Bible in 90 Days

Стефан пред Већем

⁸ А Стефан је, испуњен Божијом милошћу и силом, чинио велика чуда и знаке међу народом. ⁹ Међутим, дошли су неки из такозване Синагоге либертинаца – Јевреји из Кирине, Александрије, те неки из Киликије и Мале Азије, и упустили се у расправу са Стефаном.

¹⁰ Ипак, нису могли да се супротставе његовој мудрости, јер га је Дух потицао да говори.

¹¹ Због тога су подговорили неке људе да изјаве: „Чули смо да је Стефан погрдно говорио против Мојсија и Бога.“

¹² Побунили су и народ, старешине и зналце Светог писма, па су му пришли, ухватили га и извели пред Велико веће. ¹³ Ту су довели лажне сведоке који су говорили: „Овај човек не престаје да говори против храма и Закона. ¹⁴ Чули смо, наиме, да је рекао да ће Исус Назарећанин разорити овај храм и изменити обичаје које нам је Мојсије предао.“

¹⁵ Сви који су седели у Великом већу су упрли поглед у Стефана и приметили да му је лице као лице анђела.

Стефанов говор

7 Тада је Првосвештеник упитао Стефана: „Јесу ли ове оптужбе истините?“ ² Стефан је на ово одговорио: „Браћо и оци, слушајте ме. Славни Бог објавио се нашем оцу Авра̂му у Месопотамији, пре него што се настанио у Харану, ³ и наложио му: ’Иди из своје земље и од своје родбине, па пођи у земљу коју ћу ти показати.’

⁴ Авра̂м је напустио Халдејску земљу и настанио се у Харану. После смрти његовог оца, Бог га је преселио у ову земљу у којој ви сада живите. ⁵ У њој му ни стопу није дао у посед, али му је обећао да ће је дати у посед њему и његовом потомству после њега, иако још није имао деце.

⁶ Бог му је такође рекао да ће његови потомци бити дошљаци у туђој земљи. Тамо ће робовати и бити тлачени четири стотине година: ⁷ ’Народу коме буду робовали ја ћу судити, а на крају ће изаћи оданде и служити ми на овом месту.’ ⁸ Бог је онда са Авра̂мом склопио савез, чији је знак обрезање. Њему се родио Исак кога је обрезао осмога дана. Исак је обрезао Јакова, а Јаков дванаест родоначелника.

⁹ Родоначелници су били љубоморни на свог брата Јосифа, па су га продали као роба у Египат. Ипак, Бог је био са њим ¹⁰ и избавио га од свих његових невоља. Пошто га је Бог обдарио мудрошћу, стекао је наклоност фараона, египатског цара, који га је поставио да управља Египтом и целим својим двором.

¹¹ Тада је у Египту и Ханану настала глад и велика беда, тако да наши преци нису могли да набаве храну. ¹² Кад је Јаков чуо да у Египту има жита, послао је тамо наше очеве први пут. ¹³ Када су се тамо нашли по други пут, Јосиф је обзнанио својој браћи ко је он. Тако је фараон сазнао за Јосифову породицу. ¹⁴ Јосиф је онда послао по свога оца Јакова и сву своју родбину – укупно седамдесет пет особа. ¹⁵ Тако је Јаков отишао у Египат где је умро он и наши очеви. ¹⁶ Њихова тела су била пренесена у Сихем и положена у гроб који је Авра̂м био купио од Еморових синова за одређену своту.

¹⁷ Приближавало се време да Бог испуни обећање које је уз заклетву дао Авра̂му. Народ је растао и множио се у Египту, ¹⁸ све док Египтом није завладао нови цар који није познавао Јосифа. ¹⁹ Он је лукаво поступио са нашим народом: злостављао је наше претке и присиљавао их да своју новорођенчад остављају напољу да умру. ²⁰ У то време, родио се Мојсије. Био је прелепо дете. Три месеца је био одгајан у очевој кући. ²¹ Када су га оставили напољу, фараонова ћерка га је узела и одгојила га себи за сина. ²² Мојсије је, одгојен у свој мудрости Египта, био чувен по својим речима и делима.

²³ Када му је било четрдесет година, дође му на памет да посети своју браћу Израиљце. ²⁴ Кад је видео како један од њих бива злостављан, он му прискочи у помоћ и освети га – убивши Египћанина. ²⁵ Мислио је да ће његови сународници схватити да им Бог преко њега шаље избављење, али они то нису разумели. ²⁶ Следећег дана је затекао два Израиљца како се туку. Покушао је да их помири говорећи: ’Људи, ви сте браћа! Зашто злостављате један другога?’

²⁷ Но, онај што је злостављао свога ближњег, одгурну га и рече му: ’Ко је тебе поставио за главара и судију над нама? ²⁸ Хоћеш ли и мене да убијеш као што си јуче убио Египћанина?’ ²⁹ На те речи Мојсије побегне из Египта и настани се као дошљак у мадијанској земљи. Тамо су му се родила два сина.

³⁰ После четрдесет година, указао му се анђео у пламтећем огњу из једног грма, у пустињи код планине Синај. ³¹ Кад је Мојсије то видео, задивио се призором. Али када је пришао грму да боље осмотри, чуо је глас Господњи: ³² ’Ја сам Бог твојих отаца; Бог Авра̂мов, Исаков и Јаковљев.’ Дрхтећи од страха, Мојсије се није више усуђивао да дигне поглед.

³³ Бог му је затим рекао: ’Изуј обућу са својих ногу, јер је место на коме стојиш свето тло. ³⁴ Уистину сам видео невоље мога народа у Египту и чуо његово уздисање и зато сам сишао да их избавим. А сад пођи, ја те шаљем у Египат!’

³⁵ Дакле, истог оног Мојсија кога су одбацили рекавши: ’Ко је тебе поставио за главара и судију над нама?’, Бог је сада послао као владара и избавитеља преко анђела који му се указао у грму. ³⁶ Он их је извео оданде, чинећи чуда и знаке у египатској земљи, на Црвеном мору и у пустињи током четрдесет година.

³⁷ То је онај исти Мојсије који је рекао Израиљцима: ’Бог ће вам подићи пророка од ваше браће, као што сам ја.’ ³⁸ Он је био на сабору у пустињи, а анђео је говорио с њим и с нашим прецима на гори Синај; он је примио речи живота и предао их нама.

