Bible in 90 Days

Послање седамдесет двојице ученика

10 После овога је Господ одредио другу седамдесет двојицу ученика и послао их по двојицу пред собом у сваки град и свако место у које је намеравао да дође. ² Рекао им је: „Жетве је много, а мало радника. Стога се молите Господару жетве да пошаље раднике на своју жетву. ³ Идите! Ја вас шаљем као јагањце међу вукове. ⁴ Не узимајте са собом ни новчаника, ни торбе, ни обуће. На путу се ни са ким не поздрављајте.

⁵ Кад улазите у неку кућу, прво реците: ’Мир овој кући!’ ⁶ Ако човек мира живи тамо, ваш мир ће остати на тој кући; а ако не, ваш мир ће се вратити к вама. ⁷ У тој кући останите и једите и пијте шта год вам дају, јер радник заслужује своју плату. И не прелазите из куће у кућу. ⁸ Ако се нађете у неком граду и приме вас, једите оно што поставе пред вас. ⁹ У том месту исцељујте болесне и говорите им: ’Приближило се Царство Божије!’ ¹⁰ А ако дођете у неки град, па вас не приме, онда идите по његовим улицама и говорите: ¹¹ ’Отресамо и прашину која је у вашем граду прионула за наше стопе. Али да знате: приближило се Царство Божије!’ ¹² Кажем вам да ће Содоми бити лакше на Судњи дан него оном граду.

¹³ Јао теби, Хоразине! Јао теби, Витсаидо! Јер да су се у Тиру и Сидону догодила чуда која су била учињена у вама, одавно би се већ покајали, седећи у кострети и пепелу. ¹⁴ Зато ће Тиру и Сидону бити лакше на Судњи дан него вама. ¹⁵ А ти, Кафарнауме, хоћеш ли се до неба уздићи? До Света мртвих ћеш се срушити!

¹⁶ Ко вас слуша – мене слуша, и ко вас одбацује – мене одбацује, а ко одбацује мене – одбацује онога који ме је послао.“

¹⁷ А седамдесет двојица се вратише и са радошћу рекоше: „Господе, и зли духови нам се покоравају у твоје име!“

¹⁸ Исус им рече: „Гледао сам Сатану како пада с неба као муња. ¹⁹ Ево, дао сам вам власт да газите змије и шкорпије и сваку непријатељску силу. Они вам никако неће наудити. ²⁰ Нека вас не радује то што вам се зли дуси покоравају, него што су ваша имена записана на небу.“

²¹ Тада се Исус испуни радошћу по Светом Духу и рече: „Хвалим те, Оче, Господару неба и земље, што си ово сакрио од мудрих и умних, а открио онима што су као мала деца. Да, Оче, јер ти је тако било по вољи. ²² Отац ми је све предао; и нико не зна ко је Син осим Оца, и нико не зна ко је Отац осим Сина, и оног коме Син хоће да открије.“

²³ Онда се окренуо према ученицима и само њима рекао: „Блажене су очи, које гледају оно што ви гледате. ²⁴ Кажем вам да су многи пророци и цареви желели да виде оно што ви гледате, али нису видели, и да чују оно што ви слушате, али нису чули.“

Прича о милосрдном Самарјанину

²⁵ Неки зналац Светог писма устаде и упита Исуса, с намером да га искуша: „Учитељу, шта треба да чиним да бих баштинио вечни живот?“

²⁶ Исус му одговори: „Шта је записано у Закону? Како то тамо читаш?“

²⁷ Овај му одговори: „Воли Господа, Бога свога, свим срцем својим, свом душом својом, свом снагом својом и свим умом својим, и ближњега свога као самога себе.“

²⁸ Исус му рече: „Добро си одговорио. Чини тако и живећеш.“

²⁹ Али овај, желећи да се оправда, упита Исуса: „Ко је мој ближњи?“

³⁰ Исус на то рече: „Силазио неки човек из Јерусалима у Јерихон и допао у руке разбојницима. Они га свуку, претуку, па оду, остављајући га полумртва. ³¹ Десило се да је тим путем силазио неки свештеник. Када је видео унесрећеног, наставио је даље. ³² И неки Левит је пролазио тим путем. Видео је унесрећеног и наставио даље. ³³ Тако је и неки Самарјанин путовао туда. Када је дошао до унесрећеног, погледао га је и сажалио се над њим. ³⁴ Затим му је пришао, прелио његове ране уљем и вином и превио их. Онда га је ставио на своје магаре, одвео до гостионице и побринуо се за њега. ³⁵ Сутрадан је извадио два сребрњака, дао их гостионичару, и рекао: ’Постарај се за њега, па ако потрошиш више, доплатићу ти када се будем враћао.’

³⁶ Шта мислиш: ко је од ове тројице био ближњи ономе што је пао разбојницима у руке?“ – упита Исус.

³⁷ Овај одговори: „Онај који је показао милосрђе према њему.“

Исус му онда рече. „Иди и ти и чини тако.“

У дому Марте и Марије

³⁸ Док су путовали, Исус сврати у неко село. Тамо га је угостила нека жена по имену Марта. ³⁹ Она је имала сестру која се звала Марија. Ова друга је села до Господових ногу и слушала његово учење. ⁴⁰ А Марта се сва растрчала да га што боље послужи. Она приђе и рече: „Господе, зар не мариш што ме је моја сестра оставила да сама послужујем? Реци јој, стога, да ми помогне!“

⁴¹ Исус јој одговори: „Марта, Марта, исувише се бринеш и узнемираваш, ⁴² а само је једно потребно. Марија је изабрала бољи део који јој нико неће одузети.“

Поука о молитви

11 Једном приликом се Исус молио на неком месту. Кад је завршио, његови ученици му рекоше: „Господе, научи нас да се молимо, као што је и Јован научио своје ученике.“

² Исус им рече: „Када се молите, говорите:

⁵ Онда им рече: „Зар ко од вас има таквог пријатеља, код кога би отишао у по ноћи и рекао му: ’Пријатељу, позајми ми три хлеба, ⁶ јер ми је дошао пријатељ с пута, а немам шта да изнесем пред њега’, ⁷ а пријатељ му одговорио из куће: ’Не узнемиравај ме! Врата су закључана и ја сам са својом децом у постељи; не могу да устанем да ти дам.’? ⁸ Кажем вам, ако и не устане да му да̂ хлеб зато што му је пријатељ, устаће и даће му што му треба да би сачувао себи образ.

⁹ Тако и ја вама кажем: молите и даће вам се, тражите и наћи ћете, куцајте и отвориће вам се. ¹⁰ Јер, ко год моли, добија, ко год тражи, налази, и ко год куца, томе се отвара.

