Bible in 90 Days

Христос је узвишенији од анђела

1 Бог је много пута и на много начина говорио нашим прецима преко пророка, ² али у ове последње дане проговорио нам је преко Сина, кога је одредио за власника свега, чијим посредством је и свет створио. ³ Он је одсјај Божије славе, и верни одраз његовога бића, он који све одржава силом своје речи. Па пошто изврши очишћење греха, седе у небу с десне стране Бога величанственога. ⁴ Тако постаде толико моћнији од анђела, колико му Бог даде име узвишеније од њиховог.

⁵ Зар је коме од анђела икад рекао:

и поново:

⁶ А затим, кад је слао Прворођенца на свет, рече:

⁷ За анђеле, пак, каже:

⁸ А за Сина каже:

¹⁰ Такође каже:

¹³ И коме је од анђела икад рекао:

¹⁴ Нису ли сви анђели – духови послати од Бога да служе онима који треба да приме у посед спасење?

Велико спасење

2 Утолико ревносније треба да пазимо на оно што смо чули, да не залутамо. ² Јер ако се порука која је дата посредством анђела показала поузданом, те ако су они који је нису следили примили заслужену казну за сваки преступ и сваку непослушност, ³ како ћемо избећи казну ми ако занемаримо толико спасење? Господ је први проповедао то спасење, а нама су га потврдили они који су га слушали. ⁴ Бог га је потврдио знацима и чудима и деловањем различитих сила, те раздељивањем Духа Светога по својој вољи.

⁵ Бог, наиме, није анђелима покорио будући свет о коме говоримо. ⁶ Неко је изјавио негде у Писму:

А то да му је све покорено, значи да није остало ништа што би му се супротстављало. Ипак, сада још увек не видимо да му је све покорено, ⁹ али зато видимо Исуса, који је за кратко био учињен мањим од анђела, овенчаног славом и чашћу због смрти коју је претрпео, како би Божијом милошћу искусио смрт за све.

¹⁰ Јер, приличило је Богу, посредством кога и ради кога све постоји, да патњама учини савршеним зачетника њиховог спасења, како би многу децу увео у славу. ¹¹ Наиме, и Исус који чини људе светима, и они које он чини светима, сви имају истог Оца. Зато се не стиди да их назове браћом ¹² кад каже:

¹³ И поново:

И још:

¹⁴ А пошто деца деле заједничку крв и тело, тако је и он постао као они, да смрћу уништи онога који има власт над смрћу, то јест ђавола, ¹⁵ те да избави оне који целог свог живота робују страху од смрти. ¹⁶ Јер, јасно је да он није дошао да помогне анђелима, него Авра̂мовом потомству. ¹⁷ Требало је, наиме, да у свему постане сличан својој браћи, да би био милосрдни и верни Првосвештеник који служи пред Богом за њих, како би окајао грехе народа. ¹⁸ Па пошто је и са̂м прошао кроз искушење док је патио, у стању је да помогне онима који пролазе кроз искушење.

Исус је узвишенији од Мојсија

3 Стога, света браћо, који сте судеоници у небеском позиву, обратите пажњу на Исуса, Апостола и Првосвештеника вере коју исповедамо. ² Он је био веран Богу који га је поставио у службу, као што је и Мојсије био веран Богу који га је поставио над целим домом својим. ³ Ипак, Исус заслужује већу част него Мојсије, као што и градитељ заслужује већу част од куће коју је саградио. ⁴ Наиме, свака кућа има градитеља, али Бог је све саградио. ⁵ Мојсије је био веран у Божијем дому као слуга, да би сведочио о стварима које ће се тек објавити. ⁶ Али Христос има управу над домом Божијим у својству Сина. А његов дом смо ми, ако смело одржимо поуздање у наду којом се поносимо.

⁷ Зато, као што Дух Свети каже:

¹² Браћо, пазите да коме од вас срце не постане зло и неверно, па да се окрене од живога Бога. ¹³ Зато бодрите један другог свакога дана, док год се каже „данас“, да кога од вас не заведе грех, те му отврдне срце.

¹⁴ Ми смо, наиме, судеоници Христови, само ако до краја чврсто одржимо оно првобитно поуздање у Бога. ¹⁵ Као што Писмо каже:

¹⁶ Ко су ти што су чули Божији глас, а ипак се побунили? Нису ли то сви они које је Мојсије извео из Египта? ¹⁷ И на кога ли се гневио, ако не на оне који су сагрешили, чија су тела попадала по пустињи? ¹⁸ Коме другом се заклео да неће ући у починак, ако не онима који су били непокорни? ¹⁹ Тако видимо да нису могли да уђу у починак због своје невере.

4 Пазимо, дакле, да се, док још траје обећање о уласку у његов починак, не нађе да га је неко од вас пропустио. ² Наиме, и нама је објављена Радосна вест као и њима, али њима порука није била на корист, јер нису вером били здружени са онима који су је послушали. ³ У починак, наиме, улазимо ми који смо поверовали, као што је Бог рекао:

Бог је ово изрекао, иако су његова дела била довршена још од постанка света. ⁴ Јер, негде је речено о седмом дану овако: „И почину Бог у седми дан од свих својих дела.“ ⁵ А овде је опет речено: „Неће они ући у мој починак.“

⁶ А пошто остаје да неки уђу у починак, и пошто они који су први чули Радосну вест нису ушли због своје непокорности, ⁷ Бог опет одређује један дан, једно „данас“, када након много времена говори преко Давида, као што је речено:

⁸ Јер, да их је Исус Навин довео до починка, не би Бог након тога говорио о једном другом дану. ⁹ Према томе, суботњи починак остаје Божијем народу. ¹⁰ Наиме, ко уђе у Божији починак, починуо је од својих дела, као што је Бог починуо од својих. ¹¹ Стога, не штедимо труда да уђемо у тај починак да не би ко пао као они због непокорности.

