Bible in 90 Days
Прекор Давидовом граду
29 Тешко Ариелу[a],
Ариелу, граду у ком се утаборио Давид.
Додаје годину на годину,
празник му иде за празником.
2 Али ја ћу дићи опсаду под Ариелом,
и биће плача и кукњаве,
и он ће ми бити као огњиште жртвеника[b].
3 Утаборићу се око тебе,
опколити те опсадним кулама
и подићи насипе.
4 Оборен, говорићеш са земље;
говор ће ти бити мумлање из прашине.
Глас ће ти долазити из земље као дух покојников,
говор ће ти бити шапат из прашине.
5 А мноштво твојих непријатеља
као ситан прах ће постати,
мноштво насилничко
као развејана плева.
Изненада, у магновењу,
6 ГОСПОД над војскама походиће те
са грмљавином, земљотресом и силном тутњавом,
с вихором и олујом и пламтећим огњем који прождире.
7 Тада ће мноштво народâ који се боре против Ариела,
који насрћу на њега и његове тврђаве и опседају га,
бити као сан, као сновиђење,
8 као када гладан човек сања да једе,
а буди се празног желуца,
или када жедан човек сања да пије,
а буди се малаксао и жедан,
тако ће бити с мноштвом народâ
који се боре против горе Сион.
9 Запањите се! Зачудите се!
Ослепите се, обневидите!
Напијте се, али не од вина!
Тетурајте се, али не од опојног пића!
10 ГОСПОД је на вас излио духа учмалости.
Затворио вам је очи – ваше пророке;
покрио вам је главе – ваше видеоце.
11 Зато вам је ово виђење као речи запечаћене књиге. Ако је дате неком ко зна да чита и кажете му: »Молимо те, прочитај ово«, он ће рећи: »Не могу, јер је запечаћено.« 12 Или, ако је дате неком ко не зна да чита и кажете му: »Молимо те, прочитај ово«, он ће рећи: »Не знам да читам.«
13 Господ каже:
»Овај народ ми само устима прилази
и уснама ме поштује,
а срце му је далеко од мене.
Боје ме се само због заповести
научених од људи.
14 Стога ћу, ево, опет запањити овај народ
чинећи све чудо за чудом.
Нестаће мудрост мудрих,
ишчезнути умност умних.«
15 Тешко онима који траже дубине
да своје науме сакрију од ГОСПОДА,
који своја дела чине у тами,
говорећи: »Ко нас види? Ко ће сазнати?«
16 Како све наопако чините!
Као да се за грнчара мисли да је глина!
Зар ће дело рећи за онога који га је направио:
»Није ме он направио«?
Може ли лонац да каже за грнчара:
»Он ништа не разуме«?
17 Либан ће се убрзо претворити
у плодну њиву,
а плодна њива изгледаће као шума.
18 Тога дана ће глуви чути речи књиге
и очи слепих прогледати из тмине и мрака.
19 Понизни ће се опет радовати у ГОСПОДУ,
убоги се радовати у Свецу Израеловом.
20 Нестаће безочни, ишчезнути подругљивци;
биће истребљени сви који смишљају зло –
21 они који друге окривљују речју,
који на суду постављају замку судији
и без разлога ускраћују правду недужноме.
22 Зато ГОСПОД, који је откупио Авраама, овако каже Јаковљевом народу:
»Јаков се више неће стидети,
више неће пребледети у лицу.
23 Када види сву своју децу,
моје дело усред себе,
држаће моје Име светим.
Држаће светим Свеца Јаковљевог,
бојати се Бога Израеловог.
24 Они који су духом застранили, уразумиће се;
они који гунђају, прихватиће поуку.«
Прекор тврдоглавом народу
30 »Тешко непокорној деци«, говори ГОСПОД,
»која извршавају наум, али не мој,
која склапају савезништво, али не по мојој вољи,
и грех на грех гомилају,
2 која силазе у Египат
не тражећи од мене савет,
да од фараона траже заштиту
и у сенци Египта уточиште.
3 Али фараонова заштита биће вам на срамоту,
заклон у сенци Египта ваша брука.
4 Иако су му поглавари у Цоану,
а гласници су му дошли у Ханес,
5 сви ће се осрамотити
због народа од ког немају користи,
који им никакву помоћ ни корист не доноси,
већ само бруку и срамоту.«
6 Пророштво о животињама Негева:
У земљи муке и невоље,
лавица и лавова,
гуја и отровница,
носе своје богатство на плећима магараца,
своје благо на грбама камила,
народу од ког им нема користи,
7 Египту, чија је помоћ ништавна и бескорисна,
па га зовем »Рахав, дангуба«.
8 Иди и за њих урежи на таблици,
напиши на свитку,
да им у будућим данима
буде за сведочанство довека.
9 Они су бунтован народ,
лажљива деца која неће да слушају
поуку ГОСПОДЊУ.
10 Они говоре видеоцима: »Не гледајте виђења«
и пророцима: »Не пророкујте нам оно што је право.
Говорите нам оно што нам прија,
пророкујте опсене.
