Bible in 90 Days

²³ Реч ГОСПОДЊА дође Јеремији: ²⁴ »Јеси ли приметио да овај народ говори: ‚ГОСПОД је одбацио две породице које је изабрао‘? Тако с презиром гледају на мој народ као да више није народ. ²⁵ Овако каже ГОСПОД: Да нисам склопио савез са даном и ноћи и одредио законе небу и земљи, ²⁶ могао бих да одбацим потомке Јакова и мога слуге Давида и да не изаберем ниједнога од његових синова да влада над потомцима Авраама, Исаака и Јакова. Али ја ћу обновити њихово благостање и смиловати им се.«

Опомена Цидкији

34 Док су Навуходоносор, цар Вавилона, и сва његова војска и сва царства и народи царства којима је владао нападали Јерусалим и градове око њега, реч ГОСПОДЊА дође Јеремији: ² »Овако каже ГОСПОД, Бог Израелов: Иди Цидкији, цару Јуде, и реци му: ‚Овако каже ГОСПОД: Ево, предаћу овај град у руке вавилонског цара, и он ће га спалити. ³ Ти нећеш измаћи његовој руци, него ћеш бити ухваћен и предат у његове руке. Својим очима ћеш гледати вавилонског цара, а он ће с тобом говорити лицем у лице. И отићи ћеш у Вавилон.

⁴ »‚Али чуј реч ГОСПОДЊУ, Цидкија, царе Јуде. Овако ГОСПОД каже за тебе: Нећеш погинути од мача – ⁵ умрећеш у миру. Као што су палили погребну ватру у част твојих предака, царева који су били пре тебе, тако ће је запалити и за тебе и нарицати: »Авај, господару!« Сâм ја ти то обећавам, говори ГОСПОД.‘«

⁶ Тада пророк Јеремија све ово рече јудејском цару Цидкији у Јерусалиму ⁷ док је војска вавилонског цара нападала Јерусалим и градове Јуде који су се још држали – Лахиш и Азеку, једине преостале утврђене градове у Јуди.

Слобода за робове

⁸ Ова реч је дошла Јеремији од ГОСПОДА након што је цар Цидкија склопио савез са свим народом у Јерусалиму да прогласи слободу за робове, ⁹ да свако дâ слободу својим робовима и робињама Јеврејима, да нико не држи сународника Јудејина у ропству. ¹⁰ Тако се сви службеници и народ који су прихватили овај савез сложише да дају слободу својим робовима и робињама, да их више не држе у ропству. Они се, дакле, сложише и ослободише их. ¹¹ Али после се предомислише, па узеше оне робове које су ослободили и опет их учинише робовима.

¹² Реч ГОСПОДЊА дође Јеремији: ¹³ »Овако каже ГОСПОД, Бог Израелов: Склопио сам савез са твојим праоцима када сам их извео из Египта, куће ропства. Рекао сам: ¹⁴ ‚Сваке седме године нека сваки од вас ослободи сваког сународника Јеврејина који вам се продао. Након што ти је служио шест година, пусти га на слободу.‘^[a] Али ваши праоци ме нису послушали ни обратили пажњу на мене. ¹⁵ Ви сте се недавно покајали и учинили оно што је исправно у мојим очима: Сваки од вас је прогласио слободу за свога сународника. Чак сте склопили и савез преда мном, у Дому који носи моје Име. ¹⁶ А сада сте се предомислили и оскврнавили моје Име – сваки од вас је поново узео робове и робиње које сте пустили да слободно иду куд год желе. Присилили сте их да вам поново буду робови.

¹⁷ »Стога овако каже ГОСПОД: Нисте ме послушали. Нисте прогласили слободу за своје сународнике. Зато ја сада проглашавам слободу за вас, говори ГОСПОД, слободу да погинете од мача, помора и глади. Учинићу да будете одвратни свим царствима на земљи. ¹⁸ С оним људима који су прекршили мој савез и нису испунили услове савеза који су склопили преда мном поступићу као са телетом које су пресекли надвоје, па прошли између полутки. ¹⁹ Службенике Јуде и Јерусалима, евнухе, свештенике и сав народ земље који су прошли између полутки телета ²⁰ предаћу у руке њихових непријатеља, који хоће да им одузму живот. Њихови лешеви постаће храна птицама и зверима. ²¹ Предаћу Цидкију, цара Јуде, и његове службенике у руке њихових непријатеља, који хоће да им одузму живот, војсци цара Вавилона, која се повукла од вас. ²² Ево, издаћу заповест«, говори ГОСПОД, »и вратити их у овај град. Они ће га напасти, освојити и спалити. Од јудејских градова начинићу ненастањену пустош.«

Рехавовци

35 Реч која је дошла Јеремији од ГОСПОДА за време владавине јудејског цара Јехојакима сина Јосијиног: ² »Иди породици Рехавоваца и позови их да дођу у једну од побочних одаја Дома ГОСПОДЊЕГ, па им дај да пију вина.«

³ И ја узех Јаазанију сина Јеремије сина Хавацинјиног и његову браћу и све синове – целу породицу Рехавоваца – ⁴ па их уведох у Дом ГОСПОДЊИ, у одају синова Божијег човека Ханана сина Јигдалјиног, која је одмах уз одају за службенике, а изнад одаје чувара капија Маасеје сина Шалумовог.

