Bible in 90 Days
19 Поставићу знак међу њих, а од преживелих ћу неке послати народима – у Таршиш, Пул, Луд, познат по стрелцима, Тувал и Јаван, и на далека острва, која нису чула за мене, ни видела моју Славу – и они ће објавити моју Славу међу народима. 20 И довешће сву вашу сабраћу из свих народа на своју свету гору у Јерусалиму као жртвени принос ГОСПОДУ, на коњима, борним колима и таљигама, мазгама и камилама«, каже ГОСПОД, »као кад Израелци у чистој посуди доносе житну жртву у Дом ГОСПОДЊИ. 21 И узећу неке од њих да буду свештеници и Левити«, каже ГОСПОД.
22 »Јер, као што ће ново небо и нова земља које ћу створити трајати преда мном«, говори ГОСПОД, »тако ће трајати ваше име и потомци. 23 Од младог месеца до младог месеца и од суботе до суботе, сви људи ће долазити да се поклоне преда мном«, каже ГОСПОД. 24 »Излазиће и гледати лешеве људи који су се побунили против мене, чији црв не умире и чији огањ се не гаси, који су огавни свим људима.«
1 Речи Јеремије сина Хилкијиног, једног од свештеника у Анатоту, на Венијаминовом подручју.
2 Реч ГОСПОДЊА долазила му је тринаесте године владавине Јосије сина Амоновог, цара Јуде, 3 па све време владавине Јехојакима сина Јосијиног, цара Јуде, до петог месеца једанаесте године владавине Цидкије сина Јосијиног, цара Јуде, када је народ Јерусалима одведен у сужањство.
Бог позива Јеремију
4 Дође ми реч ГОСПОДЊА:
5 »Знао сам те пре но што сам те
у утроби мајчиној обликовао,
одвојио те пре но што си се родио.
За пророка народима одредио сам те.«
6 »Авај, Господе ГОСПОДЕ«, рекох ја. »Не умем да говорим – још сам дете.«
7 Али ГОСПОД ми рече: »Немој да говориш ‚Још сам дете.‘ Ти треба да идеш коме год те пошаљем и да говориш све што ти заповедим. 8 Не плаши их се, јер ја сам с тобом и избављаћу те«, говори ГОСПОД.
9 Онда ГОСПОД пружи руку и дотаче ми уста, па ми рече: »Сада сам ти ставио своје речи у уста. 10 Ево, данас те постављам над народе и царства, да чупаш из корена и да рушиш, да сатиреш и да обараш, да градиш и да садиш.«
Два виђења
11 Дође ми реч ГОСПОДЊА: »Јеремија, шта видиш?«
»Видим бадемову грану«, одговорих.
12 »Добро си видео«, рече ГОСПОД, »јер ја бдим[a] над својом речи, да се она испуни.«
13 Реч ГОСПОДЊА дође ми и други пут: »Шта видиш?«
»Видим лонац који кључа, а врх му је нагнут од севера«, одговорих.
14 ГОСПОД ми рече: »Са севера ће се излити несрећа на све који живе у овој земљи. 15 Јер, ево, ја ћу позвати све народе северних царстава«, говори ГОСПОД. »Њихови цареви ће доћи и своје престоле поставити на улазима јерусалимских капија. Навалиће на све бедеме који га окружују и на све градове Јуде. 16 Изрећи ћу своје пресуде против свог народа због његове опакости. Оставили су ме, палили кâд другим боговима и клањали се својим делима.
17 »Спреми се! Устани и кажи им све што ти заповедим. Не треси се од страха пред њима, да те не бих ја стресао страхом пред њима. 18 Данас сам те учинио утврђеним градом, гвозденим стубом и бронзаним бедемом против целе земље – против царева Јуде, њених службеника, свештеника и народа земље. 19 Они ће се борити против тебе, али те неће надјачати, јер сам ја с тобом, да те избавим«, говори ГОСПОД.
Грех Израелових праотаца
2 Дође ми реч ГОСПОДЊА: 2 »Иди и објави Јерусалиму: ‚Овако каже ГОСПОД:
»‚Сећам се твоје привржености у младости,
како си ме волела као невеста
и ишла за мном кроз пустињу,
кроз земљу незасејану.
3 Израел је био свет ГОСПОДУ,
првина његове жетве.
Сви који га прождреше,
сматрани су кривима
и стиже их несрећа‘«,
говори ГОСПОД.
4 Чуј реч ГОСПОДЊУ, народе Јаковљев, сва братства народа Израеловог. 5 Овако каже ГОСПОД:
»Коју ми ману нађоше ваши праоци
да су толико одлутали од мене?
За ништавним идолима су пошли,
па сами постадоше ништавни.
6 Нису питали: ‚Где је ГОСПОД,
који нас је извео из Египта,
кроз голу пустош нас провео,
кроз земљу пустиња и провалија,
кроз земљу суше и густе тмине,
кроз земљу којом нико не путује
и у којој нико не живи?‘
7 У плодну земљу сам их довео,
да њене плодове једу
и у њеним добрима уживају.
А они, чим уђоше, укаљаше моју земљу
и мој посед учинише гнусним.
8 Свештеници нису питали:
‚Где је ГОСПОД?‘
Нису ме упознали они који тумаче Закон.
Поглавари су се побунили против мене.
