Bible in 90 Days

Угађајте другима, не себи

15 Ми јаки дужни смо да помажемо слабима у њиховим слабостима, а не да угађамо себи. ² Свако од нас нека угађа своме ближњему на његово добро и изграђивање. ³ Јер, ни Христос није угађао себи, него како је написано: „Увреде оних који тебе вређају, пале су на мене.“ ⁴ А све што је унапред написано, написано је нама за поуку, да бисмо путем стрпљивости и путем утехе које даје Писмо, имали наду. ⁵ А Бог, извор стрпљивости и утехе, дао вам да будете сложни у мишљењу, следећи пример Христа Исуса, ⁶ да сложно у један глас прославите Бога и Оца нашега Господа Исуса Христа.

⁷ Зато прихватајте једни друге, као што је Христос прихватио вас на славу Божију. ⁸ Јер, кажем вам да је Христос послужио Јеврејима ради Божије истине, да потврди обећања дана њиховим прецима, ⁹ да би и народи прослављали Бога за његово милосрђе, као што је написано:

¹⁰ И поново:

¹¹ И опет:

¹² А Исаија поново каже:

¹³ Нека вас Бог, извор наде, испуни сваком радошћу и миром по вери у њега, да обилујете у нади силом Духа Светога.

Павле у служби Радосне вести

¹⁴ Браћо моја, ја сам уверен да сте ви пуни доброте, испуњени сваким знањем, способни да поучавате једни друге. ¹⁵ Ипак, ту и тамо сам вам нешто одлучније писао, да вас подсетим на милост коју ми је дао Бог, ¹⁶ да будем слуга Христа Исуса међу незнабошцима. Ја служим као свештеник проповедајући Божију Радосну вест, да би они били Богу прихватљив дар који му се на жртву приноси, и који је посвећен Духом Светим.

¹⁷ Зато могу да се дичим у Христу Исусу ради своје службе Богу. ¹⁸ Ја се, наиме, усуђујем да говорим само о ономе што је Христос учинио преко мене, да би довео народе к послушности Богу. Он је то чинио речју и делом, ¹⁹ силом чудних знакова и чуда, силом Духа Божијег. Тако сам од Јерусалима, па све до Илирика навестио Радосну вест Христову, ²⁰ сматрајући за част да навешћујем Радосну вест тамо где Христос није био познат, да не бих зидао на туђем темељу. ²¹ Него како је написано:

²² Због тога сам много пута био спречен да дођем к вама.

²³ Али, сад, пошто за мене нема више посла у тим крајевима, хтео бих да дођем к вама, што већ годинама желим. ²⁴ Надам се да ћу вас посетити на свом путу за Шпанију и да ћете ме ви испратити тамо, пошто се, донекле, науживам вашег друштва. ²⁵ Сад, међутим, идем у Јерусалим да тамо послужим светима. ²⁶ Јер цркве у Македонији и Ахаји су одлучиле да дају дар за сиромашне међу Божијим народом у Јерусалиму. ²⁷ Они су сами одлучили да дају, али су им и дужници. Јер, ако су незнабошци постали учесници у њиховим духовним добрима, дужни су да им помогну и у њиховим телесним потребама. ²⁸ Кад, дакле, обавим то и уручим им што је скупљено, кренућу за Шпанију и посетити вас успут. ²⁹ А знам, наиме, да ћу том приликом доћи са пуном мером Христовог благослова.

³⁰ Заклињем вас, браћо, нашим Господом Исусом Христом и љубављу Духа: здружите се са мном у борби молећи се Богу за мене, ³¹ да се избавим од неверника у Јудеји, и да Божији народ прихвати моју службу у Јерусалиму. ³² Потом бих, Божијом вољом, дошао к вама с радошћу да се заједно са вама одморим. ³³ Нека Бог, извор мира, буде са свима вама. Амин.

Завршни поздрави и упутства

16 Препоручујем вам нашу сестру Фиву, која служи цркви у Кенхреји. ² Прихватите је у Господу, онако како приличи Божијем народу. Помозите јој у свему што јој од вас буде затребало, јер је она била помоћница многима, па и мени самом.

³ Поздравите Приску и Акилу, моје сараднике у Христу Исусу, ⁴ који су изложили опасности своје животе због мене. И не захваљујем им само ја, већ и све цркве некадашњих незнабожаца.

⁵ Поздравите такође и цркву која се окупља у њиховом дому.

Поздравите мог вољеног Епенета, који је први из Мале Азије поверовао у Христа.

⁶ Поздравите Марију, која се много трудила за вас.

⁷ Поздравите Андроника и Јунија, моје сународнике и другове у сужањству, који су истакнути међу апостолима; они су и пре мене поверовали у Христа.

⁸ Поздравите мога у Господу вољенога Амплија.

⁹ Поздравите и Урбана, мог сарадника у служби за Христа, и мог вољеног Стахија.

¹⁰ Поздравите Апелија, који је окушан у служби за Христа. Поздравите и све Аристовулове.

¹¹ Поздравите мога сународника Иродиона.

Поздравите и Наркисове који верују у Господа.

¹² Поздравите Трифену и Трифозу које се труде у Господу.

Поздравите вољену Персиду, која се много трудила у Господу.

¹³ Поздравите Руфа, изабраног у Господу и мајку његову и моју.

¹⁴ Поздравите Асинкрита, Флегонта, Ермија, Патрова, Ерма, и браћу која су са њима.

¹⁵ Поздравите још и Филолога и Јулију, Ниреја и његову сестру, и Олимпа, и све свете који су са њима.

¹⁶ Поздравите једни друге светим пољупцем. Поздрављају вас све Христове цркве.

Завршна упутства

¹⁷ Молим вас, браћо, да обратите пажњу на оне који стварају раздоре и дају повод греху, противећи се учењу којим сте поучени. Зато избегавајте такве. ¹⁸ Такви људи не служе нашем Господу Христу, него своме трбуху, јер они умилним и ласкавим речима заводе срца безазлених. ¹⁹ Уосталом, ваша послушност свима је позната. Зато се радујем због вас, али хоћу да будете мудри за добро, а безазлени за зло. ²⁰ А Бог, извор мира, сатрће убрзо Сатану под вашим ногама.

