Bible in 90 Days

⁴⁰ »Чак су слале гласнике по мушкарце, да дођу издалека, и они би долазили. А ти си се за њих купала, бојила очи и китила се накитом. ⁴¹ Онда си седала на раскошан лежај, пред којим је прострт сто на који си ставила мој кâд и моје уље.

⁴² »Око ње се чуо жамор безбрижног друштва: гомиле Сабињана доведених из пустиње. Стављали су наруквице на руке те жене и њене сестре, а на њихову главу прекрасне венце. ⁴³ Тада рекох: ‚Већ је истрошена од прељубе, а они још чине блуд с њом!‘ ⁴⁴ Да, спавали су с њом. Онако како мушкарци спавају с блудницом, тако су они спавали с тим развратницама, Охолом и Охоливом. ⁴⁵ Праведници ће их осудити на казну на коју се осуђују жене које почине прељубу и пролију крв, јер оне јесу прељубнице и окрвавиле су руке.

⁴⁶ »Овако каже Господ ГОСПОД: Доведите руљу на њих и препустите их ужасу и пљачки. ⁴⁷ Нека их руља каменује и посече мачевима, побије им синове и кћери и спали им куће.

⁴⁸ »Тако ћу стати на крај разврату у земљи, за опомену свим женама да не буду развратнице као ви. ⁴⁹ Испаштаћете казну за свој разврат и сносити последице греха идолопоклонства. Тада ћете знати да сам ја Господ ГОСПОД.«

Прича о лонцу

24 Десетога дана десетог месеца девете године, дође ми реч ГОСПОДЊА: ² »Сине човечији, запиши данашњи датум, јер вавилонски цар баш данас започиње опсаду Јерусалима. ³ Испричај једну причу овом бунтовном народу. Реци им: ‚Овако каже Господ ГОСПОД:

⁶ »‚Јер, овако каже Господ ГОСПОД:

⁹ »‚Зато овако каже Господ ГОСПОД:

¹² »‚Али сав труд узалуд! Његова силна рђа не скиде се чак ни ватром.

¹³ »‚А твоја нечистоћа је разврат. Хтедох да те очистим, али ти ниси хтео да се очистиш и нећеш бити очишћен од своје нечистоће све док не искалим своју срџбу на теби.

¹⁴ »‚Ја, ГОСПОД, говорио сам. Учинићу то – нећу одустати. Нећу се сажалити ни попустити. Судиће ти се према твом начину живота и твојим делима, говори Господ ГОСПОД.‘«

Смрт Језекиљеве жене

¹⁵ Дође ми реч ГОСПОДЊА: ¹⁶ »Сине човечији, ево једним ударцем одузећу ти оно што ти је очима најмилије. Али не наричи, не плачи, не проливај сузе. ¹⁷ Јецај тихо, али не жали као што се жале мртви. Омотај чалму око главе и на ноге обуј сандале. Не покривај доњи део лица и не једи храну коју једу ожалошћени.«

¹⁸ Ујутро сам говорио народу, а увече ми умре жена, па идућег јутра учиних како ми је заповеђено.

¹⁹ Тада ме народ упита: »Зар нам нећеш рећи какве има везе с нама то што чиниш?«

²⁰ А ја им рекох: »Дошла ми је реч ГОСПОДЊА: ²¹ Реци израелском народу: ‚Овако каже Господ ГОСПОД: Ево, оскврнавићу своје светилиште – јако здање којим се поносите, оно што вам је очима најмилије, предмет ваше љубави. Синови и кћери које сте оставили за собом пашће од мача. ²² Тада ћете учинити као што сам и ја учинио. Нећете покрити доњи део лица ни јести храну коју једу ожалошћени. ²³ Чалме ће вам бити на глави и сандале на ногама. Нећете нарицати ни плакати, него ћете копнети због ваших греха и јецати један пред другим. ²⁴ Језекиљ ће вам бити знак: учинићете оно што је и он учинио. Када се то догоди, знаћете да сам ја Господ ГОСПОД.‘

²⁵ »А ти, сине човечији, онога дана када им одузмем њихово јако здање, њихову радост и славу, оно што им је очима најмилије, оно за чим им срце жуди, а тако и њихове синове и кћери, ²⁶ тога дана доћи ће један бегунац да ти јави ту вест. ²⁷ Тада ће ти се отворити уста и говорићеш – нећеш више бити нем. Тако ћеш им ти бити знак, и они ће знати да сам ја ГОСПОД.«

Пророштво против Амона

25 Дође ми реч ГОСПОДЊА: ² »Сине човечији, окрени лице према Амонцима и пророкуј против њих. ³ Реци им: ‚Чујте реч Господа ГОСПОДА. Овако каже Господ ГОСПОД: Зато што сте ликовали што је моје светилиште оскврнављено и што је Израелова земља опустошена и што је народ Јуде отишао у изгнанство, ⁴ ево даћу вас у посед народу са истока. Они ће подићи своје таборе и разапети шаторе међу вама и јести ваше плодове и пити ваше млеко. ⁵ Претворићу Рабу у пашњак за камиле и Амон у пландиште за овце. Тада ћете знати да сам ја ГОСПОД. ⁶ Јер, овако каже Господ ГОСПОД: Зато што сте пљескали рукама и трупкали ногама, злобно се радујући због пропасти земље Израелове, ⁷ испружићу своју руку против вас и предати вас као плен народима. Искоренићу вас између народâ и истребити из земаља. Затрћу вас, и тада ћете знати да сам ја ГОСПОД.‘«