⁵ Онда пред Рехавовце ставих посуде пуне вина и неколико чаша, па им рекох: »Пијте вина.«

⁶ Али они одговорише: »Нећемо да пијемо вино, јер нам је наш праотац Јонадав син Рехавов овако заповедио: ‚Ни ви ни ваши потомци не смете никад да пијете вино. ⁷ А не смете ни да зидате куће, сејете семе и садите винограде, нити смете да их имате, него треба увек да живите у шаторима. Тада ћете дуго живети у земљи у којој боравите као дошљаци.‘ ⁸ Послушали смо све што нам је заповедио наш праотац Јонадав син Рехавов. Ни ми, ни наше жене, ни наши синови и кћери нисмо никада пили вино, ⁹ ни зидали куће да у њима живимо, ни имали винограде, њиве и усеве, ¹⁰ него живимо у шаторима и у потпуности се покоравамо свему што нам је заповедио наш праотац Јонадав. ¹¹ Али, када је вавилонски цар Навуходоносор кренуо на ову земљу, рекли смо: ‚Хајде да одемо у Јерусалим, да умакнемо вавилонским и арамејским војскама.‘ Тако смо остали у Јерусалиму.«

¹² Реч ГОСПОДЊА дође Јеремији: ¹³ »Овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов: Иди и реци Јудејима и житељима Јерусалима: ‚Зар нећете да примите поуку и послушате моје речи?‘ говори ГОСПОД. ¹⁴ ‚Јонадав син Рехавов заповедио је својим синовима да не пију вино, и та заповест се извршава. До дана данашњег они не пију вино, јер се покоравају заповести свога праоца. А ја сам вам наново и наново говорио, али ви ми се нисте покорили. ¹⁵ Наново и наново сам вам слао све своје слуге пророке, који су вам говорили: »Нека се свако окрене од свог опаког начина живота и промени своја дела. Немојте да идете за другим боговима, да им служите. Тада ћете живети у земљи коју сам дао вама и вашим праоцима.« Али ви нисте обратили пажњу на мене ни послушали ме. ¹⁶ Потомци Јонадава сина Рехавовог извршавају заповест коју им је дао њихов праотац, а овај народ не слуша мене.‘

¹⁷ »Стога овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов: Ево, довешћу на Јуду и на све житеље Јерусалима сваку несрећу којом сам им запретио. Говорио сам им, али ме нису слушали. Звао сам их, али ми се нису одазивали.«

¹⁸ Тада Јеремија рече породици Рехавоваца: »Овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов: ‚Ви сте се покорили заповести вашег праоца Јонадава, држали се свих његових налога и учинили све што вам је заповедио. ¹⁹ Стога овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов: Јонадав син Рехавов увек ће имати потомка који ми служи.‘«

Јехојаким спаљује Јеремијин свитак

36 Четврте године владавине јудејског цара Јехојакима сина Јосијиног, реч дође Јеремији од ГОСПОДА: ² »Узми свитак и на њему напиши све што сам ти рекао о Израелу, Јуди и свим другим народима откад сам почео да ти говорим у време Јосијине владавине, па све до сада. ³ Можда ће се народ Јуде, када чује за сваку несрећу којом сам наумио да га ударим, одвратити од свога злог начина живота, а ја ћу онда опростити њихову опакост и њихов грех.«

⁴ Тада Јеремија позва Баруха сина Неријиног, па док је Јеремија говорио све што му је ГОСПОД рекао, Барух је то записивао на свитак.

⁵ Онда Јеремија рече Баруху: »Мени је кретање ограничено, па не могу да идем у Дом ГОСПОДЊИ. ⁶ Зато ти отиди до Дома ГОСПОДЊЕГ на дан поста и из свитка читај народу речи ГОСПОДЊЕ које сам ти говорио у перо. Прочитај их и свим Јудејима који дођу из својих градова. ⁷ Можда ће изнети своје молбе пред ГОСПОДА, па се сваки одврати од свога злог начина живота, јер велик је гнев и срџба којима је ГОСПОД запретио овом народу.«

⁸ Барух син Неријин учини све што му је пророк Јеремија рекао да учини – из свитка је у Дому ГОСПОДЊЕМ читао све што је ГОСПОД рекао.

⁹ Деветог месеца пете године владавине јудејског цара Јехојакима сина Јосијиног, проглашено је време поста пред ГОСПОДОМ за сав народ Јерусалима и оне који су дошли из градова Јуде. ¹⁰ Из одаје писара Гемарје сина Шафановог, у горњем дворишту, код Нове капије Храма, Барух је из свитка читао Јеремијине речи свему народу у Дому ГОСПОДЊЕМ. ¹¹ Када је Михеј син Гемарје сина Шафановог чуо све речи ГОСПОДЊЕ са свитка, ¹² сиђе у писареву одају у царској палати, где су седели писар Елишама, Делаја син Шемајин, Елнатан син Ахборов, Гемарја син Шафанов, Цидкија син Ананијин и сви остали службеници.

¹³ Када им је Михеј испричао све што је чуо да Барух чита народу из свитка, ¹⁴ сви службеници послаше Јехудија сина Нетанје сина Шелемје сина Кушијевог да каже Баруху: »Понеси свитак из кога си читао народу и дођи.«

И Барух син Неријин оде к њима са свитком у руци.

¹⁵ Они му рекоше: »Седи, па нам то прочитај.«

И Барух им прочита.