Милост Господа нашега Исуса нека буде са вама!

²¹ Поздравља вас Тимотеј, мој сарадник, као и Лукије, Јасон и Сосипатар, моји сународници.

²² Поздрављам вас у Господу ја, Тертије, који сам писао ову посланицу.

²³ Поздравља вас Гај, мој домаћин, у чијем дому се окупља црква.

Поздравља вас Ераст, градски благајник, и брат Кварт.

²⁴ Милост Господа Исуса Христа нека буде са свима вама!

²⁵ Нека је хваљен онај који може да вас ојача сагласно моме проповедању Радосне вести о Исусу Христу и сагласно са откривењем тајне која је вековима била необјављена. ²⁶ А сада је та тајна по пророчким списима откривена народима по заповести вечнога Бога, да би послушали и поверовали. ²⁷ Једином мудром Богу, по Исусу Христу, нек је слава у све векове! Амин.

1 Од Павла, Божијом вољом позваног да буде апостол Христа Исуса, и од брата Состена, ² Божијој цркви у Коринту, посвећенима који су у Христу, позванима да буду свети Божији народ, заједно са свима који посвуда призивају нашега Господа Исуса Христа, њиховог и нашег. ³ Милост вам и мир од Бога, Оца нашега, и Господа Исуса Христа.

⁴ Увек захваљујем своме Богу за вас због Божије милости која вам је дата у Христу Исусу. ⁵ Јер у њему сте се у свему обогатили, у свакој врсти говора и знања. ⁶ Тако се и сведочанство Исуса Христа утврдило међу вама, ⁷ те не оскудевате ни у једном духовном дару, док чекате да Господ наш, Исус Христос буде откривен. ⁸ Он ће вас учинити постојанима до краја, да будете беспрекорни на дан нашег Господа Исуса Христа. ⁹ Веран је Бог који вас је позвао у заједништво са његовим Сином, Исусом Христом, нашим Господом.

Поделе у цркви

¹⁰ Молим вас, браћо, у име нашег Господа Исуса Христа, да сви исто говорите и да не буде поделе међу вама, него будите потпуно сједињени истим разумом и истим мишљењем. ¹¹ Наиме, обавештен сам о вама, браћо моја, од Хлојиних, да су свађе међу вама. ¹² Мислим на то што сваки од вас говори: „Ја сам за Павла“ или „Ја сам за Аполоса“ или „Ја сам за Кифу“ или „А ја сам за Христа.“ ¹³ Зар се Христос поделио? Или, да није Павле разапет за вас? Или, зар сте у Павлово име крштени? ¹⁴ Хвала Богу што никог другог од вас нисам крстио, осим Криспа и Гаја, ¹⁵ иначе бисте могли да кажете да сте у моје име крштени. ¹⁶ Да, крстио сам још и Стефанине укућане. Поред тога, не знам да ли сам крстио кога другог. ¹⁷ Христос ме, наиме, није послао да крштавам, него да проповедам Радосну вест, и то не речима људске мудрости, да Христов крст не би изгубио своју силу. ¹⁸ Јер говор о крсту је лудост за оне који пропадају, а за нас спасене је Божија сила. ¹⁹ Јер у Светом писму пише:

²⁰ Где је, дакле, мудрац? Где је зналац? Где је вични расправама овога света? Није ли Бог показао да је мудрост овога света лудост? ²¹ И будући да свет није упознао Бога по његовој мудрости, Бог је одлучио да лудошћу проповедања спасе оне који верују. ²² Тако Јевреји траже знаке, а Грци траже мудрост. ²³ А ми проповедамо Христа разапетога, камен спотицања за Јевреје, лудост за многобошце, ²⁴ а за оне које је Бог позвао, како Јевреје тако и Грке, Христа – силу и мудрост Божију. ²⁵ Јер је Божија лудост мудрија од људи, и Божија слабост јача од људске силе.

²⁶ Погледајте себе, браћо, какви сте били кад вас је Бог позвао. По људским мерилима, нисте били ни мудри, ни моћни, ни високог рода. ²⁷ Али Бог је изабрао оне које у свету сматрају лудима, да посрами оне које сматрају мудрима, и оне које држе за немоћне да посрами оне које држе за надмоћне. ²⁸ Он је изабрао оне који су у свету безначајни, презрени, и ништавни, да обезвреди оне на које се гледа с уважавањем. ²⁹ И то зато да се нико не би хвалио пред Богом. ³⁰ Он је извор вашег живота у Христу Исусу, који је нама постао мудрост од Бога, и праведност, и посвећење и откупљење. ³¹ Баш као што је написано: „Ко хоће да се хвали, нека се хвали Господом.“

Порука о разапетом Христу

2 А када сам дошао к вама, браћо, нисам наступио са узвишеним говором или мудрошћу да вам навестим Божију тајну. ² Одлучио сам, наиме, да међу вама не знам ни за шта друго осим за Исуса Христа, и то разапетога. ³ Тако сам се пред вама појавио у слабости, са страхом и великом тремом. ⁴ Па и мој говор и моја проповед нису се заснивали на убедљивим речима људске мудрости, него на доказивању силе Духа, ⁵ да се ваша вера не би темељила на људској мудрости, него на Божијој сили.

Божија мудрост

⁶ Али мудрост навешћујемо међу зрелима, али не мудрост овога света, нити од владара овога света који пропадају. ⁷ Напротив, ми навешћујемо Божију мудрост, тајну и скривену, коју је Бог пре свих векова предодредио за нашу славу. ⁸ Ту мудрост ниједан од владара овога света није упознао, јер да су је упознали, не би разапели Господа славе. ⁹ Него, као што је написано:

¹⁰ А нама је Бог то открио по Духу, јер Дух све истражује, па и дубине Божије. ¹¹ Јер ко други познаје човекове мисли, осим духа који је у њему самом? Исто тако, нико не познаје Божије мисли осим Духа Божијег. ¹² А ми нисмо примили духа овога света, него Духа који долази од Бога, да бисмо знали шта нам је Бог даровао. ¹³ Ми говоримо о овим стварима, али не наученим речима људске мудрости, него онако како нас је научио Дух, тумачећи духовне истине онима који су духовни. ¹⁴ Телесни човек, пак, не прихвата истине које долазе од Божијег Духа. За њега су оне лудост, те их не може разумети, јер о тим истинама треба расуђивати уз помоћ Божијег Духа. ¹⁵ А онај који је примио Божијег Духа расуђује о свему, а са̂м не подлеже суду других. ¹⁶ „Јер, ко је упознао ум Господњи да би га саветовао?“ А ми имамо ум Христов.

