Bible in 90 Days
7 Сине мој, држи се мојих речи
и похрани у себи моје заповести.
2 Држи се мојих заповести, и живећеш,
чувај моја учења као зеницу ока,
3 привежи их себи за прсте,
упиши их на плочу свога срца.
4 Мудрости говори: »Ти си ми сестра«,
а умност зови рођаком.
5 Оне ће те чувати од прељубнице,
од жене на странпутици, чије су речи умилне.
6 С прозора своје куће једном сам гледао
напоље кроз решетку
7 и видео међу лаковернима,
приметио међу младићима,
младића без памети.
8 Ишао је улицом крај њеног угла,
запутивши се у правцу њене куће,
9 у сутон, док је дан измицао,
а ноћна се спуштала тмина.
10 У сусрет му изађе жена
у блудничким хаљинама и с преваром у срцу.
11 Била је наметљива и дрска,
ноге јој се нису могле задржати у кући –
12 час на улици, час на тргу,
код сваког угла је вребала.
13 Она га ухвати и пољуби,
па му бестидно рече:
14 »Имам код куће меса од жртава за заједништво –
данас сам испунила своје завете.
15 Зато сам ти изашла у сусрет,
потражила те и нашла.
16 Пресвукла сам свој лежај
бојеним чаршавима од египатског платна,
17 постељу намирисала
смирном, алојем и циметом.
18 Хајде да водимо љубав до јутра,
да се сладимо љубављу.
19 Мужа ми нема код куће,
на далек пут је отишао.
20 Понео је са собом кесу пуну новца
и неће се вратити до пуног месеца[a].«
21 Убедљивим речима наговори га,
заведе га уснама умилним.
22 Он сместа пође за њом,
као што во иде на клање,
као јелен који упадне у замку,
23 где му стрела прободе јетру,
као птица која улеће у клопку,
не знајући да ће га то живота стајати.
24 Стога ме чујте, синови,
обратите пажњу на моје речи.
25 Не дајте да вам срце скрене на њене путеве,
немојте да залутате на њене стазе.
26 Многе жртве је она оборила,
силно је мноштво оних које је убила.
27 Кућа јој је друм који води у Шеол,
доле у одаје смрти.
Хвалоспев мудрости
8 Зар мудрост не зове?
Зар умност не диже свој глас?
2 Она стоји на висовима дуж пута,
где се стазе сусрећу;
3 крај градских капија, на улазима,
из свега гласа виче:
4 »Вас позивам, људи,
својим гласом род људски.
5 Ви лаковерни, стекните разборитост,
ви нерезумни, уразумите се.
6 Слушајте, јер о важним стварима ћу говорити,
својим уснама казиваћу што је право.
7 Моја уста зборе истину,
опакост је одвратна мојим уснама.
8 Правичне су све речи мојих уста,
ниједна није крива ни изопачена.
9 Проницљивима све су оне праве,
исправне онима који имају знање.
10 Моје поуке узмите место сребра,
знање место сувог злата.
11 Јер, мудрост је вреднија од драгуљâ –
шта год да пожелите, није јој равно.
12 »Ја, мудрост, станујем с разборитошћу,
знање и промишљеност поседујем.
13 Страх од ГОСПОДА јесте мрзети зло.
Мрзим охолост и бахатост,
опако понашање и лажљива уста.
14 Моји су савети и здраво расуђивање,
ја имам умност и моћ.
15 По мени владају цареви
и владари правичне законе доносе.
16 По мени владају кнежеви
и племићи и све судије на земљи.
17 Ја волим оне који мене воле
и мене налазе они који ме траже.
18 Код мене су богатство и част,
трајно имање и благостање.
19 Мој плод је бољи од сувог злата,
мој принос вреднији од чистог сребра.
20 Ја идем путем праведности,
стазама правде,
21 да имање подарим онима који ме воле
и да им напуним ризнице.
22 »ГОСПОД ме изнедрио на почетку свога пута,
пре својих дела прадавних.
23 У најраније време сам обликована,
у почетку, пре настанка света.
24 Рођена сам пре океанâ[b],
док још није било изворâ вода обилних.
25 Рођена сам пре но што су горе
стављене на своје место,
пре брегова,
26 када још није створио земљу
ни поља,
пре праха земаљског.