³⁹ Међутим, наши преци нису хтели да га послушају, него су га одбацили и својим се срцем вратили у Египат. ⁴⁰ Рекли су Арону: ’Направи нам богове који ће ићи пред нама, јер не знамо шта се догодило са оним Мојсијем који нас је извео из Египта.’ ⁴¹ Тих дана су направили кип телета и принели му жртву, веселећи се ономе што су својим рукама направили. ⁴² Тада се Бог окренуо од њих, и препустио их да служе небеској војсци, баш као што је записано у Књизи пророка̂:

⁴⁴ Наши преци су у пустињи имали Шатор сведочанства. Бог је наложио Мојсију, док је разговарао с њим, да Шатор изради према нацрту који је видео. ⁴⁵ Шатор који су примили, наши преци су унели у земљу, што су под Исусом Навином освојили од многобожаца, које је Бог отерао испред њих. Шатор је остао тамо све до времена цара Давида. ⁴⁶ Он је стекао Божију наклоност, па је тражио од Бога да му дозволи да сагради Пребивалиште за Бога Јаковљевог. ⁴⁷ Ипак, тек је Соломон саградио Дом Богу.

⁴⁸ Али, Свевишњи не пребива у храмовима направљеним људским рукама, као што и пророк каже:

⁵¹ О, ви тврдоглави и необрезани у срцу и ушима! Ви се увек противите Духу Светом, као што су то чинили и ваши преци ⁵² Кога од пророка ваши преци нису прогонили? Убили су чак и оне што су најављивали долазак Праведника, кога сте ви сада издали и убили. ⁵³ Ви сте на заповест анђела примили Закон, али га нисте послушали.“

Стефанова смрт

⁵⁴ Када су они то чули, ускипео је бес у њима, па су почели да шкргућу зубима на њега. ⁵⁵ Тада је Стефан, испуњен Духом Светим, упро поглед у небо и угледао Божију славу и Исуса како стоји с десне стране Бога. ⁵⁶ Затим је рекао: „Гле, видим отворено небо и Сина Човечијег како стоји с десне стране Богу.“

⁵⁷ На то су они подигли велику вику, зачепили своје уши и једнодушно навалили на њега. ⁵⁸ Одвукли су га изван града где су га каменовали. Сведоци су своје огртаче дали на чување младићу који се звао Савле.

⁵⁹ Док су га каменовали, Стефан је зазивао Бога и говорио: „Господе Исусе, прими мој дух!“ ⁶⁰ Затим је пао на колена и гласно повикао: „Господе, не урачунај им овај грех!“ Након што је ово изговорио, уснуо је.

Ширење Цркве

8 А Савле је одобравао Стефаново убиство. Тог дана је настао велики прогон цркве у Јерусалиму, па су се сви, изузев апостола, расејали по Јудеји и Самарији. ² Стефана су, пак, сахранили побожни људи и уз велику жалост га оплакали. ³ А Савле је пустошио Цркву; залазио је од куће до куће и одвлачио мушкарце и жене у тамницу.

Филип у Самарији

⁴ Они који су били расејани, навештавали су Радосну вест где год су пролазили. ⁵ Тако је Филип отишао у један град у Самарији и објављивао им Христа. ⁶ Сав народ је пажљиво слушао његове речи и гледао знаке које је чинио. ⁷ Наиме, нечисти духови су уз гласне крике излазили из људи који су били њима опседнути, а и много одузетих и хромих је било исцељено. ⁸ Тада је настала велика радост у граду.

Симон врачар

⁹ У том граду је дуже времена живео неки човек по имену Симон, који је својим врачањем задивљавао народ у Самарији. Говорио је за себе да је он нешто посебно, ¹⁰ те су га уважавали и угледни и неугледни, изјављујући: „Овај човек је заиста сила Божија, за коју се каже да је велика.“ ¹¹ Приклањали су му се, јер их је дуже времена задивљавао својим врачањем. ¹² Али када су поверовали Филипу, који је проповедао о Радосној вести Царства Божијег и о имену Исуса Христа, крштавали су се и мушкарци и жене. ¹³ Чак је и са̂м Симон узверовао. Након што је био крштен, стално је био уз Филипа; био је задивљен гледајући знаке и велика чуда која су се догађала.

¹⁴ Када су апостоли у Јерусалиму чули да су Самарјани прихватили Божију реч, послали су тамо Петра и Јована. ¹⁵ Када су ови стигли, помолили су се за Самарјане да приме Светог Духа. ¹⁶ Наиме, ни на кога од њих још није био сишао Свети Дух, већ су били крштени само у име Господа Исуса. ¹⁷ Апостоли су положили руке на њих, те су примили Духа Светога.

¹⁸ Кад је Симон видео да се Дух даје полагањем руку апостола, понудио им је новац ¹⁹ рекавши: „Дајте и мени ту власт да свако на кога положим руке прими Духа Светога.“

²⁰ Петар му је одговорио: „Нека твој новац пропадне заједно с тобом кад си мислио да новцем можеш да стекнеш Божији дар. ²¹ Ти немаш ни дела ни удела у овој служби, јер твоје срце није право пред Богом. ²² Покај се за то зло и моли се Господу, не би ли ти опростио што си то наумио у свом срцу. ²³ Видим, наиме, да си пун горког отрова и у оковима неправде.“

²⁴ „Молите се Господу за мене – молио их је Симон – да ми се не догоди ништа од овога што сте рекли.“

²⁵ Након што су им сведочили и објавили им реч Господњу, Петар и Јован су се вратили у Јерусалим, проповедајући успут Радосну вест у многим самарјанским селима.

Обраћење Етиопљанина

²⁶ Тада је анђео Господњи рекао Филипу: „Спреми се и крени на југ, према путу што се од Јерусалима спушта према Гази; тај пут је пуст.“ ²⁷ Филип се спремио и отишао. Баш тада наиђе неки Етиопљанин, евнух, великодостојник етиопске царице Кандаке, и надгледник целе њене ризнице. Он је дошао у Јерусалим да се поклони Богу. ²⁸ Враћајући се кући седео је у својим кочијама и читао Књигу пророка Исаије. ²⁹ Тада Дух рече Филипу: „Иди и држи се тих кочија.“

³⁰ Филип је притрчао кочијама, па кад је чуо да Етиопљанин чита из пророка Исаије, упита га: „Да ли разумеш то што читаш?“

³¹ „Како да разумем – одговори Етиопљанин – када нема никога да ми објасни?“ Затим је позвао Филипа да седне с њим.

³² У одељку из Писма који је Етиопљанин читао, писало је следеће:

³⁴ Евнух је упитао Филипа: „Реци ми, молим те, о коме то пророк говори? О себи или о неком другом?“ ³⁵ Тада му је Филип, полазећи од истог одељка Писма, објавио Радосну вест о Исусу.