3 А ја, браћо, нисам могао да вам говорим као духовнима, него као телеснима, као нејакима у Христу. ² Напојио сам вас млеком, не чврстом храном, јер још нисте били спремни за такву храну. Ви ни сад нисте спремни, ³ јер сте још увек телесни. Заиста, док има зависти и свађа међу вама, зар нисте телесни, будући да се понашате као људи у свету? ⁴ Јер, кад један каже: „Ја сам за Павла“, а други: „А ја за Аполоса“, зар се не понашате као људи у свету? ⁵ На крају, шта је Аполос? Шта је Павле? Они су само служитељи преко којих сте поверовали, примерено служби коју је Господ поверио свакоме. ⁶ Ја сам посадио семе, Аполос га је залио, а Бог је дао да израсте. ⁷ Према томе, није ни до онога који сади, ни до онога који залива, већ до Бога који даје да расте. ⁸ Зато нема разлике између оног који сади и оног који залива; свако ће примити плату по свом труду. ⁹ Ми смо, наиме, Божији сарадници, а ви сте Божија њива, Божија грађевина.

¹⁰ По милости коју ми је дао Бог, ја сам као мудри градитељ поставио темељ, а други зида. Само нека свако пази како зида. ¹¹ Јер нико не може поставити други темељ, осим темеља који је већ постављен, а то је Исус Христос. ¹² А ако неко на том темељу назиђује златом, сребром, драгим камењем, дрветом, сеном, сламом, ¹³ врсноћа свачијег дела ће се открити на Судњи дан, јер ће бити прокушано огњем. ¹⁴ Ако оно што је неко назидао остане, тај ће примити награду. ¹⁵ А ако нечије дело изгори, тај ће претрпети штету. Ипак, биће спасен, али као кроз огањ.

¹⁶ Зар не знате да сте храм Божији и да Дух Божији пребива у вама? ¹⁷ А ако неко уништава Божији храм, Бог ће га уништити. Јер је Божији храм свет, а тај храм сте ви.

¹⁸ Не заваравајте се! Ако неко од вас мисли да је мудар по мерилима овога света, нека постане луд да би постао мудар. ¹⁹ Јер је мудрост овога света лудост за Бога. Написано је, наиме:

²⁰ И поново:

²¹ Зато нека се нико не хвали људима, јер све припада вама; ²² био то Павле, Аполос или Кифа, било свет, живот, или смрт, било садашњост или будућност. Све припада вама! ²³ А ви припадате Христу, а Христос Богу.

Апостолска служба

4 Тако нека нас свако сматра Христовим помоћницима и управитељима Божијих тајни. ² А од управитеља се очекује једино да буду верни. ³ Што се мене тиче, ни мало не марим за то што ме осуђујете ви или неки људски суд, јер ни са̂м себи не судим. ⁴ Савест ме, наиме, ни за шта не осуђује, али то ме још увек не оправдава. Господ је тај који ми суди. ⁵ Зато не судите пре него што наступи време, док не дође Господ, који ће расветлити што је скривено у тами и открити намере срдаца. Тада ће свако примити похвалу од Бога.

⁶ Себе и Аполоса сам узео за пример ради вас, да научите да се строго држите онога што је написано у Писму, те да не постанете надмени једни према другима, стајући на нечију страну. ⁷ Шта ти даје предност над другима? И шта то имаш, а да ти то није дао Бог? Зашто се онда хвалиш нечим што ти је Бог дао?

⁸ Већ сте се наситили, већ сте се обогатили. Без нас сте се зацарили! Камо среће да сте се зацарили, па да и ми царујемо са вама. ⁹ Јер чини ми се да је Бог нас, апостоле, поставио као последње у поворци, као осуђене да умру у арени наочиглед света, пред анђелима и људима. ¹⁰ Ми смо луди ради Христа, а ви сте мудри у Христу. Ми смо слаби, а ви јаки. Ви сте у части, а ми у срамоти. ¹¹ Све до овога часа ми смо гладни и жедни, и јадно одевени, туку нас и живимо као бескућници, ¹² напорно радећи својим рукама. Када нас проклињу, ми благосиљамо, када нас прогањају, ми трпимо, ¹³ када нас вређају, ми одговарамо благо. Постали смо као смеће света, свима олош до дана данашњег.

¹⁴ Не кажем ово да вас постидим, него да вас као своју вољену децу опоменем. ¹⁵ Јер, да имате и хиљаде учитеља у Христу, немате много очева. Навестивши вам Радосну вест, ја сам, наиме, постао ваш отац у Христу Исусу. ¹⁶ Молим вас, стога, да ме узмете за пример. ¹⁷ Зато сам вам послао Тимотеја, који је моје вољено и верно дете у Господу, да вас подсети на моје учење у Христу Исусу, како свуда, у свакој цркви учим.

¹⁸ Неки од вас су се узохолили мислећи да нећу да дођем к вама. ¹⁹ Но, ако да̂ Господ, доћи ћу ускоро к вама, а онда хоћу да видим не какви су на речима ти умишљени, него имају ли силе. ²⁰ Јер, Царство Божије се не темељи на речима, него на сили. ²¹ Шта желите? Да вам дођем са шибом или са љубављу и духом благости?

Блуд у цркви

5 Чује се уопште да има блуда међу вама, и то таквог блуда каквог нема ни међу многобошцима; наиме, да неко живи са женом свога оца. ² А ви сте још поносни, уместо да вас то ожалости, па да одстраните из ваше средине онога који је учинио такво дело. ³ Јер, иако нисам присутан телом, него духом, већ сам осудио онога који је то дело учинио. ⁴ Када се у име Господа Исуса окупите ви и мој дух, силом нашега Господа Исуса, ⁵ онда нека се тај преда Сатани на пропаст тела, да би се дух спасао у дан Господњи.