¹² Јер је реч Божија жива и делотворна, оштрија од сваког мача с две оштрице. Она дубоко засеца, те сеже до споја душе и тела, зглобова и мождине, па суди мислима и намерама срца. ¹³ Нема, наиме, створења које се може сакрити од Бога. Све је откривено и јасно ономе коме морамо положити рачун.

Христос – наш Првосвештеник

¹⁴ Будући да имамо великог Првосвештеника који је узишао на небеса, Исуса, Сина Божијег, држимо се чврсто онога што исповедамо. ¹⁵ Јер, ми имамо Првосвештеника који је у стању да саосећа са нашим слабостима, будући да је прошао кроз сва искушења као и ми, али није сагрешио. ¹⁶ Стога, приступајмо с поуздањем престолу милостивога Бога да примимо милосрђе и нађемо милост у час кад нам затреба помоћ.

5 Јер сваки Првосвештеник који се бира између људи, поставља се да заступа људе пред Богом, да приноси дарове и жртве за грехе. ² Он може да буде обзиран према онима који су у незнању и заблуди, зато што је и са̂м подложан слабостима. ³ Због тога он мора да приноси жртве за грехе како за народ, тако и за себе.

⁴ Ту част нико не може да присвоји за себе, него га Бог позива у ту службу, као што је то био случај са Ароном. ⁵ Тако ни Христос није са̂м себи дао част да буде Првосвештеник, већ га је поставио онај који му је рекао:

⁶ Тако и на другом месту каже:

⁷ Он је за време свог земаљског живота уз гласни вапај и сузе, принео молитве и прошње Богу који га је могао спасти од смрти. И пошто је био покоран, Бог га је услишио. ⁸ Иако је био Син, кроз патње се научио да буде послушан. ⁹ Па постигавши савршенство, постао је зачетник вечног спасења свима који су му послушни, ¹⁰ те га Бог прогласи Првосвештеником по реду Мелхиседековом.

Укор примаоцима поруке

¹¹ Има још много тешко објашњивих ствари о којима треба да говоримо, али сте постали лењи да слушате. ¹² И уместо да сте до сада већ учитељи, поново вас треба поучавати основама Божије поруке. Још увек вам је потребно млеко, а не чврста храна! ¹³ Свако, наиме, ко се храни млеком, не сналази се добро у учењу о праведности, јер је дете. ¹⁴ Чврста храна је за оне зреле, чија су чула навиком извежбана да разликују зло и добро.

6 Зато оставимо за сада почетно учење о Христу и окренимо се зрелијем учењу, не враћајући се на основе: покајање од мртвих дела, вера у Бога, ² учење о крштењима, полагање руку, ускрсење из мртвих и вечни суд. ³ И о томе ћемо говорити ако да̂ Бог.

⁴ Има, наиме, оних који су једном били просветљени. Али иако су искусили небески дар примивши Духа Светог, ⁵ иако су искусили да је реч Божија добра, иако су искусили силе будућег света, ⁶ ипак су напустили веру. Такве је немогуће поново довести до покајања, јер они тиме изнова разапињу Сина Божијег и јавно га изврћу руглу.

⁷ Земља, наиме, која упија воду од честих киша које падају на њу и рађа род који је на корист онима за које се обрађује, прима благослов од Бога. ⁸ А земља која рађа трње и коров ништа не вреди. Таква се ближи проклетству и завршава у огњу.

⁹ Ипак, вољени, премда говоримо овако, уверени смо да ствари стоје боље у вашем случају, и да вам предстоји спасење. ¹⁰ Јер Бог није неправедан; он неће заборавити ваше дело и љубав коју сте показали у његово име, служећи верујућима, као што им још увек служите. ¹¹ Желимо, наиме, да свако од вас покаже ревност до краја да би се испунило оно чему се надате. ¹² Тако нећете постати лењи, него ћете следити пример оних који кроз веру и стрпљивост примају у посед оно што је Бог обећао.

Поузданост Божијег обећања

¹³ Када је Бог дао обећање Авра̂му, дао га је уз заклетву. Но, пошто није имао ни у кога већег да се закуне, заклео се самим собом, ¹⁴ рекавши: „Обилно ћу те благословити и силно те умножити.“ ¹⁵ Авра̂м је био стрпљив, и тако примио оно што му је Бог обећао.

¹⁶ Јер људи се заклињу оним што је веће, па заклетвом потврђују оно што тврде и тако окончавају расправу. ¹⁷ Тако је и Бог, желећи да у већој мери покаже примаоцима обећања непроменљивост своје одлуке, потврдио обећање заклетвом. ¹⁸ То је учинио да бисмо посредством ових двају непроменљивих чињеница, у којима се Бог не може преварити, имали силну утеху ми који смо нашли уточиште, те да бисмо се чврсто држали наде која је пред нама. ¹⁹ Ову наду имамо као чврсто и поуздано сидро душе. Она нас води иза храмске завесе, ²⁰ где је Исус ушао да нас заступа поставши вечни Првосвештеник по реду Мелхиседековом.