11 Скрените с пута,
сиђите са стазе,
склоните нам с очију
Свеца Израеловог.«
12 Стога овако каже Светац Израелов:
»Зато што сте одбацили ову реч,
уздали се у тлачење
и ослањали на превару,
13 овај грех ће вам бити као пукотина
која се шири у високом зиду
и чини да се он сруши изненада, у магновењу.
14 Разбиће се у комадиће
као суд грнчарски.
Тако ће немилосрдно бити смрскан
да се међу крхотинама неће наћи ниједна
довољно велика да се њоме узме жераве из ватре
или захвати воде из чатрње.«
15 Овако каже Господ ГОСПОД, Светац Израелов:
»Спасење вам је у покајању и починку,
снага у спокоју и уздању.
Али ви то нећете.
16 Рекли сте:
‚Не, побећи ћемо на коњима.‘
Зато ћете и бежати.
И: ‚Одјахаћемо на брзим коњима.‘
Зато ће и ваши гонитељи бити брзи.
17 Вас хиљаду ће побећи кад само један запрети;
кад петорица запрете, сви ћете побећи,
док не останете сами
као копљача наврх горе,
као застава на брду.«
18 А ГОСПОД чезне да вам се смилује,
устаје да се на вас сажали.
Јер, ГОСПОД је праведан Бог.
Благо свима који га ишчекују.
19 Народе сионски, који живиш у Јерусалиму, нећеш више плакати. Чим завапиш, он ће ти се смиловати; чим те чује, услишиће те. 20 Иако те Господ храни хлебом тескобе и поји водом тлачења, ваш Учитељ се више неће крити – својим очима ћете га видети. 21 Кренеш ли десно или лево, чућеш иза себе глас како каже: »Ово је пут; њиме идите.« 22 Ваши сребром обложени идоли и ваши златом прекривени ликови постаће вам нечисти. Одбацићете их као уложак месечнице и рећи им: »Губите се!« 23 Он ће слати кишу за семе које сејеш у земљу, па ће храна коју земља роди бити богата и изобилна. Тога дана ће твоја говеда пáсти на пространим пашњацима. 24 Волови и магарци који обрађују земљу јешће најбоље крмиво, набацано вилама и лопатом.
25 На свакој високој гори и на сваком високом брду тећи ће потоци воде на дан великога покоља, када попадају куле. 26 Тада ће, онога дана када ГОСПОД учврсти сломљене кости свога народа и исцели ране које је задао, светлост месеца бити као светлост сунца, а светлост сунца седам пута сјајнија, као светлост седам дана.
27 Ево, Име ГОСПОДЊЕ долази издалека,
с пламтећим гневом и густим димом.
Усне су му пуне срџбе,
а језик огањ који прождире.
28 Дах му је као набујала река
која досеже до гуше.
Он народности сеје кроз сито уништења,
у чељусти народâ умеће узде
које их воде на странпутицу.
29 Тада ће вам песма бити
као у ноћи кад се слави свети празник.
Срце ће вам бити радосно
као кад се уз фрулу иде на гору ГОСПОДЊУ, Стени Израеловој.
30 ГОСПОД ће се огласити величанственим гласом
и показати своју руку, која удара у љутом гневу
и у прождирућем огњу,
с провалом облака, олујом и грȁдом.
31 Од гласа ГОСПОДЊЕГ уплашиће се Асирија;
шибом ће је ударити.
32 Сваки ударац казненог штапа
који ГОСПОД спусти на Асирце
док с њима буде ратовао
биће уз даире и лире.
33 Тофет је одавно спреман,
припремљен за цара:
дубока јама, огњена и пространа,
са много огња и много дрва.
Дах ГОСПОДЊИ,
као поток горућег сумпора,
огањ распирује.
Прекор онима који се уздају у Египат
31 Тешко онима који у Египат силазе по помоћ,
на коње се ослањају,
у борна кола се уздају, јер их је много,
и у коњанике, јер су врло снажни,
а не гледају у Свеца Израеловог,
нити од ГОСПОДА траже помоћ.
2 Али и он је мудар и може да навали несрећу.
Он своје речи не повлачи.
Устаће против куће злих,
против оних који помажу зликовцима.
3 Египћани су само људи, нису Бог;
коњи су им од меса, а не од духа.
Када ГОСПОД испружи руку,
посрнуће помагач
и пасти онај коме помаже
– обојица ће пропасти заједно.
4 Овако ми каже ГОСПОД:
»Као кад лав, млади лав,
режи над својим пленом,
па се мноштво пастира
против њега окупи,
а он се не плаши њихове вике
нити га узнемирава њихова галама,
тако ће и ГОСПОД над војскама сићи
да поведе бој за гору Сион
и њене висове.
5 Као што птице круже над гнездом,
тако ће ГОСПОД над војскама штитити Јерусалим.
Штитиће га и избавити,
поштедети га и спасти.
6 Вратите се, Израелци, Ономе против кога се
тако силно побунисте.
7 Јер, тога дана ће сваки од вас
одбацити идоле од сребра и злата
које су ваше грешне руке начиниле.
8 Асирија ће пасти од мача, али не људског;
прождреће је мач, али не човечији.
Бежаће пред мачем,
и њени младићи постаће кулучари.
9 Пашће њено утврђење због ужаса,
престравити се њени заповедници
кад ратни барјак угледају«,
говори ГОСПОД,
чији је огањ на Сиону,
чија је пећ у Јерусалиму.