⁶ Ваше хвалисање није добро. Зар не знате да мало квасца укисели све тесто? ⁷ Очистите се од старог квасца, да будете ново тесто, као што и јесте бесквасни, јер је Христос, наше пасхално Јагње, већ жртвовано. ⁸ Зато прослављајмо празник не са старим квасцем, квасцем покварености и злобе, него с бесквасним хлебовима искрености и истине.

⁹ Писао сам вам у посланици да се не дружите с блудницима; ¹⁰ не мислим под тим уопште на блуднике овога света, или лакоме, или разбојнике, или идолопоклонике. У том случају бисте морали да се повучете од света. ¹¹ Оно што сам вам писао је да се не дружите с тобожњим братом, који је у ствари блудник, или лакомац, или идолопоклоник, или псовач, или пијаница, или разбојник. С таквима да и не једете!

¹² Шта ја имам да судим оне који су у свету? Нису ли људи унутар Цркве они којима судите? ¹³ Онима у свету судиће Бог. А ви избаците злога из своје средине.

О суђењу пред многобошцима

6 Ко се од вас усуђује, кад има спор с другим, да иде на суд пред неправедне, уместо да спор реши међу светима? ² Зар не знате да ће свети судити свету? Па када ћете већ судити свету, нисте ли дорасли томе да пресудите у сасвим малим споровима? ³ Зар не знате да ћемо ми судити анђелима? А да не говоримо о световним стварима! ⁴ А ви када имате световне спорове, постављате за судије оне који су најнезнатнији у цркви! ⁵ Говорим ово на вашу срамоту. Зар међу вама нема ниједног мудрог који би био у стању да пресуди међу својом браћом? ⁶ Уместо тога, брат се суди с братом, и то пред невернима.

⁷ Мана вам је већ и то што се судите међу собом. Зашто радије не претрпите неправду? Зашто радије не прегорите штету? ⁸ Уместо тога, ви чините неправду и штету, и то браћи.

⁹ Зар не знате да неправедници неће имати учешћа у Царству Божијем? Не варајте се; ни блудници, ни идолопоклоници, ни прељубници, ни женскасти, ни педерасти^[a], ¹⁰ ни лопови, ни похлепни, ни пијанице, ни псовачи, ни разбојници неће имати учешћа у Царству Божијем. ¹¹ Неки од вас су били овакви, али сте се опрали, и посветили, и оправдали се у име Господа Исуса Христа и деловањем Духа Бога нашега.

О блуду

¹² „Све ми је дозвољено!“ Међутим, није све на корист. „Све ми је дозвољено!“ Ипак, не желим ничему да робујем. ¹³ Кажете: „Јела су за трбух, а трбух је за јела.“ Али, Бог ће уништити и једно и друго. Али тело није намењено за блуд, већ за Господа, а Господ за тело. ¹⁴ А Бог који је ускрснуо Господа, ускрсење и нас својом силом. ¹⁵ Зар не знате да су ваша тела удови Христови? Хоћу ли, дакле, узети удове Христове и учинити их удовима блудничиним? Никако! ¹⁶ Или, зар не знате да онај који прионе уз блудницу постаје једно тело с њом? Као што је написано: „И двоје ће бити једно тело.“ ¹⁷ А ко прионе уз Господа, постаје један дух с њим.

¹⁸ Бежите од блуда! Наиме, сваки други грех који човек чини не тиче се његовог тела, док блудник греши против свога тела. ¹⁹ Или, зар не знате да је ваше тело храм Духа Светога који је у вама, и кога имате од Бога? Ви не припадате сами себи. ²⁰ Наиме, откупљени сте по високој цени; зато прославите Бога својим телом.

О браку и безбрачности

7 А сада о ономе што сте ми писали: „Добро је за човека да не ступа у односе са женом.“ ² Ипак, да би се избегао блуд, сваки човек нека има односе са својом женом, и свака жена нека има односе са својим мужем. ³ Нека муж одржава брачне односе са женом, а тако и жена са својим мужем. ⁴ Жена нема власт над својим телом, него муж, као што ни муж нема власт над својим телом, него жена. ⁵ Не лишавајте се брачних односа, осим по договору, и то на неко време, да бисте могли да се посветите молитви. Након тога се вратите брачним односима, да вас Сатана не искуша због ваше неуздржљивости. ⁶ Ово што кажем није заповест, него допуштење. ⁷ Ја бих хтео да сви људи буду као ја. Ипак, свако има свој дар од Бога, један овакав, други онакав.

⁸ А неожењенима и удовицама кажем: добро је ако остану безбрачни као ја. ⁹ Али ако не могу да се уздржавају, нека ступе у брак, јер је боље ступити у брак, него изгарати од страсти.

¹⁰ А онима у браку дајем заповест која не долази од мене, него од Господа: жена да се не разводи од свога мужа. ¹¹ А ако се већ и разведе, нека се не удаје поново, или нека се врати своме мужу. Такође ни муж нека се не разводи од своје жене.

¹² А осталима кажем ја, а не Господ. Ако верујући има жену која не верује, а пристаје да живи са њим, нека се не разводи од ње. ¹³ Исто тако, ако жена има мужа који не верује, нека се не разводи од њега. ¹⁴ Јер, муж који не верује посвећен је преко своје жене која верује, а тако је и жена која не верује посвећена преко свога мужа који верује. Деца би, иначе, била као неверничка деца, а овако су посвећена.

¹⁵ А ако неверујући супружник хоће да се разведе, нека се разведе. У том случају, муж који верује или жена која верује нису обавезни да остану у браку. Бог нас је, наиме, позвао да живимо у миру. ¹⁶ Ко зна, жено, нећеш ли спасти мужа, или ко зна, мужу, нећеш ли спасти жену?

¹⁷ Било како било, нека свако живи у складу с приликама које му је Господ доделио, односно на које вас је он позвао. Ово упутство дајем свим црквама. ¹⁸ Ако је неко био обрезан пре него што га је Бог позвао, нека не прикрива трагове обрезања. Тако и човек који није био обрезан пре него што га је Бог позвао, нека се не обрезује. ¹⁹ Да ли је човек обрезан или необрезан, не игра никакву улогу. Важно је само држати се Божијих заповести. ²⁰ Нека свако остане у приликама у којима га је Божији позив затекао. ²¹ Јеси ли роб? Нека те то не брине. Али, ако можеш да постанеш слободан, искористи прилику. ²² Јер, кога је Господ позвао када је био роб, тог је Господ учинио слободним. А онај кога је Господ позвао као слободнога, роб је Христов. ²³ Скупо сте откупљени; не будите робови људима. ²⁴ Браћо, нека свако остане пред Богом у приликама у којима га је Божији позив затекао.