¹¹ Ко је од вас такав отац да сину пружи змију кад му овај затражи рибу? ¹² Или шкорпију, кад затражи јаје? ¹³ Дакле, када ви, будући зли, умете да дајете добре дарове својој деци, колико више ће Отац на небесима дати Светога Духа онима који затраже од њега?“

Исус и Веелзевул

¹⁴ Једном је Исус истеривао злог духа, узрочника занемелости. Када је зли дух изашао, глуви човек је проговорио, а народ се задивио. ¹⁵ Ипак, неки од њих рекоше: „Он уз помоћ Веелзевула, главара злих духова, истерује зле духове!“ ¹⁶ Други су га, опет, искушавали, тражећи од њега да им да̂ знак с неба.

¹⁷ Исус је знао шта они мисле, па им је рекао: „Свако царство које се подели унутар себе, опустеће, и ако се породица разједини, распашће се. ¹⁸ Ако је Сатана устао против себе самог, како ће опстати његово царство? Ви, наиме, тврдите да ја уз помоћ Веелзевула изгоним зле духове. ¹⁹ Ако ја уз помоћ Веелзевула изгоним зле духове, уз чију помоћ их ваши ученици^[a] изгоне? Зато ће вам они судити. ²⁰ Али, ако ја Божијим прстом изгоним зле духове, онда је к вама дошло Царство Божије.

²¹ Када јаки човек оружјем чува свој дом, његова добра су безбедна. ²² Али када неко јачи дође и савлада га, он му узима оружје у које се поуздао и дели што је покрао од њега.

²³ Ко није са мном, против мене је, и ко са мном не сакупља, тај расипа.

²⁴ Када нечисти дух изађе из човека, он тумара по безводним местима тражећи себи покоја. И пошто га не налази, каже: ’Вратићу се у свој дом, одакле сам изашао.’ ²⁵ Када се врати, налази кућу почишћену и уређену. ²⁶ Онда одлази и доводи седам других духова, горих од себе, па уђу и настане се тамо. Човеку онда то потоње стање бива горе но што му је било пређашње.“

²⁷ Док је Исус говорио, нека жена из народа узвикне: „Блажена мајка која те је родила и дојила!“

²⁸ А Исус рече: „Блаженији су они који слушају реч Божију и држе је.“

Знак пророка Јоне

²⁹ Како се народ стицао, Исус поче да говори: „Овај нараштај је зао нараштај; он тражи знак, али му се неће дати други знак, осим знака Јоне. ³⁰ И као што је Јона био знак за Нинивљане, тако ће и Син Човечији бити знак за људе овога нараштаја. ³¹ Царица са југа ће се подићи из мртвих на Судњи дан са овим нараштајем и оптужиће га, јер је из далека дошла да чује Соломонову мудрост, а ево, овде се збива нешто што превазилази Соломона. ³² Нинивљани ће се подићи из мртвих на Судњи дан са овим нараштајем и оптужити га, јер су се они покајали на Јонину проповед, а ево, овде се збива нешто што превазилази Јону.

Око – огледало душе

³³ Нико не пали светиљку да би је ставио на скривено место или под мерицу, већ је ставља на свећњак, тако да виде светлост сви који улазе. ³⁴ Твоје око је светиљка твоме телу. Ако је твоје око безазлено, цело твоје тело је осветљено; ако је твоје око злобно, цело твоје тело је у тами. ³⁵ Зато гледај да светлост која је у теби не постане тама. ³⁶ Дакле, ако је светлост у целом твом телу, тако да нема ниједног мрачног дела, онда ћеш у потпуности бити осветљен, као кад те светиљка осветљава својим сјајем.“

Седмоструко „јао“ зналцима Светог писма и фарисејима

³⁷ Док је Исус још говорио, један фарисеј га позва да обедује са њим. Исус уђе и заузме место за столом. ³⁸ Фарисеји се зачудише видевши да Исус није прво опрао руке пре обеда.

³⁹ Господ им рече: „Да, ви фарисеји споља чистите чашу и посуђе, а изнутра сте пуни похлепе и злоће. ⁴⁰ Безумници! Није ли Бог који је створио човекову спољашњост, такође створио и његову нутрину? ⁴¹ Него, дајте оно што је изнутра као милостињу, па ће вам све бити чисто.

⁴² Јао вама, фарисеји, јер дајете десетак од нане и руте и од сваког поврћа, а занемарујете правду и љубав Божију! Ово је требало чинити, а оно не изостављати.

⁴³ Јао вама, фарисеји, јер волите истакнута места у синагогама и да вас са уважавањем поздрављају по трговима!

⁴⁴ Јао вама, јер сте као необележени гробови по којима људи незнајући иду!“

⁴⁵ Тада му зналци Светог писма рекоше: „Учитељу, кад говориш ове ствари, ти и нас вређаш!“

⁴⁶ Исус одговори: „Јао и вама, зналцима Светог писма, јер теретите људе једва подношљивим бременима, а сами не мрдате ни прстом да им помогнете!

⁴⁷ Јао вама, јер подижете споменике пророцима, а ваши су их преци побили!

⁴⁸ Тиме сведочите да одобравате дела својих предака: они су их побили, а ви им дижете споменике. ⁴⁹ Зато Бог по својој мудрости рече: ’Послаћу им пророке и апостоле; неке ће убити, а неке прогнати.’

⁵⁰ Стога ће ваш нараштај бити сматран кривим за крв свих пророка која се пролила од почетка света до сада, ⁵¹ од крви Авеља, па до крви Захарије кога су убили између жртвеника и Дома Господњег. Да, кажем вам, ваш нараштај ће се сматрати кривим.

⁵² Јао вама, зналци Светог писма, јер сте узели кључ знања. Сами нисте ушли, а спречили сте оне који су хтели да уђу!“

⁵³ Кад је Исус отишао оданде, зналци Светог писма и фарисеји су се жестоко окомили на њега, салећући га питањима ⁵⁴ и вребајући да улове неку реч која би га оптужила.

Упозорење против лицемерја

12 У међувремену се окупило на хиљаде људи, тако да су газили једни друге. Тада Исус прво поче да говори својим ученицима: „Чувајте се фарисејског квасца, који је лицемерје. ² Нема ничег што је скривено, да се неће открити, нити тајног, да се неће дознати. ³ Јер, што сте рекли у тами, чуће се на светлости дана, и што сте рекли иза затворених врата, разгласиће се са кровова.

Кога се треба бојати?

⁴ Пријатељи моји, кажем вам, не бојте се оних који убијају тело, јер после тога не могу више ништа да учине. ⁵ Рећи ћу вам кога да се бојите: бојте се Бога, који, пошто убије, има власт да баци у пакао. Да, кажем вам, њега се бојте. ⁶ Зар се не продају пет врабаца за два новчића? Ипак, ни један од њих није заборављен од Бога. ⁷ А вама су и све власи на глави пребројане. Зато се не бојте: ви вредите много више од јата врабаца.