¹⁶ Када су чули све оне речи, згледаше се у страху, па рекоше Баруху: »Морамо о овоме да известимо цара.«

¹⁷ Онда упиташе Баруха: »Како си све ово записао? Је ли ти Јеремија говорио?«

¹⁸ »Јесте«, одговори Барух. »Јеремија ми је говорио све ове речи, а ја сам их мастилом записивао на свитак.«

¹⁹ Тада службеници рекоше Баруху: »Идите и сакријте се, и ти и Јеремија. Нека нико не зна где сте.«

²⁰ Када су свитак спремили у одаји писара Елишаме, одоше цару у палату и о свему га известише. ²¹ Цар посла Јехудија да оде по свитак, и овај га донесе из одаје писара Елишаме, па га прочита цару и свим службеницима који су стајали крај њега. ²² Био је девети месец и цар је седео у зимској палати, а пред њим је горела ватра у жеравнику. ²³ Кад год би Јехуди прочитао три или четири ступца, цар их је одсецао писарским перорезом и бацао у жеравник све док цео свитак није изгорео у ватри. ²⁴ Ни цар ни сви његови службеници који су чули све ове речи не уплашише се нити раздреше своју одећу. ²⁵ Иако су Елнатан, Делаја и Гемарја молили цара да не спали свитак, он не хтеде да их послуша. ²⁶ Цар заповеди Јерахмеелу, једном од својих синова, Сераји сину Азриеловом и Шелемји сину Авдееловом да ухвате писара Баруха и пророка Јеремију. Али ГОСПОД их је био сакрио.

²⁷ Када је цар спалио свитак с речима које је Барух записао по Јеремијином казивању, реч ГОСПОДЊА дође Јеремији: ²⁸ »Узми други свитак и на њему напиши све оне речи које су биле на оном првом свитку, који је јудејски цар Јехојаким спалио. ²⁹ А цару Јехојакиму реци: ‚Овако каже ГОСПОД: Спалио си свитак и рекао: »Зашто си на њему написао да ће вавилонски цар сигурно доћи, разорити ову земљу и истребити из ње и човека и животињу?« ³⁰ Стога овако каже ГОСПОД о јудејском цару Јехојакиму: Неће имати потомка који ће сести на Давидов престо, а његов леш биће избачен и изложен жези дању и мразу ноћу. ³¹ Казнићу њега, његову децу и његове службенике због њиховог греха. Довешћу на њих и на житеље Јерусалима и народ Јуде сваку несрећу којом сам им запретио, јер ме нису послушали.‘«

³² И Јеремија узе други свитак и даде га писару Баруху сину Неријином, па док је Јеремија говорио, Барух је на свитак записивао све оне исте речи које су биле и на свитку који је јудејски цар Јехојаким спалио.

Јеремија у тамници

37 После Јоахина^[b] сина Јехојакимовог, вавилонски цар Навуходоносор постави Цидкију сина Јосијиног за цара Јуде. ² Али ни он, ни његови службеници, ни народ земље нису обраћали пажњу на речи које је ГОСПОД говорио преко пророка Јеремије.

³ Цар Цидкија посла Јехухала сина Шелемјиног и свештеника Софонију сина Маасејиног пророку Јеремији с поруком: »Помоли се ГОСПОДУ, нашем Богу, за нас.«

⁴ А Јеремија се слободно кретао међу народом пошто још није био бачен у тамницу. ⁵ Фараонова војска је била изашла из Египта, па када су Халдејци који су опседали Јерусалим чули вест о томе, повукоше се од Јерусалима.

⁶ Реч ГОСПОДЊА дође пророку Јеремији: ⁷ »Овако каже ГОСПОД, Бог Израелов: Реци јудејском цару, који те је послао да ме упиташ за савет: ‚Фараонова војска, која је изашла да ти помогне, вратиће се у своју земљу, у Египат. ⁸ Тада ће се Халдејци вратити и напасти овај град, заузети га и спалити.‘

⁹ »Овако каже ГОСПОД: Не заваравајте се мислећи: ‚Халдејци ће сигурно отићи од нас‘, јер они неће отићи. ¹⁰ Чак и кад бисте поразили сву халдејску војску која вас напада, а у њеним шаторима остали само рањеници, ови би изашли и спалили овај град.«

¹¹ Када се халдејска војска повукла од Јерусалима због фараонове војске, ¹² Јеремија крену да изађе из града, пошто је хтео да оде на Венијаминово подручје, да уђе у посед свога дела имања међу тамошњим народом.

¹³ Али, када је стигао до Венијаминове капије, ухвати га заповедник страже по имену Јирија син Шелемје сина Ананијиног и рече: »Хоћеш да пребегнеш Халдејцима!«

¹⁴ »Није истина.« одговори Јеремија. »Нећу да пребегнем Халдејцима.«

Али Јирија не хтеде да саслуша Јеремију, него га ухвати и одведе службеницима. ¹⁵ Они се разгневише на Јеремију, па наредише да га истуку и утамниче у кући писара Јонатана, коју су претворили у тамницу. ¹⁶ Јеремију бацише у засвођену ћелију у тамници, где остаде дуго времена.

¹⁷ Онда цар Цидкија посла по њега, па га доведоше у палату, где га цар насамо упита: »Има ли каква порука од ГОСПОДА?«

»Има«, одговори Јеремија. »Бићеш предат у руке вавилонском цару.«

¹⁸ Потом Јеремија рече цару Цидкији: »Који злочин сам учинио против тебе или твојих службеника или овог народа да си ме бацио у тамницу? ¹⁹ Где су они твоји пророци који су ти пророковали: ‚Вавилонски цар неће напасти ни тебе ни овај народ‘? ²⁰ Него, сада ме, молим те, саслушај, мој господару царе. Дозволи да пред тебе изнесем своју молбу: Не шаљи ме назад у кућу писара Јонатана, јер ћу тамо умрети.«

²¹ Тада цар Цидкија заповеди да Јеремију ставе у дворишну тамницу и да му сваког дана дају хлеба из Пекарске улице све док у целом граду не нестане хлеба.

Тако је Јеремија остао у дворишној тамници.