Најава царства праведности
32 Ево, цар ће владати у праведности
и службеници управљати у правди.
2 Свако ће бити као заклон од ветра
и склониште од олује,
као потоци у пустињи
и сенка велике стене у жедној земљи.
3 Тада се више неће затварати очи оних који виде
и слушаће уши оних који чују.
4 Срце непромишљених разумеће знање,
а муцав језик говориће јасно и течно.
5 Будалу више неће звати племенитим,
ни покварењака поштовати.
6 Јер, будала говори будалаштине
и у срцу смишља зло:
да почини безбожно дело,
да о ГОСПОДУ шири заблуду,
да гладнога остави празног желуца
и да жедноме ускрати воду.
7 Средства покварењака су зла;
он смишља опаке сплетке
да лажима уништи сиромаха
када убоги тражи правду.
8 А племенит човек кује племените науме
и чини племенита дела.
Прекор женама из Јерусалима
9 Устаните, ви нехајне жене,
и чујте мој глас;
ви безбрижне кћери,
слушајте шта говорим.
10 За годину и неколико дана,
дрхтаћете, ви безбрижне,
јер неће бити бербе грожђа
и неће доћи брање плодова.
11 Дрхтите, ви нехајне жене,
тресите се од страха, ви безбрижне.
Скините се и обнажите,
опашите кострет око бокова.
12 Ударајте се у груди
због дражесних поља,
због родних лоза
13 и због земље мога народа
зарасле у трње и драч,
због свих веселих кућа
и овог раздраганог града.
14 Палата ће бити напуштена,
опустеће бучни град.
Тврђава и кула-стражара
постаће пустош довека,
радост дивљим магарцима,
пашњак стадима
15 док се Дух не излије на нас са висине
и пустиња се не претвори у плодну њиву,
а плодна њива не буде као шума.
16 Правда ће пребивати у пустињи,
а праведност живети на њиви.
17 Мир ће бити дело праведности,
а плод праведности спокој и уздање довека.
18 Мој народ ће живети у мирним становима,
у сигурним кућама,
на безбрижним пландиштима.
19 Макар се грȁд оборио на шуму,
а град био сравњен са земљом,
20 благо вама, јер ћете сејати крај сваког потока
и пуштати говеда и магарад да иду слободно.
Невоља и избављење
33 Тешко теби, уништитељу,
теби, који ниси уништен!
Тешко теби, издајниче,
теби кога нису издали!
Када престанеш да уништаваш,
ти ћеш бити уништен.
Када престанеш да издајеш,
тебе ће издати.
2 Милостив нам буди, ГОСПОДЕ!
Тебе ишчекујемо!
Буди нам снага сваког јутра,
наше спасење у време невоље.
3 Народи побегну када загрмиш,
народности се распрше када устанеш.
4 Плен се скупља као што скакавац жање,
као јато скакаваца на њега се бацају.
5 ГОСПОД је узвишен, јер пребива на висини,
Сион ће испунити правдом и праведношћу.
6 Биће он чврст темељ у твојим временима,
богата ризница мудрости, знања и спасења.
Страх од ГОСПОДА благо је од њега.
7 Ево, њихови јунаци кукају на улицама,
весници мира горко плачу.
8 Опустеше друмови,
нема путника на путевима.
Савезништва се раскидају,
сведоци презиру,
нико се не поштује.
9 Земља тугује и копни,
Либан је постиђен и вене.
Шарон је као пустиња,
у Башану и Кармелу лишће опада.
10 »Сада ћу устати«, каже ГОСПОД.
»Сада ћу се уздићи,
сада се узвисити.«
11 Плеву зачињете, стрњику рађате!
Ваш дах је огањ који ће вас прождрети.
12 Народи ће горети као кречни камен,
запалити се као посечено трње.
13 »Чујте шта сам учинио,
ви који сте далеко и ви који сте близу;
спознајте моју снагу.«
14 Грешници на Сиону су престрављени,
безбожнике хвата дрхтавица.
»Ко ће од нас опстати крај ватре која прождире?
Ко ће од нас опстати крај вечног огња?«
15 Онај ко живи праведно
и говори оно што је право,
ко одбија изнуђен добитак,
ко не пружа руку да прими мито,
ко запушава уши да не слуша о крвопролићу
и затвара очи да не гледа зло –
16 тај ће живети на висовима,
тврђава на литици биће му уточиште,
имаће довољно хлеба
и воде му неће понестати.
17 Очи ће ти гледати цара у његовој лепоти
и посматрати земљу која се простире далеко.
18 Размишљаћеш о протеклом ужасу:
»Где је сада онај који је бројао?
Где је онај који је вагао?
Где је онај који је пребројавао куле?«
19 Више нећеш видети те бахате људе,
људе говора неразговетног,
језика чудног и неразумљивог.
20 Погледај ка Сиону, граду наших светковина.
Очи ће ти видети Јерусалим,
станиште мирно, шатор који се неће померити,
чији се кочићи неће ишчупати
нити ће му иједан конопац пући.
21 Тамо ће ГОСПОД, Силни,
бити као место широких река и потока
којим не плове галије
и не пролазе моћне лађе.