Пророштво против Моава

⁸ »Овако каже Господ ГОСПОД: ‚Зато што су Моав и Сеир говорили: »Ено, народ Јуде постаде као и сви други народи«, ⁹ учинићу да Моавов бок буде нападнут, почев од градова на граници – Бет-Јешимота, Ваал-Меона и Кирјатајима – украсâ земље. ¹⁰ Даћу Моав заједно с Амонцима у посед народу са истока, па се Моав^[a] више неће помињати међу народима. ¹¹ Тако ћу извршити казну над Моавом. Тада ће знати да сам ја ГОСПОД.‘«

Пророштво против Едома

¹² »Овако каже Господ ГОСПОД: ‚Зато што се Едом осветио народу Јуде, и том осветом навукао на себе велику кривицу, ¹³ овако каже Господ ГОСПОД: Испружићу своју руку против Едома и истребити из њега и човека и животињу. Опустошићу га – од Темана до Дедана сви ће пасти од мача. ¹⁴ Осветићу се Едому руком мога народа Израела, и он ће поступити с Едомом према мом гневу и мојој срџби. Тада ће знати каква је моја освета, говори Господ ГОСПОД.‘«

Пророштво против Филистејаца

¹⁵ »Овако каже Господ ГОСПОД: ‚Зато што су Филистејци поступили осветољубиво и окрутно се осветили, желећи да затру Јуду због дуготрајног непријатељства, ¹⁶ овако каже Господ ГОСПОД: Ево, испружићу своју руку против Филистејаца и истребити Керећане и затрти оне који су преостали дуж обале. ¹⁷ Тако ћу извршити велику освету над њима и казнити их у својој срџби. И када им се осветим, знаће да сам ја ГОСПОД.‘«

Пророштво против Тира

26 Првога дана …^[b] месеца једанаесте године, дође ми реч ГОСПОДЊА: ² »Сине човечији, зато што је Тир ликовао над Јерусалимом и рекао: ‚Капија народа је проломљена и њена крила широм су ми отворена. Сада, када он лежи у рушевинама, ја ћу процветати‘, ³ овако каже Господ ГОСПОД: Ево ме против тебе, Тире, и дићи ћу многе народе на тебе као што море диже своје таласе. ⁴ Они ће порушити зидине Тира и оборити му куле, а ја ћу и његову прашину састругати и начинити од њега голу стену. ⁵ Тамо где сада стоји усред мора биће место где се суше рибарске мреже, јер ја сам говорио, говори Господ ГОСПОД. Постаће плен народима, ⁶ а његова насеља на копну биће похарана мачем. Тада ће знати да сам ја ГОСПОД.

⁷ »Јер, овако каже Господ ГОСПОД: Са севера ћу на Тир довести Навуходоносора, цара Вавилона, цара над царевима, с коњима и борним колима, с коњаницима и силном војском. ⁸ Он ће мачем похарати твоја насеља на копну, саградити опсадне куле против тебе, подићи насип уз твоје зидине и дићи штитове против тебе. ⁹ Усмериће ударце својих овнова на твоје зидине и својим оружјем разорити ти куле. ¹⁰ Његових коња биће толико да ће те прекрити прашина. Зидови ће подрхтавати од буке бојних коња, теретних и борних кола када он уђе кроз твоје капије онако како се улази у град чије су зидине пробијене. ¹¹ Копита његових коња изгазиће ти све улице. Он ће ти мачем погубити сав народ, а твоји ће моћни стубови попадати. ¹² Опљачкаће твоје богатство и узети твоја добра као плен. Порушиће ти зидине и разорити твоје лепе куће, а твоје камење, дрво и прашину побацати у море. ¹³ Окончаћу буку твојих песама и више се неће чути звук твојих лира. ¹⁴ Претворићу те у голу стену, и постаћеш место где се суше рибарске мреже. Никада више нећеш бити обновљен, јер ја, ГОСПОД, говорио сам – говори Господ ГОСПОД.