Јеремија бачен у чатрњу

38 Шефатја син Матанов, Гедалја син Пашхуров, Јухал син Шелемјин и Пашхур син Малкијин чули су шта је Јеремија говорио свему народу када је рекао: ² »Овако каже ГОСПОД: Ко остане у овом граду, погинуће од мача, глади или помора, а ко пређе Халдејцима, остаће жив. Сачуваће свој живот, остаће жив. ³ И овако каже ГОСПОД: Овај град ће сигурно бити предат у руке војсци вавилонског цара, који ће га освојити.«

⁴ Тада ови службеници рекоше цару: »Тог човека треба погубити. Обесхрабрује војнике који су преостали у граду, а тако и народ, оним што им говори. Тај човек се не залаже за добро овог народа, већ за његову пропаст.«

⁵ »Он је у вашим рукама«, одврати цар Цидкија. »Ја не могу ништа против вас.«

⁶ Тако они узеше Јеремију и ставише га у чатрњу царевог сина Малкије, која је била у дворишној тамници. Конопцима га спустише у чатрњу, у којој није било воде, него само муљ, па Јеремија утону у муљ.

⁷ А Евед-Мелех, Кушанин, један од евнуха у царској палати, чуо је да су Јеремију ставили у чатрњу, па док је цар седео на Венијаминовој капији, ⁸ Евед-Мелех изађе из палате и рече му: ⁹ »Мој господару царе, они људи су зло поступили у свему што су учинили пророку Јеремији. Бацили су га у чатрњу, у којој ће умрети од глади када у граду више не буде хлеба.«

¹⁰ Тада цар заповеди Евед-Мелеху, Кушанину: »Поведи одавде три човека, па извуците Јеремију из чатрње пре него што умре.«

¹¹ И Евед-Мелех поведе људе са собом, па оде у одају испод ризнице у палати. Узе оданде старих крпа и изношене одеће и спусти их конопцем Јеремији у чатрњу.

¹² Евед-Мелех рече Јеремији: »Стави ове старе крпе и изношену одећу под пазухе и под ужад.«

Јеремија тако учини, ¹³ па га повукоше конопцима и извукоше из чатрње. Од тада Јеремија остаде у дворишној тамници.

Цидкија испитује Јеремију

¹⁴ Тада цар Цидкија посла по пророка Јеремију, па овога доведоше до трећег улаза у Дом ГОСПОДЊИ.

»Питаћу те нешто«, рече цар Јеремији, »а ти немој ништа да ми прећутиш.«

¹⁵ Јеремија одврати Цидкији: »Ако ти одговорим, зар ме нећеш убити? Ако те посаветујем, нећеш ме послушати.«

¹⁶ Али цар Цидкија се овако закле Јеремији у потаји: »Тако ми ГОСПОДА живога, који нам је дао живот, нити ћу те убити нити предати у руке онима који хоће да ти одузму живот.«

¹⁷ Тада Јеремија рече Цидкији: »Овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов: ‚Ако се предаш заповедницима вавилонског цара, живот ће ти бити поштеђен и овај град неће бити спаљен – ти и твоја породица остаћете живи. ¹⁸ Али, ако не будеш хтео да се предаш заповедницима вавилонског цара, овај град ће бити предат у руке Халдејцима и они ће га спалити, а ти нећеш умаћи из њихових руку.‘«

¹⁹ Цар Цидкија рече Јеремији: »Плашим се Јудеја који су прешли Халдејцима, јер би ме Халдејци могли предати њима у руке, а они би ме злостављали.«

²⁰ »Неће те предати«, одврати Јеремија. »Покори се ГОСПОДУ чинећи оно што ти кажем, па ће ти бити добро и живот ће ти бити поштеђен. ²¹ Али, ако одбијеш да се предаш, ово ми је ГОСПОД открио: ²² Све жене које остану у палати јудејског цара биће одведене заповедницима вавилонског цара. Те жене ће ти говорити:

²³ »Све твоје жене и деца биће одведени Халдејцима. Ни ти нећеш умаћи из њихових руку, него ће те вавилонски цар заробити, а овај град ће бити спаљен.«

²⁴ Тада Цидкија рече Јеремији: »Немој да неко сазна за овај разговор, да не погинеш. ²⁵ Ако службеници чују да сам разговарао с тобом, па ти дођу и кажу: ‚Испричај нам шта си рекао цару и шта је цар рекао теби. Немој ништа да нам кријеш, иначе ћемо те убити‘, ²⁶ ти им кажи: ‚Молио сам цара да ме не шаље назад у Јонатанову кућу, да не умрем тамо.‘«

²⁷ Сви службеници заиста дођоше Јеремији и испиташе га, а он им рече све онако како му је цар заповедио да им каже. Они се онда оставише даљег разговора с њим, јер нико није био чуо његов разговор с царем.

²⁸ Јеремија остаде у дворишној тамници све до дана када је Јерусалим освојен.

А Јерусалим је освојен овако:

Пад Јерусалима

39 Девете године владавине јудејског цара Цидкије, у десетом месецу, вавилонски цар Навуходоносор крену на Јерусалим са свом својом војском и опседе га. ² Деветог дана четвртог месеца једанаесте године Цидкијине владавине, градски бедем је пробијен. ³ Тада сви службеници вавилонског цара дођоше и седоше код Средње капије: Нергал-Шарецер из Самгара, главни заповедник Нево-Сарсехим, главни евнух Нергал-Сарецер и сви други службеници вавилонског цара. ⁴ Када су их видели јудејски цар Цидкија и сви војници, побегоше, изашавши из града ноћу кроз царев врт, кроз капију између два зида, и кренуше према Арави. ⁵ Али вавилонска војска крену у потеру за њима и стиже Цидкију на Јерихонским пољанама. Ухватише га и одведоше вавилонском цару Навуходоносору у Ривлу, у земљи Хамат, где му овај изрече пресуду. ⁶ У Ривли вавилонски цар нареди да се Цидкијини синови покољу пред Цидкијиним очима и да се побију и сви јудејски племићи. ⁷ Онда нареди да Цидкији ископају очи и да га у бронзаним оковима одведу у Вавилон.