22 Конопци им висе незатегнути,
па јарбол не стоји чврсто;
једро није разапето.
Тада ће се делити велико благо,
па ће се и хроми домоћи плена.
23 Јер, ГОСПОД је наш судија,
ГОСПОД је наш законодавац,
ГОСПОД је наш цар.
Он ће нас спасти.
24 Нико ко живи на Сиону неће рећи: »Болестан сам.«
Биће опроштени греси његових житеља.
Суд над народима
34 Приђите да чујете, народности!
Помно слушајте, народи!
Нека чује земља и све што је на њој,
свет и све што је из њега.
2 ГОСПОД је гневан на све народе,
бесан на све њихове војске.
Докраја ће их затрти,
покољу их предати.
3 Њихови побијени биће избачени.
Дизаће се смрад њихових лешина,
њихова крв тећи ће горама.
4 Све звезде небеске ће се распасти
и небо се смотати као свитак,
све звездано мноштво пасти
као увело лишће са лозе,
као смежуране смокве са дрвета.
5 Мој мач се напио крви на небесима.
Сада, ево, силази да казни Едом,
народ који сам докраја затро.
6 Мач ГОСПОДЊИ огрезао је у крви
и лојем је премазан –
крви јагањаца и јараца
и лојем са овнујских бубрега.
Јер, ГОСПОДУ се спрема жртва у Боцри
и велик покољ у Едому.
7 Уз њих ће попадати дивља говеда,
јунци и бикови.
Земља ће им се натопити крвљу
и њихова прашина замастити лојем.
8 Јер, ГОСПОД има дан освете,
годину одмазде,
да Сион подржи у његовој парници.
9 Едомови потоци претвориће се у смолу,
његова прашина у сумпор.
Земља ће му постати горућа смола;
10 ни ноћу ни дању неће се гасити,
дим ће јој се дизати довека.
Из поколења у поколење лежаће пуста,
нико више неће пролазити кроз њу.
11 Запосешће је пустињска сова и буљина,
у њој се гнездити кукувија и гавран.
ГОСПОД ће над Едомом растегнути уже пометње
и висак празнине.
12 Његови племићи неће имати
шта да назову царством;
нестаће сви његови поглавари.
13 Трње ће му израсти у палатама,
коприва и трње у утврђењима.
Постаће станиште шакалима,
дом нојевима.
14 Пустињска створења сретаће се с хијенама,
дивокозе се дозивати мекетањем.
Тамо ће ноћна створења
себи налазити место починка.
15 Сове ће се тамо гнездити, полагати јаја,
излегати птиће и окупљати их под крилима.
И соколови ће се тамо скупљати,
сваки са својим паром.
16 Потражите у свитку ГОСПОДЊЕМ и прочитајте:
ниједан од ових неће изостати,
ниједан неће бити без свог пара.
Јер, његова уста су заповедила,
његов Дух их је окупио.
17 Он је за њих бацио коцку,
његова рука земљу им је одмерила ужетом.
Она ће бити њихова довека
и у њој ће боравити кроз сва поколења.
Радост откупљених
35 Радоваће се пустиња и сасушена земља;
веселиће се пустара и процветати.
Као шафран
2 ће се расцветати,
силно се радовати и клицати од радости.
Даће јој се слава Либана,
сјај Кармела и Шарона.
Видеће Славу ГОСПОДЊУ,
сјај Бога нашега.
3 Оснажите слабашне руке,
учврстите клецава колена.
4 Реците плашљивима у срцу:
»Будите јаки! Не бојте се!
Ваш Бог ће доћи с осветом,
са Божијом одмаздом ће доћи
да вас спасе.«
5 Тада ће се отворити очи слепима
и отпушити уши глувима.
6 Тада ће хроми поскакивати као јелен,
језик немих клицати од радости.
Вода ће покуљати у пустари
и потоци у пустињи.
7 Ужарени песак постаће језеро,
жедна земља извори воде.
У јазбинама где су лежали шакали
израшће трава, шаш и трска.
8 Биће тамо широк друм,
а зваће се Пут светости.
Нечисти неће пролазити њиме.
Биће то пут за Божији народ,
за оне који по њему иду.
Опаки безумници неће тумарати по њему.
9 На том друму неће бити лава,
нити ће се крвожедна звер пењати на њега –
неће се на њему наћи.
Њиме ће ићи само откупљени.
10 Вратиће се они које је ГОСПОД откупио
и певајући ући у Сион.
Биће окруњени вечном радошћу;
обузеће их радост и весеље,
а побећи ће туга и јецање.
Асирци прете Јерусалиму
(2. Цар 18,13-27; 2. Лет 32,1-19)
36 Четрнаесте године владавине цара Езекије, асирски цар Санхериб нападе све утврђене јудејске градове и заузе их. 2 Потом асирски цар посла из Лахиша свог главног саветника са великом војском цару Езекији у Јерусалим. Када се главни саветник зауставио код водовода на Горњем језерцету, на путу за Перачево поље, 3 пред њега изађоше управитељ палате Елјаким син Хилкијин, писар Шевна и бележник Јоах син Асафов.