²⁵ А за неудате девојке немам никакву заповест од Господа. Ипак, дајем своје мишљење као човек кога је Бог, по своме милосрђу, учинио вредним поверења. ²⁶ Мислим да је због садашње невоље боље за човека да остане у приликама у којима се налази. ²⁷ Ако имаш жену, не разводи се од ње. Ако немаш жену, не тражи је. ²⁸ Но, ако се и ожениш, не чиниш грех, а тако и девојка ако се уда, не чини грех. Ипак, они који ступају у брак искусиће невоље овоземаљског живота, а ја желим да вас поштедим тога. ²⁹ Оно што хоћу да кажем, браћо, је ово: одређено време се примакло; од сада они који имају жену, нека живе као да је немају; ³⁰ они који тугују, као да не тугују, они који се радују, као да се не радују, и они који купују, као да немају ништа, ³¹ и који послују у свету, као да не послују. Јер пролази облик овога света.

³² Хтео бих, наиме, да сте лишени брига. Безбрачни се брине за Господње ствари, то јест, како да угоди Господу. ³³ А онај који је у браку брине се за овоземаљске ствари, наиме, како да угоди својој жени, ³⁴ те је подељен у себи. А неудата жена или девојка брине се за Господње ствари, да буде посвећена и телом и духом. Удата жена, пак, брине се за овоземаљске ствари, наиме, како да угоди своме мужу. ³⁵ Говорим ово за ваше добро. Не желим тиме да вам поставим ограничења, него да вас упутим на честиту и несметану преданост Господу.

³⁶ Ако неко мисли да неприлично поступа према девојци за коју је верен, те ако она залази у године, а и он осећа да треба да се жени, нека учини по својој вољи; не чини никакав грех. Нека ступе у брак. ³⁷ Али ко чврсто остане при својој одлуци и нема потребе, него влада својом вољом, те је решио у свом срцу да не жени своју вереницу, добро чини. ³⁸ Тако, онај који ожени своју вереницу, чини добро; а онај који је не ожени, чини боље.

³⁹ Жена је везана док год је њен муж жив. Ако јој муж умре, слободна је да се уда за кога хоће, али само за оног који је у Господу. ⁴⁰ Ипак, по мом мишљењу, блаженија је ако се не уда. Уосталом, мислим да и ја имам Божијега Духа.

О храни која се приноси идолима

8 А сада о храни која се приноси идолима. Знамо да сви имамо знање. Али знање доводи до охолости, док љубав изграђује. ² Ако неко мисли да нешто зна, још увек не зна онако како би требало да зна. ³ А ко воли Бога, њега Бог познаје. ⁴ А што се тиче хране жртвоване идолима, знамо да идол не представља ништа и да нема другог Бога осим једнога. ⁵ Чак и да има такозваних богова, као што се тврди да има много богова и господара – било на небу било на земљи, ⁶ ми имамо једног Бога и Оца од кога све потиче, и коме и ми припадамо, и једнога Господа, Исуса Христа, по коме је све постало, и по коме и ми постојимо.

⁷ Међутим, немају сви то знање. Неки су се толико навикли да служе идолима, да када једу такву храну, једу је као да је принесена идолима, па се тако њихова слаба савест каља. ⁸ Храна нас неће довести ближе Богу, јер нити смо на губитку ако не једемо, нити смо на добитку ако једемо.

⁹ Гледајте само да ваша слобода не буде камен спотицања за оне који су слаби. ¹⁰ Јер ако неко види тебе, који имаш знање, за трпезом у идолском храму, неће ли се, због своје слабе савести, охрабрити да једе храну жртвовану идолима? ¹¹ И тако због твог знања пропада тај слаби, твој брат за кога је Христос умро. ¹² Јер тиме што грешите против своје браће ударајући по њиховој слабој савести, грешите и против Христа. ¹³ Стога, ако храна наводи на грех мога брата, радије нећу јести месо довека, да га не бих навео на грех.

Каква права имају апостоли?

9 Зар нисам слободан? Зар нисам апостол? Нисам ли видео нашег Господа Исуса? Нисте ли ви моје дело у раду за Господа? ² Јер, ако другима и нисам апостол, вама јесам. Ви сте, наиме, доказ моје апостолске службе за Господа.

³ То је моја одбрана пред свима који ме испитују. ⁴ Зар немамо права да једемо и пијемо? ⁵ Зар немамо права да водимо са собом своје жене, као што то чине остали апостоли, браћа нашега Господа, па и са̂м Кифа? ⁶ Или, зар само ја и Варнава морамо да радимо да бисмо се издржавали? ⁷ Ко служи војску о свом трошку? Или, ко сади виноград, а не једе грожђе из винограда? Или, ко напаса стадо, а не пије млеко од стада? ⁸ Да можда не говорим по људској мудрости, или о овоме говори и Закон? ⁹ Јер Мојсије је написао у Закону: „Не завезуј уста волу кад врше.“ Зар је Богу стало до волова? ¹⁰ Не каже ли то управо ради нас? То је написано баш ради нас, јер орач треба да оре у нади, и онај који врше треба да врше у нади да ће добити свој део од урода. ¹¹ Ако смо ми вама посејали духовна добра, зар је много ако жањемо ваша земаљска добра? ¹² Јер ако други полажу права да их помажете вашим добрима, немамо ли ми више права на то?

Ипак, ми се нисмо користили овим правом, него све подносимо, да не бисмо поставили препреку проповедању Радосне вести о Христу. ¹³ Зар не знате да они који обављају храмску службу, од храма добијају храну, и да они који служе код жртвеника, од жртвеника добијају свој део? ¹⁴ Исто тако је Господ заповедио да они који проповедају Радосну вест треба да добијају плату за то.