¹⁵ »Овако каже Господ ГОСПОД о Тиру: Приморје ће задрхтати од треска твога пада, када рањени буду стењали и одигра се покољ у теби. ¹⁶ Тада ће сви владари са обале сићи са својих престола, одложити своје огртаче и скинути своју везену одећу. Заодевени ужасом, седеће на земљи, дрхтећи без престанка, згрожени оним што те снашло. ¹⁷ Тада ће за тобом запевати ову тужбалицу:

¹⁹ »Овако каже Господ ГОСПОД: Када те учиним опустошеним градом, попут градова који више нису настањени, и када на тебе доведем океан^[c] и прекрију те велике воде, ²⁰ спустићу те к онима који су већ сишли у гробну јаму, к народу прадавном. Сместићу те у Подземље, међу древне развалине, с онима који су већ сишли у гробну јаму, и више се нећеш вратити у земљу живих. ²¹ Учинићу да ужасно скончаш и више те неће бити. Тражиће те, али те више никад нико неће наћи, говори Господ ГОСПОД.«

Тужбалица за Тиром

27 Дође ми реч ГОСПОДЊА: ² »Сине човечији, запевај тужбалицу за Тиром. ³ Реци Тиру, који је смештен на улазу мора и тргује с народима на многим обалама: ‚Овако каже Господ ГОСПОД: Ти говориш, Тире:

¹⁰ »‚Персијанци, Лидијци и Пућани служили су као војници у твојој војсци. Вешали су своје штитове и кациге по теби, дајући ти сјај. ¹¹ Арвађани и Хелешани чували су твоје зидине са свих страна, а Гамађани су ти били по кулама. Вешали су своје штитове уоколо по твојим зидовима и твоју лепоту учинили савршеном.

¹² »‚Таршиш је трговао с тобом због богатог избора твојих добара и давао сребро, гвожђе, калај и олово за твоју робу.

¹³ »‚Јаван^[e], Тувал и Мешех трговали су с тобом трампећи робове и предмете од бронзе за твоју робу.

¹⁴ »‚Људи из Бет-Тогарме трампили су радне коње, бојне коње и мазге за твоју робу.

¹⁵ »‚Људи с Родоса трговали су с тобом, и многе острвске земље биле су твоје муштерије и плаћале ти слоновским кљовама и ебановином.

¹⁶ »‚Арам је трговао с тобом због великог броја твојих производа и трампио тиркиз, пурпур, вез, танак лан, корале и рубине за твоју робу.

¹⁷ »‚Јудеја и Израел трговали су с тобом и трампили пшеницу из Минита, суве смокве, мед, уље и балсам за твоју робу.

¹⁸ »‚Дамаск је због великог броја твојих производа и обиља робе трговао с тобом вином из Хелбона и вуном из Цахара.

¹⁹ »‚Дановци и Јаванци из Узала трампили су ковано гвожђе, касија-цимет и иђирот за твоју робу.

²⁰ »‚Дедан је с тобом трговао подседлицама.

²¹ »‚Арабија и сви владари Кедра били су твоје муштерије и трговали с тобом јагањцима, овновима и козама.

²² »‚Трговци из Шеве и Рааме трговали су с тобом и трампили најбоље од свих зачина и драгог камења и злато за твоју робу.

²³ »‚Харан, Кане и Еден и трговци из Шеве, Ашура и Килмада трговали су с тобом. ²⁴ На твојој пијаци трговали су с тобом прекрасном одећом, плавом тканином, везом, шареним ћилимима и чврсто уплетеним конопцима.

²⁵ »‚Таршишке лађе превозе ти робу.

Пророштво против цара Тира

28 Дође ми реч ГОСПОДЊА: ² »Сине човечији, реци владару Тира: ‚Овако каже Господ ГОСПОД: Узохолио си се, па говориш: »Ја сам бог. Седим на божијем престолу усред мора.« Али ти си човек, а не бог, иако мислиш да си мудар као бог. ³ Зар си мудрији од Данила? Зар за тебе нема скривених тајни? ⁴ Својом мудрошћу и умношћу стекао си богатство за себе и нагомилао злата и сребра у својим ризницама. ⁵ Својом великом трговачком вештином увећао си своје богатство и од тог богатства се узохолио.

⁶ »‚Зато овако каже Господ ГОСПОД: Зато што мислиш да си мудар, мудар као бог, ⁷ довешћу на тебе странце, најбезочније међу народима. Они ће исукати мачеве на твоју лепоту и мудрост и избости твој блистави сјај. ⁸ Они ће те послати у гробну јаму – умрећеш насилном смрћу усред мора. ⁹ Хоћеш ли и тада, пред онима који те убијају, рећи: »Ја сам бог«? Бићеш само човек, а не бог у рукама оних који те убијају. ¹⁰ Умрећеш смрћу необрезаних, од руке странаца. Ја сам говорио – говори Господ ГОСПОД.‘«

¹¹ Дође ми реч ГОСПОДЊА: ¹² »Сине човечији, запевај тужбалицу за царем Тира и реци му: ‚Овако каже Господ ГОСПОД:

Пророштво против Сидона

²⁰ Дође ми реч ГОСПОДЊА: ²¹ »Сине човечији, окрени лице према Сидону. Пророкуј против њега ²² и реци: ‚Овако каже Господ ГОСПОД:

²⁵ »‚Овако каже Господ ГОСПОД: Када саберем израелски народ између народâ по којима је расејан, међу њима ћу показати своју светост наочиглед народима. Потом ће живети у својој земљи, коју сам дао своме слузи Јакову. ²⁶ Живеће у њој спокојно и градити куће и садити винограде. Живеће спокојно када извршим казну над свим њиховим суседима који су их презирали. Тада ће знати да сам ја ГОСПОД, њихов Бог.‘«