4 Главни саветник им рече: »Реците Езекији: ‚Овако каже велики цар, цар Асирије:
»‚На чему се заснива твоја самоувереност? 5 Зар празне речи могу да замене војну вештину и снагу? На кога ли се то ослањаш кад се буниш против мене? 6 Зар на Египат, тај напукли штап од трске, који човеку прободе руку и рани га ако се на њега ослони? Такав је фараон, цар Египта, свакоме ко се ослони на њега. 7 А ако ми кажеш: »Ослањамо се на ГОСПОДА, нашега Бога« – зар није он онај бог чије је узвишице и жртвенике Езекија уклонио, говорећи народу Јуде и Јерусалима: »Клањајте се само пред овим жртвеником«?‘
8 »Сада се нагоди с мојим господаром, царем Асирије, и даћу ти две хиљаде коња ако успеш да нађеш јахаче за њих. 9 Па ти не можеш да се одбраниш ни од једног јединог од најнижих заповедника мога господара, чак ако се и ослањаш на то да ће ти Египат дати кола и коњанике. 10 Осим тога, нисам дошао да нападнем и уништим ово место без ГОСПОДЊЕ заповести. Сâм ГОСПОД ми је рекао да кренем на ову земљу и уништим је.«
11 Тада Елјаким, Шевна и Јоах рекоше главном саветнику: »Молимо те, говори с нама, твојим слугама, на арамејском, јер ми га разумемо, а немој на хебрејском, пошто нас чује народ на зидинама.«
12 Али главни саветник им одговори: »Мој господар ме није послао да ово кажем само вашем господару и вама, него и овим људима који седе на зидинама. Јер, они ће јести свој измет и пити своју мокраћу, а тако и ви.«
13 Потом главни саветник устаде и повика на хебрејском: »Чујте поруку великога цара, цара Асирије!
14 »Овако каже цар: ‚Не дајте Езекији да вас завара, јер он не може да вас избави. 15 Не дајте Езекији да вас наговори да се уздате у ГОСПОДА када буде рекао: »ГОСПОД ће нас сигурно избавити. Овај град неће пасти у руке асирском цару.« 16 Не слушајте Езекију.‘
»Овако каже цар Асирије: ‚Склопите мир са мном и изађите к мени. Тако ће сваки од вас јести са своје лозе и своје смокве и пити воду из своје чатрње, 17 док ја не дођем и одведем вас у земљу као што је ваша, земљу жита и младог вина, земљу хлеба и виноградâ. 18 Не дајте Езекији да вас завара када каже: »ГОСПОД ће нас избавити.« Зар је бог било ког народа икада избавио своју земљу из руку асирског цара? 19 Где су богови Хамата и Арпада? Где су богови Сефарвајима? Да ли су богови избавили Самарију из мојих руку? 20 Који је од богова тих земаља избавио своју земљу из мојих руку? Како ће онда ГОСПОД да избави Јерусалим из мојих руку?‘«
21 Али народ је ћутао и ништа му није одговорио, јер је цар заповедио: »Не одговарајте му.«
22 Тада управитељ палате Елјаким син Хилкијин, писар Шевна и бележник Јоах син Асафов одоше Езекији раздеране одеће и пренеше му шта је главни саветник рекао.
Езекија тражи савет од Исаије
(2. Цар 19,1-7)
37 Када је цар Езекија то чуо, раздре своју одећу, обуче се у кострет и оде у Дом ГОСПОДЊИ, 2 а управитеља палате Елјакима, писара Шевну и главне свештенике, све обучене у кострет, посла пророку Исаији сину Амоцовом 3 да му кажу: »Овако каже Езекија: ‚Ово је дан невоље, увредâ и срамоте, као када дете треба да изађе из мајчине утробе, а она нема снаге да га роди. 4 Можда ће ГОСПОД, твој Бог, чути све оно што је рекао главни саветник у име свога господара, асирског цара, који га је послао да вређа Бога живога. А кад га чује, можда ће га ГОСПОД, твој Бог, казнити због онога што је рекао. Стога се помоли за овај Остатак који је још преостао.‘«
5 Када су службеници цара Езекије дошли Исаији, 6 он им рече: »Реците свом господару: ‚Овако каже ГОСПОД: Не плаши се оног што си чуо – поругâ којима су ме обасуле слугице асирског цара. 7 Ставићу у њега духа, па кад чује једну вест, вратиће се у своју земљу. А онда ћу га у његовој земљи погубити мачем.‘«
Асирци поново прете
(2. Цар 19,8-19)
8 Када је главни саветник чуо да је асирски цар отишао из Лахиша, он се повуче и оде у Ливну, где нађе цара како ратује против ње.
9 Санхериб доби вест да је Тирхака, цар Куша, кренуо да зарати с њим. Када је то чуо, посла гласнике Езекији, рекавши им: 10 »Кажите јудејском цару Езекији:
»‚Немој да те завара бог на кога се ослањаш када каже: »Јерусалим неће бити предат у руке асирском цару.« 11 Свакако си чуо шта су асирски цареви учинили са свим земљама – да су их потпуно уништили. Зар мислиш да ћете се ви избавити? 12 Зар су богови Гозана, Харана, Рецефа и Еденаца у Теласару избавили своје народе, које су моји преци затрли? 13 Где су сада цар Хамата, цар Арпада и цар Лаира, Сефарвајима, Хене и Иве?‘«
14 Езекија узе писмо од гласника и прочита га, а затим оде у Дом ГОСПОДЊИ и рашири га пред ГОСПОДОМ.