Христос је Првосвештеник по Мелхиседековом реду

7 Наиме, овај Мелхиседек, салимски цар, био је свештеник Бога Свевишњега. Он је изашао у сусрет Авра̂му који се враћао након своје победе над краљевима, и благословио га, ² а Авра̂м му је дао десетак од свега. (Мелхиседек у преводу значи прво „цар праведности“, а цар Салима значи „цар мира“.) ³ О његовом оцу и његовој мајци, као и о његовим прецима, не зна се ништа. Такође се не зна ни кад се родио ни кад је умро, али пошто је сличан Сину Божијем, остаје заувек свештеник.

⁴ Погледајте само колико је велики онај коме је наш родоначелник, Авра̂м, дао десетак од најбољег плена. ⁵ Додуше, Закон налаже да и Левијеви потомци који обављају свештеничку службу узимају десетак од народа, то јест, од своје браће, иако и они воде порекло од Авра̂ма. ⁶ Мелхиседек није био Левијев потомак, али је добио десетак од Авра̂ма и затим га благословио, њега коме су дата обећања. ⁷ Неоспорно је да већи благосиља мањег. ⁸ У првом случају, десетак добијају свештеници који су смртни људи, а у другом Мелхиседек за кога се тврди да је жив. ⁹ И могло би се рећи да је Левије, који иначе узима десетак, у ствари дао десетак преко Авра̂ма, ¹⁰ зато што је још увек био у телу свога праоца када му је Мелхиседек изашао у сусрет.

¹¹ Ако је, дакле, савршенство постигнуто посредством левитског свештенства, будући да је народ под њим добио Закон, зар би још постојала потреба да се појави свештеник по реду Мелхиседековом, уместо по реду који се назива по Арону? ¹² Наиме, где се мења свештенство, тамо се мења и Закон. ¹³ А Исус, за кога је ово речено, припада другом племену – од кога нико није служио код жртвеника.

¹⁴ Јасно је, наиме, да наш Господ потиче из Јудиног племена о коме Мојсије није ништа рекао када је говорио о свештенству. ¹⁵ Ово постаје још очигледније појавом другог свештеника који је сличан Мелхиседеку. ¹⁶ Он је постао свештеник не на основу одредбе која се темељи на закону природног наслеђа, већ на сили неуништивог живота. ¹⁷ Јер Писмо сведочи о њему:

¹⁸ Укинута је, наиме, стара заповест јер је била слаба и бескорисна. ¹⁹ А пошто Закон није ништа усавршио, уведена је боља нада којом приступамо Богу.

²⁰ Ово је Бог потврдио уз заклетву, док свештеници улазе у службу без заклетве. ²¹ Али он је постао свештеник уз заклетву Бога који му је рекао:

²² Самим тим је и Исус постао јамац бољег савеза.

²³ Уз то, многи су престали да буду свештеници, јер их је смрт прекинула у служби. ²⁴ Али пошто Христос остаје довека, његово свештенство никада не пролази. ²⁵ Он може у потпуности да спасе оне који његовим посредством приступају Богу, јер заувек живи да их заступа пред Богом.

²⁶ Јер овакав нам је Првосвештеник и био потребан – свет, безазлен, неокаљан, одељен од грешника, и узвишенији од небеса. ²⁷ Он не мора као Првосвештеници да приноси жртве за грехе сваки дан, прво за себе, а онда за народ. Ово је учинио једном за свагда приневши себе на жртву. ²⁸ Закон, наиме, поставља за Првосвештенике људе који су склони слабостима, а реч заклетве, која је дошла после Закона, поставља Сина који је заувек учињен савршеним.

Нови савез надвисује Стари савез

8 Главно у овом излагању јесте: имамо Првосвештеника који је сео с десне стране престола Божијег величанства на небесима. ² Он је службеник Светиње и правог Шатора који је поставио Господ, а не човек.

³ А пошто се сваки Првосвештеник поставља да приноси дарове и жртве, било је неопходно да и овај Првосвештеник има шта да принесе. ⁴ Заиста, да је на земљи, он не би ни био свештеник, зато што има свештеника који по Закону приносе дарове. ⁵ Они служе у светињи која је тек слика и сенка небеске Светиње. Јер када је Шатор требало подигнути, Мојсије је добио строга упутства. Бог му је рекао: „Гледај да све направиш према нацрту који ти је показан на гори.“ ⁶ А сада је Христос добио узвишенију службу од њихове, пошто је и савез, чији је он посредник, бољи, будући да је утемељен на бољим обећањима.

⁷ Да је, наиме, први савез био беспрекоран, не би било потребно тражити други. ⁸ Јер Бог, корећи свој народ, каже:

¹³ Говорећи о новом савезу, Бог је прогласио први савез застарелим. А оно што застарева, на путу је да ишчезне.

Неделотворност старог богослужења

9 Први савез је такође имао праведне захтеве за богослужење и саграђену богомољу. ² Шатор је био уређен тако да је у првом делу стајао свећњак, сто и жртвени хлебови. Тај део се зове „Светиња“. ³ Други део Шатора, иза завесе, зове „се Светиња над светињама“. ⁴ Ту је стајао кадиони жртвеник од злата и Ковчег савеза, сав опточен златом. У њему је била златна посуда са маном и Аронов штап који је био процветао, и плоче савеза. ⁵ Над Ковчегом су стајали херувими славе, наткриљујући поклопац. О овоме нећемо сада подробно говорити.