Пророштво против Египта

29 Дванаестог дана десетог месеца десете године, дође ми реч ГОСПОДЊА: ² »Сине човечији, окрени лице према фараону, цару Египта, и пророкуј против њега и против целог Египта. ³ Реци му: ‚Овако каже Господ ГОСПОД:

»‚Зато што си говорио: »Нил је мој, ја сам га начинио«, ¹⁰ ево ме против тебе и против твојих река. Претворићу Египат у развалину и голу пустош од Мигдола до Асуана, све до границе Куша. ¹¹ Ни људска ни животињска нога неће више кроз њега пролазити. Нико у њему неће живети четрдесет година. ¹² Учинићу од Египта највећу пустош међу опустошеним земљама и његови градови ће четрдесет година бити највећа пустош међу разореним градовима. Расућу Египћане међу народима и расејати их по земљама.

¹³ »‚Али овако каже Господ ГОСПОД: Када прође четрдесет година, сабраћу Египћане између народâ међу које су расејани. ¹⁴ Довешћу их из сужањства и вратити их у Горњи Египат, земљу њиховог порекла, и они ће тамо основати слабо царство. ¹⁵ Биће то најслабије од свих царстава и никада се више неће издићи над другим народима. Учинићу га тако слабим да више никада неће владати другим народима. ¹⁶ Израелски народ више се неће уздати у Египат, него ће га он подсећати на његов грех који је починио обративши му се за помоћ. Тада ће знати да сам ја Господ ГОСПОД.‘«

¹⁷ Првога дана првог месеца двадесет седме године, дође ми реч ГОСПОДЊА: ¹⁸ »Сине човечији, Навуходоносор, цар Вавилона, потерао је војску у тежак поход на Тир. Свака се војничка глава одра до гола, свако се плеће одра до меса, али ни он ни његова војска не добише ништа од његовог похода на Тир. ¹⁹ Зато овако каже Господ ГОСПОД: Ево даћу Египат Навуходоносору, цару Вавилона, и он ће одвести мноштво његовог народа. Узеће му добра и опљачкати земљу и то ће бити плата његовој војсци. ²⁰ Даћу му Египат као награду за његов труд, јер су он и његова војска то учинили за мене, говори Господ ГОСПОД.

²¹ »Тога дана оснажићу израелски народ^[f], а теби ћу дати да му говориш. Тада ће знати да сам ја ГОСПОД.«

Тужбалица за Египтом и његовим савезницима

30 Дође ми реч ГОСПОДЊА: ² »Сине човечији, пророкуј и реци: ‚Овако каже Господ ГОСПОД:

⁴ »‚Мач ће доћи на Египат и тескоба ће обузети Куш. Када побијени у Египту попадају, све мноштво његовог народа биће одведено, а темељи разрушени. ⁵ Куш и Пут, Луд и сва Арабија, Либија и народ земље Савеза пашће од мача заједно с Египтом.

⁶ »‚Овако каже Господ ГОСПОД: Пашће они који се ослањају на Египат и попустити снага којом се дичио. Од Мигдола до Асуана падаће од мача по њему, говори Господ ГОСПОД.

⁷ »‚Египат ће бити највећа пустош међу опустошеним земљама, а његови градови међу разореним градовима. ⁸ Тада ће знати да сам ја ГОСПОД, када запалим ватру у Египту и скршим све његове помагаче.

⁹ »‚Тога дана гласници ће ићи од мене лађама да престраве Куш у његовој безбрижности. Тескоба ће обузети Кушане на дан Египтове невоље. А, ево, тај дан долази.

¹⁰ »‚Овако каже Господ ГОСПОД: Уништићу египатско богатство руком Навуходоносора, цара Вавилона. ¹¹ Он и његова војска – најбезочнији међу народима – биће доведени онамо да униште земљу. Исукаће мачеве на Египат и испунити земљу побијенима. ¹² Исушићу Нил и продати земљу зликовцима. Руком странаца опустошићу земљу и све у њој. Ја, ГОСПОД, говорио сам.

¹³ »‚Овако каже Господ ГОСПОД: Затрћу идоле и искоренити ликове из Мемфиса^[g]. Неће више бити владара у Египту, а ја ћу посејати страх по целој земљи. ¹⁴ Опустошићу Горњи Египат, запалити огањ у Цоану и извршити казну на Теби^[h]. ¹⁵ Излићу своју срџбу на Пелусијум^[i], тврђаву Египта, и уништити Тебино богатство. ¹⁶ Запалићу огањ у Египту. Пелусијум ће се превијати од бола, Теба ће бити пробијена, а Мемфис ће се с душманима суочавати дању. ¹⁷ Младићи из Хелиополиса^[j] и Бубастиса^[k] пашће од мача, а остали ће бити одведени у сужањство. ¹⁸ Црн ће бити дан у Тахпанхесу када сломим египатски јарам – тада ће бити крај снази којом се дичио. Прекриће га облаци, а житељи његових села биће одведени у сужањство. ¹⁹ Тако ћу извршити казну над Египтом, и знаће да сам ја ГОСПОД.‘«