27 »Када је небеса постављао, била сам тамо;
када је круг над океаном[c] урезивао,
28 када је у висинама облаке постављао,
када је надјачао изворе водâ подземних[d],
29 када је међу мору ударао,
да не пређе своје ивице,
када је темеље земље означавао,
30 расла сам крај њега[e],
његова наслада из дана у дан.
Све време сам се пред њим радовала,
31 радујући се свету, његовој земљи;
људски род био ми је наслада.
32 »Стога ме послушајте, синови;
благо онима који се мојих путева држе.
33 Послушајте моју поуку и будите мудри,
не занемарујте је.
34 Благо човеку који ме слуша,
који на мојим вратима из дана у дан бди
и крај мојих довратака чека.
35 Јер, ко мене нађе, живот налази
и стиче наклоност ГОСПОДЊУ,
36 а ко против мене згреши,
души својој наноси штету,
јер, сви који мене мрзе, смрт воле.«
Мудрост и лудост
9 Мудрост је сазидала своју кућу,
отесала седам својих стубова.
2 Спремила је меса,
зачинила вино и поставила трпезу.
3 Послала је своје слушкиње
да с највишег места у граду позову:
4 »Свратите к мени, сви лаковерни!«
А онима без памети каже:
5 »Дођите, једите мога хлеба
и пијте вина које сам зачинила!
6 Оканите се своје лаковерности,
и живећете.
Путем умности крените!«
7 Ко исправља ругаоца, увреду прима,
ко прекорева опакога, настрада.
8 Не прекоревај ругаоца, јер ће те замрзети,
прекори мудрога, и он ће те заволети.
9 Поучи мудрога, и биће још мудрији,
научи праведнога, и ученост ће му се увећати.
10 Почетак мудрости страх је од ГОСПОДА,
а спознање Светога умност.
11 »Јер, по мени ти се умножавају дани
и године додају твоме животу.
12 Ако си мудар, на своју корист си мудар,
ако си ругалац, сам ћеш испаштати.«
13 Жена Лудост наметљива је и непокорна
и ништа не зна.
14 Седи пред вратима своје куће,
на столици наврх града,
15 и дозива пролазнике,
који иду право својим путем.
16 »Свратите к мени, сви лаковерни!«
А онима без памети каже:
17 »Слатка је вода украдена,
сластан хлеб који се у потаји једе!«
18 А они и не знају да су тамо духови мртвих,
да су њени гости у дубинама Шеола.
Соломонове пословице
10 Соломонове пословице:
Мудар син весели оца,
а безуман син жалости мајку.
2 Непоштено стечено благо безвредно је,
а праведност избавља од смрти.
3 ГОСПОД не дâ да праведници гладују,
а опаке спречава да добију што желе.
4 Лење руке осиромашују човека,
а марљиве руке доносе богатство.
5 Мудар је ко лети скупља усеве,
а ко спава у време жетве, навлачи срамоту.
6 Благослови красе главу праведника,
а насиље прекрива уста опакога.
7 Сећање на праведника биће благослов,
а иструнуће име опакога.
8 Мудри у срцу прихватају заповести,
а брбљиви безумник пропада.
9 Ко живи честито, живи спокојно,
а ко пође кривим путем, биће откривен.
10 Ко намигује, жалост изазива,
а брбљиви безумник пропада.
11 Уста праведникова врело су живота,
а насиље прекрива уста опакога.
12 Мржња сеје раздор,
а љубав покрива сва рђава дела.
13 Мудрост је на уснама умних,
а батина је за леђа онога ко нема памети.
14 Мудри похрањују знање,
а безумникова уста блиску пропаст.
15 Богатство је богатоме утврђен град,
а сиромаштво пропаст сиромаху.
16 Живот је плата праведникова,
а добит опакога казна је за грех.
17 Ко мари за стегу, на путу је у живот,
а ко се не осврће на прекор, креће странпутицом.
18 Ко скрива мржњу, лажљив је,
а ко шири клевете, безуман је.
19 Где је много речи, ту није без греха,
а ко зауздава језик, мудар је.
20 Језик праведников чисто је сребро,
а срце опакога безвредно је.
21 Усне праведникове хране многе,
а безумни гину јер немају памети.