⁶ Пошто је ово уређено овако, свештеници стално улазе у први део Шатора да врше богослужење. ⁷ У други део Шатора улази само Првосвештеник, и то једном годишње, с крвљу жртве коју приноси за себе и за грехе народа учињене у незнању. ⁸ Тиме Свети Дух показује да пут у Светињу над светињама још није отворен, будући да први Шатор још постоји. ⁹ Ово на сликовит начин говори о садашњем времену, зато што жртвени дарови и жртве које се приносе, не могу савршено очистити савест онога који служи Богу, ¹⁰ пошто се тичу само телесних праведних захтева, јела, пића, и разних обредних прања, која трају само до времена када ће Бог успоставити бољи поредак.

¹¹ А Христос је дошао као Првосвештеник са добрима, те ушао кроз бољи и савршенији Шатор који није саграђен људском руком, то јест, од творевине. ¹² Када је, пак, ушао у Светињу над светињама, он није принео крв јарчева и телади, већ себе, проливши сопствену крв, и тако постигао вечно откупљење. ¹³ Јер, ако крв јарчева и бикова и пепео јунице, којим се шкропе они који су обредно нечисти, посвећује ради телесне чистоће, ¹⁴ колико ће више крв Христова, који је посредством вечног Духа принео себе непорочног Богу, очистити нашу савест од мртвих дела, да служимо живоме Богу?

¹⁵ Он је посредник Новог савеза да би они који су позвани примили обећање вечног поседа, пошто је поднео смрт ради откупљења од преступа учињених у првом савезу.

¹⁶ Наиме, при отварању тестамента^[b], треба најпре да се потврди да је онај који га је саставио мртав, ¹⁷ будући да тестамент постаје важећи тек по завештаваочевој смрти. Све док је завештавалац жив, тестамент не важи. ¹⁸ Зато је и први савез постао пуноважан проливањем крви жртве. ¹⁹ Наиме, кад је Мојсије изговорио све заповести целом народу у складу са Законом, узео је крв телади и јараца с водом, скерлетном вуном и исопом, те пошкропио књигу и сав народ. ²⁰ Онда је рекао: „Ово је крв савеза који вам је Бог одредио.“ ²¹ Крвљу је такође пошкропио Шатор и све богослужбене посуде. ²² Уистину, по Закону се скоро све чисти крвљу, то јест, без проливања крви нема опроштења.

Христова крв уклања грехе

²³ Потребно је, дакле, да се предмети који су начињени по узору на небеске ствари очисте на овај начин, али небеске ствари захтевају боље жртве од ових. ²⁴ Јер, Христос није ушао у рукотворену Светињу, која је тек представа праве Светиње, него у са̂мо небо, да се сад појави пред Богом за нас. ²⁵ Првосвештеник сваке године улази у светињу и приноси животињску крв. А Христос није ушао тамо да принесе себе више пута, ²⁶ јер би у том случају морао више пута од постанка света да претрпи патњу. Он се појавио сада, на свршетку векова, да својом жртвом уклони грехе једном за свагда. ²⁷ Људима је одређено да једном умру, и да затим изађу на Божији суд. ²⁸ Исто тако ће се и Христос, пошто је једном принет да понесе грехе многих, појавити по други пут али не због греха, него да донесе спасење онима који га жељно ишчекују.

10 Наиме, пошто је Закон тек сенка будућих добара, а не и са̂м облик ствари, он не може једним те истим жртвама, које се сваке године изнова приносе, усавршити оне који приступају Богу. ² Ако, дакле, они који су једном очишћени од греха не би више имали осећање кривице за грех, онда се жртве не би више приносиле. ³ Овако, жртве сваке године подсећају на грехе, ⁴ зато што крв бикова и јараца не може да уклони грехе.

⁵ Зато улазећи у свет, Христос говори:

⁸ Горе каже: „Жртве и приносе ниси пожелео, нити си у свеспалницама и жртвама за грех уживао“ (ово је рекао иако се жртве приносе по Закону). ⁹ Онда наставља: „Ево, долазим да извршим твоју вољу.“ Тиме укида прво да би увео друго. ¹⁰ А ми смо посвећени тако што је Исус Христос принео своје тело једном за свагда.

¹¹ Сваки свештеник, додуше, свакодневно врши своју службу приносећи увек изнова исте жртве, које никада не могу потпуно уклонити грехе. ¹² А Христос је једном принео себе за грехе и заувек сео с десне стране Богу. ¹³ Он тамо чека све док његови непријатељи не буду постављени за постоље његових ногу. ¹⁴ Јер, он је једном жртвом заувек довео до савршенства оне који су посвећени. ¹⁵ А и Свети Дух нам сведочи о томе пошто је рекао:

¹⁸ А кад су греси опроштени, жртве се више не приносе.

Надмоћност вере

Подстицање на истрајност

¹⁹ Према томе, браћо, имамо пуну слободу да уђемо у Светињу над светињама по крви Исуса, ²⁰ који нам је отворио нови и живи пут кроз завесу, то јест, кроз своје тело. ²¹ И будући да имамо великог Свештеника који служи над домом Божијим, ²² приступајмо Богу с искреним срцем и с вером пуном поуздања, пошто су нам срца очишћена од зле савести, а тела опрана чистом водом. ²³ Стога се чврсто држимо наде коју исповедамо, јер је веран онај који је обећао. ²⁴ Усредсредимо се на то да подстичемо један другога на љубав и добра дела. ²⁵ Не напуштајмо своју заједницу, као што неки обичавају, него охрабрујмо једни друге, тим пре што и сами видите да се приближава дан Господњи.

²⁶ Наиме, ако својевољно грешимо и након што смо примили знање о истини, нема те жртве која ће уклонити грехе. ²⁷ За такве остаје само страшно ишчекивање Суда и јаросни огањ који ће прождрети противнике. ²⁸ Јер, кад неко преступи Мојсијев Закон, без милости умире на основу сведочења два или три сведока. ²⁹ А замислите само колико ће строжу казну примити онај који презре Сина Божијег и сматра нечистом крв савеза којом је посвећен, те увреди Духа милости? ³⁰ Ми, наиме, познајемо онога који је рекао: „Моја је освета, ја ћу узвратити“ и: „Господ ће судити своме народу.“ ³¹ Страшно је пасти у руке живога Бога!

³² Сећајте се прошлих дана, када сте, тек просветљени, постојано поднели многе невоље и патње. ³³ С једне стране сте били јавно изложени вређању и невољама, с друге сте се и сами придружили онима с којима се тако поступало. ³⁴ Ви сте, наиме, учествовали у патњама оних који су утамничени, и с радошћу прихватали када су вам отимали имовину, знајући да имате бољу и трајнију имовину. ³⁵ Зато не губите своје поуздање које доноси велику награду.

³⁶ Вама је, наиме, потребна истрајност да чините Божију вољу како бисте могли да примите оно што је Бог обећао.

³⁹ А ми нисмо они који одступају на сопствену пропаст, него они који верују да сачувају своју душу.

11 А вера је остварење онога чему се надамо, доказ о стварности коју не видимо. ² По њој су, наиме, наши преци добили признање.

³ На основу вере схватамо да је свет уређен Божијом речју, и то тако да је видљиво постало од невидљивог.

⁴ На основу своје вере је Авељ принео угоднију жртву Богу него Кајин, па је добио признање да је праведан, јер је Бог прихватио његову жртву. По својој вери он још увек говори, иако је мртав.

⁵ На основу своје вере је Енох био узнесен, тако да није искусио смрт. Њега нису нашли, јер га је Бог узео. А пре него што је био узнет, дано му је признање да је угодио Богу.

⁶ Наиме, без вере је немогуће угодити Богу, јер онај који приступа Богу треба да верује да он постоји и да награђује онога који га тражи.

⁷ На основу своје вере је Ноје био упућен у још невиђене ствари, па је са страхопоштовањем саградио пловило да спасе своје укућане. Својом вером је осудио свет на пропаст, те је тако примио од Бога праведност која се заснива на вери.

⁸ На основу своје вере је Авра̂м послушао Бога који га је позвао да оде у крај који је требало да прими у посед. Отишао је иако није знао куда да иде. ⁹ Вером се настанио као странац у обећаној земљи и живео под шатором у туђини. Тако су живели и Исак и Јаков, наследници истог обећања. ¹⁰ Авра̂м је, наиме, очекивао град који има чврсте темеље, чији је градитељ и творац Бог.

¹¹ На основу своје вере је Сара, нероткиња, добила моћ да ствара потомство, иако више није била у добу за рађање, јер је сматрала верним Бога који јој је дао обећање. ¹² Тако се од једнога, скоро мртвог човека, изродило потомство, „бројно као звезде на небу и неизмерно као песак на морској обали.“

¹³ Сви су они умрли с вером, не примивши ствари које је Бог био обећао. Они су их издалека назрели и поздравили их, те признали да су странци и дошљаци на земљи. ¹⁴ Наиме, они који тако говоре показују да траже праву домовину. ¹⁵ Уистину, да су мислили на земљу из које су изашли, они би нашли прилику да се тамо и врате. ¹⁶ Али они сада чезну за бољом домовином, то јест, оном небеском. Зато се Бог не стиди да се назове њиховим Богом, јер је он приправио град за њих.

¹⁷ На основу своје вере је Авра̂м, када га је Бог ставио на кушњу, принео Исака на жртву. Авра̂м је принео свога јединца, иако је прихватио обећања за њега ¹⁸ Бог је, наиме рекао: „Преко Исака ће се твоје потомство наставити.“ ¹⁹ Он је био уверен да је Бог у стању да подигне Исака из мртвих, и такорећи, добио га је натраг.

²⁰ На основу своје вере је Исак благословио Јакова и Исава у погледу будућности.

²¹ На основу своје вере је Јаков, на самрти, благословио оба сина Јосифова, па се, ослоњен на свој штап, дубоко наклонио.

²² На основу своје вере је Јосиф, на самрти, напоменуо о изласку Израиљаца из Египта и заповедио да се том приликом понесу његове кости.

²³ На основу вере својих родитеља је Мојсије био сакривен три месеца. Видели су, наиме, да је дете лепо, па се нису плашили цареве заповеди.

²⁴ На основу своје вере је Мојсије, када је одрастао, одбио да се назове „сином фараонове ћерке“. ²⁵ Радије је изабрао да се злопати са Божијим народом, него да за кратко ужива у греху. ²⁶ Злопаћење ради Христа сматрао је већим богатством од свег египатског блага, јер је очекивао награду. ²⁷ На основу своје вере је одбацио Египат и није се уплашио царевог гнева, јер се држао Невидљивога, као да га види. ²⁸ На основу своје вере је прославио Пасху, и уредио да се довраци попрскају крвљу, да се Погубитељ не би дотакао прворођенаца.

²⁹ На основу своје вере је прошао кроз Црвено море као по сувој земљи. Кад су Египћани покушали исто, подавили су се.

³⁰ На основу вере Израиљаца пали су зидови Јерихона, пошто су ови седам дана обилазили око њих.

³¹ На основу своје вере је Рахава, блудница, примила уходе с миром, па није погинула са онима који су били непослушни Богу.

³² И шта још да кажем? Понестало би ми времена када бих почео да говорим о Гедеону, Вараку, Самсону, Јефтају, Давиду, Самуилу и пророцима. ³³ Они су вером победили царства, постигли правду, добили што је Бог обећао и затворили уста лавовима. ³⁴ Они су угасили разбуктали огањ, избегли оштрици мача, добили снагу у слабости, постали јаки у боју, туђинске војске натерали у бег, ³⁵ а жене су добиле натраг своју родбину из мртвих. Други су, иако мучени, одбили да буду ослобођени, да би добили боље ускрсење. ³⁶ Други су, опет, доживели поруге и батине, а уз то и окове и тамницу. ³⁷ Неки су били каменовани, престругани, убијени мачем, потуцали се обучени у овчији кожух и козју кожу, оскудевали, трпели, злопатили се. ³⁸ Они којих свет није био достојан, тумарали су пустињама и горама, и крили се по пећинама и јамама у земљи.

³⁹ Ипак, сви они, који су због своје вере нашли признање у Светом писму, нису примили оно што је Бог обећао. ⁴⁰ То је због тога што је Бог предвидео за нас нешто боље, а то је да они, заједно са нама, дођу до савршенства.

12 Будући да смо окружени толиким облаком сведока, одбацимо сваки терет и грех који нас спутава, те постојано трчимо трку која нам предстоји. ² Уприте поглед на Исуса, зачетника и довршитеља наше вере! Он је због радости, која му је следовала, презрео срамоту и поднео патње на крсту, те сео с десне стране Божијег престола. ³ Промислите само колико је непријатељство он поднео од стране грешника, да ви не будете обесхрабрени и да не клонете.

⁴ Још се нисте успротивили до крви у борби против греха. ⁵ А заборавили сте и охрабрење које вам је упућено као деци:

⁷ Поднесите стога Божији одгој, јер Бог поступа с вама као са својом децом. Какво је, наиме, то дете које отац не одгаја? ⁸ А ако вас не одгаја, као што се сва деца одгајају, онда сте копилад, а не његова деца. ⁹ Дакле, ако смо поштовали своје очеве по телу, који су нас одгајали уз кажњавање, нећемо ли се много више покоравати нашем духовном Оцу да бисмо живели? ¹⁰ Наши очеви су нас за кратко време одгајали како им се свидело, а Бог нас одгаја на добро, да учествујемо у његовој светости. ¹¹ Ипак, чини се да свака васпитна мера у овом тренутку доноси више жалости него радости, али касније рађа плод који доноси мир и праведност онима који су одгојени на тај начин.

¹² Зато усправите клонуле руке и учврстите клецава колена. ¹³ Поравнајте стазе за своје стопе, да се слабе ноге не ишчаше, већ да се исцеле.

Служите Богу са страхом и трепетом

¹⁴ Настојте да будете у миру са свима, и радите на своме посвећењу, без којег нико неће видети Господа. ¹⁵ Гледајте да нико не буде лишен Божије милости, да не изникне какав корен горчине који ће изазвати невоље и заразити многе. ¹⁶ Водите рачуна да се међу вама не нађе неки блудник или безбожник, као Исав, који је за једно јело продао своје првородство. ¹⁷ Ви знате да је након тога хтео да добије очев благослов, али је био одбијен, јер му није пружена прилика да исправи оно што је учинио, иако ју је са сузама тражио.

¹⁸ Ви, наиме, нисте приступили опипљивој гори зажареној од огња, свој у тами, помрчини и олуји, ¹⁹ приликом чега се зачуо звук трубе и глас који је проговорио. Народ који је тај глас чуо, молио је да им се више не говори, ²⁰ јер нису могли да поднесу заповест: „Ако и звер дотакне гору, биће засута камењем.“ ²¹ Тај призор је био тако страшан да је и са̂м Мојсије рекао: „Уплашен сам и дрхтим.“

²² Приступили сте, наиме, гори Сион и граду живога Бога, небеском Јерусалиму, те хиљадама анђела и свечаном збору. ²³ Ви сте приступили Цркви првенаца чија су имена записана на небу, Богу који је судија свих људи, и духовима савршених праведника. ²⁴ Ви сте приступили посреднику Новог савеза, Исусу, и шкропљеној крви која говори речитије од Авељеве крви.

²⁵ Пазите да не ускратите послушност ономе који говори! Јер ако нису избегли казну они који су се оглушили о онога који их је опомињао на земљи, како ћемо избећи казну ми, ако се одвратимо од онога који нас опомиње с неба? ²⁶ Његов глас је тада потресао земљу, а сада обећава: „Још једном ћу уздрмати не само земљу, него и небо.“ ²⁷ А то „још једном“ указује на уклањање онога што је уздрмано, то јест, онога што је створено, да остане оно што се не може уздрмати.