⁸ Халдејци запалише царску палату и куће народа и порушише зидове Јерусалима. ⁹ Заповедник царске страже Невузарадан одведе у сужањство у Вавилон народ који је преостао у граду, а с њим и оне који су били прешли на његову страну и остали народ. ¹⁰ Али Невузарадан остави у Јуди неке од сиромашног народа и даде им винограде и њиве.

¹¹ А вавилонски цар Навуходоносор је заповедио Невузарадану за Јеремију: ¹² »Узми га и старај се о њему. Немој да му наудиш, него учини за њега шта год затражи.«

¹³ Тада заповедник страже Невузарадан, главни заповедник Невушазбан, главни евнух Нергал-Сарецер и сви други заповедници вавилонског цара ¹⁴ послаше људе да изведу Јеремију из дворишне тамнице. Предадоше га Гедалји сину Ахикама сина Шафановог да га овај одведе кући. Тако Јеремија остаде међу својим народом.

¹⁵ Реч ГОСПОДЊА дође Јеремији док је био затворен у дворишној тамници: ¹⁶ »Иди и реци Евед-Мелеху, Кушанину: ‚Овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов: Ево, испунићу речи које сам изговорио против овога града на његову несрећу, а не на благостање. У то време оне ће се испунити теби наочиглед. ¹⁷ Али тебе ћу избавити тога дана, говори ГОСПОД. Нећеш бити предат у руке онима од којих страхујеш. ¹⁸ Спашћу те – нећеш погинути од мача, него ћеш сачувати живот, јер се уздаш у мене, говори ГОСПОД.‘«

Јеремија ослобођен

40 Реч која је дошла Јеремији од ГОСПОДА након што га је заповедник царске страже Невузарадан ослободио у Рами. Невузарадан је био нашао Јеремију везаног ланцима међу свим сужњима из Јерусалима и Јуде које су водили у изгнанство у Вавилон.

² Када је заповедник страже нашао Јеремију, рече му: »ГОСПОД, твој Бог, запретио је несрећом овом месту, ³ а сада је учинио да она дође. Учинио је баш онако како је и рекао, зато што сте згрешили против ГОСПОДА и нисте га слушали. ⁴ Али, ево, ја те данас ослобађам ланаца који су ти на рукама. Хајде са мном у Вавилон, ако хоћеш, а ја ћу се старати о теби. Али, ако нећеш, немој. Ево, сва земља ти је на располагању – иди куда ти драго.«

⁵ Али пре него што се Јеремија окренуо да оде, Невузарадан додаде: »Врати се Гедалји сину Ахикама сина Шафановог, кога је вавилонски цар поставио да управља јудејским градовима, па живи с њим међу народом, или иди куда ти драго.«

Онда му заповедник страже даде хране и поклон и пусти га да иде. ⁶ Јеремија оде Гедалји сину Ахикамовом у Мицпу и остаде с њим међу народом који је остављен у земљи.

Гедалја, управитељ Јуде

(2. Цар 25,22-26)

⁷ Када су сви заповедници војске и њихови људи који су још били унаоколо чули да је вавилонски цар поставио Гедалју сина Ахикамовог за управитеља земље и поверио му бригу о мушкарцима, женама и нејачи, онима који су били најсиромашнији у земљи и који нису одведени у сужањство у Вавилон, ⁸ дођоше Гедалји у Мицпу: Јишмаел син Нетанјин, Кареахови синови Јоанан и Јонатан, Сераја син Танхуметов, синови Ефаја из Нетофе, Језанја из Маахе и њихови људи.

⁹ Да би њима и њиховим људима улио сигурност, Гедалја син Ахикама сина Шафановог закле се и рече: »Не бојте се да служите Халдејцима. Настаните се у овој земљи и служите вавилонском цару, и биће вам добро. ¹⁰ Ја ћу, ево, остати у Мицпи и бити ваш представник пред Халдејцима који дођу, а ви треба да поберете грожђе, летње плодове и маслине и да их спремите у судове, и да живите у градовима које сте запосели.«

¹¹ Када су сви Јудеји у Моаву, Амону, Едому и свим другим земљама чули да је вавилонски цар оставио нешто народа^[c] у Јуди и да им је за управитеља поставио Гедалју сина Ахикама сина Шафановог, ¹² сви се вратише у Јуду, Гедалји у Мицпу, из свих земаља у које су се били распршили. И набраше обиље грожђа и летњих плодова.

¹³ Јоанан син Кареахов и сви заповедници војске који су још били унаоколо по земљи дођоше Гедалји у Мицпу, ¹⁴ па му рекоше: »Зар не знаш да је Ваалис, цар Амона, послао Јишмаела сина Нетанјиног да ти одузме живот?«

Али Гедалја син Ахикамов им не поверова.