15 Онда се Езекија помоли пред ГОСПОДОМ: 16 »ГОСПОДЕ над војскама, Боже Израелов, који си на престолу међу херувимима. Ти једини си Бог над свим царствима на земљи. Ти си саздао небо и земљу. 17 Слушај, ГОСПОДЕ, и чуј. Отвори очи, ГОСПОДЕ, и погледај. Чуј Санхерибову поруку коју је послао да извређа Бога живога. 18 Истина је, ГОСПОДЕ, да су асирски цареви уништили ове народе и њихове земље. 19 Бацили су њихове богове у ватру и уништили их, јер они и нису били богови, него дела људских руку израђена од дрвета и камена. 20 Сада нас, ГОСПОДЕ, Боже наш, спаси из његових руку, да сва царства на земљи знају да си ти, ГОСПОДЕ, једини Бог.«
Исаијина порука Езекији
(2. Цар 19,20-37)
21 Тада Исаија син Амоцов посла ову поруку Езекији: »Овако каже ГОСПОД, Бог Израелов: ‚Зато што си ми се молио због Санхериба, цара Асирије, 22 ево шта ГОСПОД каже против њега:
»‚Девица-Кћи сионска
презире те, руга ти се.
Кћи јерусалимска
за тобом маше главом.
23 Кога си вређао
и кога хулио?
На кога си викао
и бахато га гледао?
Зар на Свеца Израеловог!
24 Преко својих слугу
Господа си вређао.
И рекао си:
»Са мноштвом својих кола
попех се на висове гора,
на највише врхове Либана.
Посекох му највише кедрове
и најлепше борове.
Стигох му до најдаљих крајева,
до шума најгушћих.
25 Копао сам зденце у туђим земљама
и пио воду.
Табанима својим
све сам египатске реке исушио.«
26 »‚Зар ниси чуо?
Давно сам то одредио,
од искона наумио,
а сада остварујем:
да ти утврђене градове
у гомиле крша претвориш.
27 Житељи њихови, изнемогли,
унезверени су и постиђени.
Као биљке су у пољу,
као зелени изданци,
као трава наврх крова
спржена пре но што нарасте.
28 Знам када седаш
и када излазиш и враћаш се
и како на мене бесниш.
29 А зато што бесниш на мене
и што ми је твоја бахатост допрла до ушију,
ставићу ти куку у ноздрве и жвале у уста
и вратити те путем којим си дошао.
30 »‚А ово ће ти бити знак, Езекија:
»‚Ове ћете године јести оно што само никне,
а догодине оно што само израсте.
Треће године сејаћете и жњети,
садити винограде и јести од њиховог рода.
31 Преостали од народа Јуде
пустиће корен и донети род.
32 Из Јерусалима ће изаћи Остатак,
са горе Сион Преживели.
Учиниће то ревност ГОСПОДА над војскама.
33 »‚Стога овако каже ГОСПОД о цару Асирије:
Неће ући у овај град
ни овде одапети стрелу.
Неће пред њега доћи са штитом
ни опсадне насипе дићи око њега.
34 Путем којим је дошао,
њиме ће се и вратити.
Неће ући у овај град‘, говори ГОСПОД.
35 ‚Бранићу овај град и спасти га,
себе ради и ради мога слуге Давида.‘«
36 Тада изађе анђео ГОСПОДЊИ и погуби сто осамдесет пет хиљада људи у асирском табору. Када су људи ујутро устали, а оно – свуда лешеви! 37 Тада асирски цар Санхериб растури табор и повуче се, па се врати у Ниниву и тамо остаде.
38 Једног дана, док се клањао у храму свога бога Нисроха, његови синови Адрамелех и Шарецер погубише га мачем и побегоше у земљу Арарат. На месту цара наследи га његов син Есархадон.
Езекијина болест и опоравак
(2. Цар 20,1-11; 2. Лет 32,24-26)
38 У то време Езекија се на смрт разболе, а пророк Исаија син Амоцов оде к њему и рече: »Овако каже ГОСПОД: ‚Издај последње заповести својим укућанима, јер ћеш умрети. Нећеш оздравити.‘«
2 Тада Езекија окрену лице зиду и помоли се ГОСПОДУ: 3 »Сети се, ГОСПОДЕ, како сам верно и свим срцем одано пред тобом живео и како сам чинио оно што је исправно у твојим очима.«
И горко заплака.
4 Тада реч ГОСПОДЊА дође Исаији: 5 »Иди и реци Езекији: ‚Овако каже ГОСПОД, Бог твога праоца Давида: Чуо сам твоју молитву и видео твоје сузе. Додаћу твом животу петнаест година. 6 И избавићу тебе и овај град из руку асирског цара. Одбранићу овај град.[c] 7 А ово ће ти бити знак од ГОСПОДА, да ће ГОСПОД урадити оно што је обећао: 8 Ево, учинићу да се сенка коју сунце баца на Ахазово степениште врати десет степеника уназад.‘«
И сунце се врати десет степеника уназад колико је било сишло.