⁸ Кажем вам: свако ко ме призна пред људима, признаћу и ја њега пред анђелима Божијим. ⁹ А ко се мене одрекне пред људима, одрећи ћу се и ја њега пред анђелима Божијим. ¹⁰ Свако ко каже реч против Сина Човечијег, биће му опроштено, али ко изговори хулу против Светога Духа, томе се неће опростити.

¹¹ Када вас буду изводили у синагоге да вам суде, или пред намеснике и владаре, не брините се како ћете се бранити, или шта ћете говорити, ¹² јер ће вас Свети Дух поучити шта да кажете у тај час.“

¹³ Неко из народа рече: „Учитељу, реци мом брату да подели са мном наследство!“

¹⁴ Исус му рече: „Човече, ко је мене поставио да судим или делим имовину међу вама?“ ¹⁵ Онда се обратио свима: „Пазите и чувајте се сваке похлепе, јер ничији живот не зависи од обиља његових добара, колико год да их има.“

¹⁶ Онда им исприча једну причу: „Неком богатом човеку обилно родила њива. ¹⁷ Човек је размишљао у себи: ’Шта да урадим? Немам где да сакупим летину.’

¹⁸ Онда рече: ’Овако ћу учинити: срушићу своје житнице и саградићу веће, па ћу тамо сместити све жито и остала добра. ¹⁹ Онда ћу рећи себи: „Душо моја, имаш многа добра смештена за дуго година. Одмарај, једи, пиј и уживај!“’

²⁰ Али Бог му рече: ’Безумниче! Још ноћас ћу узети твоју душу. Коме ли ће остати оно што си стекао?’

²¹ Тако бива са сваким који згрће себи богатство, а пред Богом је сиромашан.“

Поуздање у Бога

²² Исус рече својим ученицима: „Стога вам кажем: не брините се за живот, шта ћете јести, или за тело, шта ћете обући, ²³ јер је живот вреднији од хране и тело од одеће. ²⁴ Погледајте гавране! Они нити сеју, нити жању, немају ни складишта ни житнице, а Бог их храни. Ви вредите много више од птица. ²⁵ Ко од вас може бринући се продужити себи живот, макар само и за кратко време? ²⁶ Дакле, ако не можете да учините ни то што је најмање, зашто се бринете за остало?

²⁷ Погледајте љиљане како расту! Не труде се, нити преду, а ја вам кажем да ни Соломон у свој својој раскоши није био одевен као и један од њих. ²⁸ Па ако Бог тако одева биље које је данас у пољу, а већ сутра се баца у пећ, колико ли ће пре оденути вас, о, маловерни! ²⁹ Зато се не оптерећујте тиме шта ћете јести или пити и не брините се око тога, ³⁰ јер све то траже и многобошци у овоме свету. Ваш Отац зна да вам је све то потребно. ³¹ Него, тражите Царство његово, а Бог ће вам ово додати.

³² Не бој се, мало стадо, јер је Оцу било по вољи да вам да̂ Царство. ³³ Продајте своју имовину и дајте је као милостињу. Опремите се торбама које неће дотрајати и неисцрпним благом са неба, које лопов не краде нити мољац уништава. ³⁴ Јер, где је ваше благо, тамо ће бити и ваше срце.

Спремност и будност

³⁵ Опашите своје бокове, а ваше светиљке нека горе. ³⁶ Будите као слуге које очекују свога господара да се врати са свадбе, да му одмах отворе врата кад он дође и покуца. ³⁷ Благо оним слугама које господар, кад се врати, нађе будне. Заиста вам кажем да ће се са̂м господар опасати, посадити их за трпезу и послуживати их. ³⁸ Благо оним слугама које господар, када дође, нађе будне и приправне у поноћ или пред свитање. ³⁹ Ово знајте: ако би домаћин знао у које доба ће лопов доћи, не би дозволио да му провали у кућу. ⁴⁰ Тако и ви будите спремни, јер ће Син Човечији доћи у час када не мислите.“

⁴¹ Петар упита: „Господе, говориш ли ову причу само нама или и свима осталима?“

⁴² Господ одговори: „Ко је, дакле, верни и мудри управитељ? То је онај кога Господар постави да се стара о осталим слугама да добијају оброке на време. ⁴³ Блажен је онај слуга кога Господар, када дође, затекне да овако ради. ⁴⁴ Заиста вам кажем да ће му поверити управу над целим својим имањем. ⁴⁵ Али ако тај слуга каже: ’Мој Господар се задржао на путу’, па почне да туче слуге и слушкиње, да једе, пије и опија се, ⁴⁶ доћи ће Господар ових слугу у дан у који га не очекује, те ће га посећи и одредити му место међу неверницима.

⁴⁷ Слуга који зна господареву вољу, а не извршује је и није приправан, биће ишибан јако. ⁴⁸ А слуга који не зна, а учини оно што заслужује казну, биће мало шибан. Од свакога коме је много дано, много ће се и захтевати. Коме је више поверено, од тога ће се још више захтевати.

Исус – узрок поделе

⁴⁹ Дошао сам да бацим огањ на земљу. О, како бих волео да већ пламти! ⁵⁰ Треба и крштење да примим, и како ми је тешко док се то не сврши! ⁵¹ Мислите ли да сам дошао да донесем мир на земљу? Не, кажем вам, него раздор. ⁵² Наиме, од сада ће се петоро у кући поделити: троје против двоје и двоје против троје, ⁵³ отац против сина и син против оца, мајка против ћерке и ћерка против мајке, свекрва против снахе и снаха против свекрве.“

Знаци времена

⁵⁴ А мноштву је рекао: „Када видите да се облак појављује на западу, одмах кажете да ће бити невреме, и буде невреме. ⁵⁵ А кад дуне ветар с југа, ви кажете да ће бити врућина, и тако и буде. ⁵⁶ Лицемери! Изглед земље и неба знате да протумачите; како онда не знате да протумачите ово време?

⁵⁷ Зар сами не увиђате шта је праведно? ⁵⁸ Ако те зајмодавац потера на суд, настој колико можеш да изгладиш ствар са њим док сте још на путу. У противном, одвешће те пред судију и судија ће те предати судском службенику, па ће те овај бацити у тамницу. ⁵⁹ Кажем ти да нећеш изаћи оданде док не исплатиш и последњи новчић.“

Покајање или пропаст

13 У то време дођу неки и известе Исуса о Галилејцима које је Пилат побио док су приносили жртве Богу. ² Исус им рече: „Мислите ли да су ови Галилејци били грешнији од осталих Галилејаца, зато што су тако настрадали? ³ Нимало! Кажем вам: ако се не покајете, сви ћете тако изгинути. ⁴ Или, зар мислите да су оних осамнаест на које се срушила кула у Силоаму и побила их, били кривљи од осталих јерусалимских становника? ⁵ Нимало! Кажем вам: ако се не покајете сви ћете тако изгинути.“

⁶ Онда им је испричао ову причу: „Један човек имао смокву посађену у свом винограду. Дође он да види има ли рода, али не нађе. ⁷ Тада рече виноградару: ’Ево, већ три године долазим и тражим род на овој смокви, али га не налазим. Посеци је! Зашто да исцрпљује земљу?’

⁸ Али виноградар одговори: ’Господару, остави је још ову годину. Окопаћу је и нађубрити, ⁹ па ће можда родити. Ако не роди, посеци је.’“

Исус исцељује згрбљену жену у суботу

¹⁰ Једне суботе је поучавао у синагоги. ¹¹ Тамо се нашла и нека жена коју је нечисти дух, узрочник болести, осамнаест година држао згрбљену, те није могла да се исправи. ¹² Видевши је, Исус је позва к себи, и рече јој: „Жено, ослобађам те твоје болести!“ ¹³ Исус положи своје руке на њу и жена се одмах исправи и поче да слави Бога.

¹⁴ Старешина синагоге, љут што је Исус исцелио у суботу, рече: „Има шест радних дана у недељи. У те дане долазите да се лечите, а не у суботу!“

¹⁵ Господ му одговори: „Лицемери! Не одвезује ли свако свога вола или магарца од јасала и не води ли га на појило суботом? ¹⁶ Није ли требало ослободити ову Авра̂мову ћерку, коју је Сатана осамнаест година држао свезану, од свеза баш у суботу?“

¹⁷ Сви његови противници били су постиђени оним што је рекао, али се народ радовао свим изванредним делима које је учинио.

Прича о горушичном зрну и квасцу

¹⁸ Онда Исус рече: „Чему је слично Царство Божије? С чиме да га упоредим? ¹⁹ Оно је слично горушичном зрну које човек узме и посеје у својој башти. Семе онда израста и постаје дрво и птице небеске гнезде се по његовим гранама.“

²⁰ Исус поново рече: „С чиме да упоредим Царство Божије? ²¹ Оно је слично квасцу који жена узме и умеси са три мере брашна, док све тесто не ускисне.“

Уска врата

²² Исус је затим пролазио кроз градове и села и поучавао, настављајући своје путовање према Јерусалиму. ²³ Неко му рече: „Господе, има ли мало оних који ће бити спасени?“

Исус одговори: ²⁴ „Борите се да уђете на уска врата, јер вам кажем да ће многи настојати да уђу, али неће моћи. ²⁵ Кад домаћин устане и затвори врата, ви ћете остати пред вратима и молити: ’Господе, отвори нам!’

Онда ће вам он одговорити: ’Не знам ни ко сте ни одакле сте.’

²⁶ Тада ћете рећи: ’Ми смо јели и пили са тобом; ти си поучавао по нашим улицама!’

²⁷ А он ће вам одговорити: ’Не знам ни ко сте ни одакле сте. Одлазите од мене сви, који чините безакоње!’

²⁸ Тамо ћете плакати и шкргутати зубима када видите Авра̂ма, Исака и Јакова и све пророке у Царству Божијем, а ви избачени. ²⁹ Доћи ће народи с истока и запада, севера и југа, и поседати на гозбу Царства Божијег. ³⁰ И гле, тамо ће последњи бити први, и први – последњи.“

Исус тугује над Јерусалимом

³¹ У тај час приступише му неки фарисеји и рекоше му: „Иди одавде на неко друго место, јер Ирод хоће да те убије.“

³² Исус им рече: „Реците тој лисици: ’Ево, изгоним зле духове и лечим болесне данас и сутра, а трећи дан завршавам.’ ³³ Али данас, сутра и прекосутра морам да путујем, јер не иде да пророк погине изван Јерусалима.

³⁴ Јерусалиме, Јерусалиме, ти што убијаш пророке и каменујеш оне који су послани к теби, колико пута сам хтео да скупим твоју децу, као што квочка скупља своје пилиће под крила, али ви нисте хтели. ³⁵ Ево, опустеће ваша кућа. А ја вам кажем да ме нећете видети док не кажете: ’Благословен онај који долази у име Господње!’“

Исус исцељује болесника у суботу

14 Једне суботе је Исус дошао у кућу једног од водећих фарисеја на обед. Окупљени су пажљиво мотрили на њега. ² Уто неки човек који је патио од водене болести стаде пред Исуса. ³ Исус упита зналце Светог писма и фарисеје: „Да ли је допуштено лечити суботом или не?“ ⁴ Они су ћутали. Исус прихвати човека, исцели га и пусти га да иде. ⁵ А њима рече: „Ако некоме од вас син или во упадне у бунар, зар га неће одмах извадити и у суботу?“ ⁶ На то нису могли да му одговоре.

Тражи се понизност

⁷ Исус је приметио да су неки гости бирали почасна места, па им је испричао причу: ⁸ „Кад те неко позове на свадбу, немој да седнеш у зачеље, јер домаћин може да позове неког ко је угледнији од тебе. ⁹ Тада ће он, који је позвао и тебе и њега, доћи и рећи: ’Уступи му место.’ Онда ћеш постиђен заузети последње место. ¹⁰ Него, ако те позову, иди и заузми последње место. Тада ће онај који те је позвао, доћи и рећи: ’Пријатељу, помакни се на више.’ Тако ћеш бити почашћен пред свима који с тобом седе за столом. ¹¹ Јер, свако ко се узноси, биће понижен, а ко се понизи, биће узвишен.“

¹² А домаћину рече: „Кад приређујеш ручак или вечеру, не позивај пријатеље, ни браћу, ни родбину, ни богате суседе, јер би они могли да позову тебе и тако ти узврате. ¹³ Него, кад приређујеш гозбу, позови сиромахе, богаље, хроме, слепе. ¹⁴ Тада ћеш бити блажен, јер не могу да ти узврате, а Бог ће ти узвратити приликом ускрсења праведних.“

Велика гозба

¹⁵ А један од гостију, када је то чуо, рече му: „Блажени су они који ће бити за трпезом у Царству Божијем!“

¹⁶ Исус му рече: „Неки човек је приредио велику гозбу и позвао много људи. ¹⁷ Кад је било време да гозба почне, послао је свога слугу да каже званицама: ’Дођите, све је већ приправљено.’

¹⁸ Али, сви од реда почну да се изговарају. Први му рече: ’Купио сам њиву, па морам да идем да је видим. Молим те, прими моје извињење.’

¹⁹ Други рече: ’Купио сам пет јармова волова, па идем да видим ваљају ли. Молим те, прими моје извињење.’

²⁰ Трећи рече: ’Оженио сам се, те зато не могу да дођем.’

²¹ Слуга се врати и јави то своме господару. Господар се на то разгневи и рече своме слузи: ’Брзо иди на градске улице и пролазе и доведи овамо сиромахе, богаље, слепе и хроме.’

²² Слуга се ускоро врати и рече: ’Господару, твоја наредба је извршена, али још увек има места.’

²³ Тада господар рече слузи: ’Изађи на путеве и међе, па натерај људе да дођу, да ми се напуни кућа. ²⁴ Кажем вам да ниједан од оних људи који су били позвани неће окусити моје вечере.’“

Цена следбеништва

²⁵ Једном, док је велико мноштво народа путовало с Исусом, он се окрену према њима и рече им: ²⁶ „Ко долази к мени, а није му омрзао његов отац и мајка, жена и деца, браћа и сестре, па и сопствени живот, не може да буде мој ученик. ²⁷ Ко не носи свој крст и не следи ме, не може да буде мој ученик.

²⁸ Ако неко од вас хоће да зида кулу, он прво седне и прорачуна колики ће бити трошак, да види има ли довољно да заврши. ²⁹ У противном, поставиће темељ, а неће моћи да доврши градњу. Сви који то виде, ругаће му се ³⁰ и говорити: ’Овај човек је почео да зида, а није могао да заврши!’

³¹ Или који цар иде у рат против другог цара, а да прво не седне и размотри може ли да се са десет хиљада војника одупре ономе који иде на њега са двадесет хиљада? ³² Ако не може, послаће изасланике моћнијем цару док је овај још далеко, да разговарају о миру. ³³ Према томе, сваки од вас ко се не одрекне свега што има, не може да буде мој ученик.

³⁴ Со је добра, али ако изгуби сланоћу, чиме ли ће је повратити? ³⁵ Није ни за земљу, ни за ђубриво, него је избацују напоље.

Ко има уши, нека слуша!“

Прича о изгубљеној овци

15 Сви порезници и грешници су се окупљали око Исуса да га слушају. ² Фарисеји и зналци Светог писма су гунђали и говорили: „Овај прихвата грешнике и једе са њима.“

³ Исус им онда исприча ову причу: ⁴ „Ко од вас, ако има стотину оваца, па му се изгуби једна, неће оставити деведесет девет у пустињи, док не нађе ту једну? ⁵ Кад је нађе, ставља је на своја рамена са радошћу. ⁶ А када дође кући, позива пријатеље и суседе, и каже им: ’Радујте се са мном, јер сам нашао своју овцу која се изгубила.’ ⁷ Кажем вам да ће тако и на небу бити већа радост због једног грешника који се покаје, него због деведесет девет праведника којима није потребно покајање.“

Прича о изгубљеном новчићу

⁸ „Или, замислите неку жену која има десет сребрних новчића, па изгуби један. Неће ли она упалити светиљку и помести кућу, те помно тражити док га не нађе? ⁹ А када га нађе, позива пријатеље и суседе, говорећи: ’Радујте се са мном, јер сам пронашла сребрни новчић који сам изгубила!’ ¹⁰ Кажем вам да се анђели радују пред Богом због једног грешника који се покаје.“

Прича о изгубљеном сину

¹¹ Исус настави: „Неки човек имао два сина. ¹² Једном, млађи син рече оцу: ’Оче, дај ми мој део имовине.’ Тако отац подели имовину између њих.

¹³ Неколико дана касније, млађи син покупи све што има и оде у далеку земљу. Тамо је протраћио своју имовину на развратан живот. ¹⁴ А када је потрошио све, настане велика глад у тој земљи, и он почне да оскудева. ¹⁵ Онда је отишао и прибио се уз једног становника те земље, који га је послао на своја поља да чува свиње. ¹⁶ Жудео је да напуни стомак рошчићима које су свиње јеле, али му нико није давао.

¹⁷ Но, дошавши к себи, рече: ’Колико је слугу код мог оца који имају хлеба у изобиљу, а ја овде скапавам од глади! ¹⁸ Устаћу и поћи к моме оцу, па ћу му рећи: „Оче, згрешио сам и Богу^[b] и теби; ¹⁹ нисам више достојан да се зовем твојим сином. Прими ме као једног од твојих слугу.“’ ²⁰ Тако је устао и кренуо своме оцу.

Али, док је још био далеко, угледа га његов отац и сажали се, па потрча, загрли га и изљуби.

²¹ Син му рече: ’Оче, згрешио сам и Богу^[c] и теби. Нисам више достојан да се зовем твојим сином.’

²² Али отац нареди својим слугама: ’Брзо донесите најбољу одећу и обуците му је. Ставите му прстен на руку и обујте му сандале на ноге ²³ И ухватите угојено теле и закољите га, да једемо и да се радујемо! ²⁴ Јер је овај мој син био мртав, али је оживео. Био је изгубљен, али је сада нађен.’ Онда почеше да прослављају.

²⁵ Његов старији син је био на њиви. Кад је дошао близу куће, чуо је да се свира и игра. ²⁶ Позвао је једног слугу и упитао га шта се то дешава. ²⁷ Слуга му рече: ’Дошао је твој брат, па је твој отац заклао угојено теле, јер му се вратио кући жив и здрав.’

²⁸ Он се расрдио и није хтео да уђе у кућу. Отац изађе из куће, па га је молио да уђе. ²⁹ Али он одговори оцу: ’Ево, толико година ти служим и никада нисам прекршио ниједну твоју заповест, а никад ми ниси дао јаре да се провеселим са својим пријатељима. ³⁰ Али када је дошао овај твој син који је проћердао твоје имање са блудницама, заклао си угојено теле за њега.’

³¹ ’Сине мој – рече му отац – ти си увек са мном, и све што је моје, то је и твоје. ³² Али треба да будемо весели и да се радујемо, јер је овај твој брат био мртав, али је оживео; био је изгубљен, али је нађен.’“

Прича о сналажљивом управитељу

16 Исус рече својим ученицима: „Неки богат човек имао управитеља кога су оптужили да му расипа имање. ² Зато га је позвао и рекао му: ’Шта то чујем о теби? Поднеси извештај о свом управљању, јер не можеш више да будеш мој управитељ.’

³ Управитељ рече у себи: ’Мој господар узима од мене управу. Шта да радим? За копање немам снаге, а стидим се да просим. ⁴ Знам шта ћу да урадим, да би ме, кад изгубим службу, људи примили у своје куће.’

⁵ Онда је позвао к себи дужнике свога господара, једног по једног. Питао је првог: ’Колико дугујеш моме господару?’

⁶ Он одговори: ’Стотину бачвица уља.’ Онда му рече:

’Узми своју признаницу и брзо напиши педесет.’

⁷ Онда упита другог: ’А колико ти дугујеш?’

Дужник рече: ’Стотину џакова пшенице.’

Он му рече: ’Узми своју признаницу и напиши осамдесет.’

⁸ Господар похвали непоштеног управитеља што је био сналажљив. Јер се људи овога света боље сналазе са својим родом, него народ светлости са својим. ⁹ Ја вам кажем: земаљско богатство је неправедно; али ви га употребите да стекнете себи пријатеље. Када оно нестане, бићете примљени у вечне станове.