³⁶ Путујући тако, дошли су до неке воде. Евнух рече: „Ево воде! Шта ми брани да будем крштен?“ ³⁷ „Може – одговори Филип – ако верујеш свим својим срцем.“ „Верујем – рече евнух – да је Исус Христос Син Божији.“ ³⁸ Наредио је да се кочија заустави. Затим су обојица, Филип и евнух, сишли у воду, па га је Филип крстио. ³⁹ Када су изашли из воде, Дух Божији изненада узе Филипа, и евнух га више није видео. Ипак, наставио је својим путем радујући се. ⁴⁰ Филип се, међутим, нашао у Азоту, па је путујући проповедао Радосну вест по свим градовима све док није дошао у Кесарију.

Павлово обраћење

9 Савле је, у међувремену, и даље љутито претио да ће побити ученике Господње. Зато је отишао код Првосвештеника ² и од њега затражио писмено одобрење за синагоге у Дамаску, да ако нађе следбенике Пута Господњег, било мушкарце или жене, може да их свезане спроведе у Јерусалим. ³ Када се приближио Дамаску, одједном га је обасјало јако светло са неба. ⁴ Тада је пао на земљу и зачуо глас који му рече: „Савле! Савле! Зашто ме прогониш?“

⁵ „Ко си ти, господине^[a]?“ – упитао је Савле. „Ја сам Исус кога ти прогониш“ – одговори глас. ⁶ „А сад устани и уђи у град и тамо ће ти се рећи шта треба да радиш.“

⁷ Савлови пратиоци су занемели; чули су глас, али нису видели никога. ⁸ Када је Савле устао са земље, отворио је очи, али ништа није могао да види, тако да су га узели за руку и довели у Дамаск. ⁹ Три дана није могао да види, а за то време није ни јео ни пио.

¹⁰ У Дамаску је живео неки ученик по имену Ананија. Њему је Господ у виђењу рекао: „Ананија!“ „Ево ме, Господе“ – одговорио је Ананија.

¹¹ „Иди у Јудину кућу – рече Господ – у улицу која се зове ’Права’, и потражи Таршанина по имену Савле. Он се управо сада моли. ¹² Савле је у виђењу видео човека по имену Ананија како улази и ставља руке на њега да би прогледао.“

¹³ Ананија му одговори: „Господе, чуо сам од многих да је овај човек нанео много зла твом светом народу у Јерусалиму. ¹⁴ Чак и овде има овлашћење од Првосвештеника да свеже све који призивају твоје име.“

¹⁵ Господ му рече: „Иди, јер је он оруђе које сам изабрао да објави моје име народима, царевима, и народу израиљском. ¹⁶ Ја ћу му, наиме, показати колико мора да претрпи за моје име.“

¹⁷ Ананија је отишао, ушао у кућу и положио своје руке на њега, те рекао: „Брате Савле! Господ Исус, који ти се указао на путу којим си ишао, послао ме је да прогледаш и да се напуниш Светог Духа.“ ¹⁸ Истог тренутка са његових очију спаде нешто као крљушт, те је прогледао. Тада је устао и био крштен. ¹⁹ Потом је појео нешто хране, па се окрепио. Неколико дана је провео са ученицима из Дамаска, ²⁰ и одмах почео да проповеда по синагогама да је Исус Син Божији.

Павле се враћа у Јерусалим

²¹ Сви који су га слушали, чудили су се: „Није ли ово онај – питали су се – што је у Јерусалиму истребљивао оне који зазивају то име? Зар није дошао овде да их свезане доведе пред водеће свештенике?“ ²² Савлово проповедање бивало је све силније, па је Јевреје из Дамаска остављао без речи, доказујући да је Исус Христос.

²³ Након дуже времена, Јевреји скују заверу да га убију. ²⁴ Савле је, међутим, сазнао за њихову намеру. Јевреји су, пак, и дању и ноћу будно мотрили на градска врата да би га убили. ²⁵ Но, ученици су га ноћу спустили у кошари преко градских зидина.

²⁶ Кад је Савле дошао у Јерусалим, покушао је да се придружи ученицима. Ипак, сви су га се плашили, јер нису веровали да је заиста ученик. ²⁷ Тада га је Варнава прихватио и одвео га апостолима. Испричао је апостолима како је Савле видео Господа који му је говорио и како је у Дамаску храбро проповедао у Исусово име.

²⁸ Тако је Савле остао са њима, па је ишао по Јерусалиму и храбро проповедао у Исусово име. ²⁹ Говорио је и расправљао са Јеврејима који су говорили грчки, али су и они настојали да га убију. ³⁰ Када су то браћа сазнала, одвели су га у Кесарију и оданде га послали у Тарс.

³¹ И тако је Црква уживала мир у целој Јудеји, Галилеји и Самарији. Подизала се и живела у страхопоштовању према Богу, растући бројчано потпором Светога Духа.

Енејино оздрављење

³² Једном је Петар обилазио све цркве, па је свратио к светима који су живели у Лиди. ³³ Тамо је нашао човека по имену Енеја који је осам година одузет лежао на постељи. ³⁴ Петар му рече: „Енеја, Исус Христос те исцељује; устани и намести свој кревет!“ Енеја устаде истог трена. ³⁵ Када су видели Енеју, сви становници Лиде и Сарона су се окренули Господу.

Ускрсење Тавите

³⁶ У Јопи је, опет, живела нека ученица по имену Тавита (што у преводу значи „Кошута“), која је увек чинила добра дела и помагала сиромашнима. ³⁷ Баш у то време се разболела и умрла. Окупали су је и положили у собу на спрату. ³⁸ Пошто је Лида била близу Јопе, ученици, чувши да је Петар тамо, послаше му два човека са молбом: „Дођи к нама без оклевања!“

³⁹ Петар је устао и отишао са њима. Чим је стигао, одвели су га у горњу собу. Све удовице су стајале око њега; плакале су и показивале хаљине и огртаче које је Тавита израдила док је била са њима.

⁴⁰ Тада је Петар све њих послао напоље, па је клекнуо и помолио се. Затим се окренуо према мртвом телу и рекао: „Тавита, устани!“ Она отвори очи, угледа Петра и седе. ⁴¹ Он је прихвати за руку и подиже је. Затим је позвао верујуће и удовице, и показао им је живу. ⁴² За ово су сазнали сви становници Јопе, те су многи од њих поверовали у Господа. ⁴³ Петар је, пак, остао извесно време у Јопи код неког Симона кожара.