¹⁵ Ја се, пак, ничим од овога нисам користио. Међутим, нисам ово написао да бисте ме ви плаћали. Радије бих умро, него да ме неко лиши онога чиме се поносим. ¹⁶ Ја се, наиме, не поносим проповедањем Радосне вести, јер ми је то стављено у дужност. Наиме, тешко мени ако је не проповедам! ¹⁷ Јер, ако то чиним по свом избору, добићу награду; а ако то не чиним по свом избору, то значи да ми је поверена дужност. ¹⁸ Шта је, дакле, моја награда? Моја награда је да бесплатно проповедам Радосну вест, не служећи се својим правом на плату.

¹⁹ Јер, иако нисам дужан да служим никоме, учинио сам себе слугом свима, да бих придобио многе. ²⁰ За Јевреје сам био Јеврејин, да бих многе од њих придобио; за оне који живе по Закону, био сам као онај који живи по Закону, иако не живим по Закону, да бих придобио њих који живе по Закону. ²¹ За оне који не живе по Закону, био сам као онај који не живи по Закону, да бих придобио њих који не живе по Закону, иако не живим без Божијег Закона. Ја, наиме, живим по Христовом закону. ²² За слабе сам био слаб, да бих придобио слабе. Свима сам постао све, да по сваку цену спасем неке. ²³ Све то чиним ради Радосне вести, да учествујем у њеним благословима.

²⁴ Зар не знате да на тркалишту трче сви такмичари, али само један добија награду? Тако и ви трчите да је добијете. ²⁵ Сваки такмичар се труди свим силама да победи. Они то чине да добију распадљив венац, а ми да добијемо нераспадљив венац. ²⁶ Зато ја не трчим бесциљно, нити ударам у празно, ²⁷ него беспоштедно напрежем своје тело и потчињавам га, да се не бих ја, који проповедам Радосну вест другима, показао као недостојан.

Упозорење из примера Израиља

10 Нећу да вам остане непознато, браћо, да су наши преци били заштићени облаком и да су сви прошли кроз море, ² те су сви били у Мојсија крштени у облаку и мору. ³ Такође су сви јели исту духовну храну, ⁴ и сви су пили исто духовно пиће, јер су пили из духовне стене која их је пратила, а та стена је била Христос. ⁵ Међутим, многи нису били угодни Богу, па их је Бог побио у пустињи.

⁶ Те ствари су се догодиле нама за пример, да не пожелимо зло као што су они пожелели. ⁷ Не будите идолопоклоници као неки од њих, јер је написано: „Народ је поседао да једе и пије, и устао да се забавља.“ ⁸ И не одајмо се блуду, као неки од њих, па их је у један дан помрло двадесет три хиљаде. ⁹ Такође, не искушавајте Христа, као што су га неки од њих искушавали, па су изгинули од змија. ¹⁰ И не приговарајте, као што су неки од њих приговарали, па су изгинули од Уништитеља.

¹¹ Све ове ствари су се догађале њима за пример, али су записане за упозорење нама, којима су се последња времена приближила. ¹² Зато онај који мисли да чврсто стоји, нека пази да не падне. ¹³ Није вас снашло неко искушење које не сналази све људе. Али Бог је веран; он неће дозволити да будете изложени искушењима више него што можете да поднесете, него ће окончати искушења да можете издржати.

Идолопоклонство и Господња вечера

¹⁴ Стога, вољени моји, бежите од идолопоклонства. ¹⁵ Говорим вам као мудрима: сами просудите шта вам говорим. ¹⁶ Зар чаша благослова за коју захваљујемо Богу, не представља заједништво које имамо по крви Христовој? Зар хлеб који ломимо не представља заједништво које имамо по телу Христовом? ¹⁷ И пошто је један хлеб, ми многи чинимо једно тело, јер један хлеб делимо.

¹⁸ Обратите пажњу на оне који су Израиљци по телу: нису ли они који једу од храмских жртава исти они који заједно приносе жртву Богу на жртвенику? ¹⁹ Шта тиме хоћу да кажем? Да је храна која се приноси идолима тек само храна, или да је идол тек само идол? ²⁰ Не! Оно што многобошци жртвују, злим духовима жртвују, а ја нећу да имате заједништво са злим духовима. ²¹ Не можете пити из Господње чаше и из чаше злих духова; не можете јести за Господњом трпезом и за трпезом злих духова. ²² Или, зар ћемо изазивати Господа? Да нисмо јачи од њега?

²³ Кажете: „Све је дозвољено.“ Ипак, није све на корист. „Све је дозвољено.“ Ипак, све не изграђује. ²⁴ Не гледајте само своју корист, већ и корист других.

²⁵ Једите све што се продаје на тржници, ништа не испитујући ради своје савести. ²⁶ Јер, „Господу припада земља и све што је на њој.“ ²⁷ Ако вас неки неверник позове на обед, и ви хоћете да идете, једите све што се изнесе пред вас ништа не испитујући због савести. ²⁸ Али, ако вам неко каже: „Ова храна је била жртвована идолима“, онда не једите због онога који вам је то дао до знања, а и ради савести; ²⁹ не мислим ради ваше савести, већ ради његове. Питате се: „Зашто да нечија савест одређује моју слободу? ³⁰ Ако ја једем са захваљивањем, зашто да ме осуђују за оно за шта захваљујем?“ ³¹ Зато, било да једете, пијете или чините нешто друго, све чините Богу на славу. ³² Понашајте се беспрекорно како према Јеврејима и Грцима, тако и према Цркви Божијој. ³³ Наиме, и ја свима угађам у свему, не гледајући своју корист, него корист других, да би многи били спасени.

11 Узмите мене за пример, као што ја узимам Христа за пример.

Покривање главе на богослужењу

² Похвално је то што ме се у свему сећате и што држите предања онако како сам вам пренео. ³ Али хоћу да знате да је Христос глава сваком мужу, да је муж глава жени, а Бог Христу. ⁴ Сваки муж који се моли или пророкује покривене главе, срамоти своју главу. ⁵ Исто тако и свака жена која се моли или пророкује непокривене главе, срамоти своју главу, јер је иста као и ошишана. ⁶ Ако жена не покрива главу, нека се ошиша. Али пошто је срамота за жену да се шиша и брије, нека покрива главу. ⁷ Муж, пак, не треба да покрива главу, зато што он одражава лик и славу Божију. А жена одражава мужевљеву славу.