¹⁵ Тада Јоанан син Кареахов рече насамо Гедалји у Мицпи: »Дај да одем и убијем Јишмаела сина Нетанјиног, и нико неће сазнати. Зашто да ти он одузме живот и учини да се сви Јудеји окупљени око тебе распрше. Зашто да пропадне и то мало преосталих^[d] Јудеја?«

¹⁶ Али Гедалја син Ахикамов рече Јоанану сину Кареаховом: »Немој то да учиниш! Није истина то што говориш о Јишмаелу!«

41 Седмог месеца, Јишмаел син Нетанје сина Елишаминог, који је био царске крви и био један од царевих заповедника, дође са десеторицом људи Гедалји сину Ахикамовом у Мицпу. Док су тамо заједно обедовали, ² Јишмаел син Нетанјин и она десеторица с њим устадоше и оборише Гедалју мачем и тако убише онога кога је вавилонски цар поставио за управитеља земље. ³ Јишмаел поби и све Јудеје који су били са Гедалјом у Мицпи, а тако и Халдејце који су тамо били.

⁴ Сутрадан након Гедалјиног убиства, пре него што је још ико сазнао за то, ⁵ осамдесет људи обријане браде, раздеране одеће и са урезима по телу дођоше из Сихема, Шила и Самарије, носећи са собом житне жртве и тамјан у Дом ГОСПОДЊИ.

⁶ Јишмаел син Нетанјин изађе им у сусрет из Мицпе, плачући путем, а када их је срео, рече: »Дођите Гедалји сину Ахикамовом.«

⁷ Када су ушли у град, Јишмаел син Нетанјин и људи који су били с њим поклаше их и бацише у једну чатрњу.

⁸ Али десеторица од ових рекоше Јишмаелу: »Немој да нас убијеш! Имамо у пољима сакривене пшенице и јечма, уља и меда.«

И он попусти и не уби их са осталима.

⁹ А чатрња у коју је бацио све лешеве људи које је побио била је велика. Ископао ју је цар Аса када га је нападао Бааша, цар Израела. Јишмаел син Нетанјин напунио ју је побијенима. ¹⁰ Јишмаел зароби цареве кћери и сав народ који је преостао у Мицпи, који је Невузарадан, заповедник царске страже, поверио Гедалји сину Ахикамовом, па крену да пређе Амонцима.

¹¹ Када су Јоанан син Кареахов и сви заповедници војске који су били с њим чули за све злочине које је починио Јишмаел син Нетанјин, ¹² узеше све своје људе и кренуше да га нападну. Стигоше га крај велике локве у Гивону, ¹³ а сав народ који је био с Јишмаелом обрадова се угледавши Јоанана сина Кареаховог и све заповеднике војске с њим. ¹⁴ Сав народ који је Јишмаел заробио у Мицпи окрену се и пређе Јоанану сину Кареаховом, ¹⁵ а Јишмаел и осморица његових умакоше Јоаанану и побегоше Амонцима.

Бекство у Египат

¹⁶ Тада Јоанан и сви заповедници војске који су били с њим поведоше сав преостали народ из Мицпе, који је Јишмаел син Нетанјин заробио када је убио Гедалју сина Ахикамовог – војнике, жене, нејач и евнухе – ¹⁷ па кренуше према Египту, уз пут се зауставивши у Герут-Кимхаму крај Витлејема, ¹⁸ не би ли умакли Вавилонцима. Плашили су их се зато што је Јишмаел син Нетанјин убио Гедалју сина Ахикамовог, кога је вавилонски цар поставио за управитеља земље.

42 Тада сви заповедници војске, укључујући и Јоанана сина Кареаховог и Језанју сина Хошајиног, и сав народ од најмањег до највећег приђоше ² пророку Јеремији и рекоше му: »Молимо те, услиши нам молбу и помоли се ГОСПОДУ, своме Богу, за сав овај народ који је још преостао^[e]. Јер, као што и сам видиш, иако нас је некад било много, сада је остало само нас неколико. ³ Моли се да нам ГОСПОД, твој Бог, каже куда треба да идемо и шта да радимо.«

⁴ »Услишићу вас«, одговори пророк Јеремија. »Ево, помолићу се ГОСПОДУ, вашем Богу, као што сте тражили. Рећи ћу вам све што ГОСПОД каже и ништа вам нећу прећутати.«

⁵ Тада они рекоше Јеремији: »Нека ГОСПОД буде истинит и веран сведок против нас ако не поступимо у складу са свим оним што нам ГОСПОД, твој Бог, каже преко тебе. ⁶ Било да је повољно за нас или неповољно, послушаћемо ГОСПОДА, нашега Бога, којем те шаљемо. Ако послушамо ГОСПОДА, нашега Бога, биће нам добро.«

⁷ Десет дана касније, реч ГОСПОДЊА дође Јеремији, ⁸ па он позва Јоанана сина Кареаховог, све заповеднике војске који су били с њим и сав народ од најмањег до највећег.

⁹ Он им рече: »Овако каже ГОСПОД, Бог Израелов, коме сте ме послали да му изложим вашу молбу: ¹⁰ ‚Ако останете у овој земљи, изградићу вас, а не срушити, посадићу вас, а не искоренити, јер ме жалости несрећа којом сам вас ударио. ¹¹ Не бојте се вавилонског цара, кога се сада бојите. Не бојте га се, говори ГОСПОД, јер ја сам с вама и спашћу вас и избавити из његових руку. ¹² Смиловаћу вам се, па ће вам се и он смиловати и вратити вас у вашу земљу.‘