22 ГОСПОДЊИ благослов доноси богатство
које никаква невоља не прати.
23 Безумник налази насладу чинећи зло,
а уман човек у мудрости.
24 Опакога ће стићи оно од чега стрепи,
а праведник ће добити све што жели.
25 Кад олуја протутњи, опаки нестане,
а праведник остаје довека.
26 Што је сирће зубима, а дим очима,
то је лењивац онима који га шаљу да нешто уради.
27 Страх од ГОСПОДА додаје дане животу,
а опакима се године одузимају.
28 Чему се праведници надају, доноси радост,
а нада опаких пропада.
29 Пут ГОСПОДЊИ уточиште је праведницима,
а пропаст онима који чине зло.
30 Праведници неће бити искорењени довека,
а опаких неће остати на земљи.
31 Праведникова уста говоре мудрост,
а изопачен језик биће одсечен.
32 Праведникове усне знају шта је мило,
а уста опакога само шта је изопачено.
11 ГОСПОДУ је гнусан нетачан кантар,
а мили су му тачни тегови.
2 Где има охолости, има и срамоте,
а с понизношћу долази мудрост.
3 Честите води њихово поштење,
а неверне уништава њихова дволичност.
4 Богатство не помаже на дан гнева,
а праведност избавља од смрти.
5 Праведност поравнава пут беспрекорноме,
а опакога обара његова опакост.
6 Праведност избавља честите,
а неверни падају у замку пожуде.
7 Када опак човек умре, његова нада пропада,
ништавно је све чему се надао од своје моћи.
8 Праведник се избавља из невоље,
а опаки у њу упада место њега.
9 Безбожник речима уништава ближњега,
а праведници се спасавају знањем.
10 Када је праведницима добро, град се весели,
а када страдају опаки, клицање се ори.
11 Због благослова на честитима град се уздиже,
а због речи опаких људи пропада.
12 Човек без памети руга се ближњему,
а уман човек ћути.
13 Оговарач издаје поверење куд год иде,
а поуздан човек чува тајну.
14 Када нема вођства, народ пропада,
а с многим саветницима долази победа.
15 Ко положи залог за другога, рђаво ће проћи,
а ко одбије да то учини, биће сигуран.
16 Добродушна жена стиче поштовање,
а немилосрдни људи само богатство.
17 Милостив човек чини себи добро,
а окрутан навлачи невољу на себе.
18 Опаки зарађује несигурну плату,
а ко сеје праведност, награда му је сигурна.
19 Истинска праведност води у живот,
а ко јури за злом, у своју смрт срља.
20 ГОСПОДУ су мрски људи изопаченог срца,
а мили су му они чији је живот беспрекоран.
21 Ово је извесно: опаки неће проћи некажњено,
а праведници ће се избавити.
22 Златна брњица на свињској њушци,
таква је лепа жена без памети.
23 Жеља праведникâ излази само на добро,
а нада опаких води само у гнев.
24 Један даје обилато, и све више стиче,
а други шкртари, и све је сиромашнији.
25 Дарежљив човек стиче благостање
и ко друге напоји водом, и сам ће бити напојен.
26 Ко гомила жито, народ га проклиње,
а ко га продаје, народ га благосиља.
27 Ко тражи добро, налази наклоност,
а ко иде за злом, зло ће га и снаћи.
28 Ко се узда у своје богатство, пашће,
а праведници успевају као зелен лист.
29 Ко навлачи невољу на своје укућане, наследиће ветар,
и безумник ће бити слуга мудроме.
30 Праведников плод је дрво живота
и мудар је онај ко придобија душе.
31 Ако на земљи праведник добија по заслузи,
колико ће више безбожник и грешник.
12 Ко воли стегу, воли знање,
а ко мрзи прекор, глуп је.
2 Добар човек стиче наклоност ГОСПОДЊУ,
а смутљивца ГОСПОД осуђује.
3 Опакост не даје човеку чврсто упориште,
али праведников корен се не помера.
4 Крепосна жена круна је своме мужу,
а која срамоти мужа, као трулеж му је у костима.
5 Мисли праведникâ су правичне,
а савети опаких су преварни.
6 Речи опаких вребају на живот,
а честите избавља њихов говор.
7 Опаки се руше и нема их,
а кућа праведникâ чврсто стоји.