Петар и Корнелије

10 У Кесарији је живео неки човек по имену Корнелије који је био капетан такозване Италијанске чете. ² Био је побожан и богобојазан човек, а тако и цели његов дом. Давао је много милостиње народу и стално се молио Богу. ³ Он је у виђењу, око три сата поподне^[b], јасно видео Божијег анђела који је дошао к њему и ословио га: „Корнелије!“

⁴ Корнелије се загледао у њега и сав уплашен упитао: „Шта је, господине?“ Анђео му одговори: „Твоје су молитве и милостиње узашле к Богу као жртва споменица. ⁵ А сад, пошаљи некога у Јопу да доведе Симона који се зове Петар. ⁶ Он је одсео код неког Симона кожара, чија кућа се налази покрај мора.“

⁷ Кад је анђео који му је говорио отишао, Корнелије је позвао двојицу својих слугу и једног побожног војника из његове пратње. ⁸ Након што им је све испричао, послао их је у Јопу.

Петрово виђење

⁹ Сутрадан, око подне, док су се путујући приближавали граду, Петар се попео на кров да се помоли. ¹⁰ Уто је огладнео, па је хтео да поједе нешто. Док су му припремали јело, пао је у занос. ¹¹ Угледао је отворено небо и нешто као велико платно завезано на четири краја како се спушта на земљу. ¹² У њему су биле све врсте четвороножних животиња, гмизаваца и птица. ¹³ Тада му рече неки глас: „Устани, Петре, закољи и једи!“

¹⁴ „Нипошто, Господе – одговори Петар – јер никада нисам окусио ништа опогањено или обредно нечисто.“

¹⁵ Глас му се по други пут обратио: „Не називај нечистим оно што је Бог прогласио чистим!“

¹⁶ Ово се поновило три пута, а онда се платно вратило на небо.

Корнелијеви људи код Петра

¹⁷ Док је Петар био у недоумици питајући се шта би могло да значи виђење које је имао, стигли су људи које је послао Корнелије. Пошто су се распитали за Симонову кућу, стали су пред врата, ¹⁸ па су позвали и упитали да ли је ту одсео Симон звани „Петар“.

¹⁹ Док је Петар још увек размишљао о виђењу, рече му Дух: „Ево, траже те три човека. ²⁰ Устани, сиђи доле и пођи с њима без оклевања, јер сам их ја послао.“

²¹ Петар је сишао к људима и рекао им: „Ја сам онај кога тражите. Због чега сте дошли?“

²² Они су му одговорили: „Послао нас је капетан Корнелије, праведан и богобојазан човек, кога сав јудејски народ поштује. Њему је свети анђео наложио да те позове у његов дом, да чује шта имаш да кажеш.“ ²³ Петар их је, затим, позвао унутра и угостио.

Петар у кући римског заповедника

Сутрадан се Петар спреми и крене са гласницима. Са њим је пошло и неколико браће из Јопе. ²⁴ Следећег дана је стигао у Кесарију. Ту их је чекао Корнелије који је позвао своју родбину и најближе пријатеље. ²⁵ Кад је Петар ушао у кућу, Корнелије му изађе у сусрет, паде пред његове ноге и поклони му се. ²⁶ Но, Петар га подиже говорећи: „Устани, ја сам само човек.“

²⁷ Разговарајући с њим, Петар је ушао у кућу где је затекао много окупљених. ²⁸ Онда им се Петар обратио: „Ви знате да Јеврејину није допуштено да се дружи са странцем или да долази код њега. Ипак, Бог ми је показао да ниједног човека не називам поганим или нечистим. ²⁹ Зато сам дошао без поговора кад сте ме позвали. Питам се, стога, зашто сте ме позвали?“

³⁰ Корнелије одговори: „Пре три дана, баш у ово време, око три сата поподне^[c], молио сам се у својој кући. Изненада, неки човек у сјајној одећи стаде преда ме ³¹ и рече ми: ’Корнелије, Бог је услишио твоју молитву и сећа се твојих милостиња. ³² Пошаљи некога у Јопу и позови Симона који се зове Петар. Он је гост у кући Симона кожара која се налази покрај мора.’ ³³ Зато сам сместа послао по тебе. Добро си урадио што си дошао. Сада смо сви ми овде пред Богом да чујемо све што ти је Господ заповедио.“

³⁴ Петар поче да говори: „Сада јасно видим да Бог није пристран, ³⁵ него да из сваког народа прихвата оног који га се боји и чини правду. ³⁶ Бог је послао поруку израиљском народу, објављујући Радосну вест о миру посредством Исуса Христа, који је Господ свима. ³⁷ Ви знате шта се догодило у целој Јудеји, почевши од Галилеје, после крштења које је Јован Крститељ проповедао. ³⁸ Знате и за Исуса из Назарета, кога је Бог помазао Светим Духом и силом. Он је ишао около и чинио добро, лечећи све оне који су били под влашћу ђавола, јер је Бог био са њим.

³⁹ Ми смо сведоци свега што је учинио по целој јудејској земљи и у Јерусалиму. Њега су убили обесивши га на дрво, ⁴⁰ али га је Бог ускрсао трећег дана и омогућио му да се појави. ⁴¹ Не свему народу, већ само сведоцима које је Бог унапред изабрао. То смо ми који смо јели и пили са њим после његовог ускрсења из мртвих. ⁴² Он нам је наложио да проповедамо народу и сведочимо да га је Бог одредио за судију живима и мртвима. ⁴³ За њега сведоче сви пророци да његовим именом прима опроштење греха свако ко верује у њега.“

⁴⁴ Док је Петар још говорио, Свети Дух је сишао на све који су слушали поруку. ⁴⁵ Верујући Јевреји који су дошли са Петром били су запањени да је Бог и на незнабошце излио дар Духа Светога. ⁴⁶ Чули су их, наиме, како говоре другим језицима и величају Бога. Тада је Петар је упитао:

⁴⁷ „Може ли ко да забрани овима да буду крштени? И они су примили Светога Духа баш као и ми.“ ⁴⁸ Тада је заповедио да се крсте у име Исуса Христа. Петра су, потом, замолили да проведе неколико дана са њима.

Петров извештај јерусалимској цркви

11 Апостоли и браћа широм Јудеје чули су да су незнабошци прихватили реч Божију. ² Када се Петар вратио у Јерусалим, неки од обрезаних верника су му приговарали: ³ „Ушао си у кућу необрезаних људи и јео са њима.“

⁴ Петар је тада почео да им редом објашњава шта се збило: ⁵ „Док сам био у Јопи и молио се, у заносу сам имао виђење: са неба се спуштало нешто као велико платно завезано на сва четири краја, и дошло до мене. ⁶ Пажљиво га осмотривши, запазио сам у њему четвероножне животиње, дивље звери, гмизавце и птице. ⁷ Уто зачух глас који ми је рекао: ’Устани, Петре, закољи и једи!’

⁸ Ја одговорих: ’Нипошто, Господе! Никада нешто погано или нечисто није ушло у моја уста.’

⁹ Глас ми је по други пут проговорио: ’Не називај нечистим оно што је Бог прогласио чистим!’ ¹⁰ Ово се поновило три пута, а онда је све то било одвучено на небо.