²⁰ Седмога дана првог месеца једанаесте године, дође ми реч ГОСПОДЊА: ²¹ »Сине човечији, сломио сам руку фараону, цару Египта, и ено, нису му је повили да зацели, ни ставили му удлаге да ојача толико да држи мач. ²² Зато овако каже Господ ГОСПОД: Ево ме против фараона, цара Египта. Сломићу му обе руке, и ону здраву и ону већ сломљену, да му мач испадне из руке. ²³ Расућу Египћане међу народима и расејати их по земљама. ²⁴ Ојачаћу руке цара Вавилона и ставити му свој мач у руку. А фараонове руке ћу поломити и он ће стењати пред царем као да је смртно рањен. ²⁵ Ојачаћу руке цара Вавилона, а руке фараонове ће омлитавити. Тада ће знати да сам ја ГОСПОД, када ставим свој мач у руку цару Вавилона и он њиме узмахне над Египтом. ²⁶ Расућу Египћане међу народима и расејати их по земљама. Тада ће знати да сам ја ГОСПОД.«

Прича о либанском кедру

31 Првога дана трећег месеца једанаесте године, дође ми реч ГОСПОДЊА: ² »Сине човечији, реци фараону, цару Египта, и мноштву његовог народа:

¹⁰ »‚Зато овако каже Господ ГОСПОД: Зато што се тако високо издигао, пружајући врх до облакâ, и зато што се узохолио због своје висине, ¹¹ предао сам га у руке владару над народима, да с њим поступи према његовој опакости. Одбацио сам га, ¹² и странци, најбезочнији од народâ, посекоше га и оставише. Стубови му попадаше по горама и свим долинама, гране му се поломише по свим клисурама у земљи. И сви народи на земљи изађоше из његовог хлада и оставише га. ¹³ Све птице слетеше на пало дрво и све дивље животиње завукоше се међу његове гране. ¹⁴ Зато нека се друго дрвеће крај водâ никада не издиже високо, пружајући врх до облакâ. Нека ниједно друго дрво тако добро напајано водом никада не досегне такву висину. Јер, све такво дрвеће одређено је за смрт, за Подземље, међу смртним људима, са онима који силазе у гробну јаму.

¹⁵ »‚Овако каже Господ ГОСПОД: Онога дана када је дрво оборено у Шеол, у знак жалости затворио сам подземне реке и зауставио њихове рукавце, и њихове обилне воде престале су да теку. Због њега заогрнух Либан црнином, и све дрвеће се осуши. ¹⁶ Када сам га оборио у Шеол са онима који силазе у гробну јаму, на звук његовог пада народи задрхташе. Тада се све еденско дрвеће, најбоље и најлепше са Либана, све дрвеће које је било добро наводњено, утеши у Подземљу. ¹⁷ Они који су живели у његовој сенци, његови савезници међу народима, и они сиђоше у Шеол с њим и придружише се погинулима од мача.

¹⁸ »‚Које од еденског дрвећа може да се пореди с тобом у сјају и величанствености? А ипак ћеш и ти бити с њима оборено у Подземље и лећи међу необрезане, оне који су погинули од мача.

»‚То је фараон и све мноштво његовог народа, говори Господ ГОСПОД.‘«

Тужбалица за фараоном

32 Првога дана дванаестог месеца дванаесте године, дође ми реч ГОСПОДЊА: ² »Сине човечији, запевај тужбалицу за фараоном, царем Египта, и реци му:

³ »‚Овако каже Господ ГОСПОД:

⁹ »‚Многи народи ће се узнемирити када објавим твоје уништење међу народима, у земљама за које ниси ни знао. ¹⁰ Многи народи ће бити згрожени оним што те снашло, а њихови ће цареви дрхтати од ужаса када узмахнем својим мачем пред њима. На дан твога пада сваки ће од њих стрепети за свој живот.

¹¹ »‚Јер овако каже Господ ГОСПОД: Мач вавилонског цара доћи ће на тебе. ¹² Учинићу да мноштво твога народа падне од мача ратникâ из најбезочнијих народа. Они ће скршити охолост Египта и затрти све мноштво његовог народа. ¹³ Затрћу сву његову стоку поред обилних вода, које више неће узбуркати човечија нога ни узмутити папак говечета. ¹⁴ Тада ћу пустити да му се воде смире и учинити да његове реке теку попут уља, говори Господ ГОСПОД.