⁸ Мушкарац, наиме, није постао од жене, него жена од мушкарца. ⁹ И није мушкарац створен ради жене, него жена ради мушкарца. ¹⁰ Због тога, а и због анђела, жена мора да има знак на својој глави да је под влашћу.

¹¹ Међутим, у Господу, нити је жена независна од мужа, нити је муж независан од жене. ¹² Јер, као што је жена постала од мушкарца, тако се и мушкарац рађа од жене, а све то долази од Бога. ¹³ Просудите сами: приличи ли жени да се моли непокривене главе? ¹⁴ Не учи ли вас и сама природа да је срамота за човека да има дугу косу? ¹⁵ А зар жени није на понос да има дугу косу? Коса јој је, наиме, дата уместо вела. ¹⁶ А ако је некоме до препирке, ми немамо такав обичај, а ни остале цркве Божије.

Вечера Господња

¹⁷ Ипак, не могу да вас похвалим за оно што вам сада налажем, јер ваше састајање не иде на боље, него на горе. ¹⁸ Прво, чујем да међу вама има поделе када се окупљате као црква, што делимично и верујем. ¹⁹ Најзад, треба да буде подела међу вама да се покажу они који су ваљани. ²⁰ Дакле, када се окупљате, не једе се вечера Господња. ²¹ Наиме, свако узима своју вечеру, те један гладује, а други се опија. ²² Зар немате кућу да једете и пијете? Или, зар презирете Цркву Божију и посрамљујете оне који немају? Шта да вам кажем? Треба ли да вас похвалим? За ово не могу да вас похвалим.

²³ Ја сам, наиме, примио учење од Господа које сам и вама предао: да је Господ Исус оне ноћи када је био предат узео хлеб, ²⁴ захвалио Богу и преломио га, рекавши: „Ово је моје тело које се даје за вас. Ово чините мени на спомен.“ ²⁵ Тако је узео и чашу после вечере и рекао: „Ова чаша је Нови савез по мојој крви. Кад год је пијете, чините то мени на спомен.“ ²⁶ Заиста, кад год једете хлеб и пијете чашу, навешћујете смрт Господњу док се он не врати.

²⁷ Зато ко недостојно једе хлеб и пије чашу, биће крив за грех против тела и крви Господње. ²⁸ Нека се, дакле, свако прво преиспита, па тек онда нека једе од хлеба и пије из чаше. ²⁹ Јер, ко једе и пије, а не разазнаје у томе тело Господње, навлачи на себе осуду кад једе и пије. ³⁰ Зато има много немоћних и болесних међу вама, а неки су и умрли.^{[b] 31} Ако бисмо сами себи судили, Господ нам не би судио. ³² Ипак, кад нас Господ суди, он нас и одгаја, да не будемо осуђени са светом.

³³ Зато, браћо моја, када се окупите да једете, причекајте једни друге. ³⁴ Ако је неко гладан, нека једе кући, да не дођете под Божију осуду када се састанете.

А што се тиче осталих ствари, даћу вам упутства кад дођем.

О даровима Светога Духа

12 Не желим, браћо, да будете у незнању по питању духовних дарова. ² Знате да сте, као бивши многобошци, били заведени, те сте служили немим идолима. ³ Зато вам обзнањујем: нико ко је вођен Божијим Духом, не може да каже: „Проклет био Исус.“ Исто тако, нико не може да каже: „Исус је Господ“, ако није вођен Светим Духом.

⁴ Дарови су различити, али је исти Дух. ⁵ Има и различитих служби, али је исти Господ. ⁶ Има разлике и у деловањима, али је исти Бог који кроз њих делује у свакоме.

⁷ А Дух на свакоме показује своје дејство ради заједничке користи. ⁸ Једноме Дух даје дар мудрог саветовања, док другоме исти Дух даје дар саопштавања посебног знања. ⁹ Једноме Дух даје дар вере, док другоме исти Дух даје дар исцељивања. ¹⁰ Једноме Дух даје дар да чини чуда, а другоме дар пророштва. Некоме даје дар разликовања духова, некоме да говори другим језицима, а некоме да тумачи те језике. ¹¹ Све ово чини један те исти Дух, који по својој вољи додељује дар сваком појединцу.

Једно тело – многи удови

¹² Наиме, као што у телу има много удова, а сви ти удови, иако их је много, чине једно тело, тако је и са Христом. ¹³ Јер, по Духу смо сви ми крштени у једно тело. Било Јевреји или Грци, било робови или слободни, сви смо напојени једним Духом. ¹⁴ Јер један уд не чини тело, него многи. ¹⁵ Ако нога каже: „Пошто нисам рука, не припадам телу“, зар ипак не припада телу? ¹⁶ И ако ухо каже: „Пошто нисам око, не припадам телу“, зар ипак не припада телу? ¹⁷ Ако би цело тело било око, где би био слух? Или ако би цело тело било ухо, где би било чуло мириса? ¹⁸ А Бог је поставио сваки део тела онако како је он хтео. ¹⁹ Где би било тело да су сви они само један део тела? ²⁰ Но, ствари стоје овако: има много делова тела, али је тело једно.

²¹ Око не може да каже руци: „Не требаш ми!“, нити глава ногама: „Не требате ми!“ ²² Шта више, и наизглед слаби делови тела су неопходни. ²³ Па чак и са деловима тела који нам се чине мање вредним поступамо с пуним уважавањем. И са стидним деловима тела поступамо с већом пристојношћу, ²⁴ која није потребна другим деловима тела. Бог је, наиме, тако саставио тело, да је неугледнијим деловима тела дао посебну част, ²⁵ да не буде поделе у телу, него да се делови тела једнако брину једни за друге. ²⁶ Ако један део тела пати, пате и сви остали; ако се једном делу тела указује част, са њим се радују и сви остали.

²⁷ Дакле, ви сте тело Христово и делови тела појединачно. ²⁸ А Бог је у Цркви поставио прво апостоле, друго пророке, треће учитеље; затим чудотворце, исцелитеље, помагаче, оне са даром управљања, те оне са даром говорења других језика. ²⁹ Јесу ли сви апостоли? Јесу ли сви пророци? Јесу ли сви учитељи? Јесу ли су сви чудотворци? ³⁰ Зар сви поседују дар исцељивања? Зар сви говоре другим језицима? Зар сви тумаче језике? ³¹ Ревносно тежите за вишим даровима!