¹⁰ Ко је веран у најмањем, биће веран и у највећем, а ко је непоштен у најмањем, биће непоштен и у великом. ¹¹ Дакле, ако нисте били поуздани у земаљском богатству које је неправедно, ко ће вам поверити право богатство? ¹² И ако се нисте показали поузданима у оном што није ваше, како ће вам Бог дати оно што је ваше? ¹³ Ниједан слуга не може служити два господара. Јер, или ће једнога мрзети, а другога волети; или ће једноме бити привржен, а другога презирати. Не можете служити Богу и богатству!“

¹⁴ Кад су фарисеји чули све ово, подсмевали су му се, јер су волели новац. ¹⁵ Исус им рече: „Ви се пред људима правите да сте праведни, али Бог познаје ваша срца. Јер што се међу људима сматра за изузетно, то је Богу гадно.

Мојсијев Закон и Царство Божије

¹⁶ Закон и Пророци су се навештавали до доласка Јована Крститеља. Од тада се проповеда Радосна вест о Царству Божијем и свако наваљује да уђе у њега. ¹⁷ Али је лакше да небо и земља ишчезну, него да се и једна цртица у Закону испусти.

¹⁸ Свако ко се разведе од своје жене и ожени се другом, чини прељубу. Исто тако и онај који се ожени разведеном чини прељубу.

Прича о богаташу и сиромашном Лазару

¹⁹ Био једном неки богаташ. Облачио се у одећу од скерлета и финог лана, и раскошно се гостио сваки дан. ²⁰ Пред његовим вратима је лежао један сиромах који се звао Лазар, сав у чиревима, ²¹ жељан да се наједе мрвица које су падале са богаташевог стола. Пси су долазили и лизали његове ране.

²² Када је сиромах умро, анђели га однеше к Авра̂му. И богаташ је умро и био сахрањен. ²³ Док се мучио у Свету мртвих, подигао је поглед и издалека видео Авра̂ма и Лазара са њим. ²⁴ Онда повика: ’Оче Авра̂ме, смилуј ми се и пошаљи Лазара да умочи само врх свога прста у воду и расхлади ми језик, јер се веома мучим у овој ватри!’

²⁵ Авра̂м му одговори: ’Синко, сети се да си током свога животног века примао добре ствари, док је Лазар примао лоше. Сада се он овде теши, а ти се мучиш. ²⁶ Осим тога, између нас и вас постављена је велика провалија, тако да они који би хтели одавде к вама не могу да пређу, нити ико оданде може да пређе к нама.’

²⁷ Богаташ настави: ’Онда те молим, оче, да пошаљеш Лазара у дом мога оца, ²⁸ где имам петоро браће. Нека иде и упозори их да не би дошли на ово место мучења.’

²⁹ Авра̂м рече: ’Они имају Мојсија и Пророке, па нека их слушају!’

³⁰ Али богаташ рече: ’Не, оче Авра̂ме, они ће се покајати ако неко дође из мртвих.’

³¹ Авра̂м му рече: ’Ако не слушају Мојсија и Пророке, неће их убедити ни ако неко устане из мртвих.’“

Грех и опроштење

17 Исус рече својим ученицима: „Искушења која наводе на грех морају да дођу, али тешко ономе који је узрок тим искушењима. ² Томе би било боље да му обесе о врат воденични камен и да га баце у море, него да наведе на грех једног од ових малених. ³ Зато пазите на себе.

Ако твој брат згреши, опомени га и ако се покаје, опрости му. ⁴ Ако седам пута на дан згреши против тебе и седам пута дневно дође к теби и каже ти: ’Кајем се’, ти му опрости.“

⁵ Апостоли рекоше Господу: „Увећај нам веру!“

⁶ Господ рече: „Ако бисте имали вере као зрно горушице, могли бисте да кажете овом дуду: ’Ишчупај се из корена и посади у море!’ и он би вас послушао.

Дужност слуге

⁷ Рецимо да неко од вас има слугу који оре или чува стадо. Када се он врати са њиве, ко ће му од вас рећи: ’Дођи одмах и седи па једи!’ ⁸ Напротив! Рећи ће му: ’Спреми ми вечеру, пресвуци се и послужуј ме док једем и пијем, а после тога ћеш ти да једеш и да пијеш.’ ⁹ Треба ли господар да захвали слузи што је извршио наређење? ¹⁰ Тако и ви говорите кад учините што вам је било наређено: ’Ми смо само бескорисне слуге; учинили смо само оно што смо били дужни да учинимо.’“

Исус исцељује десет губаваца

¹¹ Путујући према Јерусалиму, Исус је пролазио границом Самарије и Галилеје. ¹² Док је улазио у једно село, пошло му је у сусрет десет губавих људи. Стали су подаље ¹³ и повикали: „Исусе! Учитељу! Смилуј се на нас!“

¹⁴ Када их Исус виде, рече им: „Идите и покажите се свештеницима!“ Били су излечени још док су ишли.

¹⁵ Један од њих, када је приметио да је излечен, вратио се славећи Бога из свег гласа. ¹⁶ Пао је ничице пред Исусове ноге захваљујући му. Тај човек је био Самарјанин.

¹⁷ Исус рече: „Било је десет исцељених; где су остала деветорица? ¹⁸ Зар се нико од њих није вратио да захвали Богу, осим овога странца?“ ¹⁹ Исус му рече: „Устани и иди; твоја вера те је оздравила.“

Долазак Царства Божијег

²⁰ Једном су га фарисеји питали када ће доћи Царство Божије. Он им је одговорио: „Царство Божије не долази на такав начин да се може опазити. ²¹ Нико не може рећи: ’Ево, ту је!’ или: ’Ено, тамо је!’, јер је Царство Божије међу вама.“

²² А ученицима рече: „Доћи ће времена када ћете пожелети да видите само један дан Сина Човечијег, али га нећете видети. ²³ И биће оних који ће вам говорити: ’Ено га тамо!’ и: ’Ево га овде!’ Не идите тамо и не поводите се за њима. ²⁴ Кад Син Човечији дође у свој дан, то ће бити као кад муња севне, па осветли небо с једног краја на други. ²⁵ Али он прво треба да пропати и да га овај нараштај одбаци.

²⁶ Кад дођу дани да се Син Човечији врати, то ће бити као у Нојево време: ²⁷ јело се и пило, женило се и удавало, до дана када је Ноје ушао у пловило. Онда је дошао потоп и сви су се подавили.

²⁸ Слично је било и у Лотово време: јело се и пило, продавало и куповало, садило и градило. ²⁹ А на дан кад је Лот изашао из Содоме, с неба је почео да сипа огањ и сумпор и све их побио.