¹⁵ »‚Када опустошим Египат и оголим земљу од свега што је на њој, када побијем све који тамо живе, тада ће знати да сам ја ГОСПОД. ¹⁶ Ово је тужбалица која ће се певати за њим. Певаће је кћери разних народа. Певаће је за Египтом и свим мноштвом његовог народа, говори Господ ГОСПОД.‘«

¹⁷ Петнаестога дана … месеца^[l] дванаесте године, дође ми реч ГОСПОДЊА: ¹⁸ »Сине човечији, закукај за мноштвом египатског народа и пошаљи га у Подземље заједно с кћерима моћних народа, с онима који силазе у гробну јаму. ¹⁹ Реци им ‚Зар сте у већој милости од других? Сиђите и лезите међу необрезане.‘ ²⁰ Они ће пасти међу оне који су погинули од мача. Мач је исукан. Нека Египат буде одвучен са свим мноштвом свога народа. ²¹ Из средишта Шеола највећи ратници говоре о Египту и његовим савезницима: ‚Сишли су овамо и леже с необрезанима, с онима који су побијени мачем.‘

²² »Тамо је Асирија, окружена гробовима свих својих побијених, који су пали од мача. ²³ Гробови су им у најдубљем делу јаме и окружују њен гроб. Сви који су ширили ужас у земљи живих, побијени су, пали од мача.

²⁴ »Елам је тамо и све мноштво његовог народа око његовог гроба. Сви су они погинули, пали од мача. Сви који су у земљи живих ширили ужас, сишли су у Подземље, необрезани, и носе своју срамоту с онима који силазе у гробну јаму. ²⁵ Постеља му је размештена међу побијенима, са свим мноштвом његовог народа око његовог гроба. Сви су они необрезани, погинули од мача. Зато што су ширили ужас у земљи живих, носе своју срамоту с онима који силазе у гробну јаму и положени су међу погинуле.

²⁶ »Тамо су Мешех и Тувал, са свим мноштвом свога народа око својих гробова. Сви су они необрезани, погинули од мача, јер су ширили ужас у земљи живих. ²⁷ Не леже с осталим необрезаним ратницима који су пали, који су сишли у гробну јаму са својим оружјем, чији су мачеви стављени под њихове главе, а штитови преко костију. Ови ратници су ширили ужас у земљи живих.

²⁸ »И ти ћеш, фараоне, бити скршен и лећи међу необрезане, с онима који су погинули од мача.

²⁹ »Тамо је Едом, његови цареви и сви поглавари. Упркос њиховој моћи, положени су с онима који су погинули од мача. Леже с необрезанима, с онима који силазе у гробну јаму.

³⁰ »Тамо су сви кнежеви севера и сви Сидонци. Изазивали су ужас својом моћи, а сишли су у срамоти с онима који су побијени. Леже необрезани с онима који су погинули од мача и носе своју срамоту с онима који силазе у гробну јаму.

³¹ »Када их види фараон са свом својом војском, утешиће се због свега мноштва свога народа које је погинуло од мача, говори Господ ГОСПОД. ³² Дао сам му да шири ужас у земљи живих, али он и све мноштво његовог народа биће положени међу необрезане, с онима који су погинули од мача, говори Господ ГОСПОД.«

Језекиљ постављен за осматрача

(Јез 3,16-21)

33 Дође ми реч ГОСПОДЊА: ² »Сине човечији, реци својим сународницима: ‚Када доведем мач на неку земљу, а народ те земље изабере једнога од својих људи и постави га за свога осматрача, ³ и он види мач где долази на земљу, па дуне у овнујски рог да упозори народ, ⁴ тада, ко чује рог а оглуши се на опомену, и мач дође и узме му живот, сам ће бити крив за своју смрт. ⁵ Зато што је чуо звук трубе а није примио опомену, сам ће бити крив за своју смрт. Да се није оглушио на опомену, спасао би се. ⁶ Али, ако осматрач види мач где долази, а не дуне у овнујски рог да опомене народ и мач дође и узме живот некоме међу народом, тај ће погинути због свога греха, али ја ћу осматрача сматрати одговорним за његову смрт.‘

⁷ »Сине човечији, тебе сам поставио за осматрача израелском народу. Зато слушај моју реч и преноси им опомене од мене. ⁸ Када кажем опакоме: ‚Опаки, умрећеш‘, а ти не проговориш да га одвратиш од његовог начина живота, он ће умрети због свога греха, али ја ћу тебе сматрати одговорним за његову смрт. ⁹ Али, ако опоменеш опакога да се одврати од свога начина живота, а он то не учини, умреће због свога греха, а ти ћеш се спасти.

¹⁰ »Сине човечији, реци израелском народу: ‚Ви овако говорите: »Наши преступи и греси нас притискају и због њих ископнесмо. Па како онда можемо да живимо?«‘ ¹¹ Реци им: ‚Тако ми живота, говори Господ ГОСПОД, није ми мила смрт опаких, него ми је мило да се одврате од свога начина живота и да живе. Одвратите се! Одвратите се од свога злог начина живота! Зашто да умрете, израелски народе?‘ ¹² Зато, сине човечији, реци својим сународницима: ‚Праведност неће спасти праведника када учини преступ, а опакост неће опакога навести да падне када се одврати од ње. Праведник, ако згреши, неће остати у животу због своје раније праведности.‘

¹³ »Ако кажем праведнику да ће живети, а он, уздајући се у своју праведност, почини зло, неће му се рачунати ниједно праведно дело које је учинио – умреће због зла које је починио. ¹⁴ А ако кажем опакоме: ‚Умрећеш‘, и он се тада одврати од свога греха и почне да чини оно што је право и праведно – ¹⁵ ако врати оно што је узео као залог за позајмицу и плати оно што је опљачкао, ако живи по уредбама које доносе живот и не чини зло – живеће, неће умрети. ¹⁶ Неће му се рачунати за зло ниједан грех који је починио. Чинио је оно што је право и праведно, и живеће.