8 Човека цене по његовој разборитости,
а ко је изопаченог ума, презиру га.
9 Боље је бити нико а имати слугу
него се градити неко а немати ни хлеба.
10 Праведнику је стало и до живота његовог живинчета,
а опаки је окрутан и кад је самилостан.
11 Ко своју земљу обрађује, имаће хране у изобиљу,
а ко јури за тлапњама, нема памети.
12 Опаки жуди да неко зло учини,
а корен праведникâ даје добар плод.
13 Зао човек упада у замку својих грешних речи,
а праведник се избавља из невоље.
14 Човек ужива у добрима због онога што говори
као што и за своја дела бива награђен.
15 Безумник мисли да му је пут прав,
а мудар човек слуша савете.
16 Безумник одмах одаје своју љутњу,
а разборит човек прелази преко увреде.
17 Истинољубив сведок сведочи поштено,
а лажни сведок говори лажи.
18 Непромишљене речи пробадају попут мача,
а речи мудрих доносе исцељење.
19 Истинољубиве усне трају довека,
а лажљив језик само трен.
20 Превара је у срцу оних који снују зло,
а радост је у срцу оних који заговарају мир.
21 Праведника не сналази никакво зло,
а опаки упадају у многе невоље.
22 ГОСПОД мрзи лажљиве усне,
а мили су му они који говоре истину.
23 Разборит човек чува своје знање за себе,
а безумник разглашава своју глупост.
24 Марљиве руке управљају,
а лењост води у ропски рад.
25 Брига у срцу тишти човека,
а лепа реч га чини радосним.
26 Праведник води свога пријатеља,
а стаза опаких води на странпутицу.
27 Лењивац никад не испече ловину,
а марљиви стиче драгоцено благо.
28 Праведност је пут у живот,
а опакост је стаза у смрт[f].
13 Мудар син слуша очеве поуке,
а ругалац не слуша прекор.
2 Добре речи се човеку враћају као добро,
а неверни жуде само за насиљем.
3 Ко пази на своје речи, на свој живот пази,
а ко говори непромишљено, пропашће.
4 Лењивац жели, а не добија ништа,
а марљивима се жеље остварују.
5 Праведници мрзе лажљиве речи,
а опаки се брукају и срамоте.
6 Праведност чува честитога,
а опакост обара грешника.
7 Неко се гради да је богат,
а нема ништа.
Други се гради да је сиромашан,
а има велико богатство.
8 Човек може богатством да откупи живот,
а сиромаху нико не прети.
9 Светлост праведникâ весело сија,
а светиљка опаких се гаси.
10 Охолост рађа само свађу,
а мудрост је код оних који прихватају савет.
11 Непоштено стечено богатство се истопи,
а ко мало-помало скупља, има све више.
12 Предуго надање доноси бол срцу,
а испуњена жеља дрво је живота.
13 Ко презире поуку, пропашће,
а ко поштује заповест, биће на миру.
14 Учење мудрих извор је живота –
одвраћа човека од замки смрти.
15 Разборитост доноси наклоност,
а живот неверних је тежак.
16 Ко год је разборит, ради промишљено,
а безумник показује своју глупост.
17 Непоуздан гласник упада у невољу,
а поуздан весник доноси исцељење.
18 Ко не мари за стегу, у сиромаштво и срамоту пада,
а ко слуша прекор, стиче част.
19 Испуњена жеља слатка је души,
а безумницима је мрско да се окрену од зла.
20 Ко иде с мудрима, постаће мудар,
а ко се дружи с безумнима, страдаће.
21 Несрећа гони грешнике,
а добро је награда праведницима.
22 Добар човек оставља наследство унуцима,
а грешниково богатство чува се за праведника.
23 Сиромахова њива може дати обиље хране,
али неправда све однесе.
24 Ко штеди прут, мрзи свога сина,
а ко воли свога сина, васпитава га стегом.
25 Праведник једе да утоли глад,
а желудац опаких стално је гладан.
14 Мудра жена гради свој дом,
а безумна га својим рукама руши.
2 Ко живи честито, боји се ГОСПОДА,
а ко поступа преварно, презире га.
3 Безумник добија батине због охолог говора,
а речи мудрих штите их.
4 Где нема волова, празне су јасле,
а снага вола даје обилну жетву.
5 Истинољубив сведок не лаже,
а лажни сведок сипа лажи.
6 Ругалац тражи мудрост, али је не налази,
а проницљив човек лако долази до знања.
7 Држи се даље од безумника,
јер нећеш наћи знања у његовим речима.
8 Мудрост разборитога је у томе
што су му поступци промишљени,
а глупост безумних је обмана.
9 Безумници се ругају жртви за кривицу,
а међу честитима је наклоност.
10 Срце зна свој чемер и своју радост,
и други у томе нема удела.
11 Кућа опаких биће разорена,
а шатор честитих ће опстати.
12 Има пут који човеку изгледа прав,
а на крају води у смрт.
13 Срце и у смеху може да боли,
а радост се на крају изроди у жалост.
14 Отпадник ће платити за своје поступке,
а добар човек биће награђен за своје.
15 Лаковеран човек све верује,
а разборит промишља своје кораке.
16 Мудар човек се боји и клони се зла,
а безумник иде даље пун поуздања.
17 Нагао човек понаша се безумно,
а смутљивац је омражен.
18 Лаковерни наслеђују глупост,
а разборити су овенчани знањем.
19 Зли ће се поклонити пред добрима
и опаки пред капијама праведниковим.
20 Сиромах је мрзак и својим ближњима,
а богаташ има много пријатеља.
21 Ко презире ближњега, чини грех,
а благословен је ко се смилује убогима.
22 Зар нису на странпутици они који снују зло?
А који снују добро, налазе љубав и истину.
23 Сваки тежак рад доноси добит,
а брбљање води у сиромаштво.
24 Богатство је круна на глави мудрих,
а глупост безумних само је глупост.
25 Истинољубив сведок спасава животе,
а лажни сведок говори лажи.
26 Ко се боји ГОСПОДА, има чврсту тврђаву
и она је уточиште његовој деци.
27 Страх од ГОСПОДА врело је живота
јер човека одвраћа од замки смрти.
28 Царева слава је у мноштву народа,
а владар без поданика пропада.
29 Стрпљив човек има велику умност,
а нагао човек показује безумље.
30 Здрав дух даје живот телу,
а од зависти труну кости.
31 Ко тлачи сиромаха, вређа његовог Творца,
а ко се смилује убогоме, указује му част.
32 Опакога обара његово зло,
а праведник и у смрти налази уточиште.
33 Мудрост почива у срцу умнога,
а за њу се не зна међу безумнима.
34 Праведност узвисује народ,
а грех је срамота сваком народу.
35 Цару је мио мудар слуга,
а на срамотног се гневи.
15 Благ одговор одвраћа јарост,
а груба реч изазива гнев.
2 Језик мудрих хвали знање,
а уста безумних сипају глупости.
3 Очи ГОСПОДЊЕ свуда су
и мотре и на зле и на добре.
4 Здрав језик је дрво живота,
а покварен језик крши дух.
5 Глупан презире очеву стегу,
а ко прихвата прекор, разборит је.
6 Велико благо је у праведниковој кући,
а опаком зарада доноси невољу.
7 Усне мудрих шире знање,
али срце безумних није такво.
8 ГОСПОДУ су одвратне жртве опаких,
а миле су му молитве честитих.
9 ГОСПОДУ је одвратан пут опакога,
а он воли оног ко иде за праведношћу.
10 Строга стега чека оног ко крене странпутицом,
а ко мрзи прекор, погинуће.
11 Шеол и Авадон голи су пред ГОСПОДОМ,
а некмоли људска срца.
12 Ругалац не воли оног ко га прекорева;
он мудрога не пита за савет.
13 Весело срце разведрава лице,
а бол у срцу сатире дух.
14 Срце умнога тражи знање,
а уста безумних хране се глупошћу.
15 Сиромаху је сваки дан рђав,
а веселом срцу гозба је непрестана.
16 Боље је мало са страхом од ГОСПОДА
него велико благо с немиром.
17 Бољи је оброк од поврћа где је љубав
него утовљен во где је мржња.
18 Нагао човек сеје раздор,
а стрпљив човек смирује свађу.
19 Лењивчев пут запречен је трњем,
а стаза честитога друм је простран.
20 Мудар син доноси радост оцу,
а безуман презире мајку.
21 Глупост радује човека без памети,
а уман човек иде правим путем.
22 Где нема савета, науми пропадају,
а где је много саветника, успевају.
23 Човек се радује када дâ прикладан одговор
– како је добра реч у право време!
24 Разборитоме стаза живота води навише,
да га сачува силаска у Шеол.
25 ГОСПОД руши кућу охолога,
а учвршћује међе удовичине.
26 ГОСПОДУ су одвратне мисли злога,
а миле су му мисли чистих.
27 Ко се лакоми на непоштен добитак, доноси невољу укућанима,
а ко мрзи мито, живеће.
28 Срце праведника одмерава одговор,
а уста опаких сипају зло.
29 ГОСПОД је далеко од опаких,
а молитве праведникâ чује.
30 Сјај у очима радује срце,
а радосна вест крепи кости.
31 Ко послуша прекор који спасава живот,
пребиваће међу мудрима.
32 Ко не мари за стегу, самог себе презире,
а ко слуша прекор, стиче умност.
33 Страх од ГОСПОДА учи човека мудрости,
а понизност долази пре части.
16 Човеку припадају науми срца,
а од ГОСПОДА долази шта ће језик одговорити.
2 Човеку се сви његови поступци чине чисти,
али ГОСПОД одмерава побуде.
3 ГОСПОДУ препусти све што радиш,
па ће ти науми успети.
4 ГОСПОД има одговор за све,
чак и за опакога – дан несреће.
5 ГОСПОДУ су одвратни сви који су охолог срца;
ово је извесно: неће проћи некажњено.
6 Лубављу и истином окајава се грех,
а страхом од ГОСПОДА избегава се зло.
7 Када је човеков пут мио ГОСПОДУ,
чак и непријатељи живе с њим у миру.
8 Боље је мало с праведношћу
него велика добит стечена неправдом.
9 Човеково срце смишља његов пут,
али ГОСПОД управља његовим корацима.
10 Када је одлука на царевим уснама,
уста му не изневеравају правду.
11 Од ГОСПОДА су тачан кантар и теразије,
сви тегови у џаку његово су дело.
12 Неправда је одвратна царевима,
јер се престо учвршћује праведношћу.
13 Царевима су миле праведне усне
и они воле оног ко говори право.
14 Царева јарост весник је смрти,
али мудар човек уме да је стиша.
15 Кад се царево лице озари, то значи живот,
а наклоност му је као облак кише пролећне.
16 Колико је боље стећи мудрост него злато
и пожељније стећи умност него сребро!
17 Друм честитога заобилази зло
и ко пази на свој пут, чува свој живот.
18 Бахатост претходи пропасти,
а надменост паду.
19 Боље је бити понизан међу убогима
него делити плен с охолима.
20 Ко слуша поуку, биће му добро,
и благословен је ко се узда у ГОСПОДА.
21 Ко је мудар у срцу, зову га умним,
а милозвучне речи поткрепљују поуку.
22 Разборитост је врело живота оном ко је има,
а глупост је казна глупанима.
23 Срце мудрога управља његовим устима,
а његове речи поткрепљују поуку.
24 Милозвучне речи су саће,
слатке души и мелем костима.
25 Има пут који човеку изгледа прав,
а на крају води у смрт.
26 Јешност радникова ради за њега,
јер га глад тера.
27 Поган човек смишља зло,
а речи су му пламтећи огањ.
28 Изопачен човек изазива кавгу,
а оговарач раставља најбоље пријатеље.
29 Насилник мами ближњега
и одводи га путем који не ваља.
30 Ко намигује, нешто изопачено смишља,
а ко стеже усне, спрема зло.
31 Седа коса је круна славе;
она се стиче на путу праведности.
32 Ко је стрпљив, бољи је од ратника,
и ко се суздржава, од освајача града.
33 Коцка се баца у крило,
али од ГОСПОДА је свака њена одлука.
17 Бољи је залогај сува хлеба у миру
него кућа пуна жртвеног меса у завади.
2 Мудар слуга газдоваће над срамотним сином
и имаће удела у наследству као један од браће.
3 Топионички лонац је за сребро и пећ за злато,
а ГОСПОД проверава срце.
4 Опак човек слуша зле усне,
а лажљивац обраћа пажњу на погубан језик.
5 Ко се руга сиромаху, презире његовог Творца,
и ко се радује туђој несрећи, неће проћи некажњено.
6 Старима су унуци круна,
а родитељи су дика својој деци.
7 Узвишене речи не пристају будали,
а још мање лажљиве речи владару.
8 Мито је амајлија ономе ко га даје:
куд год се окрене, успева.
9 Ко опрости увреду, тражи љубав,
а ко је стално помиње, раставља пријатеље.
10 Прекор више тишти умнога
него безумника сто удараца бичем.
11 Зли мисли само о побуни;
зато се окрутан службеник шаље на њега.
12 Боље је срести медведицу којој су отели младе
него безумника у његовој глупости.
13 Ко на добро узврати злом,
зло му неће изаћи из куће.
14 Почетак свађе је као да провали вода;
зато попусти пре него што избије кавга.
15 Онај ко оправдава кривога и онај ко осуђује недужнога,
једнако су одвратни ГОСПОДУ.
16 Каква је корист од новца у безумниковој руци?
Да купи мудрост кад нема памети.
17 Пријатељ воли у свако време,
а брат се рађа да помогне у невољи.
18 Човек без памети рукује се
и јемчи за другога.
19 Ко воли свађу, воли побуну;
ко диже високу капију, пропаст призива.
20 Човек изопаченог срца не налази срећу,
а коме је језик преваран, упада у невољу.
21 Велика је жалост имати сина безумника,
нема радости будалином оцу.
22 Радосно срце добар је лек,
а скршен дух суши кости.
23 Опаки прима мито у потаји
да искриви путеве правде.
24 Умноме је мудрост одмах пред њим,
а безумникове очи лутају до накрај света.
25 Безуман син жалост је оцу
и чемер оној која га је родила.
26 Не ваља кажњавати недужнога,
ни батинати честитог службеника.
27 Ко има знање, користи речи с устезањем,
и уман човек мирне је ћуди.
28 И за глупана се мисли да је мудар ако ћути,
и да је уман, ако држи језик за зубима.
18 Самотник жуди за себичним циљевима,
пркосећи сваком здравом расуђивању.
2 Безумнику није мила умност;
само му је до тога да каже своје мишљење.
3 Када дође опакост, дође и презир,
а са бруком дође и срамота.
4 Речи из човекових уста дубоке су воде,
а врело мудрости поток је жуборави.
5 Не ваља држати страну опакоме
да се недужноме ускрати правда.
6 Безумникове усне доводе до кавге,
а његова уста призивају батине.
7 Безумникова уста његова су пропаст,
а усне замка за његов живот.
8 Оговарачеве речи као најслађи су залогаји:
спуштају се у дубине трбуха.
9 Ко је немаран у свом послу,
брат је оном који уништава.
10 Име ГОСПОДЊЕ тврда је кула;
праведник трчи к њој и сигурност налази.
11 Богаташево богатство његов је утврђен град
и висок зид у његовој машти.
12 Пре пада охоло је срце човеково,
а пре части долази понизност.
13 Ко одговара пре него што саслуша,
на лудост му је и срамоту.
14 Дух одржава човека у болести,
а скршен дух ко ће да издржи?
15 Срце умнога стиче знање
и уши мудрих га траже.
16 Поклон отвара врата човеку
и доводи га пред великаше.
17 Ко први изложи свој случај, изгледа у праву,
док други не дође и испита га.
18 Коцка решава спорове
и љуте противнике држи на одстојању.
19 Увређен брат тврђи је од утврђеног града,
а спорови су као закључана тврђава.
20 Човек пуни трбух плодовима својих уста
и сити се родом својих усана.
21 Живот и смрт у власти су језика,
и који га воле, јешће његов плод.
22 Ко себи нађе жену, налази срећу
и стиче наклоност ГОСПОДЊУ.
23 Сиромах понизно износи молбу,
а богаташ одговара грубо.
24 Човек може да пропадне и крај много другова,
а прави пријатељ приврженији је од брата.
19 Бољи је сиромах чији је живот беспрекоран
него безумник чије су речи изопачене.
2 Ревност без знања не ваља,
и ко жури, промашује пут.