²⁸ И пошто примамо Царство које се не може уздрмати, захваљујмо Богу, те му са захвалношћу служимо да му угодимо, с поштовањем и страхом. ²⁹ Јер, „Бог твој, огањ је који спаљује.“

Подстицање на предани хришћански живот

13 Братољубље и даље упражњавајте. ² Гостољубивост не занемарујте, јер су неки, и не знајући, угостили анђеле. ³ Сећајте се оних који су у тамници, као да сте и ви сами утамничени. Сећајте се злостављаних, јер и сами пролазите кроз исто.

⁴ Брак нека сви поштују, а супружници нека буду верни једно другоме, јер ће Бог судити блудницима и прељубницима. ⁵ Клоните се љубави према новцу, будите задовољни оним што имате, јер Бог је рекао:

⁶ Зато можемо смело да кажемо:

⁷ Сећајте се својих вођа који су вам проповедали реч Божију. Размотрите како су живели и умрли, те подражавајте њихову веру. ⁸ Исус Христос је исти јуче, данас и довека.

⁹ Пазите да вас не заведу разна туђа учења. Јачајте срце милошћу Божијом, јер је то добро, а не прописима о храни од којих нису имали користи они који су их се придржавали. ¹⁰ Ми имамо жртвеник са којег немају права да једу они који врше службу у Шатору.

¹¹ Наиме, тела животиња, чију крв Првосвештеник уноси у Светињу као жртву за грех, спаљују се изван табора. ¹² Стога је и Исус, да би посветио народ својом крвљу, поднео патњу изван градских капија. ¹³ Изађимо, стога, к њему изван табора и понесимо његову срамоту. ¹⁴ Јер ми немамо стални град на земљи, него тражимо онај који је у будућности.

¹⁵ Христовим посредством, дакле, приносимо стално хвалу Богу као своју жртву, то јест, плод усана које исповедају његово име. ¹⁶ Не занемарујте заједништво и доброчинства, јер такве жртве угађају Богу.

¹⁷ Слушајте своје вође и покоравајте им се, јер они бдију над вашим душама као они који ће полагати рачун за њих. Зато гледајте да то чине с радошћу, а не с уздисањем, јер вам то не би било на корист.

¹⁸ Молите се за нас. Ми смо, наиме, уверени да имамо чисту савест, будући да настојимо да се у свему добро владамо. ¹⁹ Утолико вас више молим да чините ово, да бих вам се што брже вратио.

²⁰ А Бог мира, који је извео из мртвих великог Пастира оваца, Господа нашег Исуса, запечативши вечни савез његовом крвљу, ²¹ нека вас оспособи за свако добро дело тако да чините његову вољу, те да он чини међу вамa што је њему угодно, посредством Исуса Христа, коме вечна слава од сад и довека. Амин.

Завршна реч и поздрав

²² Молим вас, браћо, да прихватите ову реч охрабрења, коју сам укратко написао.

²³ Знајте да је наш брат Тимотеј ослобођен. Ако ускоро дође, посетићу вас заједно с њим.

²⁴ Поздравите све ваше вође и све свете. А вас поздрављају верујући из Италије.

²⁵ Милост нека је са свима вама. Амин.

Увод

1 Јаков, слуга Бога и Господа Исуса Христа, поздравља дванаест племена Израиљевих расејаних по свету.

Искушења

² Браћо моја, сматрајте за чисту радост кад год вас задесе свакојака искушења, ³ знајући да кушање ваше вере изграђује истрајност. ⁴ Истрајност, пак, нека се покаже савршеном, да бисте ви били савршени и потпуни и без икаквог недостатка.

⁵ Ако коме од вас недостаје мудрости, нека тражи од Бога који свима даје великодушно и без прекора, и он ће му је дати. ⁶ Само нека тражи са вером, без икакве сумње, јер онај који сумња сличан је морском таласу који ветар подиже и ваља. ⁷ Такав човек нека и не помишља да ће што примити од Господа, ⁸ јер је колебљив, те стога непостојан у свим својим поступцима.

⁹ Сиромашни брат нека се хвали својом узвишеношћу, ¹⁰ а онај који је богат – својом понизношћу, јер ће свенути као цвет у трави. ¹¹ Јер, кад сунце гране са жегом, трава се суши, а цвет у њој вене, те му лепота пропада. Тако ће и богати проћи са својим пословима.

¹² Блажен је човек који истрајно одолева искушењима, јер ће, будући прекаљен, примити венац живота који је Бог обећао онима који га воле.

¹³ Када је неко изложен искушењу, нека не каже: „Бог ме искушава“, јер Бог се не може искушавати злом, нити он са̂м кога искушава. ¹⁴ Свако, наиме, подлеже искушењу тако што га његова властита зла жеља одвлачи и мами. ¹⁵ Зла жеља, затим, будући зачета, рађа грех, а учињени грех рађа смрт.

¹⁶ Не варајте се, браћо моја вољена. ¹⁷ Сваки добар дар и савршен поклон долази нам одозго, од Оца светлости, који се не мења као сенка. ¹⁸ Он нас је по својој вољи родио речју истине, да будемо први међу његовим створењима.

Слушање и извршавање

¹⁹ А ово знајте, вољена моја браћо: нека свако буде брз да чује, спор да одговори, и спор да се разгневи; ²⁰ јер, човеков гнев не постиже праведност коју Бог тражи. ²¹ Зато одбаците сву нечистоту и преосталу злоћу те кротко прихватите реч усађену у вас, која може да вас спасе.