¹⁷ »А твоји сународници говоре: ‚То што Господ чини није правично.‘ Није правично то што они чине! ¹⁸ Ако се праведан човек одврати од своје праведности и почини зло, умреће због тога. ¹⁹ А ако се опаки одврати од своје опакости и чини оно што је право и праведно, због тога ће живети. ²⁰ А ви говорите: ‚То што Господ чини није правично.‘ Али ја ћу, израелски народе, судити сваком од вас према ономе што чини.«

Објашњење пада Јерусалима

²¹ Петога дана десетог месеца дванаесте године нашег изгнанства, дође ми један бегунац из Јерусалима и рече: »Град је пао!«

²² А вече пре него што ће тај човек доћи, рука ГОСПОДЊА била је на мени и он ми је отворио уста пре него што је човек дошао мени следећег јутра. Тако су ми се уста отворила и више нисам био нем.

²³ Дође ми реч ГОСПОДЊА: ²⁴ »Сине човечији, они који живе у оним развалинама у земљи Израеловој говоре: ‚Авраам је био само један, а ипак је добио у посед целу земљу. А нас је много – значи земља је дата нама у посед.‘ ²⁵ Зато им реци: ‚Овако каже Господ ГОСПОД: Једете месо у ком још има крви, славите идоле^[m] и проливате крв – па зар треба да поседујете земљу? ²⁶ Ослањате се на свој мач, чините гнусобе и сваки од вас обешчашћује жену свога ближњега – па зар треба да поседујете земљу?‘

²⁷ »Реци им: ‚Овако каже Господ ГОСПОД: Тако ми живота, они који су остали у развалинама, пашће од мача, оне који су на отвореном, даћу дивљим животињама да их прождру, а они у високим утврђењима и пећинама умреће од помора. ²⁸ Учинићу од земље голу пустош. Доћи ће крај снази којом се дичила, а горе Израелове ће опустети, па нико више неће преко њих прелазити. ²⁹ Тада ће знати да сам ја ГОСПОД, када од земље учиним голу пустош због свих гнусоба које су чинили.‘

³⁰ »А о теби, сине човечији, твоји сународници причају међу собом уза зидове и на кућним вратима, говорећи један другом: ‚Дођи да чујеш реч која долази од ГОСПОДА.‘ ³¹ Мој народ ти долази, као што обично чини, и седа пред тебе да слуша твоје речи, али их не извршава. Похотне речи су им на уснама, а срце им жуди за непоштеним добитком. ³² Ти си за њих као неко ко умилним гласом пева љубавне песме и лепо свира, јер они слушају твоје речи, али их не извршавају.

³³ »Али, када се све ово обистини – а обистиниће се – тада ће знати да је међу њима био пророк.«

Пастири и овце

34 Дође ми реч ГОСПОДЊА: ² »Сине човечији, пророкуј против пастирâ Израелових, пророкуј и реци им: ‚Овако каже Господ ГОСПОД: Тешко пастирима Израеловим, који се старају само о себи! Зар пастири не треба да напасају стадо? ³ Једете лој, облачите се у вуну и кољете најбоље овце, а не напасате стадо. ⁴ Нисте крепили слабе, ни лечили болесне, ни превијали рањене. Нисте враћали залутале ни тражили изгубљене. Владали сте над њима грубо и сурово. ⁵ Тако су се овце распршиле, јер није било пастира. А када су се распршиле, постале су храна свим дивљим животињама. ⁶ Моје овце су лутале по свим горама и високим брдима, распршиле се по целој земљи, и нико није питао за њих ни тражио их.

⁷ »‚Зато, пастири, чујте реч ГОСПОДЊУ: ⁸ Тако ми живота, говори Господ ГОСПОД, зато што моје стадо нема пастира, па је стога постало плен и храна свим дивљим животињама, и зато што моји пастири нису тражили моје стадо, него су се старали о себи, а не о мом стаду, ⁹ зато, пастири, чујте реч ГОСПОДЊУ: ¹⁰ Овако каже Господ ГОСПОД: Ево ме против пастирâ. Сматраћу их одговорнима за моје стадо. Нећу им више дати да напасају стадо ни да се од њега хране. Избавићу своје стадо из њихових уста, и оно им више неће бити храна.