3 Безумље упропашћује човеку живот,
а он се у срцу љути на ГОСПОДА.
4 Богатство доноси много пријатеља,
а сиромаха и пријатељ напушта.
5 Лажни сведок неће проћи некажњено,
и ко шири лажи, неће умаћи.
6 Владару се многи улагују
и свако је пријатељ дарежљивом човеку.
7 Сиромаха мрзе сви његови рођаци,
а колико га се тек клоне другови!
Иако их преклињући тражи,
не налази их.
8 Ко стиче разборитост, воли себе,
и ко чува умност, наћи ће срећу.
9 Лажни сведок неће проћи некажњено,
и ко шири лажи, пропашће.
10 Безумнику не приличи да живи у раскоши,
а још мање робу да влада над кнежевима.
11 Разборитост човеку доноси стрпљење;
на част му је кад пређе преко увреде.
12 Царев бес је попут лавље рике,
а његова наклоност као роса на трави.
13 Безуман син је пропаст за оца,
а свадљива жена вода која непрестано капље.
14 Кућа и богатство наслеђују се од родитеља,
а разборита жена је од ГОСПОДА.
15 Лењост доноси дубок сан
и докон човек остаје гладан.
16 Ко се држи заповести, чува свој живот,
а ко не мари како живи, погинуће.
17 Ко се смилује сиромаху, ГОСПОДУ позајмљује,
и он ће му платити за његово добро дело.
18 Стегом васпитавај свога сина док има наде;
не буди саучесник у његовој смрти.
19 Нагао човек сносиће казну;
ако га једном избавиш, мораћеш поново.
20 Слушај савет и прихватај стегу,
па ћеш на крају постати мудар.
21 Човек има многе замисли,
али оно што ГОСПОД науми, то се остварује.
22 Похлепа човекова на срамоту му је;
боље је бити сиромах, него лажљивац.
23 Страх од ГОСПОДА води у живот;
ко га је пун, спокојан је и зло га не сналази.
24 Лењивац умочи руку у чинију,
али га мрзи да је врати до уста.
25 Удари ругаоца, и лаковерни ће се научити памети;
прекори умнога, и он ће стећи знање.
26 Син који пљачка оца и тера мајку из куће,
изазива бруку и срамоту.
27 Престани да слушаш поуку, сине мој,
па ћеш одлутати од речи знања.
28 Покварен сведок руга се правди
и уста опаких гутају зло.
29 Казне су спремне за ругаоце
и ударци за леђа безумникâ.
20 Вино је ругалац и опојно пиће галамџија;
кога они одведу на странпутицу, није мудар.
2 Царев бес је попут лавље рике:
ко га изазове, самом себи науди.
3 Човеку је на част кад избегне кавгу,
али сваки глупан започиње свађу.
4 Лењивац не оре у право време,
па кад за жетве тражи род, ништа не налази.
5 Човечије мисли дубоке су воде,
али уман човек их захвата.
6 Многи тврде да имају љубави,
али ко да нађе верног човека?
7 Праведан човек живи беспрекорно;
благо његовим потомцима.
8 Када цар седне на престо да суди,
свако зло својим очима решета.
9 Ко може да каже: »Очистио сам своје срце,
чист сам од греха«?
10 Неједнаки тегови и неједнаке мере –
обоје је одвратно ГОСПОДУ.
11 И дете се познаје по својим делима,
да ли му је владање чисто и честито.
12 Уши које чују и очи које виде –
обоје је начинио ГОСПОД.
13 Не буди спавалица, јер ћеш осиромашити;
остани будан, и наситићеш се хлеба.
14 »Лоше, лоше!« говори купац,
а кад оде, хвали се како је повољно купио.
15 Има злата и много је рубина,
али су речи пуне знања најдрагоценији украс.
16 Узми огртач ономе ко јемчи за странца
и задржи га као залог када то чини за туђинца.
17 Хлеб стечен на превару сладак је човеку,
али после су му уста пуна шљунка.
18 Науми успевају захваљујући савету;
уз добре саветнике води рат.
19 Оговарач издаје тајне;
зато се клони онога ко сувише прича.
20 Ко прокуне свога оца или мајку,
светиљка ће му се угасити у најцрњем мраку.
21 Брзо стечено имање на почетку
неће бити благословено на крају.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International