¹³ »‚Али ако кажете: »Нећемо да останемо у овој земљи«, и тако не послушате ГОСПОДА, вашега Бога, ¹⁴ и ако кажете: »Не, идемо у Египат, где више нећемо видети рат, ни чути овнујски рог, ни бити гладни хлеба«, ¹⁵ онда, ви који сте Остатак Јуде, чујте реч ГОСПОДЊУ. Овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов: Ако сте чврсто одлучили да идете у Египат, па одете да се настаните тамо, ¹⁶ тамо ће вас стићи мач од кога страхујете и глад које се бојите доћи ће за вама у Египат, и тамо ћете помрети. ¹⁷ Да, сви који су одлучили да оду у Египат и да се тамо настане, погинуће од мача, глади и помора – ниједан од њих неће остати жив ни умаћи несрећи коју ћу довести на њих. ¹⁸ Овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов: Као што су се мој гнев и срџба излили на житеље Јерусалима, тако ће се моја срџба излити на вас када одете у Египат. Људи ће вас проклињати и згражавати се над вама, псовати вас и вређати. Никад више нећете видети ово место.‘

¹⁹ »Вама који сте Остатак Јуде, ГОСПОД је рекао: ‚Не идите у Египат.‘ Ово знајте: Данас вас упозоравам ²⁰ да сте направили кобну грешку када сте ме послали вашем Богу, рекавши: ‚Помоли се ГОСПОДУ, нашем Богу, за нас. Објави нам све што ти он каже, и ми ћемо то учинити.‘ ²¹ Ја сам вам то данас објавио, али ви нисте послушали ГОСПОДА, вашега Бога, ни у чему за шта ме је он послао к вама. ²² Зато сада ово знајте: Погинућете од мача, глади и помора на месту на које хоћете да одете да се тамо населите.«

43 Када је Јеремија испричао свему народу све оно што је рекао ГОСПОД, њихов Бог – све ради чега га је ГОСПОД послао њима – ² Азарја син Хошајин, Јоанан син Кареахов и сви бахати људи рекоше Јеремији: »Лажеш! ГОСПОД, наш Бог, није те послао да кажеш: ‚Немојте да идете у Египат да се тамо населите.‘ ³ Него, Барух син Неријин подговара те против нас, да нас предаш у руке Халдејцима, да нас они побију или одведу у сужањство у Вавилон.«

⁴ Тако Јоанан син Кареахов и сви заповедници војске и сав народ не послушаше ГОСПОДЊУ заповест да остану у Јуди, ⁵ него Јоанан и заповедници одведоше сав преостали народ^[f] Јуде, оне који су се били вратили из свих народа међу којима су били распршени да би живели у Јуди, ⁶ све мушкарце, жене и нејач и цареве кћери које је Невузарадан, заповедник царске страже, био оставио код Гедалје сина Ахикама сина Шафановог. А одведоше и пророка Јеремију и Баруха сина Неријиног. ⁷ Тако дођоше у Египат, јер нису послушали ГОСПОДА, и одоше све до Тахпанхеса.

⁸ Реч ГОСПОДЊА дође Јеремији у Тахпанхесу: ⁹ »Јудејима наочиглед понеси неколико великих каменова и укопај их у глину на плочнику од цигле на улазу у фараонову палату у Тахпанхесу, ¹⁰ па им реци: ‚Овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов: Послаћу по свога слугу Навуходоносора, цара Вавилона, и његов престо поставити на овим каменовима које сам овде укопао, а он ће изнад њих разапети свој царски покров. ¹¹ Доћи ће и напасти Египат, доносећи смрт онима који су одређени за смрт, сужањство онима који су одређени за сужањство и мач онима који су одређени да погину од мача. ¹² Запалиће храмове египатских богова, спалити их и однети им богове. Као што пастир треби свој огртач од бува, тако ће и он отребити Египат и несметано отићи из њега. ¹³ У Египту ће поразбијати и свете стубове у храму сунца и спалити храмове египатских богова.‘«

Казна због идолопоклонства

44 Реч која је дошла Јеремији за све Јудеје који су живели у Доњем Египту – у Мигдолу, Тахпанхесу и Мемфису^[g] – и Горњем Египту: ² »Овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов: Видели сте велику несрећу коју сам довео на Јерусалим и све јудејске градове. Данас они леже опустели и разорени ³ због зла које су починили. Изазвали су ме на гнев палећи кâд и клањајући се другим боговима, које ни ви ни ваши праоци нисте познавали. ⁴ Непрестано сам вам слао своје слуге пророке, који су вам говорили: ‚Не чините ову гнусобу, коју мрзим!‘ ⁵ Али они нису хтели да послушају ни да обрате пажњу и нису се одвратили од своје опакости ни престали да пале кâд другим боговима. ⁶ Зато се излио мој љути гнев и разгорео се по градовима Јуде и улицама Јерусалима, па од њих учинио пустош и рушевине, као што су и данас.

⁷ »Стога овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов: Зашто на себе навлачите толику несрећу истребљујући из Јуде мушкарце и жене, децу и одојчад, да вас не остане ни мало^[h]? ⁸ Зашто ме изазивате на гнев својим делима, палећи кâд другим боговима у Египту, у који сте дошли да живите? Уништићете се, па ће вас псовати и вређати међу свим народима на земљи. ⁹ Зар сте заборавили зло које су чинили ваши праоци и јудејски цареви и царице и зло које сте чинили ви и ваше жене у Јуди и на улицама Јерусалима? ¹⁰ Они се ни до дана данашњег нису понизили ни уплашили, нити су се држали мога Закона и уредби које сам дао вама и вашим праоцима.