Пророци су пророковали у име Ваала,
идући за ништавним идолима.«
Божија парница с Израелом
9 »Стога опет подижем оптужбе против вас«,
говори ГОСПОД,
»и дизаћу оптужбе против деце ваше деце.
10 Пређи на обале Китима и погледај,
пошаљи некога у Кедар и помно осмотри.
Види да ли је икад било нешто слично овом:
11 Зар је неки народ заменио своје богове,
који чак и нису богови?
А мој народ је своју Славу заменио
за ништавне идоле.
12 Згрозите се над тим, небеса,
и задрхтите од силног ужаса«,
говори ГОСПОД.
13 »Мој народ је починио два греха:
оставио је мене, извор живе воде,
и себи ископао чатрње, чатрње напукле,
које не држе воду.«
Последице Израеловог неверства
14 »Зар је Израел слуга, роб по рођењу?
Зашто, онда, постаде плен душманима?
15 Као лавови су рикали на њега
и пустошили му земљу.
Градови му спаљени и пусти.
16 Чак и они из Мемфиса[b] и Тахпанхеса
теме ти обријаше[c].
17 Зар ниси сам то на себе навукао
када си оставио ГОСПОДА, свога Бога,
док те водио путем?
18 Што би сад ишао у Египат,
да из Шихора[d] пијеш воде?
И што би ишао у Асирију,
да пијеш воде из Еуфрата[e]?
19 Твоја опакост ће те казнити,
твоје отпадништво те осудити.
Размисли, дакле, и схвати
колико је зло и чемерно за тебе
када оставиш ГОСПОДА, свога Бога,
и немаш страха од мене«,
говори Господ, ГОСПОД над војскама.
Израел одбија да се покори ГОСПОДУ
20 »Одавно си сломио свој јарам,
своје окове покидао и рекао:
‚Нећу да робујем!‘
А ипак, на свакој узвишици
и под сваким крошњатим дрветом
лéгао си као блудница.
21 Посадио сам те као племениту лозу
из најбољег семена.
Па како си ми се онда
у искварену и дивљу лозу изродио?
22 Макар се опрао цеђом
и много луга употребио,
мрља твоје кривице и даље је преда мном«,
говори Господ ГОСПОД.
23 »Како можеш да кажеш:
‚Нисам се укаљао.
Нисам трчао за Ваалима‘?
Види како си поступио у долини.
Размисли о томе што си учинио.
Ти си хитра камила
која тамо-амо трчкара,
24 дивља магарица навикла на пустињу,
која у својој похоти њуши ветар
– ко да је обузда у време терања?
Мужјак који је тражи неће се уморити,
лако ће је наћи у време парења.
25 Не трчи док ти ноге не обосе
и грло ти се не осуши.
Али ти рече: ‚Не вреди!
Ја волим туђе богове
и за њима ћу ићи.‘«
Израел заслужује казну
26 »Као што крадљивац бива осрамоћен
када га ухвате,
тако се народ Израелов осрамотио
– он, његови цареви и службеници,
његови свештеници и пророци.
27 Они дрвету говоре: ‚Ти си ми отац‘
и камену: ‚Ти си ме родио.‘
Мени окренуше леђа, а не лице.
Али, када су у невољи, говоре:
‚Дођи и спаси нас!‘
28 Где су ти тада богови које си себи направио?
Нека они дођу да те спасу невоље ако могу!
Јер, ти имаш богова, Јудо, колико и градова.
29 »Зашто против мене подижете оптужбе?
Сви сте се ви побунили против мене«,
говори ГОСПОД.
30 »Узалуд сам вам кажњавао децу
– никакву поуку не извукоше.
Ваш мач ваше пророке раскомада
као лав разјарени.
31 Ви из овог нараштаја, размислите о речи ГОСПОДЊОЈ.
Зар сам био пустиња Израелу
или земља дубоке таме?
Зашто мој народ говори:
‚Можемо слободно да лутамо наоколо.
Теби више нећемо доћи.‘?
32 Зар девојка заборавља свој накит
или невеста свој појас?
А мој народ мене је заборавио
током дана безбројних.
33 Како вешто трагаш за љубављу!
И најгора од жена може на твојим делима да се учи.
34 На одећи ти налазе крв недужних сиромаха,
иако их ти не ухвати да ти проваљују у кућу.
35 А ти упркос свему говориш:
‚Недужна сам; није он гневан на мене.‘
Али судићу ти, јер говориш:
‚Нисам згрешила.‘
36 Зашто си толико превртљива?
Разочараће те Египат,
као што те разочарала Асирија.
37 И оданде ћеш отићи погнуте главе[f],
јер је ГОСПОД одбацио оне у које се уздаш –
они ти неће помоћи.«
Израелово блудничење
3 »Ако се човек разведе од жене,
и она оде и уда се за другога,
зар ће јој се он вратити?
Зар земља не би била сасвим укаљана?
А ти си живела као блудница
с многим љубавницима,
и сад би мени да се вратиш!«
говори ГОСПОД.
2 »Погледај голе висове
и види има ли места где те нису обљубили.
Крај пута си седела чекајући љубавнике,
као Арапин који у пустињи сачекује жртве.
Својим блудничењем и опакошћу
укаљала си земљу.
3 Зато су кише задржане
и пролећни пљускови не падоше.
А ти још изгледаш као блудница
и одбијаш да се зацрвениш од стида.
4 Сада ме зовеш: ‚Оче мој,
пријатељу из моје младости!
5 Зар ћеш се увек гневити?