²² Не будите они који само слушају реч и тако себе варају; будите они који је извршавају. ²³ Јер онај који слуша реч, а не извршава је, сличан је човеку који посматра своје лице у огледалу; ²⁴ погледао се, наиме, па отишао, одмах заборављајући како је изгледао. ²⁵ Али ко се загледа у савршени Закон слободе, те истраје у њему, и не буде заборавни слушач, него онај који га извршава – тај ће бити блажен у ономе што чини.

²⁶ Ако неко себе сматра побожним, а не зауздава свој језик, тај вара себе; његова побожност ништа не вреди. ²⁷ Ово је чиста и неокаљана побожност коју Бог и Отац прихвата: заузимати се за сиромашне и удовице у њиховим неприликама и чувати себе неокаљаним од света.

Упозорење против пристрасности

2 Браћо моја, ви који верујете у нашег славног Господа Исуса Христа, не будите пристрасни. ² Рецимо да на ваш скуп дође човек са златним прстеном и у скупоценој одећи, а дође и сиромах у прљавој одећи. ³ Ви погледате на онога што носи скупоцену одећу, па му кажете: „Ти лепо седи овде“, а сиромаху кажете: „Ти стани тамо, или седи ту доле код мојих ногу.“ ⁴ Нисте ли тако направили разлику међу собом и постали судије са опаким мислима?

⁵ Чујте, вољена моја браћо! Није ли Бог изабрао оне који су сиромашни у свету да буду богати у вери и наследници Царства које је Бог обећао онима који га воле? ⁶ А ви сте презрели сиромаха. Па нису ли управо богаташи они који вас тлаче и одвлаче на судове? ⁷ Не блате ли управо они лепо име онога по коме се зовете?

⁸ Ако заиста извршавате царски Закон према Писму: „Воли ближњега свога као самога себе“, добро чините. ⁹ Али ако сте пристрасни, чините грех и Закон вас кори као преступнике. ¹⁰ Јер ко врши сав Закон, а погреши само у једном, крив је за све. ¹¹ Јер онај који је рекао: „Не чини прељубе“, такође је рекао и: „Не убиј.“ Према томе, ако и не учиниш прељубу, а убијеш, преступио си Закон. ¹² Говорите и поступајте као они којима ће се судити Законом који ослобађа. ¹³ Јер суд је немилосрдан према ономе који није исказивао милосрђе; а милосрђе слави победу над судом!

Вера и дела

¹⁴ Каква је корист, браћо моја, ако неко каже да има веру, а не чини добра дела? Може ли га таква вера спасти? ¹⁵ Ако су неки брат и сестра неодевени и ако оскудевају у свакодневној храни, ¹⁶ а неко од вас им каже: „Желим вам све најбоље, угрејте се и наситите!“, а не дате им оно што је потребно њиховом телу, каква је корист од тога? ¹⁷ Тако и вера, ако није спојена са делима, сама по себи је мртва.

¹⁸ Иначе, неко би могао да каже: „Ти имаш веру, ја имам дела. Покажи ми своју веру без дела, а ја ћу ти по делима показати своју веру.“ ¹⁹ Ти верујеш да постоји један Бог? Добро чиниш. Али и зли духови то верују и дрхте!

²⁰ Хоћеш ли доказ, залудни човече, да је вера без дела јалова? ²¹ Зар наш отац Авра̂м није био делима оправдан приневши свога сина Исака на жртвеник? ²² Видиш ли да је вера сарађивала са његовим делима, и да је вера по делима постала потпуна? ²³ Тако се испунило Писмо које каже: „Поверова Авра̂м Богу, па му је то урачунато у праведност“, и тако би назван Авра̂м „пријатељем Божијим“. ²⁴ Видите да човек не постаје праведан пред Богом само вером, него и делима.

²⁵ Исто тако, није ли се и Рахава, блудница, делима оправдала, тако што је угостила уходе и затим их упутила на други пут?

²⁶ Наиме, као што је тело без духа мртво, тако је и вера без дела̂ мртва.

Зауздавање језика

3 Браћо моја, нека не буде међу вама много учитеља, знајући да ћемо бити строже суђени. ² Јер сви ми на много начина грешимо. Ако ко у речи не греши, тај је савршен човек, способан да заузда цело своје тело.

³ Када коњима стављамо узде у уста да би нам се покоравали, ми управљамо целим њиховим телом. ⁴ Погледајте и лађе: тако су велике и јаки ветрови их покрећу, а њима управља врло мало кормило онамо куда кормилар науми. ⁵ Тако је и језик мали уд али се дичи великим делима. Гле, како мала ватра запали велику шуму! ⁶ Тако је и језик ватра, свет неправде међу нашим удовима. Он погани читаво наше тело и пали читав животни ток, а пакао га потпаљује.

⁷ Све врсте животиња, птица, гмизаваца и морских животиња дају се укротити и човек их је укротио, ⁸ а језик, то немирно зло пуно смртног отрова, нико не може укротити. ⁹ Њим благосиљамо Господа и Оца и њим проклињемо људе који су створени по слици Божијој. ¹⁰ Из истих уста излази благослов и проклетство. То тако не треба да буде, браћо моја. ¹¹ Може ли са истог врела извирати слатка и горка вода? ¹² Може ли, браћо моја, смоква рађати маслине или лоза смокве? Тако ни слан извор не може дати слатку воду.