¹¹ »‚Јер, овако каже Господ ГОСПОД: Ево, сâм ћу потражити овце и старати се за њих. ¹² Као што се пастир стара о свом расутом стаду када је с њим, тако ћу се ја старати о својим овцама. Избавићу их са свих места по којима су се расуле оног облачног и мрачног дана. ¹³ Извешћу их из народâ и сабрати их из земаља, и довешћу их у њихову земљу. Напасаћу их по горама Израеловим, по клисурама и по свим насељима у земљи. ¹⁴ Напасаћу их на добрим пашњацима, а горски висови Израелови биће им тор. Тамо ће пландовати у добром тору и пáсти на сочним пашњацима на горама Израеловим. ¹⁵ Сâм ћу напасати своје овце и давати им да пландују, говори Господ ГОСПОД. ¹⁶ Тражићу изгубљене и враћати залутале. Повијаћу рањене и крепити слабе, али оне ухрањене и јаке уништићу. Бићу праведан пастир стаду.

¹⁷ »‚А ви, стадо моје, овако каже Господ ГОСПОД: Бићу судија између овце и овце, између овнова и јараца. ¹⁸ Зар некима није доста што пасу на добром делу пашњака, него и остатак пашњака изгазише ногама? Зар вам није доста што пијете бистру воду, него и ону преосталу замутисте ногама? ¹⁹ Морају ли моје остале овце да пасу оно што сте ви изгазиле ногама и да пију оно што сте замутиле ногама?

²⁰ »‚Зато им овако каже Господ ГОСПОД: Ево, сâм ја ћу судити између дебеле овце и мршаве овце. ²¹ Зато што сте све слабе овце гурале боковима и плећима и ударале их својим роговима док их нисте отерале, ²² спашћу своје овце, и оне више неће бити плен. Ја ћу судити између овце и овце. ²³ Поставићу над њима једног пастира, мога слугу Давида, и он ће их напасати – он ће их напасати и бити њихов пастир. ²⁴ Ја, ГОСПОД, бићу њихов Бог, а мој слуга Давид биће владар међу њима. Ја, ГОСПОД, говорио сам.

²⁵ »‚Склопићу с њима савез мира и уклонити дивље животиње из земље, па ће спокојно живети у пустињи и спавати по шумама. ²⁶ Благословићу и њих и места која окружују моје брдо^[n]. Слаћу им кишу у право време – кишу благослова. ²⁷ Дрвеће ће доносити плодове, а земља давати свој род. Народ ће живети спокојно у својој земљи и знати да сам ја ГОСПОД када поломим шипке јарма који носе и избавим их из руку оних који су их подјармили. ²⁸ Они више неће бити плен народима, нити ће их прождирати дивље животиње. Живеће спокојно и нико их више неће плашити. ²⁹ Даћу им плодне њиве, и више их неће морити глад у земљи. Народи их више неће вређати. ³⁰ Тада ће знати да сам ја, ГОСПОД, њихов Бог, с њима, и да су они, израелски народ, мој народ, говори Господ ГОСПОД. ³¹ Ви, моје овце, овце с мога пашњака, ви сте мој народ, а ја сам ваш Бог, говори Господ ГОСПОД.‘«

Пророштво против Сеира

35 Дође ми реч ГОСПОДЊА: ² »Сине човечији, окрени лице према горском крају Сеиру. Пророкуј против њега ³ и реци: ‚Овако каже Господ ГОСПОД: Ево ме против тебе, горски крају Сеире. Испружићу своју руку против тебе и учинити од тебе голу пустош. ⁴ Претворићу твоје градове у рушевине, и ти ћеш опустети. Тада ћеш знати да сам ја ГОСПОД.

⁵ »‚Зато што си гајио дуготрајно непријатељство и предао Израелце мачу у време њихове несреће, у време коначне казне за њихов грех, ⁶ тако ми живота, говори Господ ГОСПОД, предаћу те крвопролићу, и крвопролиће ће те пратити. Пошто ти крвопролиће није било мрско, крвопролиће ће те пратити. ⁷ Учинићу голу пустош од горског краја Сеира и истребити из њега све који долазе и одлазе. ⁸ Горе ћу му испунити побијенима – они који погину од мача падаће по твојим брдима и долинама и по свим твојим клисурама. ⁹ Учинићу те пустим довека и у твојим градовима више нико неће живети. Тада ћеш знати да сам ја ГОСПОД.

¹⁰ »‚Зато што си рекао: »Ова два народа и земље биће наши – запосешћемо их«, иако сам ја, ГОСПОД, био тамо, ¹¹ тако ми живота, говори Господ ГОСПОД, поступићу с тобом према гневу и љубомори које си испољио у својој мржњи према њима, и они ће знати за шта ти судим. ¹² Тада ћеш знати да сам ја, ГОСПОД, чуо све оно што си с презиром говорио против гора Израелових. Рекао си: »Опустошене су и дате нама да их прогутамо.« ¹³ Чуо сам и како си се хвалисао и много тога говорио против мене. ¹⁴ Овако каже Господ ГОСПОД: Док се сва земља буде радовала, тебе ћу опустошити. ¹⁵ Зато што си се радовао када је опустело наследство израелског народа, тако ћу поступити с тобом: опустећеш, горски крају Сеире, ти и сав Едом. Тада ће знати да сам ја ГОСПОД.‘«