9 Ово је написао Езекија, цар Јуде, након што се опоравио од своје болести:
10 »Мислио сам: у подне свога живота,
зар морам да прођем
кроз капије Шеола,
лишен остатка својих година.
11 Мислио сам: нећу видети ГОСПОДА
у земљи живих,
нећу више видети људе,
ни бити са становницима овог света.
12 Кућа ми је ишчупана и уклоњена од мене
као шатор пастирски.
Свој живот сам смотао, као ткалац,
а он ме одсекао од разбоја.
У једном дану и ноћи докрајчићеш ме.
13 »Стрпљиво сам чекао до зоре,
а он ми све кости поломи као лав.
»У једном дану и ноћи докрајчићеш ме.
14 »Као ласта и дрозд пијукао сам,
као голубица тужно јечао.
Очи ми се уморише од гледања у небо.
Господе, мучим се, помози ми!
15 »Шта да кажем?
Како ми је рекао,
тако је и учинио.
Проживећу понизно све своје године
због мукâ своје душе.
16 »Господе, од тога човек живи
и мој дух и у томе живот налази.
Здравље си ми вратио и дао ми да живим.
17 За своје добро сам се толико намучио.
Због своје љубави
од јаме уништења си ме сачувао,
све моје грехе
бацио себи иза леђа.
18 Јер Шеол ти не захваљује,
смрт те не хвали.
У твоју верност се не уздају
они који у гробну јаму силазе.
19 Живи, живи те хвале,
као ја данас.
Очеви о твојој верности
говоре деци.
20 »ГОСПОД ће ме спасти!
Зато ћемо уз жичане инструменте певати
у Дому ГОСПОДЊЕМ
све дане свога живота.«
21 Исаија је био рекао: »Направите облог од згњечених смокава и привијте га на чир, па ће оздравити.«
22 А Езекија је упитао: »Који ће бити знак да ћу ићи у Дом ГОСПОДЊИ?«
Гласници из Вавилона
(2. Цар 20,12-19)
39 У то време Меродах-Баладан син Баладанов, цар Вавилона, посла Езекији писма и поклон, јер је чуо за Езекијину болест и излечење. 2 Езекија радосно прими гласнике и показа им све сребро, злато, зачине и мирисна уља у својим спремиштима, своју оружарницу и све што је било у његовим ризницама. Није било ничега у његовој палати или у целом његовом царству што им није показао.
3 Тада пророк Исаија оде цару Езекији и упита га: »Шта су рекли они људи? Одакле су?«
»Из далеке земље«, одговори Езекија. »Дошли су ми из Вавилона.«
4 Пророк упита: »Шта су видели у твојој палати?«
»Видели су све у мојој палати«, одговори Езекија. »Нема ничега у мојим ризницама што им нисам показао.«
5 Тада Исаија рече Езекији: »Чуј реч ГОСПОДА над војскама: 6 ‚Ево, долази време када ће све из твоје палате, и све што су твоји праоци накупили до данас, бити однето у Вавилон. Ништа неће остати,‘ каже ГОСПОД. 7 ‚Неки од твојих потомака, твоја рођена крв и месо, биће одведени и постати ушкопљеници у палати вавилонског цара.‘«
8 »Добра је реч ГОСПОДЊА коју си ми објавио«, одговори Езекија. Јер, мислио је: »Биће мира и сигурности за мог живота.«
Утеха за Божији народ
40 »Тешите, тешите мој народ«, каже ваш Бог.
2 »Говорите нежно Јерусалиму
и објавите да је његово тешко служење окончано,
да му је грех окајан,
да је из руке ГОСПОДЊЕ примио двоструко за све своје грехе.«
3 Глас виче: »У пустињи припремите пут ГОСПОДУ,
у пустоши поравнајте друм за Бога нашега!
4 Свака долина ће се уздићи,
свака планина и брдо слегнути,
тле џомбасто постаће равно
и врлети равница.
5 Тада ће се открити Слава ГОСПОДЊА
и сви људи ће је заједно видети.
Јер, уста ГОСПОДЊА су говорила.«
6 Глас каже: »Вичи.«
А ја рекох: »Шта да вичем?«
»Сваки човек је као трава
и сва његова приврженост као пољски цвет;
7 трава се осуши и цвет отпадне
кад на њих дуне дах ГОСПОДЊИ.
Да, народ је трава.
8 Трава се осуши и цвет отпадне,
али реч Бога нашега остаје довека.«
9 Попни се на високу гору,
ти који доносиш радосну вест Сиону,
снажно подигни глас,
ти који доносиш радосну вест Јерусалиму
– подигни га, не бој се.
Кажи Јудиним градовима:
»Ево Бога вашега!«
10 Ево, Господ ГОСПОД долази са силом
и својом руком влада.
Ево, с њим је његова награда,
а пред њим његова накнада.
11 Као пастир напаса своје стадо;
својом руком скупља јагњад
и у недрима их носи,
а дојилице води.
12 Ко је дланом измерио море
или педљем премерио небеса?
Ко је земаљску прашину скупио у корпу,
на кантару извагао планине,
а на теразијама брегове?
13 Ко је усмеравао дух ГОСПОДЊИ
или га учио као саветник?
14 Коме се обратио да га просветли?
Ко га је упутио на пут правде,
дао му знање и показао му пут до мудрости?
15 Ево, народи су као кап у ведру,
вреде као трун прашине на ваги.
Ево, он подиже острва као да су прах.
16 Либан не би био доста за ватру на жртвенику,
ни његове животиње за паљенице.
17 Пред њим су сви народи као ништа,
за њега су ништавни и мање него ништа.
18 С ким ћете упоредити Бога?
С каквим ликом ћете га упоредити?
19 С идолом? Њега излива занатлија,
а златар га облаже златом
и израђује му ланчиће од сребра.
20 Ко је сувише сиромашан за такву жртву,
бира дрво које не труне,
па тражи вештог занатлију
да направи идола који се неће претурити.
21 Зар не знате? Зар нисте чули?
Зар вам од почетка није речено?
Зар, од кад је свет утемељен, нисте разумели?
22 Он седи на престолу над земљом,
чији су житељи као скакавци.
Небеса разастире као завесу
и разапиње их као шатор за становање.
23 Кнежеве предаје ништавилу
и владаре овога света у ништа претвара.
24 Тек што буду засађени,
тек што буду засејани,
тек што им се стабљика укорени у земљи,
он дуне на њих и они се осуше,
вихор их разнесе као стрњику.
25 »С ким ћете ме упоредити?« каже Светац.
»Или ко ми је раван?«
26 Подигните поглед ка небесима
и погледајте: Ко је све то створио?
Онај који изводи војску звезда,
једну по једну, и сваку по имену зове.
Због његове велике силе и силне снаге
ниједна не недостаје.
27 Зашто говориш, Јакове,
и жалиш се, Израеле:
»Мој пут је скривен од ГОСПОДА,
мој Бог не мари за моју правду«?
28 Зар не знате? Зар нисте чули?
ГОСПОД је Бог вечни,
Створитељ крајева земље.
Он се не умара и не малакше;
нико не може у његов ум да проникне.
29 Он малаксаломе даје снагу,
а слабоме увећава моћ.
30 Младићи се умарају и малакшу
и момци посрћу и падају,
31 али они који се уздају у ГОСПОДА обновиће снагу
као што орлови обнављају перје.
Трчаће и неће малаксати,
ходаће и неће посустати.
Помагач Израелов
41 »Умукните преда мном, острва!
Нека народи обнове снагу,
нека приђу и говоре.
Хајде да се заједно нађемо на суду.
2 Ко је пробудио онога са истока,
којег на сваком кораку прати победа?
Онај који му предаје народе
и пред њим покорава цареве.
Мачем их претвара у прах,
лŷком у плеву коју разноси ветар.
3 Он их гони и несметано напредује,
ноге му земљу не додирују.
4 Ко је то учинио и извршио?
Онај који од почетка позива нараштаје –
ја, ГОСПОД, који сам био с првима од њих
и који ћу бити с последњима, ја сам тај.«
5 Острва су видела, и обузима их страх,
крајеви земље дрхте.
Примичу се и стижу,
6 свако сваком помаже
и говори свом брату: »Буди јак!«
7 Занатлија бодри златара
и онај који равна чекићем
храбри онога који кује на наковњу.
За вар каже: »Добар је«
и прикуцава идола да се не претури.
8 »Али ти, Израеле, мој слуго,
Јакове, кога сам изабрао,
потомче Авраама, мога пријатеља,
9 ти кога сам узео са крајева земље,
позвао те из њених најдаљих закутака,
ти коме сам рекао: ‚Ти си мој слуга;
изабрао сам те и нисам те одбацио‘ –
10 не бој се, јер ја сам с тобом,
не плаши се, јер ја сам твој Бог.
Ја ћу те оснажити и помоћи ти,
ја ћу те подупрети својом десницом победничком.
11 Ево, биће постиђени
и извргнути руглу
сви који су бесни на тебе.
Као ништа ће бити и пропасти
они који ти се противе.
12 Тражићеш, али нећеш наћи
оне који се с тобом споре.
Они који против тебе ратују
на крају ће бити као ништа.
13 Јер ја, ГОСПОД, твој Бог,
твоју десницу држим.
»Ја сам Онај који ти каже:
‚Не бој се; ја ћу ти помоћи.‘
14 Не бој се, црвићу Јакове,
малобројни Израеле,
јер сâм ја ћу ти помоћи«,
говори ГОСПОД, твој Откупитељ,
Светац Израелов.
15 »Ево, направићу од тебе млатило,
ново и оштро, са много зубаца.
Млатићеш планине и здробити их
и од брегова ћеш направити плеву.
16 Вејаћеш их, и ветар ће их однети
и вихор одувати.
А ти ћеш се радовати у ГОСПОДУ,
поносити се у Свецу Израеловом.
17 Сиромаси и убоги
траже воде, а ње нема,
језик им се осушио од жеђи.
Али ја, ГОСПОД, услишићу их,
ја, Бог Израелов, нећу их оставити.
18 Учинићу да потеку реке на голетима,
изворе отворити посред долова.
Пустињу ћу претворити у језерца,
исушену земљу у изворе водâ.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International