијем, онда нека буде твоја воља.“

⁴³ Кад се вратио, поново их је затекао како спавају, јер су им се очи склапале. ⁴⁴ Онда их је оставио, па је по трећи пут отишао да се помоли, изговарајући исте речи.

⁴⁵ Тада се вратио к ученицима и рекао: „Стално спавате и почивате. Дошао је час! Ево, Син Човечији ће бити предат у руке грешницима. ⁴⁶ Устаните! Хајдемо! Ево, приближио се мој издајник.“

Исуса хватају

⁴⁷ Док је Исус још говорио, дошао је Јуда, један од Дванаесторице, и са њим велика руља са мачевима и тољагама. Њих су послали водећи свештеници и народне старешине. ⁴⁸ Исусов издајник им је дао знак: „Кога пољубим, тај је. Ухватите га!“ ⁴⁹ Он одмах приђе Исусу и рече: „Здраво, учитељу!“ И пољуби га.

⁵⁰ А Исус му рече: „Пријатељу, уради оно због чега си дошао.“ Тада они људи приступе и ухвате Исуса. ⁵¹ Уто, један од оних који су били са Исусом, трже свој мач и удари Првосвештениковог слугу, те му одсече ухо.

⁵² Исус му тада рече: „Врати свој мач у корице, јер сви који се лате мача – од мача ће и погинути. ⁵³ Или, зар не мислиш да могу да замолим свога Оца, и он ће ми одмах послати више од дванаест легија анђела? ⁵⁴ Јер, како би се иначе испунило Писмо које каже да тако мора да буде?“

⁵⁵ У тај час Исус рече мноштву: „Зар сам ја одметник, па сте са мачевима и тољагама изашли да ме ухватите? Сваки дан сам седео у храму и поучавао, и нисте ме ухватили. ⁵⁶ Све се то догодило да се испуне Пророци.“ Тада су га сви ученици оставили и побегли.