³⁰ Тако ће бити и у дан кад се објави Син Човечији. ³¹ У те дане, ко је на крову нека не силази да узме ствари из куће. И ко се нађе у пољу нека се не враћа натраг. ³² Сетите се Лотове жене! ³³ Ко хоће да сачува свој живот, изгубиће га; а ко га изгуби, остаће у животу. ³⁴ Кажем вам: те ноћи ће двојица бити у постељи; један ће бити узет, а други ће остати. ³⁵ Две жене ће заједно млети; једна ће бити узета, а друга ће остати. ³⁶ Двојица ће бити у пољу; један ће бити узет, други ће остати.“

³⁷ Тада га упиташе: „А где ће то бити, Господе?“ Он им одговори: „Где буде лешине, тамо ће се и лешинари окупљати.“

Прича о истрајној удовици

18 Онда им је Исус испричао причу о томе како увек треба да се моле и да не посустају. ² Рекао је: „У једном граду живео неки судија. Бога се није бојао, нити је за људе марио. ³ У истом граду живела је и нека удовица. Она је дошла к њему и рекла: ’Одбрани ме од мог тужитеља!’

⁴ Он дуго није хтео да то учини, али напокон рече: ’Иако се не бојим Бога, нити марим за људе, ⁵ ипак ћу одбранити ову удовицу, јер ми додијава. Иначе ће ме излудети ако настави да долази.’“

⁶ Господ рече: „Слушајте шта каже неправедни судија! ⁷ Неће ли Бог одбранити своје изабране који му вапе дању и ноћу? Хоће ли оклевати? ⁸ Кажем вам да ће их одбранити брзо. Али кад Син Човечији дође, хоће ли наћи веру на земљи?“

Прича о фарисеју и порезнику

⁹ А онима који су се поуздавали у своју праведност и ниподаштавали остале, Исус је испричао ову причу: ¹⁰ „Два човека су дошла у храм да се моле. Један је био фарисеј, а други порезник. ¹¹ Фарисеј је устао и молио се у себи овако: ’Боже, хвала ти што нисам као остали људи, разбојници, неправедници, прељубници, или као овај порезник. ¹² Постим два пута недељно и дајем десетак од свега што зарадим.’

¹³ Порезник је стао подаље и није се усуђивао да подигне поглед према небу. Ударао се у прса и говорио: ’Боже, смилуј се мени грешнику!’

¹⁴ Кажем вам, овај је отишао оправдан пред Богом, а не први. Јер, свако ко се узноси, биће понижен, а ко се понизи, биће узвишен.“

Исус и мала деца

¹⁵ Народ је доносио Исусу малу децу да их дотакне. Ученици су то видели, па су им бранили. ¹⁶ Али Исус их је позвао, рекавши: „Пустите децу да долазе к мени; немојте их спречавати, јер таквима припада Царство Божије! ¹⁷ Заиста вам кажем, ко не прихвати Царство Божије као дете, никако не може ући у њега!“

Богаташ и Царство Божије

¹⁸ Један главар га упита: „Добри учитељу, шта треба да чиним да бих баштинио вечни живот?“

¹⁹ Исус му одговори: „Зашто ме називаш добрим?^[d] Нико није добар осим самога Бога. ²⁰ Заповести познајеш: ’Не чини прељубе, не убиј, не кради, не сведочи лажно, поштуј свога оца и своју мајку.’“

²¹ Овај одговори: „Све сам то извршавао још од своје младости.“

²² Када је Исус то чуо, рекао му је: „Још ти једно недостаје: продај све што имаш, па раздели то сиромасима и имаћеш благо на небесима. Онда дођи и следи ме.“

²³ Када је главар то чуо, веома се ражалостио, јер је био веома богат. ²⁴ Исус га је погледао, и рекао: „Како ли је тешко имућнима да уђу у Царство Божије! ²⁵ Јер, лакше је камили да прође кроз иглене уши, него богаташу да уђе у Царство Божије.“

²⁶ А они који су слушали, упиташе: „Па ко се онда може спасти?“

²⁷ Исус одговори: „Што је немогуће људима, могуће је Богу.“

²⁸ Петар рече: „Ево, ми смо оставили што смо имали и кренули за тобом.“

²⁹ Исус одговори: „Заиста вам кажем, нема тога ко је оставио кућу, или жену, или браћу, или родитеље, или децу, ради Царства Божијег, ³⁰ који неће примити много пута више у ово време, а у времену које долази примиће вечни живот.“

Исус поново наговештава своју смрт

³¹ Онда је повео Дванаесторицу и рекао им: „Ево, пењемо се према Јерусалиму. Тамо ће се испунити све што су пророци написали о Сину Човечијем. ³² Предаће га незнабошцима који ће му се ругати, вређати га и пљувати. ³³ Пошто га ишибају, убиће га, али ће он трећег дана ускрснути.“

³⁴ Али ученици нису разумели ништа од овога. Те речи су им биле непојмљиве, те нису знали о чему говори.

Исус враћа вид слепом просјаку

³⁵ Кад је Исус дошао надомак Јерихона, неки слепац је седео крај пута и просио. ³⁶ Чувши да много народа пролази туда, упита о чему се ради. ³⁷ Рекли су му да то пролази Исус из Назарета.

³⁸ Он тада повика: „Исусе, Сине Давидов, смилуј ми се!“

³⁹ Они што су ишли напред корили су га и ућуткивали. Али он је још јаче викао: „Сине Давидов, смилуј ми се!“

⁴⁰ Исус се заустави и заповеди да га доведу к њему. Кад је слепац дошао пред њега, Исус га упита: ⁴¹ „Шта хоћеш да ти учиним?“

Он одговори: „Господе, хоћу да прогледам.“

⁴² Тада Исус рече: „Прогледај! Твоја вера те је оздравила.“ ⁴³ Он прогледа истог трена. Онда је пошао за Исусом славећи Бога. Видевши ово, сав је народ славио Бога.

Закхеј порезник

19 Исус је ушао у Јерихон и пролазио градом. ² Ту је живео неки човек по имену Закхеј. Он је био главар порезнички и уз то веома богат. ³ Трудио се да види ко је Исус, али није могао од народа, јер је био низак растом. ⁴ Он зато потрчи напред и попне се на дивљу смокву да га види, јер је требало да Исус прође тим путем.