Ја ћу вам, пак, показати најбољи пут.

Химна љубави

13 Ако говорим људским и анђеоским језицима, а немам љубави, онда сам као метал што одјекује и чинеле што звече. ² И ако имам и дар пророштва, и да знам све тајне и сва знања, и поврх тога да имам сву веру планине да премештам, а љубави да немам – ништа сам. ³ Па да и разделим све што имам, да и тело своје предам, да бих се хвалио, а љубави немам – ништа ми не користи.

⁴ Љубав је стрпљива, љубазна, не завиди, не хвали се, није охола, ⁵ не понаша се непристојно, не тражи своје, не жести се, не памти зло, ⁶ не радује се неправди, а радује се истини, ⁷ све подноси, никада не престаје да верује, свему се нада, све издржава; ⁸ љубав никад не престаје. Пророштва ће се угасити, језици ће престати, знање ће се окончати. ⁹ Јер непотпуно знамо и непотпуно пророкујемо. ¹⁰ А кад дође оно потпуно, окончаће се оно непотпуно. ¹¹ Кад сам био дете, говорио сам као дете, мислио сам и размишљао као дете. А кад сам одрастао, завршио сам са детињством. ¹² Сада видимо нејасно, као у огледалу^[c], а онда ћемо видети лицем у лице. Сада знам непотпуно, а онда ћу знати потпуно, као што сам и са̂м себи познат.

¹³ А сада остаје ово троје: вера, нада и љубав; а највећа од њих је љубав.

Језици и пророштво

14 Тежите за љубављу, покажите ревност за духовне дарове, а посебно да пророкујете. ² Наиме, ко говори другим језиком, не говори људима, већ Богу, јер га нико не разуме, пошто он говори тајне. ³ А ко пророкује, говори људима на изградњу, охрабрење и утеху. ⁴ Ко говори другим језиком, изграђује само себе, а ко пророкује, изграђује цркву. ⁵ Хтео бих да сви говорите другим језицима, али још више да пророкујете, јер је онај који пророкује кориснији од онога што говори другим језицима, осим ако их тумачи, да би црква могла да се изграђује.

⁶ Ако вам ја, браћо, дођем и говорим другим језицима, какву ћете корист имати од тога, ако вам уз то не саопштим било откривење или знање, било пророштво или поуку? ⁷ Ако неживи инструменти који дају звук, свирала или харфа, не праве разлику у тоновима, ко ће знати шта се свира? ⁸ Или ако труба испусти нејасан звук, ко ће се спремити за бој? ⁹ Исто тако, ако говорите другим језиком који није разумљив, ко ће знати шта је изречено? Говорићете у ветар. ¹⁰ Заиста, на свету има толико језика, и сваки од њих има значење. ¹¹ Према томе, ако не знам шта језик значи, бићу странац ономе који говори, а и он ће мени бити странац. ¹² Исто тако и ви, пошто већ показујете ревност за духовне дарове, настојте да обилујете у оним даровима који изграђују цркву.

¹³ Зато онај који говори другим језиком, нека се моли да може да га протумачи. ¹⁴ Наиме, ако се ја молим другим језиком, мој дух се моли, али мој ум остаје без користи. ¹⁵ Шта, дакле, да чиним? Молићу се духом, али молићу се и умом, певаћу хвалоспеве духом, али певаћу хвалоспеве и умом. ¹⁶ Јер ако ти благосиљаш Бога Духом, како ће неупућени рећи „амин“ на твоје захваљивање, кад не зна шта говориш? ¹⁷ Додуше, ти лепо захваљујеш Богу, али се други не изграђује.

¹⁸ Захвалан сам Богу што говорим другим језицима више од свих вас. ¹⁹ Ипак, у цркви ћу радије рећи пет разумљивих речи да се сви поуче, него десет хиљада речи другим језиком.

²⁰ Браћо, не размишљајте детињасто, али будите као мала деца која нису вична злу. У мислима, пак, будите зрели. ²¹ У Закону је написано:

²² Тако други језици нису знак за вернике, него за невернике. Међутим, пророштво је за вернике, а не за невернике. ²³ Ако се, дакле, сва црква окупи, па сви почну да говоре другим језицима, а притом уђу неупућени или неверни, неће ли рећи да сте луди? ²⁴ Али, ако неупућени или неверник наиђе, а сви пророкују, све га кори, све га осуђује, ²⁵ тада се обелодањују тајне његовог срца. Тако ће пасти ничице и поклонити се Богу, па ће исповедити да је Бог заиста у вама.

Ред у цркви

²⁶ Шта, дакле, да чинимо, браћо? Кад се окупљате, свако има нешто: неко псалам, неко поуку, неко откривење, неко други језик, неко дар тумачења тог другог језика. Нека све буде на изградњу. ²⁷ Ако неко говори другим језиком, нека говоре двојица, највише тројица, и то редом, а један нека тумачи. ²⁸ Уколико нема тумача, нека ћути у цркви, па нека говори са̂м себи и Богу.

²⁹ Што се тиче пророка, нека говоре двојица или тројица, а остали нека просуђују. ³⁰ Ако се другом који ту седи нешто открије, први нека ћути. ³¹ Сви, наиме, можете да пророкујете, један по један, да се сви поуче и охрабре. ³² Пророчки духови покоравају се пророцима. ³³ Јер Бог није Бог нереда, него мира.

Као што је у свим црквама, ³⁴ жене треба да ћуте у цркви. Њима није дозвољено да говоре; оне треба да се покоравају, као што Закон налаже. ³⁵ А ако желе да науче нешто, нека кући питају своје мужеве, јер не приличи жени да говори у цркви.

³⁶ Или да није Божија реч од вас потекла? Или сте ви једини до којих је она дошла? ³⁷ Ако неко мисли да је пророк, или духован, треба да схвати да је ово што вам пишем заповест од Господа. ³⁸ Ко ово не схвата, остаје у незнању.

³⁹ Стога, браћо, покажите ревност за пророковање, и не браните да се говори другим језицима. ⁴⁰ Нека све буде прикладно и уредно.