¹¹ Баш у том часу су дошла три човека и зауставила се пред кућом у којој смо били; били су послани из Кесарије по мене. ¹² Дух ми је рекао да пођем с њима без оклевања. Са мном су пошла и ова шесторица браће, па смо отишли у кућу онога човека. ¹³ Он нам је испричао како је у својој кући видео анђела који је стао пред њега и рекао: ’Пошаљи неког у Јопу и позови Симона прозваног Петра. ¹⁴ Он ће ти саопштити речи преко којих ћеш се спасти и ти и твоји укућани.’

¹⁵ Ја сам тек почео да говорим, кад ли на њих сиђе Свети Дух, баш као што је сишао на нас у почетку. ¹⁶ Сетих се тада речи Господње: ’Јован је крштавао водом, а ви ћете бити крштени Светим Духом.’ ¹⁷ Ако је, дакле, Бог њима дао исти дар као и нама када смо поверовали у Господа Исуса Христа, ко сам ја да спречим Бога у томе?“

¹⁸ Када су то чули, умирили су се и почели да славе Бога говорећи: „Бог је, дакле, и незнабошцима омогућио покајање које води у живот!“

Црква у Антиохији

¹⁹ А они што су се расејали због прогонства које је настало кад је Стефан страдао, дошли су све до Феникије, Кипра и Антиохије. Реч нису проповедали ником другом осим Јеврејима. ²⁰ Ипак, међу њима је било неких Кипрана и Киринејаца. Стигавши у Антиохију, они су говорили и Грцима објављујући им Радосну вест о Господу Исусу. ²¹ Рука Господња је била са њима, па је велико мноштво људи поверовало обративши се Господу.

²² Вест о њима је дошла и до ушију цркве у Јерусалиму, па су послали Варнаву у Антиохију. ²³ Када је стигао и видео шта је Бог учинио по својој милости, веома се обрадовао, па их је храбрио да, одлучни у срцу, остану верни Господу. ²⁴ Варнава је био честит човек, испуњен Светим Духом и вером. Много народа је тада пришло Господу.

²⁵ Варнава је затим отишао у Тарс да нађе Савла. ²⁶ Када га је нашао, довео га је у Антиохију. Ту су се годину дана састајали са црквом и поучавали велики број људи. У Антиохији су ученици први пут названи „хришћанима.“

²⁷ Тих дана су у Антиохију дошли пророци из Јерусалима. ²⁸ Један од њих, по имену Агав, устао је, и надахнут Духом прорекао да ће велика глад задесити читав свет. То се и догодило за време Клаудијеве владавине. ²⁹ Ученици су одлучили да пошаљу помоћ браћи у Јудеји – свако према својим могућностима. ³⁰ Тако су и учинили пославши дар старешинама преко Варнаве и Савла.

Петар у затвору

12 У то време је цар Ирод почео да злоставља неке чланове цркве. ² Тако је погубио мачем Јакова, Јовановог брата. ³ Када је цар видео да је то по вољи Јеврејима, наредио је да ухапсе и Петра. То се догодило током празника Бесквасних хлебова. ⁴ Пошто га је ухапсио, бацио га је у тамницу и предао на чување стражи подељеној у четири групе од по четири војника. Намеравао је да га после Пасхе изведе пред народ.

⁵ Док су Петра чували у тамници, црква се жарко молила Богу за њега.

⁶ Ноћ пре него што је Ирод намеравао да га изведе, Петар је спавао између двојице војника двоструко окован, док су стражари пред вратима чували тамницу.

Чудесно ослобођење

⁷ Изненада се појави анђео Господњи и светлост обасја ћелију. Анђео куцну Петра у ребра и пробуди га говорећи: „Хајде, устани брзо!“ Окови спадоше са Петрових руку.

⁸ Анђео настави: „Опаши се и обуј своје сандале!“ Петар уради тако. Онда му анђео рече: „Заогрни се огртачем и пођи за мном.“ ⁹ Петар је изашао и кренуо за њим. Није знао да је то, што је анђео урадио, стварност, него је мислио да има виђење. ¹⁰ Прошли су поред прве и друге страже, те дошли до гвоздених врата која воде у град. Сама су се отворила пред њима, те су изашли. Када су прошли једну улицу, анђео одједном оде од њега.

¹¹ Тада Петар, дошавши к себи, рече: „Сада заиста знам да је Господ послао свога анђела, те ме избавио од Иродове руке и од свега што је јудејски народ очекивао.“

¹² Када је то схватио, дошао је до куће Марије, мајке Јована званог „Марко“, где су се многи окупили на молитву. ¹³ Кад је Петар покуцао на дворишна врата, дошла је слушкиња по имену Ружа да ослухне. ¹⁴ Препознавши Петров глас, од силне радости није отворила врата, него је утрчала унутра и јавила да Петар стоји пред вратима.

¹⁵ „Ти ниси при чистој свести“ – рекли су јој. Но, како је она и даље упорно тврдила своје, рекли су: „То је његов анђео.“

¹⁶ Али Петар је упорно куцао. Када су коначно отворили врата и угледали Петра, били су запањени. ¹⁷ Петар им је дао знак руком да буду тихи, а затим им је испричао како га је Господ извео из тамнице. Још је додао: „Јавите Јакову и осталој браћи за ово.“ Затим је изашао и отишао на друго место.

¹⁸ У зору је настао велики метеж међу војницима, шта се десило са Петром. ¹⁹ Ирод је наредио да га нађу, али га није нашао. Пошто је саслушао стражаре, наредио да их погубе. Потом је из Јудеје отишао у Кесарију, па је тамо остао.

Иродова смрт

²⁰ Ирод се веома љутио на Тирце и Сидонце. Ипак, они су са здруженим посланством дошли пред њега. Пошто су задобили царевог коморника Власта, молили су за мир, јер је њихова земља увозила храну из царске.

²¹ Уговореног дана, Ирод је, одевен у царску одору, сео на судијску столицу и одржао говор пред народом. ²² Народ је узвикивао: „Ово је глас бога, а не човека!“ ²³ Истог часа анђео Господњи удари Ирода, јер није дао част Богу; умро је изједен од црва.

²⁴ Али реч Божија се и даље ширила и расла.

²⁵ Пошто су Варнава и Савле извршили своју службу, вратили су се из Јерусалима и повели са собом Јована званог „Марко“.

Прво мисијско путовање

Прво Павлово мисијско путовање

13 Међу пророцима и учитељима антиохијске цркве били су: Варнава, Симеун кога су звали „Нигер“, Лукије из Кирине, Манаин који је одгојен са царом Иродом тетрархом и Савле. ² Док су једном служили Господу и постили, Свети Дух им је рекао: „Издвојте ми Савла и Варнаву за дело на које сам их позвао.“ ³ Тада, након што су постили и молили се, положили су руке на њих, па су их отпремили.

На Кипру

⁴ Павле и Варнава су, послани од Духа Светога, отишли у Селеукију, и одатле отпловили за Кипар. ⁵ Стигавши у Саламину, објављивали су Божију реч по јудејским синагогама. Са собом су водили и Јована као помоћника.

⁶ Путујући по целом острву, стигли су до Пафа. Тамо су срели неког врачара, лажног пророка, Јеврејина који се звао Варисус. ⁷ Он је био у пратњи проконзула Сергија Павла, разборитог човека. Овај је тражио да чује Божију реч, па је позвао Варнаву и Савла. ⁸ Међутим, њима се супротставио Елима, врачар (што је превод његовог имена), настојећи да одврати проконзула од вере. ⁹ Тада је Савле, звани и „Павле“, надахнут Духом Светим, упро поглед у њега ¹⁰ и рекао му: „Сине ђавољи и непријатељу свега што је праведно! Пун си сваке врсте лукавства и преваре! Зар нећеш престати да изврћеш праве путеве Господње?! ¹¹ Сад се, ево, Господња рука подиже против тебе: ослепећеш и неко време нећеш видети светлост сунца.“

Истог трена густа тама паде на њега, те је тумарао около и тражио неког да га води за руку. ¹² Када је проконзул видео шта се догодило, поверовао је, задивљен учењем о Господу.

У Антиохији Писидијској

¹³ Након тога су Павле и његови сапутници отпловили из Пафа и дошли у Пергу у Памфилији. Ту их је Јован Марко напустио и вратио се у Јерусалим. ¹⁴ Из Перге су продужили и дошли у Антиохију Писидијску. У суботу су ушли у синагогу и сели. ¹⁵ После читања из Закона и Пророка, старешине синагоге им поручише: „Браћо, ако имате какву реч утехе за народ, реците.“

¹⁶ Павле је устао, дао руком знак и почео да говори: „Израиљци и остали који се бојите Бога, чујте: ¹⁷ Бог овог народа израиљског изабрао је наше очеве и подигао овај народ у туђини, у земљи египатској. Оданде их је својом великом силом извео ¹⁸ и око четрдесет година их стрпљиво подносио у пустињи. ¹⁹ Кад је уништио седам народа у земљи хананској, дао им је у наследство њихову земљу. ²⁰ То је трајало неких четири стотине педесет година.

Након тога, Бог им је дао судије све до пророка Самуила. ²¹ Онда су затражили цара и Бог им је дао Саула, Кисовог сина, из Венијаминовог племена, који је владао четрдесет година. ²² А када га је уклонио, поставио им је Давида за цара, за кога је са̂м посведочио: ’Нашао сам Давида, Јесејевог сина, човека по моме срцу, који ће учинити све што је по мојој вољи.’

²³ Из његовог потомства је Бог, по свом обећању, подигао Израиљу Спаситеља Исуса. ²⁴ Пре његовог доласка, Јован је свем израиљском народу проповедао крштење за покајање од греха. ²⁵ Кад је Јован завршавао своју службу, рекао је: ’За кога ме ви сматрате? Ја нисам он. Али, ево, после мене долази онај коме ја нисам достојан ни сандале на ногама да одвежем.’

²⁶ Браћо, синови Авра̂мовог рода и сви ви богобојазни, нама је упућена порука о овом спасењу. ²⁷ Становници Јерусалима и њихове старешине нису препознали Исуса, већ су га осудили. Тако су испунили речи пророка које се сваке суботе читају. ²⁸ Иако нису нашли никакву кривицу која заслужује смрт, тражили су од Пилата да га погуби. ²⁹ А кад су извршили све што је о њему у Писму написано, скинули су га са дрвета и положили у гроб. ³⁰ Међутим, Бог га је ускрснуо из мртвих, ³¹ те се много дана јављао онима који су са њим дошли из Галилеје у Јерусалим. Они су сада његови сведоци пред народом.

³² И ми вам објављујемо Радосну вест: обећање које је Бог дао нашим прецима, ³³ он је испунио на нама, њиховим потомцима, кад је ускрсао Исуса, баш као што је записано у другом псалму:

³⁴ А о томе да га је Бог подигао из мртвих, да више никад не подлегне труљењу, овако је речено:

³⁵ А у једном другом псалму пише:

³⁶ А кад је Давид послужио Божијој намери у своме нараштају, умро је и био сахрањен поред својих предака, те је иструнуо. ³⁷ Али онај кога је Бог ускрсао није подлегао труљењу.

³⁸ Стога знајте, браћо, да вам се посредством Исуса навешћује опроштење греха; од свих њих Мојсијев Закон није могао да вас оправда. ³⁹ Његовим посредством свако ко верује бива оправдан.

⁴⁰ Зато пазите да вам се не догоди оно што су пророци рекли:

⁴² Кад су излазили из синагоге, замолили су их да им и идуће суботе говоре о овоме. ⁴³ Кад се скуп разишао, много је Јевреја и побожних обраћеника на јудејску веру кренуло за Павлом и Варнавом. Ови су разговарали са њима и потстицали их да наставе да живе по милости Божијој.

⁴⁴ Следеће суботе окупио се скоро сав град да чује реч Божију. ⁴⁵ Међутим, када су Јевреји видели то мноштво људи, обузела их је завист, па су се супротставили, погрдно се изражавајући о ономе што је Павле говорио.

⁴⁶ Павле и Варнава су им храбро одговорили: „Требало је да се реч Божија проповеда прво вама. Али пошто је ви одбијате и не сматрате себе вреднима вечног живота, ми се окрећемо незнабошцима. ⁴⁷ Јер, тако нам је са̂м Господ заповедио:

⁴⁸ Кад су то незнабошци чули, радовали су се и славили реч Господњу, па су узверовали сви који су били одређени за вечни живот.

⁴⁹ А реч Господња се ширила по свој околини. ⁵⁰ Међутим, Јевреји су побунили неке од угледних и богобојазних жена и водеће људе у граду, те су покренули прогон против Павла и Варнаве и изгнали их из својих крајева. ⁵¹ Они, стога, отресоше прашину са својих ногу^[d] и одоше у Икониум. ⁵² А ученици су били пуни радости и Светога Духа.

У Икониуму

14 У Икониуму су ушли у јудејску синагогу и проповедали, тако да је поверовало мноштво Јудеја и Грка. ² Међутим, Јевреји који нису поверовали, побунили су незнабошце и окренули њихово расположење против браће. ³ Ипак, Павле и Варнава су остали тамо још дуго времена и одважно проповедали за Господа, који је потврђивао поруку о својој милости омогућавајући да се преко њих догађају знаци и чуда. ⁴ Градско становништво се поделило: једни су стали уз Јевреје, а други уз апостоле. ⁵ Међутим, незнабошци и Јевреји са својим вођама су се уротили против њих да их злоставе и каменују. ⁶ Кад су Павле и Варнава дознали за то, побегли су у ликаонске градове Листру и Дерву, и у њихову околину, ⁷ где су наставили да проповедају Радосну вест.

У Листри

⁸ У Листри су наишли на неког човека који није могао да хода. Он никада није ходао, зато што је од рођења био хром. ⁹ Овај је слушао док је Павле проповедао. Павле га је пажљиво погледао, и пошто је видео да има веру да буде исцељен, ¹⁰ рекао му је снажним гласом: „Усправи се на своје ноге!“ Човек је сместа скочио и почео да хода.

¹¹ Када је мноштво видело шта је Павле учинио, повикали су на ликаонском језику: „Богови у људском обличју су сишли к нама!“ ¹² Варнаву су називали Зевсом, а Павла Хермесом због тога што је водио главну реч. ¹³ Тада је свештеник Зевсов, чији се храм налазио у предграђу, дотерао јунце и донео венце пред врата; хтео је да им заједно са народом принесе жртву.

¹⁴ Када су то апостоли Павле и Варнава дочули, раздерали су своју одећу, па су улетели међу народ вичући: ¹⁵ „Људи, шта то радите?! Ми смо обични људи као и ви! Ми вам објављујемо Радосну вест, да се од ових безвредних ствари окренете живоме Богу, који је створио небо и земљу, море и све што је у њима. ¹⁶ Бог је у протеклим временима пустио народе да следе своје путеве. ¹⁷ Ипак, није пропустио да пружи доказ о себи: исказује доброчинства, даје вам кишу са неба и родне године, сити вас храном и пуни вам срца весељем.“ ¹⁸ Говорећи ово једва су одвратили народ да им не принесе жртву.

¹⁹ Тада су дошли неки Јевреји из Антиохије и Икониума и наговорили народ, те су каменовали Павла. Онда су га одвукли изван града мислећи да је мртав. ²⁰ Али када су се ученици окупили око њега, он је устао и вратио се у град. Сутрадан је са Варнавом отпутовао за Дерву.

Повратак у Антиохију (сиријску)

²¹ Пошто су навестили Радосну вест у том граду и задобили много ученика, вратили су се у Листру, Икониум и Антиохију. ²² Тамо су утврђивали ученике и храбрили их да буду постојани у вери. Говорили су: „У Царство Божије морамо ући кроз многе невоље.“ ²³ У свакој цркви су им поставили старешине, па их уз пост и молитву препустили Господу у кога су поверовали. ²⁴ Затим су прошли кроз Писидију и дошли у Памфилију. ²⁵ У Перги су објавили реч, па су се спустили у Аталију. ²⁶ Одатле су отпловили за сиријску Антиохију, одакле су били препоручени Божијој милости за службу коју су обавили. ²⁷ Када су стигли, окупили су цркву и известили их о ономе што је Бог учинио преко њих, и како је незнабошцима отворио врата вере. ²⁸ Тамо су провели дуже време са ученицима.

Апостолски сабор у Јерусалиму

15 Али у Антиохију дођу неки из Јудеје и почну да уче браћу: „Ако се не обрежете по Мојсијевом обичају, не можете се спасти.“ ² Пошто су Павле и Варнава ушли у спор и велику расправу са њима, одређено је да Павле и Варнава са још некима од њих оду у Јерусалим и изнесу ово спорно питање пред апостоле и старешине.

³ Тако су, послани од цркве, пролазили кроз Феникију и Самарију причајући о обраћењу незнабожаца, што је причинило велику радост свој браћи. ⁴ Када су стигли у Јерусалим, примила их је црква, апостоли и старешине. Тада су им Павле и Варнава испричали о ономе што је Бог учинио преко њих.

⁵ Тада су устали неки од верујућих који су припадали фарисејској странци и рекли: „Незнабошце треба обрезати и наредити им да држе Мојсијев Закон.“

Петров говор

⁶ Апостоли и старешине су се окупили да размотре ову ствар. ⁷ После дуге расправе, устаде Петар и обрати се присутнима: „Браћо, ви знате да ме је Бог одавно изабрао да би незнабошци из мојих уста чули поруку Радосне вести и поверовали. ⁸ Бог, који познаје људска срца, потврдио је да их прихвата тиме што им је дао Светог Духа као и нама. ⁹ Он није направио разлику између њих и нас, јер је и њихова срца очистио посредством вере. ¹⁰ Зашто, дакле, изазивате Бога тиме што стављате ученицима јарам на врат који нисмо могли да носимо ни ми ни наши преци? ¹¹ Ми верујемо да смо спасени милошћу нашега Господа Исуса на исти начин као и они.“

¹² На то су се сви окупљени умирили, а Павле и Варнава су им приповедали о знацима и чудима које је Бог преко њих учинио међу незнабошцима. ¹³ Када су завршили, узе реч Јаков: „Браћо, саслушајте ме. ¹⁴ Симон је рекао да се Бог од почетка побринуо да између незнабожаца одвоји народ за себе. ¹⁵ То је у складу са речима пророка, као што је написано:

¹⁹ Зато сматрам да не треба узнемиравати незнабошце који се обраћају Богу. ²⁰ Уместо тога, нека им се напише да се уздржавају од меса које је окаљано приношењем на жртву идолима, да се клоне блуда, да не једу месо удављених животиња, нити крв животињску. ²¹ Јер, у свим градовима од давнина постоје проповедници Мојсијевог Закона, који га сваке суботе читају по синагогама.“

Апостолско писмо

²² Тада су апостоли и старешине са свом црквом одлучили да изаберу између себе људе и да их са Павлом и Варнавом пошаљу у Антиохију: Јуду званог „Варсава“ и Силу, водеће људе међу браћом. ²³ По њима су послали ово писмо:

Ми, апостоли и старешине, ваша браћа, поздрављамо сву браћу, некадашње незнабошце, у Антиохији, Сирији и Киликији.

²⁴ Пошто смо чули да су вас неки од нас, којима ми нисмо дали никакав налог, збунили и узнемирили својим тврдњама, ²⁵ једногласно смо одлучили да вам пошаљемо одабране људе заједно са нашим вољеним Варнавом и Павлом. ²⁶ То су људи који су изложили опасности своје животе ради нашег Господа Исуса Христа. ²⁷ Стога вам шаљемо Јуду и Силу да вам усмено саопште ово исто. ²⁸ Одлучили смо, наиме, заједно са Светим Духом, да вас не оптерећујемо ничим другим, осим ових неопходних ствари: ²⁹ да се уздржавате од меса жртвованог идолима, од крви, од меса удављене животиње, и од блуда. Добро ћете чинити ако се чувате тога.

Будите поздрављени!

³⁰ Пошто су били отпраћени, отишли су у Антиохију где су окупили заједницу и предали јој ово писмо. ³¹ Када су прочитали писмо, радовали су се због охрабрења. ³² А Јуда и Сила, који су и сами били пророци, многим су речима храбрили и утврђивали браћу. ³³ Пошто су тамо провели неко време, браћа су их у миру испратила к онима који су их послали.^{[e] 35} Павле и Варнава су остали у Антиохији где су, заједно са многим другима, поучавали и проповедали реч Господњу.

Друго мисијско путовање

Павле и Варнава се разилазе

³⁶ После неког времена Павле рече Варнави: „Хајде да се вратимо и посетимо браћу по свим градовима у којима смо објавили реч Господњу, да видимо како су.“ ³⁷ Варнава је хтео да са собом поведу и Јована званог Марко, ³⁸ али је Павле мислио да није добро да са собом воде човека који их је био напустио у Памфилији и није пошао са њима на дело. ³⁹ Пошто је дошло до оштрог неслагања међу њима, Варнава узме Марка и отплови за Кипар. ⁴⁰ Павле је изабрао Силу, па је отишао пошто су га браћа поверила Господњој милости. ⁴¹ Пролазио је кроз Сирију и Киликију утврђујући цркве.

Тимотеј се придружује Павлу и Сили

16 Затим је дошао у Дерву и Листру. Тамо је живео неки ученик који се звао Тимотеј, син верујуће Јеврејке и оца Грка. ² Браћа у Листри и Икониуму су имала добро мишљење о њему. ³ Павле је хтео да га поведе са собом на пут, па га је зато обрезао због Јевреја који су живели у тим местима; сви су, наиме, знали да му је отац био Грк. ⁴ Пролазећи кроз градове, саопштавали су верујућима одредбе које су установили апостоли и старешине у Јерусалиму. ⁵ Тако су цркве јачале у вери и расле бројчано из дана у дан.

⁶ А они прођоше кроз Фригију и Галатију, јер их је Свети Дух био упозорио да не проповедају реч у провинцији Малој Азији. ⁷ Кад су стигли на границу Мизије, покушали су да уђу у Витинију, али им то Дух Исусов није допустио. ⁸ Тако су прошли поред Мизије и дошли у Троаду.

Позив за Македонију

⁹ Током ноћи је Павле имао виђење: неки Македонац је стајао и молио га: „Дођи у Македонију и помози нам!“ ¹⁰ Након што је Павле имао ово виђење, гледали смо да одмах отпутујемо за Македонију, закључујући да нас је Бог позвао да им објавимо Радосну вест. ¹¹ Из Троаде смо отпловили право у Самотрак, следећег дана у Неапољ, ¹² а оданде у Филипе, римску колонију и главни град тог дела Македоније. У том граду смо провели неколико дана.

Лидијино обраћење

¹³ У суботу смо изашли изван градских капија крај реке претпостављајући да се тамо налази богомоља^[f]. Сели смо и почели да говоримо окупљеним женама. ¹⁴ То је слушала и нека побожна жена која се звала Лидија, продавачица пурпурне тканине из града Тијатире. Њој је Господ отворио срце да помно слуша оно што је Павле говорио. ¹⁵ А када је била крштена заједно са својим укућанима, молила нас је: „Ако сматрате да заиста верујем у Господа, дођите у моју кућу и останите!“ Тако нас је убедила.

Павле и Сила у затвору

¹⁶ Док смо једном ишли у богомољу, срели смо једну робињу опседнуту погађачким духом. Она је прорицањем доносила велику добит својим господарима. ¹⁷ Ишла је за Павлом и за нама вичући: „Ови људи су слуге Бога Свевишњега! Они вам објављују пут спасења!“ ¹⁸ Ово је чинила данима. Кад је то Павлу дојадило, окренуо се и рекао духу: „Наређујем ти у име Исуса Христа да изађеш из ње!“ Дух је истог часа изашао из ње.

¹⁹ Када су њени господари видели да им је пропала нада за зараду, ухватили су Павла и Силу и одвукли их на градски трг пред власти. ²⁰ Пошто су их извели пред заповеднике, рекоше: „Ови људи, Јевреји, буне наш град, ²¹ и проповедају обичаје, које ми као Римљани не смемо да прихватимо нити да вршимо.“

²² На то гомила навали на њих, а заповедници стргоше одећу са њих и наредише да се ишибају. ²³ Пошто су их ишибали, бацили су их у тамницу и заповедили тамничару да их помно чува. ²⁴ Примивши такво наређење, он их је бацио у најзабаченију ћелију у тамници, а на ноге им ставио окове.

²⁵ Око поноћи Павле и Сила су се молили и певали химне Богу, а затвореници су их слушали. ²⁶ Изненада је настао јак земљотрес, тако да су се потресли темељи затвора. Сва су се врата отворила, а окови спали са свих затвореника. ²⁷ Тамничар се тргне из сна, па када виде да су тамничка врата отворена, потегне мач да се убије мислећи да су затвореници побегли. ²⁸ Међутим, Павле гласно узвикну: „Не чини себи никаква зла, јер смо сви овде!“

²⁹ Тада је тамничар потражио светло, утрчао и дрхтећи се бацио пред Павла и Силу. ³⁰ Затим их је извео из ћелије и упитао их: „Реците ми, господо, шта треба да урадим да бих се спасао?“

³¹ „Веруј у Господа Исуса Христа, па ћеш бити спасен и ти и твоји укућани“ – одговорили су му. ³² Затим су њему и свим његовим укућанима навестили реч Господњу. ³³ Још истог ноћног часа их је одвео и опрао им ране. Одмах затим је био крштен он и сви његови. ³⁴ Онда их је позвао у своју кућу и послужио их храном радујући се са целим својим домом што је поверовао у Бога.

Ослобођење Павла и Силе

³⁵ Када је свануло, заповедници су послали судске службенике тамничару и поручили му: „Ослободи оне људе.“ ³⁶ Тамничар је онда рекао Павлу: „Заповедници су поручили да вас ослободим. Зато сад изађите и пођите у миру.“ ³⁷ Павле им је одговорио: „Без судског поступка су нас јавно ишибали и бацили у тамницу иако смо римски грађани. Зар сада хоће да нас потајно избаце? Не долази у обзир! Нека лично дођу, па нека нас изведу.“