⁵ Кад је Исус дошао до тог места, погледао је горе и рекао му: „Закхеју, брзо сиђи! Данас треба да останем у твојој кући.“ ⁶ Закхеј брзо сиђе, па га радосно прими к себи. ⁷ Сви који су то видели, почели су да негодују: „Дошао је у госте једном грешнику!“ ⁸ Но, Закхеј устаде и рече Господу: „Ево, Господе, половину своје имовине поклањам сиромасима. А ако сам некога у чему преварио, вратићу четвероструко.“

⁹ Исус рече: „Данас је дошло спасење овој кући, јер је и овај човек потомак Авра̂мов. ¹⁰ Наиме, Син Човечији је дошао да тражи и спасе изгубљене.“

Прича о повереном благу

¹¹ Онима који су слушали ово, Исус је испричао још једну причу. Био је, наиме, близу Јерусалима и народ је мислио да ће се Царство Божије појавити одмах. ¹² Исус рече: „Неки човек племићког порекла отпутује у далеку земљу да прими у наследство царство и да се врати. ¹³ Позвао је својих десет слугу, дао им десет златника, и рекао им: ’Тргујте док се не вратим.’ ¹⁴ Али његови суграђани су га мрзели, па су за њим послали изасланике да поруче: ’Нећемо да тај човек влада над нама!’ ¹⁵ Кад је примио у наследство царство, човек се вратио. Одмах је послао по оне слуге којима је дао новац, да види шта је који зарадио.

¹⁶ Први дође и рече: ’Господару, твој златник је зарадио још десет златника.’

¹⁷ Господар рече: ’Одлично, добри слуго! Пошто си био веран у најмањем, ево ти власт над десет градова.’

¹⁸ Дође и други и рече: ’Господару, твој златник је зарадио још пет златника.’ ¹⁹ Господар и овоме рече: ’Ти владај над пет градова.’

²⁰ Дође и трећи и рече: ’Господару, ево твога златника који сам сачувао у марами. ²¹ Плашио сам те се, јер си тежак човек. Узимаш што ниси оставио и жањеш где ниси посејао.’

²² Господар му рече: ’Зли слуго, судићу ти по твојим речима! Ти си знао да сам тежак човек, да узимам што нисам оставио и жањем где нисам посејао? ²³ Зашто ниси дао мој новац у мењачницу? Ја бих га по повратку подигао с каматом.’

²⁴ Онда рече присутнима: ’Узмите му златник и дајте ономе што има десет златника.’

²⁵ Они му рекоше: ’Господару, он већ има десет златника!’

²⁶ Господар одговори: ’Кажем вам да ће се дати свакоме који има, а узеће се од онога који нема. ²⁷ А оне моје непријатеље, који нису хтели да ја владам над њима, доведите овамо и погубите их преда мном.’“

Исусова служба у Јерусалиму

Христос славно улази у Јерусалим

²⁸ Кад је ово испричао, Исус је кренуо даље, настављајући према Јерусалиму. ²⁹ Када је био близу Витфаге и Витаније, код горе што се зове Маслинска, послао је двојицу ученика, ³⁰ рекавши им: „Идите у село које је пред вама. Кад уђете у њега, наћи ћете привезано магаре, које нико никад није јахао. Одвежите га и доведите. ³¹ Ако вас неко упита: ’Зашто га одвезујете?’, ви му реците: ’Господу је потребно.’“

³² Послани оду и нађу онако како им је било речено. ³³ Док су одвезивали магаре, упиташе их власници: „Зашто одвезујете магаре?“

³⁴ Они одговорише: „Господу треба.“

³⁵ Довели су магаре, пребацили своје огртаче преко њега и посадили Исуса на њ. ³⁶ Док је улазио у Јерусалим, народ је простирао своје огртаче по путу.

³⁷ Кад су дошли близу обронка Маслинске горе, са кога се силази у Јерусалим, све мноштво Исусових ученика поче да хвали Бога за сва чуда које су видели. Радовали су се и гласно узвикивали:

³⁹ А неки фарисеји из гомиле рекоше: „Учитељу, забрани својим ученицима да то чине!“

⁴⁰ Исус им одговори: „Кажем вам: ако они ућуте, камење ће викати.“

⁴¹ Када је дошао још ближе, угледао је град и заплакао над њим, ⁴² говорећи: „О, граде, када би бар у овај дан схватио шта ти доноси мир! Ипак, ти то сада не можеш да видиш. ⁴³ Јер доћи ће дани, када ће твоји непријатељи подићи опкопе око тебе, опколиће те и навалити на тебе. ⁴⁴ Сравниће са земљом и тебе и твоје становништво, и неће оставити ни камен на камену, јер ниси спознао време када је Бог дошао к теби.“

Исус истерује трговце из храма

⁴⁵ Када је ушао у храм, почео је да истерује оне који су продавали. ⁴⁶ Рекао им је: „Написано је: ’Мој Дом биће Дом за молитву’, а ви сте од њега направили разбојничку пећину!“

⁴⁷ Сваког дана је поучавао у храму. Међутим, водећи свештеници и зналци Светог писма, заједно са народним главарима, гледали су да га убију. ⁴⁸ Ипак, нису могли да нађу начина како да то учине, јер га је сав народ с великом пажњом слушао.

Порекло Исусове власти

20 Док је Исус једном поучавао народ у храму и проповедао Радосну вест, дођу к њему водећи свештеници и зналци Светог писма и старешине. ² Рекли су му: „Кажи нам у чије име чиниш ово? Ко те је овластио за то?“

³ Исус им рече: „Поставићу и ја вама једно питање. Реците ми: ⁴ Одакле је Јован добио право да крштава? С неба или од људи?“

⁵ Они су умовали међу собом и говорили:

„Ако кажемо ’од Бога’, рећи ће нам: ’Зашто му онда нисте веровали?’ ⁶ А ако кажемо ’од човека’, сав народ ће нас каменовати, јер су уверени да је Јован био пророк.“

⁷ Тако су одговорили Исусу да не знају одакле је.

⁸ Исус им одговори: „Ни ја вама нећу рећи у чије име чиним ово.“

Прича о злим виноградарима

⁹ Исус је затим наставио са овом причом: „Неки човек је посадио виноград, изнајмио виноградарима и отпутовао на дуже време. ¹⁰ Кад је дошло време бербе, он пошаље слугу виноградарима да му дају део његовог рода. Међутим, виноградари га премлате и пошаљу га празних руку. ¹¹ Власник пошаље другог слугу, али виноградари и њега премлате, наругају му се и пошаљу га празних руку. ¹² Власник пошаље и трећег слугу, али виноградари га израњаве и истерају.

¹³ Онда власник винограда рече: ’Послаћу свог вољеног сина; можда ће њега поштовати.’

¹⁴ Али, када га виноградари видеше, рекоше један другом: ’Ово је наследник. Хајде да га убијемо, па ће наследство бити наше!’ ¹⁵ Тако га избацише изван винограда и убише.

Шта ће, дакле, власник винограда учинити са њима? ¹⁶ Доћи ће и побиће те виноградаре, а виноград дати другима.“

Када је народ то чуо, рекао је: „Никако!“

¹⁷ Исус их је погледао и рекао им: „Шта онда значи оно што је написано:

¹⁸ Ко год падне на тај камен, разбиће се, а на кога он падне, здробиће га.“

¹⁹ Тада су зналци Светог писма и водећи свештеници гледали да га ухвате, али су се бојали народа, јер су знали да је Исус испричао причу због њих.