Зар ће твоја срџба трајати довека?‘
Ето, тако говориш,
а и даље чиниш свако зло које можеш.«
Израел и Јуда морају да се покају
6 ГОСПОД ми рече у време владавине цара Јосије: »Да ли си видео шта је отпадница Израел урадила? Пењала се на сваку узвишицу и ишла под свако крошњато дрво и тамо блудничила. 7 Мислио сам да ће ми се вратити после свега што је учинила, али није. А видела је то и њена неверна сестра Јуда. 8 Дадох отпадници Израел потврду о разводу и отпустих је због њеног прељубништва. Али њену неверну сестру Јуду не обузе страх, него и она оде и одаде се блудничењу. 9 Пошто је свој блуд олако схватала, каљала је земљу и чинила прељубу с каменом и дрветом. 10 Упркос свему, њена неверна сестра Јуда није ми се вратила свим својим срцем, него само притворно«, говори ГОСПОД.
11 ГОСПОД ми рече: »Отпадница Израел праведнија је од невернице Јуде. 12 Иди и објави ове речи на северу:
»‚Врати се, отпаднице Израел‘,
говори ГОСПОД.
‚Нећу се више мргодити на тебе,
јер сам милостив‘,
говори ГОСПОД.
‚Нећу се довека гневити.
13 Само признај своју кривицу:
побунила си се против ГОСПОДА, свога Бога;
своје дражи си протраћила на туђе богове
под сваким крошњатим дрветом,
и ниси ме слушала‘,
говори ГОСПОД.
14 »Вратите се, народе отпаднички,« говори ГОСПОД, »јер ја сам ваш муж. Ја ћу вас узети – једно из града и двоје из братства – и довести вас на Сион. 15 Тада ћу вам дати пастире који су по мојој вољи, који ће вас водити знањем и умношћу. 16 Тих дана, када се ваш број силно увећа у земљи«, говори ГОСПОД, »више се неће говорити: ‚Ковчег ГОСПОДЊЕГ савеза.‘ Он им више никад неће падати на памет, нити ће га се сећати. Неће им недостајати, нити ће бити направљен други. 17 У то време ће Јерусалим звати ‚Престо ГОСПОДЊИ‘ и сви народи ће се окупити у њему због Имена ГОСПОДЊЕГ. Неће више ићи за својим тврдокорним и злим срцем. 18 Тих дана народ Јуде придружиће се народу Израела и заједно ће доћи из северне земље у земљу коју сам дао у наследство вашим праоцима.
19 »Сâм ја рекох:
‚Хтео сам с вама да поступам као са синовима
и дам вам пожељну земљу,
најлепше наследство међу свим народима.‘
Мислио сам зваћете ме ‚Оче‘
и нећете се окренути од мене.
20 Али, као жена која је неверна мужу,
тако сте и ви били неверни мени,
народе Израелов«,
говори ГОСПОД.
21 Вапај се чује по голетним висовима,
плач и запомагање народа Израеловог,
јер се изопачише
и заборавише ГОСПОДА, свога Бога.
22 »Вратите се, народе неверни!
Ја ћу вас излечити од отпадништва.«
»Ево, долазимо к теби,
јер ти си ГОСПОД, наш Бог.
23 Уистину је заблуда
сва та граја по брдима и горама.
Уистину је у ГОСПОДУ, нашем Богу,
спасење Израелово.
24 Од наше младости срамотни богови
прождиру плодове труда наших праотаца
– њихову ситну и крупну стоку,
њихове синове и кћери.
25 Лезимо у своју срамоту,
нека нас наш стид прекрије.
Згрешисмо против ГОСПОДА, свога Бога,
и ми и наши праоци.
Од своје младости до дана данашњег
не слушамо ГОСПОДА, свога Бога.«
4 »Ако хоћеш да се вратиш, Израеле«,
говори ГОСПОД,
»врати ми се.
Ако уклониш своје одвратне идоле
и више не одлуташ,
2 и ако се истинито
и поштено[g] закунеш:
‚Тако ми ГОСПОДА живога‘,
благословићу народе
и они ће ме хвалити.«
3 Овако ГОСПОД каже Јудејима и Јерусалиму:
»Преорите своју неизорану земљу
и не сејте међу трњем.
4 Обрежите се ГОСПОДУ,
уклоните кожицу са свога срца,
Јудеји и Јерусалимљани,
иначе ће моја срџба планути као огањ
и горети, а никога да је угаси,
због ваших злих дела.«
Несрећа долази на Јуду са севера
5 »Објавите у Јуди и разгласите у Јерусалиму:
‚Дуните у овнујски рог по целој земљи!‘
Вичите из свега гласа и говорите:
‚На окуп! Бежимо у утврђене градове!‘
6 Знак поставите према Сиону,
у заклон бежите без оклевања,
јер несрећу доносим са севера,
уништење велико.
7 Лав је изашао из свога брлога,
кренуо је уништитељ народâ.
Своје место је оставио да ти опустоши земљу.
Градови ће ти лежати у рушевинама,
без иједног житеља.
8 Зато се обуците у кострет,
наричите и кукајте:
‚Жестоки гнев ГОСПОДЊИ
није се окренуо од нас!‘
9 »Тога дана«, говори ГОСПОД,
»клонуће духом цар и поглавари,
ужаснути се свештеници
и згрозити пророци.«
10 Тада ја рекох: »Ах, Господе ГОСПОД, како си тешко преварио овај народ и Јерусалим кад си рекао: ‚Имаћете мир‘, а сад им је мач под грлом.«
11 У то време ће овом народу и Јерусалиму бити речено:
»Ужарен ветар
са голетних висова пустињских
дува на мој народ,
али не да га развеје или прочисти.
12 Жесток ветар долази ми оданде.
Сада изричем пресуду против њих.«
13 Ево надире као облаци,
његова кола стижу као вихор,
коњи му од орлова бржи.
Тешко нама! Пропадосмо!
14 Опери своје срце од зла, Јерусалиме,
и спаси се.
Докле ћеш гајити опаке мисли?
15 Глас најављује из Дана,
из Ефремових брда обзнањује несрећу.
16 »Овако кажи народима,
обзнани Јерусалиму:
‚Из далеке земље стиже војска да те опседне,
бојни поклич испушта против Јудиних градова.
17 Попут чуварâ поља окружују Јерусалим,
јер се против мене побунио‘«,
говори ГОСПОД.
18 »‚Својим поступцима и делима
ово си навукао на себе,
ово ти је казна.
О, како је горка!
О, како пробада срце!‘«
Јеремијина жалост због судбине народа
19 Каква тескоба! Каква тескоба!
Превијам се од бола.
Срце ме боли, срце у мени силно лупа,
не могу да ућутим.
Јер, чуо сам звук рога,
бојне покличе.
20 О несрећи за несрећом јављају,
сва земља је опустошена.
Шатори ми опустошени у магновењу,
моје сенице у трен ока.
21 Докле ћу гледати ратне барјаке
и слушати звук рога?
22 »Мој народ је безуман,
не познају ме.
Они су неразумна деца,
ништа не схватају.
Вешти су само да чине зло,
а да чине добро не умеју.«
Виђење о уништењу
23 Погледах земљу – безоблична и празна;
и небеса – њихова светлост нестала.
24 Погледах планине – тресу се;
сва брда – уздрмала се.
25 Погледах, а људи нигде,
све птице одлетеле.
26 Погледах, а плодна земља постала пустиња,
сви јој градови леже у рушевинама
због ГОСПОДА и његовог жестоког гнева.
27 Јер, овако каже ГОСПОД:
»Сва земља биће опустошена,
иако је нећу докраја уништити.
28 Зато ће земља туговати и небеса потамнети,
јер ја рекох, и нећу се предомислити,
одлучих, и нећу одустати.«
29 На звук коњаникâ и стрелаца
цео град нададе у бекство.
Једни се завлаче у шикаре,
други се пентрају уз литице.
Сви градови напуштени,
нико више у њима не живи.
30 Шта то радиш, Опустошена?
Зашто се облачиш у скерлет
и златан накит стављаш на себе?
Зашто очи сенчиш бојом?
Узалуд се улепшаваш,
твоји љубавници те презиру:
хоће да ти узму живот.
31 Јер, чујем јаук као у жене у трудовима,
стењање као у оне која рађа прво дете,
јаук Кћери сионске док се за дах бори
и пружа руке, говорећи:
»Тешко мени!
Занемоћах пред убицама.«
Јерусалимов грех
5 »Прођите улицама Јерусалима;
добро погледајте и сами се уверите.
Тражите по његовим трговима,
па ако нађете иједнога ко чини што је право
и тражи истину,
опростићу овом граду.
2 Иако говоре: ‚Тако ми ГОСПОДА живога‘,
ипак се лажно заклињу.«
3 ГОСПОДЕ, зар твоје очи не траже истину?
Удараш их, али њих не боли,
сатиреш их, али они одбијају поуку.
Постали су тврђи од литице
и одбијају да се покају.
4 Мислио сам: »То су само сиромаси.
Безумни су, јер не познају пут ГОСПОДЊИ,
ни правду коју њихов Бог тражи.
5 Зато ћу отићи великашима
и с њима разговарати.
Они познају пут ГОСПОДЊИ
и правду коју њихов Бог тражи.«
Али и они сложно сломише јарам
и покидаше окове.
6 Зато ће их шумски лав нападати,
пустињски вук черечити,
леопард на њих вребати
крај њихових градова.
И ко год изађе, биће раскомадан,
јер је њихова побуна велика
и све веће је њихово отпадништво.
7 »Зашто да ти опростим?
Твоја деца су ме оставила
и заклињу се боговима који то нису.
Досита сам их нахранио,
а они учинише прељубу
и нагрнуше у куће блудница.
8 Они су пастуви угојени, похотни,
сваки за туђом женом њишти.
9 Зар да то не казним?«
говори ГОСПОД.
»Зар да се не осветим таквом народу?
10 »Прођите јерусалимским виноградима
и уништите их, али не докраја.
Све розге покидајте, јер нису ГОСПОДЊЕ.
11 Народ Израела и народ Јуде
докраја су ми неверни«,
говори ГОСПОД.
ГОСПОД одбацује Израел
12 Лагали су о ГОСПОДУ, говорећи:
»Неће он ништа учинити.
Никакво зло нас неће снаћи.
Нећемо искусити ни мач, ни глад.
13 Пророци су само ветар
и Божије речи нема у њима.
Нека њима буде учињено то што говоре.«
14 Стога ми овако каже ГОСПОД, Бог над војскама:
»Зато што су тако говорили,
учинићу огњем речи у твојим устима,
а овај народ дрветом које ће огањ прогутати.
15 Ево, довешћу на тебе народ издалека,
народе Израелов«,
говори ГОСПОД,
»народ дуговечан и древан,
народ чији језик не знаш
и чији говор не разумеш.
16 Тоболци су им као отворен гроб;
сви су они ратници.
17 Прождреће ти жетву и хлеб,
прождреће ти синове и кћери,
прождреће ти ситну и крупну стоку,
прождреће ти лозу и стабла смоквина.
Мачем ће ти разорити утврђене градове,
у које се уздаш.
18 »Али ни тих дана«, говори ГОСПОД, »нећу те докраја затрти. 19 А када народ буде питао: ‚Зашто нам је ГОСПОД, наш Бог, све ово учинио?‘ рећи ћеш им: ‚Зато што сте ме оставили и у својој земљи служили туђим боговима, сада ћете служити туђинцима у земљи која није ваша.‘«
Бог опомиње свој народ
20 »Обзнани ово народу Јаковљевом
и објави у Јуди:
21 ‚Чуј ово, народе безумни и без памети,
који очи имаш а не видиш,
који уши имаш а не чујеш.
22 Зар ме се не бојите?‘«
говори ГОСПОД,
»‚Зар преда мном не дрхтите?
Ја сам учинио да песак буде међа мору,
вечна препрека коју не може да пређе.
Таласи се ваљају, али даље не могу,
хуче, али неће прећи.
23 Али овај народ је тврдоглав и бунтован;
скренуше они и одоше,
24 и не говоре себи:
»Бојмо се ГОСПОДА, свога Бога,
који нам у право време даје кишу јесењу и пролећну
и стара се за седмице одређене за жетву.«
25 Одвратише то од вас ваша злодела,
ваши вас греси лишише добра.‘
26 »Опаки се налазе међу мојим народом.
У заседи леже као хватачи птица,
замке постављају и хватају људе.
27 Као што је кавез пун птица,
тако су њихове куће пуне преваре.
Моћни и богати постадоше,
28 ухрањени и дебели.
Нема граница њиховим злоделима.
Сирочетову парницу не воде да је добију,
не залажу се за права сиромаха.
29 Зар да их не казним за то?«
говори ГОСПОД.
»Зар да се не осветим народу какав је овај?
30 Нешто ужасно и грозно
догодило се у земљи:
31 Пророци пророкују лажи,
свештеници владају на своју руку,
а мом народу је то мило.
Али шта ћете да радите на крају?«
Непријатељ ће опколити Јерусалим
6 »Бежи на сигурно, народе Венијаминов!
Бежи из Јерусалима!
Дуните у овнујски рог у Текои!
Знак поставите над Бет-Хахеремом!
Јер, несрећа се помаља са севера,
пропаст велика.
2 Кћи сионска је као нежна ливада:
3 доћи ће на њу пастири са својим стадима,
шаторе разапети око ње,
сваки напасати стадо на свом делу.
4 Спремите се за бој против ње!
Устајте, хајде да нападнемо у подне!
Али, авај, дан се гаси,
а вечерње сенке све су дуже.
5 Зато устајте, хајде да нападнемо ноћу
и разоримо њене тврђаве!«
6 Овако каже ГОСПОД над војскама:
»Посеците дрвеће
и дигните опсадни насип око Јерусалима.
Овај град мора да буде кажњен,
пун је тлачења.
7 Као што извор излива своју воду,
тако он излива своју опакост.
Насиље и пропаст њиме се разлежу;
болест и ране стално су ми пред очима.
8 Послушај опомену, Јерусалиме,
да се не окренем од тебе
и од тебе не направим пустош,
земљу ненастањену.«
Бунтовничко владање Израела
9 Овако каже ГОСПОД над војскама:
»Попабирчи Остатак Израелов,
помно као винову лозу.
Још једном пређи руком по розгама,
као берач грожђа.«
10 Коме да говорим? Кога да опоменем?
Ко ће ме саслушати?
Уши су им затворене[h], па не чују.
Вређа их реч ГОСПОДЊА, не мили им се.
11 А ја сам пун срџбе ГОСПОДЊЕ
и не могу да је суспрегнем.
»Излиј је на децу на улици
и на младиће који се окупише.
И муж и жена биће ухваћени,
и старац, онај који је много година поживео.
12 Куће ће им бити дате другима,
заједно с њиховим пољима и женама
кад испружим руку против становника земље«,
говори ГОСПОД.
13 »Од најмањег до највећег,
сви се лакоме на непоштен добитак.
И пророк и свештеник,
сви се преваром баве.
14 Рану мога народа лече површно.
Говоре: ‚Мир, мир‘, кад мира нема.
15 Стиде ли се због свог огавног владања?
Не, они стида немају нимало,
нити више умеју да се зацрвене.
Стога ће пасти међу пале,
срушити се кад их будем казнио«,
каже ГОСПОД.
16 Овако каже ГОСПОД:
»Станите на раскршћа и погледајте.
Распитајте се за древне стазе
и где је најбољи пут,
па њиме пођите,
и наћи ћете спокоја својој души.
Али ви рекосте: ‚Нећемо да идемо њиме.‘
17 Поставих вам осматраче и рекох:
‚Пазите на звук рога‘,
али ви рекосте: ‚Нећемо да пазимо.‘
18 »Стога чујте, народи;
окупите се да видите шта ће им се десити.
19 Чуј, земљо: Ево, на овај народ
сваљујем несрећу,
плод њихових сплетки,
јер моје речи нису послушали,
мој Закон су одбацили.
20 Шта ће ми тамјан из Сабе
или иђирот из далеке земље?
Не прихватам ваше паљенице,
нису ми миле ваше клане жртве.«
21 Стога овако каже ГОСПОД:
»Ево, ставићу препреке пред овај народ:
о њих ће се спотаћи и очеви и деца,
погинуће суседи и пријатељи.«
Непријатељ долази са севера
22 Овако каже ГОСПОД:
»Ево долази војска из северне земље,
велик народ с крајева земље се диже.
23 Луком и копљем наоружани,
окрутни су и немају милости.
Чују се као море када хучи
док на својим коњима јашу.
У бојном поретку стижу
да те нападну, Кћери сионска.«
24 Када смо чули вест о њима,
руке нам клонуше.
Тескоба нас обузе,
бол као у жене у трудовима.
25 Не излазите у поља,
не идите путевима,
јер непријатељ има мач
и ужас је свуда уоколо.
26 Обуците се у кострет, мој народе,
и у пепео се уваљајте.
Наричите као за сином јединцем,
горко кукајући,
јер ће уништитељ изненада навалити на нас.
27 »Учинио сам те кушачем метала, Јеремијо,
међу мојим народом,
да сазнаш и испиташ какви су.
28 Сви су они окорели бунтовници,
тврди као бронза и гвожђе.
Наоколо клевећу и сви су покварени.
29 Мех силно дува
да ватра олово сажеже.
Али залуд пречишћавање,
јер опаки нису одстрањени.
30 ‚Одбачено сребро‘ их зову,
јер их је ГОСПОД одбацио.«
Јеремија проповеда у Храму
7 Реч дође Јеремији од ГОСПОДА: 2 »Стани на капију Дома ГОСПОДЊЕГ и тамо објави ову реч: ‚Чујте реч ГОСПОДЊУ, сви ви Јудеји који улазите на ове капије да се поклоните ГОСПОДУ. 3 Овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов: Промените свој начин живота и своја дела, и ја ћу вам дати да и даље живите на овом месту. 4 Не уздајте се у преварне речи и не говорите: »Ово је Храм ГОСПОДЊИ! Ово је Храм ГОСПОДЊИ! Ово је Храм ГОСПОДЊИ!« 5 Ако уистину промените свој начин живота и своја дела и ако један другом будете чинили оно што је право, 6 ако не будете угњетавали дошљака, сироче или удовицу и проливали недужну крв на овом месту и ако не будете ишли за другим боговима на своју несрећу, 7 даћу вам да и даље живите на овом месту, у земљи коју сам довека дао вашим праоцима.
8 »‚Али ви се уздате у преварне речи, од којих нема користи. 9 Зар ћете красти, убијати, чинити прељубу, лажно се заклињати, палити кâд Ваалу и ићи за другим боговима за које раније нисте ни знали, 10 а онда доћи и стати пред мене у овом Дому, који носи моје Име, и мислити да можете некажњено да чините све те гнусобе? 11 Зар је овај Дом, који носи моје Име, за вас постао разбојничка јазбина? Али ја помно гледам‘«, говори ГОСПОД.
12 »‚Идите сада на оно место у Шилу где сам прво начинио боравиште за своје Име и погледајте шта сам урадио с њим због опакости мога народа Израела. 13 Док сте ви све то чинили‘«, говори ГОСПОД, »‚говорио сам вам наново и наново, али нисте слушали; звао сам вас, али нисте се одазивали. 14 Стога, оно што сам урадио са Шилом, сада ћу урадити са Домом који носи моје Име, Храмом у који се уздате, местом које сам дао вама и вашим праоцима. 15 Одбацићу вас од свога лица као што сам одбацио сву вашу сабраћу, Ефремово потомство.‘«
Непокорност народа
16 »Зато немој да се молиш за овај народ и не упућуј ми молбе и молитве за њих – не моли ме, јер те нећу услишити. 17 Зар не видиш шта раде по градовима Јуде и по улицама Јерусалима? 18 Деца скупљају дрва, очеви пале ватру, а жене месе тесто и пеку лепиње за Царицу неба. Изливају леванице другим боговима да ме разгневе. 19 Али они не разгневљују мене«, говори ГОСПОД, »него себи наносе штету на своју срамоту. 20 Стога овако каже Господ ГОСПОД: Мој гнев и срџба излиће се на ово место, на људе и стоку, на пољско дрвеће и плодове земље, и гореће и неће се угасити.
21 »Овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов: ‚Само ви додајте своје паљенице другим кланим жртвама и сами поједите месо! 22 Јер, кад сам ваше праоце извео из Египта и говорио им, нисам им дао заповести за паљенице и клане жртве, 23 него сам им дао ову заповест: »Слушајте ме, и ја ћу бити ваш Бог, а ви ћете бити мој народ. Живите онако како вам заповедам, да би вам било добро.« 24 Али они нису ни слушали ни обраћали пажњу, него су пошли за саветом свог тврдокорног и злог срца и отишли назад, а не напред. 25 Од оног дана кад су ваши праоци изашли из Египта до дана данашњег слао сам вам своје слуге пророке из дана у дан, непрестано. 26 Али они ме нису слушали ни обраћали пажњу. Били су тврдоглави и учинили више зла него њихови праоци.‘
27 »Када им све ово кажеш, неће те послушати. Када их позовеш, неће ти се одазвати. 28 Зато им кажи: ‚Ово је народ који није послушао ГОСПОДА, свога Бога, ни прихватио његове опомене. Истина нестаде, ишчезну из њихових уста.‘«
Грешна дела у долини Хином
29 »‚Одсеците косу и баците је,
запевајте тужбалицу на голетним висовима.
Јер, ГОСПОД је одбацио и оставио овај нараштај,
на који се разгневио.
30 »‚Народ Јуде је учинио оно што је зло у мојим очима‘, говори ГОСПОД. ‚Поставили су своје одвратне идоле у Дому који носи моје Име и укаљали га. 31 Подигли су узвишице у Тофету, у долини Бен Хином, да своје синове и кћери спаљују у ватри – што им ја нисам заповедио, нити ми је пало на памет. 32 Стога пазите: долазе дани‘, говори ГОСПОД, ‚када се више неће звати Тофет, ни долина Бен Хином, већ Долина покоља, јер ће у Тофету сахрањивати мртве док више не буде места. 33 Тада ће лешеви овога народа постати храна птицама и зверима, а никога неће бити да их плаши и растерује. 34 Уклонићу из градова Јуде и са улица Јерусалима звуке весеља и радости и гласове младожење и младе, јер ће земља остати пуста.
8 »‚У то време‘, говори ГОСПОД, ‚повадиће из гробова кости царева и поглавара Јуде, кости свештеникâ и пророкâ и кости јерусалимског народа, 2 па ће их оставити изложене сунцу, месецу и свим звездама, које су волели и служили им, за којима су ишли, питали их за савет и клањали им се. Нико их неће покупити ни сахранити, него ће бити као ђубриво на ораници. 3 Куд год да отерам преостале од овог злог народа, који су преостали на местима на која сам их отерао, свима њима ће смрт бити милија него живот‘, говори ГОСПОД над војскама.«
Грех и казна
4 »Кажи им: ‚Овако каже ГОСПОД:
Кад неко падне, зар не устаје?
Кад залута, зар се не враћа?
5 Зашто, онда, овај јерусалимски народ
непрестано лута?
Уз превару приањају,
неће да се врате.
6 Помно сам слушао,
али они не говоре што је право.
Нико се не каје за своју опакост
и не каже: »Шта то учиних?«
Свако се држи свога правца,
као коњ који хита у битку.
7 Чак и рода на небу
зна право време свога повратка,
и грлица, ластавица и дрозд
пазе на време своје селидбе,
а мој народ не зна шта ГОСПОД тражи.
8 »‚Како можете да говорите: »Мудри смо,
јер имамо Закон ГОСПОДЊИ«,
кад га је лажљива писаљка писарева
претворила у лаж?
9 Мудри ће бити осрамоћени;
спопашће их ужас
и ухватиће се у замку.
Пошто су одбацили реч ГОСПОДЊУ,
какву то мудрост имају?
10 Стога ћу њихове жене дати другима
и њихова поља новим власницима.
Од највећег до најмањег,
сви се лакоме на непоштен добитак.
И свештеник и пророк,
сви се преваром баве.
11 Рану мога народа лече површно.
Говоре: »Мир, мир«, кад мира нема.
12 Стиде ли се због свог огавног владања?
Не, они стида немају нимало,
нити више умеју да се зацрвене.
Стога ће пасти међу пале,
срушити се кад их будем казнио‘«,
каже ГОСПОД.
13 »Одузећу им бербу«, говори ГОСПОД.
»Неће бити грожђа на виновој лози,
ни смокава на смоквином дрвету –
чак ће им и лишће свенути.
Што сам им дао, одузеће им се.«
14 Зашто седимо овде? На окуп!
Бежимо у утврђене градове
и тамо пропаднимо!
Јер, ГОСПОД, наш Бог,
на пропаст нас осуди
и даде нам да пијемо отровне воде,
јер смо против њега згрешили.
15 Миру смо се надали,
али никакво добро не стиже,
времену исцељења,
али би само ужас.
16 Фрктање коња непријатељевих
чује се из Дана;
од њиштања његових пастува
сва земља се тресе.
Дошли су да прождру земљу
и све што је у њој,
град и све његове житеље.
17 »Ево, послаћу отровнице међу вас,
гује које се не могу зачарати,
и оне ће вас уједати«,
говори ГОСПОД.
18 О, Тешитељу мој у тузи,
срце је у мени изнемогло.
19 Чуј вапај мога народа
из далеке земље:
»Зар ГОСПОД није на Сиону?
Зар његов Цар није више тамо?«
»Зашто су ме изазвали на гнев
својим ликовима,
идолима туђим, ништавним?«
20 »Жетва прође,
лето се заврши,
а ми нисмо спасени.«
21 Сатрвен сам,
јер је и мој народ сатрвен;
у жалости сам, а ужас ме спопада.
22 Зар нема мелема у Гиладу?
Зар тамо нема лекара?
Зашто онда нема исцељења
за рану мога народа?
9 Е да ми је глава извор воде,
а моје очи врело суза,
и дан и ноћ бих плакао
над погинулима мога народа.
2 Е да у пустињи имам коначиште,
оставио бих свој народ
и отишао далеко од њих,
јер сви су прељубници,
неверна руља.
3 »Свој језик натежу као лук;
лажју, а не истином, побеђују у земљи.
Из греха у грех срљају,
а мене не познају«,
говори ГОСПОД.
4 »Чувај се пријатеља,
не веруј брату,
јер сваки брат је варалица као Јаков[i]
и сваки пријатељ клеветник.
5 Пријатељ пријатеља вара,
ниједан не говори истину.
Свој језик научише да лаже,
грехом се исцрпљују.
6 Усред преваре живиш.
У својој превари неће да ме упознају«,
говори ГОСПОД.
7 Стога овако каже ГОСПОД над војскама:
»Ево, пречистићу их и проверити.
Јер, шта друго могу
због греха мога народа?
8 Језик им је стрела смртоносна,
превару изговара.
Устима љубазно говоре ближњему,
а у срцу му спремају замку.
9 Зар да их због тога не казним?«
говори ГОСПОД.
»Зар да се не осветим народу
какав је овај?«
10 Заплакаћу и закукати над горама
и тужбалицу запевати над пашњацима пустињским.
Опустеше, нико њима не пролази,
не чује се мукање говедâ.
Од птица до стоке,
све побеже, све нестаде.
11 »Од Јерусалима ћу учинити
гомилу рушевина,
јазбину шакалима,
а од Јудиних градова
пустош ненастањену.«
12 Ко је мудар да ово разуме? Кога је ГОСПОД поучио, па то може да објасни? Зашто је земља разрушена и опустела као пустиња којом нико не пролази?
13 ГОСПОД рече: »То је зато што су одбацили мој Закон, који сам им дао. Нису слушали мој глас ни ишли за њим, 14 него су ишли за својим тврдокорним срцем и за Ваалима, као што су их научили њихови праоци.«
15 Стога овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов: »Ево, учинићу да овај народ једе пелен и пије отровану воду. 16 Распршићу их међу народе које ни они ни њихови праоци нису познавали и гонити их мачем док их не затрем.«
17 Овако каже ГОСПОД над војскама:
»Добро пазите! Позовите нарикаче да дођу,
по највештије од њих пошаљите да дођу.
18 Нека похитају и наричу над нама,
да нам сузе навру на очи
и вода потече из наших капака.
19 Са Сиона се чује звук кукњаве:
‚Како пропадосмо!
Колико се осрамотисмо!
Своју земљу морамо да напустимо,
јер су нам куће порушене.‘«
20 Жене, чујте сада реч ГОСПОДЊУ,
отворите уши за речи његових уста.
Научите своје кћери да наричу,
једна другу да пева тужбалицу.
21 Смрт се успентрала кроз прозор
и ушла у наша утврђења,
децу покосила на улицама,
младиће на трговима.
22 Реците: »Овако каже ГОСПОД:
»‚Мртва тела ће падати
као ђубриво по њиви,
као снопље иза жетеоца,
а никога да их сакупи.‘«
23 Овако каже ГОСПОД:
»Ко је мудар,
нека се не хвали својом мудрошћу,
ни јаки својом снагом,
ни богати својим богатством.
24 Него, онај ко се хвали,
нека се хвали тиме
да разуме и зна мене –
да сам ја ГОСПОД, који показује љубав,
правду и праведност на земљи,
јер оне су ми миле«,
говори ГОСПОД.
25 »Долазе дани«, говори ГОСПОД, »када ћу казнити све који су обрезани само на телу: 26 Египат, Јуду, Едом, Амонце и Моав и све који живе у пустињи и косу секу накратко. Јер, сви су ти народи необрезани. А и сав народ Израелов необрезаног је срца.«
Бог и идоли
10 Чујте реч коју вам говори ГОСПОД, народе Израелов. 2 Овако каже ГОСПОД:
»Не учите се обичајима других народа
и нека вас не плаше знамења на небу,
иако плаше народе.
3 Јер, ништавни су обичаји народâ.
Они у шуми посеку дрво,
па га дрводеља обликује длетом.
4 Украсе га сребром и златом,
па га причврсте чекићем и клиновима,
да се не преврне.
5 Као ни страшило на њиви лубеница,
тако ни они не говоре.
Морају да се носе,
јер не умеју да ходају.
Не бојте их се,
јер они не могу да учине
ни зло ни добро.«
6 Нико није као ти, ГОСПОДЕ.
Ти си велик и твоје Име је велико и силно.
7 Ко да те се не боји, Царе народâ?
То теби припада.
Међу свим мудрима народâ
и у свим њиховим царствима
нема ниједнога као што си ти.
8 Сви су они луди и безумни,
од ништавног дрвета поучени.
9 Ковано сребро довози се из Таршиша
и злато из Уфаза[j].
Оно што су дрводеља и златар начинили
облачи се у плаво и пурпурно –
све дело вештог занатлије.
10 Али ГОСПОД је Бог истински,
он је живи Бог, Цар вечити.
Када се он разгневи,
земља се тресе,
народи не могу његову срџбу да поднесу.
11 »Овако им кажи: ‚Ови богови, који нису начинили небо и земљу, нестаће са земље и испод неба.‘«
Хвалоспев ГОСПОДУ
12 ГОСПОД је својом силом начинио земљу,
својом мудрошћу успоставио свет
и својом умношћу разапео небо.
13 Кад он загрми, воде на небу захуче.
Он чини да се облаци дигну с крајева земље,
муње шаље с кишом
и ветар изводи из својих спремишта.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International