¹¹ »Стога овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов: Чврсто сам одлучио да на вас доведем несрећу и да затрем сву Јуду. ¹² Преостали народ^[i] Јуде, који је одлучио да оде у Египат и тамо се настани, сви ће страдати у Египту – пашће од мача или умрети од глади. Од најмањег до највећег, сви ће умрети од мача или глади. Људи ће их проклињати и згражавати се над њима, псовати их и вређати. ¹³ Казнићу оне који живе у Египту мачем, глађу и помором као што сам казнио Јерусалим. ¹⁴ Нико од преосталог народа^[j] Јуде који је отишао да живи у Египту неће умаћи, ни остати жив, ни вратити се у Јуду, у коју чезне да се врати и у њој живи – нико се неће вратити осим неколико избеглица.«

¹⁵ Тада сви мушкарци који су знали да њихове жене пале кâд другим боговима, све жене које су биле присутне – велико мноштво њих – и сав народ који је живео у Доњем и Горњем Египту рекоше Јеремији: ¹⁶ »Нећемо да се покоримо томе што си нам рекао у име ГОСПОДА, ¹⁷ него ћемо учинити све онако како смо сами рекли: палићемо кâд Царици неба и изливати јој жртве леванице као што смо чинили у градовима Јуде и на улицама Јерусалима ми и наши праоци, наши цареви и поглавари. У то време смо имали хране у изобиљу, било нам је добро и никакво зло нас није сналазило. ¹⁸ Али, откад смо престали да палимо кâд Царици неба и да јој изливамо жртве леванице, немамо ништа и страдамо од мача и глади.«

¹⁹ А жене рекоше: »Када смо палиле кâд Царици неба и изливале јој жртве леванице, наши мужеви су знали да правимо колаче по њеном лику и да јој изливамо леванице.«

²⁰ Тада Јеремија рече свему народу – и мушкарцима и женама – свима који су му тако одговорили: ²¹ »Зар мислите да се ГОСПОД не сећа и да му није у мислима кâд који сте ви и ваши праоци, ваши цареви и ваши службеници и народ земље палили у градовима Јуде и на улицама Јерусалима? ²² Када ГОСПОД више није хтео да трпи ваша зла дела и гнусобе које сте чинили, ваша земља је постала предмет згражавања и псовања и голетна пустош без житеља, као што је и данас. ²³ Зато што сте палили кâд и грешили против ГОСПОДА и зато што га нисте слушали ни држали се његовог Закона, уредби и прописа снашла вас је ова садашња несрећа.«

²⁴ Потом Јеремија рече свему народу, посебно женама: »Чуј реч ГОСПОДЊУ, сав јудејски народе у Египту. ²⁵ Овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов: ‚Ви и ваше жене показали сте својим делима оно што сте обећали када сте рекли: »Сигурно ћемо извршити оно што смо се заветовали да учинимо: да палимо кâд и изливамо жртве леванице Царици неба.«‘

»Само напред! Држите се својих обећања и извршавајте своје завете! ²⁶ Али чујте реч ГОСПОДЊУ, сви ви Јудеји који живите у Египту: ‚Ево заклињем се својим великим Именом‘, каже ГОСПОД, ‚да ниједан Јудејин у целом Египту неће више никад призвати моје Име ни заклети се: »Тако ми Господа ГОСПОДА живога.« ²⁷ Јер, ја бдим над њима на зло, а не на добро. Јудеји у Египту страдаваће од мача и глади све док сви не буду затрти. ²⁸ Мало ће бити оних који ће умаћи мачу и вратити се из Египта у Јуду. Тада ће сав преостали народ који је дошао да живи у Египту знати чије обећање вреди – моје или њихово.

²⁹ »‚Ово ће вам бити знак да ћу вас казнити на овом месту‘, говори ГОСПОД, ‚па ћете знати да се испуњавају моје претње да ћу вам нанети зло.‘ ³⁰ Овако каже ГОСПОД: ‚Ево, предаћу фараона Хофру, цара Египта, у руке његовим непријатељима који хоће да му одузму живот, баш као што сам јудејског цара Цидкију предао у руке вавилонском цару Навуходоносору, непријатељу који је хтео да му одузме живот.‘«

Божија порука Баруху

45 Пророк Јеремија овако рече Баруху сину Неријином четврте године владавине јудејског цара Јехојакима сина Јосијиног након што је Барух записао на свитак оно што му је Јеремија говорио у перо: ² »Овако ГОСПОД, Бог Израелов, каже теби, Баруше: ³ ‚Рекао си: »Тешко мени! ГОСПОД ми додаде жалост на патњу. Изнури ме јаукање и не налазим починка.« ⁴ По свој ћу земљи срушити оно што сам саградио и ишчупати оно што сам посадио, ⁵ а ти за себе тражиш нешто посебно. Немој, јер ја ћу довести несрећу на све људе, говори ГОСПОД. Али, куд год да одеш, даћу ти да сачуваш живот.‘«

Пророштво о Египту

46 Реч ГОСПОДЊА која је дошла пророку Јеремији о народима:

² О Египту:

О војсци фараона Неха, цара Египта, коју је код Кархемиша на реци Еуфрат поразио вавилонски цар Навуходоносор четврте године владавине јудејског цара Јехојакима сина Јосијиног:

¹³ Реч ГОСПОДЊА пророку Јеремији о томе како ће вавилонски цар Навуходоносор доћи и напасти Египат:

²⁵ ГОСПОД над војскама, Бог Израелов, каже: »Ево, казнићу Амона, бога Тебе^[l], фараона, Египат, његове богове и његове цареве и оне који се уздају у фараона. ²⁶ Предаћу их у руке онима који хоће да им одузму живот, у руке вавилонском цару Навуходоносору и његовим службеницима. А после ће Египат бити настањен као и у прошлим временима«, говори ГОСПОД.

Пророштво о Филистејцима

47 Реч ГОСПОДЊА која је дошла пророку Јеремији за Филистејце, пре него што је фараон напао Газу: ² Овако каже ГОСПОД: