Bible in 90 Days

Послање Седамдесет двојице

10 После тога Господ одреди још седамдесет двојицу^[a], па их по двојицу посла испред себе у сваки град и место куда је намеравао да иде.

² Рече им: »Жетва је обилна, али је радника мало. Зато молите Господара жетве да пошаље раднике за своју жетву. ³ Идите. Ево, шаљем вас као јагњад међу вукове. ⁴ Не носите са собом ни новчаник, ни торбу, ни обућу, и на путу никога не поздрављајте.

⁵ »Када уђете у неки дом, прво реците: ‚Мир овом дому.‘ ⁶ И ако тамо буде мирољубив човек^[b], ваш мир ће остати на њему. А ако не буде, ваш мир ће вам се вратити. ⁷ Останите у том дому и једите и пијте све што вам понуде, јер радник заслужује своју плату. И немојте да прелазите из дома у дом.

⁸ »Када уђете у неки град, па вас приме, једите све што пред вас ставе. ⁹ Лечите болесне у том граду и говорите им: ‚Приближило вам се Божије царство.‘ ¹⁰ Али, када уђете у неки град, па вас не приме, изађите на улице и реците: ¹¹ ‚Против вас отресамо и прашину вашега града која нам се лепи за ноге. Ипак знајте: приближило се Божије царство.‘ ¹² Кажем вам: онога Дана ће бити лакше Содоми него том граду.«

Прекори непокајаним градовима

(Мт 11,20-24)

¹³ »Тешко теби, Хоразине! Тешко теби, Витсаидо! Да су се у Тиру и Сидону догодила чуда која су се догодила у вама, они би се одавно покајали и седели у кострети и пепелу. ¹⁴ Али, на Суду ће бити лакше Тиру и Сидону него вама. ¹⁵ А ти, Кафарнауме, зар ћеш се до неба уздићи? У Подземље^[c] ћеш се суновратити!

¹⁶ »Ко вас слуша, мене слуша. Ко вас одбацује, мене одбацује. А ко одбацује мене, одбацује Онога који ме је послао.«

Повратак Седамдесет двојице

¹⁷ Седамдесет двојица^[d] се вратише радосни, говорећи: »Господе, и демони нам се покоравају у твоје име!«

¹⁸ А он им рече: »Видео сам Сатану како пада са неба као муња. ¹⁹ Ето, дао сам вам власт да газите змије и шкорпије, и над сваком непријатељском силом – и ништа вам неће наудити. ²⁰ Али, немојте да се радујете томе што вам се духови покоравају, него се радујте што су ваша имена записана на небу.«

Исус се радује

(Мт 11,25-27; 13,16-17)

²¹ Уто га обузе радост у Светом Духу, па рече: »Хвалим те, Оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од мудрих и умних, а открио малој деци. Да, Оче, свидело ти се да тако учиниш.

²² »Отац ми је све предао, и нико, осим Оца, не зна ко је Син. И нико не зна ко је Отац, само Син и они којима то Син хоће да открије.«

²³ Онда се окрену ученицима, па им насамо рече: »Благо очима које гледају то што ви гледате. ²⁴ Јер, кажем вам: многи пророци и цареви желели су да виде то што ви гледате, али нису видели, и да чују то што ви слушате, али нису чули.«

Прича о добром Самарићанину

²⁵ Онда устаде један учитељ закона да искуша Исуса, па га упита: »Учитељу, шта треба да учиним да бих наследио вечни живот?«

²⁶ »Шта пише у Закону?« рече му Исус. »Шта читаш тамо?«

²⁷ Овај одговори: »‚Воли Господа, свога Бога, свим својим срцем, свом својом душом, свом својом снагом и свим својим умом‘^(A), и ‚свога ближњега као самога себе.‘^(B)«

²⁸ »Тачно си одговорио«, рече му Исус. »Чини тако, и живећеш.«

²⁹ Али овај, желећи да се оправда, упита Исуса: »А ко је мој ближњи?«

³⁰ Исус му одговори: »Путовао један човек из Јерусалима у Јерихон, па пао у руке разбојницима. Ови су га скинули и изударали, па отишли, оставивши га полумртва. ³¹ А случајно је тим путем пролазио један свештеник, видео га и заобишао. ³² Исто тако је поред тога места наишао и један Левит, видео га и заобишао. ³³ Али наиђе онуда, путујући, и један Самарићанин. И кад га је видео, сажали се, ³⁴ па му приђе и преви му ране, заливши их уљем и вином. Онда га посади на своје живинче, одведе у једну гостионицу и побрину се за њега. ³⁵ Сутрадан извади два динара^[e] и даде их гостионичару, говорећи: ‚Побрини се за њега, а ако потрошиш више, платићу ти кад се вратим.‘

³⁶ »Шта мислиш, који је од ове тројице био ближњи овоме који је пао у руке разбојницима?«

³⁷ »Онај који се на њега сажалио«, одговори учитељ закона.

А Исус му рече: »Иди, па и ти тако чини.«

Исус код Марте и Марије

³⁸ Док су путовали, Исус уђе у једно село, где га жена по имену Марта прими у своју кућу. ³⁹ Она је имала сестру која се звала Марија, која седе Господу до ногу, па је слушала шта он говори.

⁴⁰ Марта је била веома заузета послуживањем, па приђе Исусу и рече: »Господе, зар те није брига што ме моја сестра оставила да сама послужујем? Реци јој да ми помогне.«

⁴¹ »Марта, Марта«, одговори јој Исус, »бринеш се и узнемираваш због много чега, ⁴² а само једно је потребно. Марија је изабрала оно боље и то јој неће бити одузето.«

Исус учи ученике како да се моле

(Мт 6,9-15; 7,7-11)

11 Једном се Исус молио на неком месту. Када је завршио, рече му један од ученика: »Господе, научи нас да се молимо, као што је и Јован научио своје ученике.«

² А он им рече: »Када се молите, реците:

⁵ Онда им рече: »Када неко од вас има пријатеља, па оде к њему у поноћ и каже му: ‚Пријатељу, позајми ми три хлеба. ⁶ Јер, један мој пријатељ је свратио к мени с пута, а ја немам шта да изнесем пред њега.‘ ⁷ И када му онај изнутра одговори: ‚Не досађуј ми! Врата су већ закључана и деца са мном у постељи. Не могу да устанем да ти дам‘ – ⁸ кажем вам: иако неће да устане зато што му је пријатељ, устаће због његове безочности и даће му колико му треба.

⁹ »Зато вам кажем: молите – и даће вам се; тражите – и наћи ћете; куцајте – и отвориће вам се. ¹⁰ Јер, ко год моли, добија; и ко тражи, налази; и отвориће се ономе ко куца.

¹¹ »Који би отац међу вама сину, када га замоли за рибу, дао змију?^{[g] 12} Или му, ако га замоли за јаје, дао шкорпију? ¹³ Па ако ви, иако сте зли, знате како да дајете добре дарове својој деци, колико ће више ваш небески Отац дати Светога Духа онима који га замоле.«

Исус и Веелзевул

(Мт 12,22-30; Мк 3,20-27)

¹⁴ Исус је истеривао једног демона немости и, када је демон изашао, неми човек проговори, а народ се задиви.

¹⁵ Али неки од њих рекоше: »Он истерује демоне помоћу Веелзевула, демонског владара!«

¹⁶ А други, да би га искушали, затражише од њега знак са неба.

¹⁷ Али он је знао шта мисле, па им рече: »Опустеће свако царство које је против себе подељено, и пашће сваки подељен дом. ¹⁸ Ако је и Сатана против себе подељен, како ће опстати његово царство? Јер, ви кажете да ја демоне истерујем помоћу Веелзевула. ¹⁹ Али, ако ја истерујем демоне помоћу Веелзевула, помоћу кога их истерују ваши синови? Зато ће вам они бити судије. ²⁰ Али, ако ја демоне истерујем помоћу Божије силе^[h], онда вам је дошло Божије царство.

²¹ »Када јак, наоружан човек чува своју кућу, његова имовина је безбедна. ²² Али, када га нападне и савлада неко јачи од њега, узима му оклоп у који се уздао и дели плен.

²³ »Ко није са мном – против мене је. И ко са мном не скупља – расипа.«

Повратак нечистог духа

(Мт 12,43-45)

²⁴ »Када из човека изађе нечист дух, лута безводним местима тражећи починка. А кад га не нађе, каже: ‚Вратићу се у кућу из које сам изашао.‘ ²⁵ И врати се и нађе кућу пометену и сређену. ²⁶ Онда оде и доведе седам других духова, горих од себе, па уђу и тамо се настане. Тако је на крају том човеку горе него пре.«

Истинска срећа

²⁷ Док је он то говорио, повика једна жена из народа: »Срећна утроба која те носила и дојке које си сисао!«

²⁸ А он рече: »Много срећнији су они који слушају Божију реч и покоравају јој се.«

Јонин знак

(Мт 12,38-42; Мк 8,12)

²⁹ Док се народ окупљао, он рече: »Овај нараштај је зао нараштај. Траже знак, али никакав знак им неће бити дат, осим знака Јониног. ³⁰ Јер, као што је Јона био знак Нинивљанима, тако ће и Син човечији бити знак овом нараштају. ³¹ Краљица Југа ће на Суду устати са људима овог нараштаја и осудити их, јер је с краја земље дошла да чује Соломонову мудрост. А овде је неко већи^[i] од Соломона! ³² Нинивљани ће устати на Суду са овим нараштајем и осудити га, јер су се покајали после Јонине проповеди, а овде је неко већи од Јоне.«

Светлост и тама тела

(Мт 5,15; 6,22-23)

³³ »Нико не пали светиљку да би је ставио на скровито место или под посуду, него на свећњак, да они који улазе виде светлост. ³⁴ Твоје око је светиљка тела. Ако ти је око добро, и цело тело ти је пуно светлости. Али, ако је рђаво, и тело ти је пуно таме. ³⁵ Постарај се, дакле, да светлост у теби не буде тама. ³⁶ Ако ти је цело тело пуно светлости, без имало таме, биће сасвим осветљено, као кад те својом светлошћу обасјава светиљка.«

Шест прекора учитељима закона и фарисејима

(Мт 23,1-36; Мк 12,38-40; Лк 20,45-47)

³⁷ Док је он говорио, један фарисеј га позва да с њим руча^[j], па Исус уђе и леже за трпезу. ³⁸ А фарисеј се зачуди кад виде да се Исус није прво опрао пре ручка^[k].

³⁹ »Да«, рече му Господ, »ви фарисеји чистите чашу и тањир споља, а изнутра сте пуни похлепе и зла. ⁴⁰ Безумници! Зар Онај који је начинио оно што је споља, није начинио и оно што је изнутра? ⁴¹ Него, дајте као милостињу оно што је унутра, и све ће вам бити чисто.

⁴² »Али тешко вама, фарисеји, што дајете десетак од нане, руте и сваког другог биља, а занемарујете Божију правду и љубав. Ово треба да чините, а оно да не занемарујете.

⁴³ »Тешко вама, фарисеји, јер волите прва седишта у синагогама и да вас поздрављају на трговима. ⁴⁴ Тешко вама, јер сте слични необележеним гробовима по којима људи ходају а да то и не знају.«

⁴⁵ »Учитељу«, рече му један учитељ закона, »ти и нас вређаш кад тако говориш.«

⁴⁶ А Исус рече: »Тешко и вама, учитељи закона, јер људе оптерећујете неподношљивим бременом, а сами се ни прстом не дотичете бремена.

⁴⁷ »Тешко вама, јер подижете гробнице пророцима, а њих су побили ваши праоци. ⁴⁸ Тиме сведочите да се слажете са делима својих праотаца, јер су их они побили, а ви им подижете гробнице. ⁴⁹ Зато је Божија мудрост и рекла: ‚Послаћу им пророке и апостоле; неке ће убити, а неке прогонити.‘ ⁵⁰ Зато ће овај нараштај платити за крв свих пророка проливену од постанка света, ⁵¹ од Авељеве крви до крви Захарије, који је убијен између жртвеника и Храма. Да, кажем вам: овај нараштај ће за то платити.

⁵² »Тешко вама, учитељи закона, јер сте узели кључ знања. Сами нисте ушли, а спречили сте оне који су улазили.«

⁵³ А док је одлазио оданде, учитељи закона и фарисеји почеше жестоко да наваљују на њега и да га засипају питањима о много чему, ⁵⁴ вребајући да га ухвате у речи.

Упозорење против лицемерја

12 Када се у међувремену окупило мноштво од неколико хиљада људи, тако да су једни друге газили, Исус прво поче да говори својим ученицима: »Чувајте се фарисејског квасца, то јест лицемерја. ² Нема ништа скривено што се неће открити, ни тајно што се неће сазнати. ³ Све што сте рекли у тами, чуће се на светлости, и оно што сте по собама на ухо шапутали, објављиваће се са кровова.«

Кога се треба бојати

(Мт 10,28-31)

⁴ »Кажем вам, пријатељи моји: не треба да се бојите оних што убијају тело и после тога немају шта више да учине. ⁵ Али, показаћу вам кога треба да се бојите: бојте се онога који, пошто убије, има моћ да баци у пакао. Да, кажем вам: њега се бојте. ⁶ Зар се пет врабаца не продаје за два асариона^[l]? Па ипак Бог не заборавља ниједног од њих. ⁷ А вама је и сва коса на глави избројана. Не бојте се. Ви вредите више од много врабаца.«

Признавање Христа пред људима

(Мт 10,32-33; 12,32; 10,19-20)

⁸ »Кажем вам: ко год мене призна пред људима, и њега ће Син човечији признати пред Божијим анђелима. ⁹ А ко се мене одрекне пред људима, и ја ћу се њега одрећи пред Божијим анђелима. ¹⁰ Опростиће се сваком ко каже нешто против Сина човечијега, али неће бити опроштено оном ко увреди Светога Духа. ¹¹ Када вас буду изводили пред синагоге, владаре и власти, не брините се како ћете се одбранити или шта ћете рећи, ¹² јер ће вас тога часа Свети Дух научити шта треба да кажете.«

Прича о безумном богаташу

¹³ Тада му рече неко из народа: »Учитељу, реци мом брату да са мном подели наследство.«

¹⁴ »Човече«, одврати му Исус, »ко ме је поставио за судију или за извршитеља над вама?«

¹⁵ А онда им рече: »Пазите и чувајте се сваке похлепе. Јер, и када човек има у изобиљу, његов живот не зависи од његове имовине.«

¹⁶ Тада им исприча ову причу: »Једном богаташу је земља добро родила ¹⁷ и он је овако размишљао: ‚Шта да радим, пошто немам где да спремим своју летину?‘ ¹⁸ Онда рече: ‚Ево шта ћу: срушићу своје амбаре и саградити веће, па ћу у њих спремити све своје жито и добра. ¹⁹ И рећи ћу својој души: душо, имаш много добара спремљених за много година. Одмарај се, једи, пиј и весели се.‘ ²⁰ Али Бог му рече: ‚Безумниче! Колико ноћас ће ти живот бити одузет^[m]. И чије ће онда бити то што си спремио?‘ ²¹ Тако пролази онај ко себи згрће благо, а није богат пред Богом.«

Не брините се

(Мт 6,25-34, 19-21)

²² Онда рече ученицима: »Зато вам кажем: не брините се за свој живот – шта ћете јести; ни за своје тело – шта ћете обући. ²³ Јер, живот је више од јела, а тело више од одеће. ²⁴ Погледајте гавране: не сеју и не жању, немају ни спремишта ни амбаре, а ипак их Бог храни. А колико сте ви вреднији од птица! ²⁵ Који од вас, бринући се, може свом животу додати и један једини сат^[n]? ²⁶ Кад не можете ни такву ситницу да учините, зашто се бринете за остало?

²⁷ »Погледајте како расту љиљани: не раде и не преду. А ја вам кажем: ни Соломон у свем свом сјају није био одевен као један од њих. ²⁸ Ако, дакле, Бог тако одева пољску траву – која данас јесте, а сутра се баца у ватру – колико ће више одевати вас, маловерни. ²⁹ Зато немојте да тражите шта ћете јести или шта ћете пити, и не узнемиравајте се бригама. ³⁰ Јер, све то траже незнабошци овога света. Зна ваш Отац да вам је све то потребно. ³¹ Него, тражите његово Царство, па ће вам се и ово дати.

³² »Не бој се, стадо мало, јер се вашем Оцу свидело да вам дâ Царство. ³³ Продајте своју имовину и дајте као милостињу. Снабдејте се новчаницима који не старе: неисцрпним благом на небу, којем лопов не може да се примакне и које мољац не може да нагризе. ³⁴ Јер, где вам је благо, тамо ће вам бити и срце.«

Будност

(Мт 24,45-51)

³⁵ »Нека вам бедра буду опасана^[o] и нека ваше светиљке горе, ³⁶ као онима који чекају да им се господар врати са свадбе, да му одмах отворе када дође и покуца. ³⁷ Благо оним слугама које господар затекне будне када дође. Истину вам кажем: он сам ће се опасати, посадити их за трпезу и послуживати их. ³⁸ Дошао он у поноћ или касније^[p], ако их нађе спремне, благо њима. ³⁹ Али ово знајте: да је домаћин знао у који час ће лопов доћи, не би допустио да му кућа буде обијена. ⁴⁰ И ви будите спремни, јер ће Син човечији доћи у онај час у који га не очекујете.«

⁴¹ »Господе«, упита Петар, »говориш ли ову причу само нама или свима?«

⁴² А Господ рече: »Ко је, дакле, верни и мудри управитељ кога ће господар поставити над својим слугама да им на време даје оброк? ⁴³ Благо оном слузи кога његов господар, када дође, нађе да тако чини. ⁴⁴ Истину вам кажем: поставиће га да управља свим његовим имањем.

⁴⁵ »Али, ако тај слуга помисли: ‚Мој господар ће се дуго задржати‘, па почне да туче слуге и слушкиње, и да једе и пије и опија се, ⁴⁶ његов господар ће доћи онога дана када га он не очекује и у час који не зна, па ће га пресећи надвоје и одредити му место међу невернима.

⁴⁷ »Онај слуга који је знао вољу свога господара, а није био спреман, или није поступио по његовој вољи, добиће много батина. ⁴⁸ А онај који није знао, а учинио је нешто што заслужује казну, добиће само мало батина. Ко год је много добио, од њега ће се много и тражити; и коме је много поверено, од њега ће се више захтевати.«

Не мир, него раздор

(Мт 10,34-36)

⁴⁹ »Дошао сам да на земљу бацим огањ, и тако бих желео да је већ упаљен. ⁵⁰ Али, треба крштењем да се крстим и тако ми је тешко док се то не заврши. ⁵¹ Мислите ли да сам дошао да на земљу донесем мир? Не, кажем вам, него раздор. ⁵² Од сада ће петоро у истој кући бити раздељено: троје против двоје и двоје против троје. ⁵³ Поделиће се отац против сина и син против оца, мајка против кћери и кћи против мајке, свекрва против снахе и снаха против свекрве.«

Тумачење знакова времена

(Мт 16,2-3)

⁵⁴ А народу рече: »Када видите да се облак помаља на западу, одмах кажете: ‚Долази киша‘, и тако и буде. ⁵⁵ А када дува јужни ветар, кажете: ‚Биће врућине‘, и тако и буде. ⁵⁶ Лицемери! Знате да тумачите изглед земље и неба, а не знате да протумачите знаке овог времена?«

Нагодба с противником

(Мт 5,25-26)

⁵⁷ »И зашто сами од себе не просуђујете шта је праведно? ⁵⁸ Када са својим противником идеш пред поглавара, потруди се да се с њим нагодиш још на путу, да те не одвуче пред судију, па те судија преда судском службенику, а службеник баци у тамницу. ⁵⁹ Кажем ти: нећеш оданде изаћи док не исплатиш и последњу пару^[q].«

Покајање или пропаст

13 У то време су тамо били и неки који Исусу испричаше о Галилејцима чију је крв Пилат измешао с њиховим жртвама.

² А он им одговори: »Зар мислите да су ти Галилејци били већи грешници од осталих Галилејаца зато што су тако страдали? ³ Кажем вам: нису. Али, ако се не покајете, сви ћете тако пропасти. ⁴ Или, шта је са оном осамнаесторицом на које се срушио силоамски торањ и усмртио их? Мислите ли да су они били више криви од свих осталих становника Јерусалима? ⁵ Кажем вам: нису. Али, ако се не покајете, сви ћете тако пропасти.«

Прича о неплодној смокви

⁶ Онда им исприча ову причу: »Имао један човек смокву посађену у свом винограду, па дошао да на њој потражи плода, али га не нађе.

⁷ »Тада рече виноградару: ‚Ево већ три године долазим и тражим плода на овој смокви, али га не налазим. Посеци је. Зашто да слаби земљу.‘

⁸ »‚Господару‘, одговори му виноградар, ‚остави је још ову годину, да око ње окопам и нађубрим, ⁹ па ће можда догодине донети плод. А ако не роди, посеци је.‘«

Исус исцељује згрчену жену у суботу

¹⁰ Једне суботе је Исус учио народ у некој синагоги. ¹¹ А тамо је била и једна жена која је осамнаест година имала духа који је изазивао болест. Била је згрчена и никако није могла да се сасвим исправи.

¹² Када ју је Исус видео, позва је к себи, па јој рече: »Жено, ослобођена си своје болести.«

¹³ Онда положи руке на њу, и она се одмах исправи и поче да слави Бога.

¹⁴ А старешина синагоге је био огорчен што Исус лечи у суботу, па рече народу: »Има шест дана када се ради. Зато у те дане долазите да се лечите, а не у суботу.«

¹⁵ Тада му Господ рече: »Лицемери! Зар сваки од вас не одвезује свога вола или магарца од јасала у суботу и не изводи га да га напоји? ¹⁶ Па зар ову Авраамову кћер, коју је Сатана осамнаест година држао везану, није требало ослободити тих окова у дан суботњи?«

¹⁷ Када је то рекао, сви његови противници се постидеше, а сав народ се радовао због свих дивних дела која је учинио.

Приче о зрну горушице и квасцу

(Мт 13,31-33; Мк 4,30-32)

¹⁸ Тада рече: »Чему је слично Божије царство? С чим да га упоредим? ¹⁹ Слично је зрну горушице које је човек узео и посејао у свом врту, а оно изникло и развило се у дрво и птице се гнездиле у његовим гранама.«

²⁰ А онда опет рече: »С чим да упоредим Божије царство? ²¹ Слично је квасцу који је жена узела и измешала га са три сате^[r] брашна док све није ускисло.«

Уска врата

(Мт 7,13-14, 21-23)

²² Путујући у Јерусалим, пролазио је кроз градове и села и учио народ.

²³ Неко му рече: »Господе, хоће ли се само мало њих спасти?«

А он им рече: ²⁴ »Свим силама се потрудите да уђете кроз уска врата. Јер, кажем вам: многи ће настојати да уђу, али неће моћи. ²⁵ Када господар куће устане и закључа врата, стајаћете напољу и куцати на врата, говорећи: ‚Господару, отвори нам!‘

»А он ће вам одговорити: ‚Не знам ни ко сте ни одакле сте.‘

²⁶ »‚Јели смо и пили с тобом‘, рећи ћете му ви, ‚а ти си учио народ на нашим улицама.‘

²⁷ »А он ће вам рећи: ‚Не знам ни ко сте ни одакле сте. Одлазите од мене, сви ви који чините неправду.‘

²⁸ »И биће плач и шкргут зуба када у Божијем царству угледате Авраама, Исаака, Јакова и све пророке, а вас избаце напоље. ²⁹ Људи ће долазити са истока и запада, са севера и југа, и лећи за трпезу у Божијем царству. ³⁰ И знајте, има последњих који ће бити први, и има првих који ће бити последњи.«

Прекор Јерусалиму

(Мт 23,37-39)

³¹ У то време му приђоше неки фарисеји и рекоше: »Иди одавде на неко друго место, јер Ирод хоће да те убије.«

³² А он им рече: »Идите и реците тој лисици: ‚Ево, истерујем демоне и исцељујем данас и сутра, а трећег дана ћу довршити дело.‘ ³³ Али, данас, сутра и прекосутра треба да путујем, јер не приличи пророку да погине ван Јерусалима.

³⁴ »Јерусалиме, Јерусалиме, ти који убијаш пророке и каменујеш оне који су ти послани! Колико пута сам хтео да скупим твоју децу као квочка своје пилиће под крила, али нисте хтели. ³⁵ Ево, кућа вам остаде пуста. Кажем вам: нећете ме више видети све док не будете рекли: ‚Благословен онај који долази у име Господа.‘^(C)«

Излечење оболелога од водене болести

14 Када је једне суботе Исус отишао у кућу неког фарисејског поглавара да једе, на њега су будно пазили. ² А тамо је, испред њега, био човек који је патио од водене болести.

³ Исус упита учитеље закона и фарисеје: »Сме ли се суботом лечити или не?«

⁴ А они су ћутали.

Тада он узе и излечи оног човека и отпусти га, ⁵ па их упита: »Ако неком од вас син или во упадне у бунар у дан суботњи, зар га нећете одмах извући?«

⁶ А они нису знали шта да кажу на то.

Прво и последње место

⁷ Гледајући како гости за себе бирају почасна места, исприча им ову причу: ⁸ »Када те неко позове на свадбу, не седај на почасно место, јер је можда позван неко угледнији од тебе, ⁹ па ће онај који је позвао и тебе и њега доћи и рећи ти: ‚Уступи своје место овоме.‘ Тада ћеш, постиђен, морати да седнеш на последње место. ¹⁰ Него, када те позову, иди и седи на последње место, тако да ти домаћин, када дође, каже: ‚Пријатељу, помери се навише.‘ Тако ће ти бити указана част пред свима који су с тобом за трпезом. ¹¹ Јер, биће понижен сваки онај ко самога себе уздиже, а узвишен ко самога себе понизује.«

¹² Онда рече оном који га је позвао: »Када спремаш ручак^[s] или вечеру, не зови своје пријатеље, ни своју браћу, ни рођаке, ни богате суседе, јер ће и они тебе позвати и тако ти узвратити. ¹³ Него, када спремаш гозбу, позови сиромахе, кљасте, хроме, слепе ¹⁴ – и благо теби. Јер, иако они немају чиме да ти узврате, биће ти узвраћено о васкрсењу праведних.«

Прича о великој вечери

(Мт 22,1-10)

¹⁵ Када је то чуо један од оних за трпезом, рече му: »Благо оном ко буде јео хлеб у Божијем царству!«

¹⁶ А Исус му рече: »Један човек спремио велику вечеру и позвао много људи. ¹⁷ Када је било време да вечера почне, посла он свога слугу да званицама каже: ‚Дођите, јер све је већ спремно.‘

¹⁸ »А они сви одреда почеше да се изговарају. Први му рече: ‚Купио сам њиву и морам да идем да је видим. Молим те, извини ме.‘

¹⁹ »‚Купио сам пет јармова волова‘, рече други, ‚и баш сам пошао да их испробам. Молим те, извини ме.‘

²⁰ »Трећи рече: ‚Оженио сам се и зато не могу да дођем.‘ ²¹ Слуга се врати и то јави свом господару. Тада се господар куће разгневи, па рече слузи: ‚Брзо изађи на градске улице и сокаке и доведи сиромахе, кљасте, слепе и хроме!‘

²² »‚Господару‘, рече му слуга, ‚учињено је како си наредио, али још има места.‘

²³ »Тада господар рече слузи: ‚Изађи на друмове и дуж плотова, па их натерај да дођу, да ми се кућа напуни. ²⁴ Јер, кажем ти: ниједан од оних који су позвани неће окусити моју вечеру!‘«

Потпуна преданост Исусу

(Мт 10,37-38)

²⁵ Са Исусом је путовао силан народ.

Он се окрену према њима, па рече: ²⁶ »Ко дође к мени, а не мрзи свога оца и мајку, жену и децу, браћу и сестре, па и сам свој живот, не може да буде мој ученик. ²⁷ Ко не носи свој крст и не иде за мном, не може да буде мој ученик.

²⁸ »Који од вас, када хоће да зида кулу, прво не седне и не израчуна трошкове, да види има ли довољно да је доврши? ²⁹ Иначе би можда положио темељ, а не би могао да је доврши, па би га сви који би то видели исмејали ³⁰ говорећи: ‚Овај је почео да гради, али није могао да доврши.‘

³¹ »Или, који цар, када крене да поведе рат против другог цара, прво не седне и не размотри може ли се са својих десет хиљада супротставити оном који против њега иде са двадесет хиљада. ³² Па, ако не може, онда ће, док је онај још далеко, послати изасланике и замолити за мир. ³³ Тако, дакле, ниједан од вас који се не одрекне свега што има, не може да буде мој ученик.«

Бљутава со

(Мт 5,13; Мк 9,50)

³⁴ »Со је добра. Али, ако со обљутави, чиме ће се зачинити? ³⁵ Није добра ни за земљу, ни за ђубриво, него се избацује напоље. Ко има уши да чује, нека чује.«

Прича о изгубљеној овци

(Мт 18,12-14)

15 Око Исуса су се окупљали сви цариници и грешници да га чују, ² па фарисеји и учитељи закона почеше да гунђају, говорећи: »Овај прима грешнике и једе с њима!«

³ Тада им Исус исприча ову причу: ⁴ »Који од вас, ако има сто оваца, па једну изгуби, не оставља оних деведесет девет у дивљини и не иде за изгубљеном док је не нађе? ⁵ А кад је нађе, радосно је стави на рамена, ⁶ па кад стигне кући, позива пријатеље и суседе и каже им: ‚Радујте се са мном! Нашао сам своју изгубљену овцу!‘ ⁷ Кажем вам: тако ће и на небу бити већа радост због једног грешника који се покаје него због деведесет девет праведника, којима покајање није потребно.«

Прича о изгубљеној драхми

⁸ »Или, која жена, када има десет драхми^[t], па једну изгуби, не пали светиљку и не чисти кућу и не тражи пажљиво док је не нађе? ⁹ А кад је нађе, позива пријатељице и суседе и каже: ‚Радујте се са мном! Нашла сам новчић који сам изгубила!‘ ¹⁰ Тако, кажем вам, настаје и радост пред Божијим анђелима због једног грешника који се покаје.«

Прича о изгубљеном сину

¹¹ Онда рече: »Један човек имао два сина. ¹² Млађи од њих рече оцу: ‚Оче, дај ми део имања који ми припада.‘ И он им подели имање.

¹³ »После неколико дана, млађи син узе свој део и оде у далеку земљу, где протраћи сав свој иметак живећи разуздано. ¹⁴ Када је све потрошио, у тој земљи завлада велика глад и он поче да оскудева. ¹⁵ Зато оде и запосли се код једног грађанина оне земље, а овај га посла на своја поља да чува свиње. ¹⁶ Жудео је да напуни стомак рогачима које су свиње јеле, али му их нико није давао.

¹⁷ »Тада дође к себи, па рече: ‚Колики најамници мога оца имају хлеба у изобиљу, а ја овде умирем од глади! ¹⁸ Спремићу се и отићи своме оцу, па га замолити: »Оче, згрешио сам против неба и против тебе. ¹⁹ Нисам више достојан да се зовем твој син. Прими ме као једног од својих најамника.«‘

²⁰ »И он се спреми и пође своме оцу. А док је још био далеко, његов отац га угледа и сажали се, па потрча, загрли га и пољуби.

²¹ »‚Оче‘, рече му син, ‚згрешио сам против неба и против тебе. Нисам више достојан да се зовем твој син.‘

²² »Али отац рече својим слугама: ‚Брзо изнесите најлепши огртач и обуците му га. Ставите му прстен на руку и обућу на ноге. ²³ Донесите угојено теле и закољите га, па да једемо и да се веселимо. ²⁴ Јер, овај мој син је био мртав, и оживе! Био је изгубљен, и нађен је!‘ И почеше да се веселе.

²⁵ »А његов старији син био је на пољу. Када се на повратку приближио кући, зачу свирку и играње, ²⁶ па позва једног слугу и упита га шта се дешава.

²⁷ »‚Твој брат је дошао‘, рече му слуга, ‚и твој отац је заклао угојено теле зато што га је дочекао живог и здравог.‘

²⁸ »Он се наљути и не хтеде да уђе. Тада изађе његов отац и поче да га наговара. ²⁹ Али он одговори оцу: ‚Ето, толико година сам ти служио и никад нисам прекршио твоје заповести, а ти ми никад ни јаре ниси дао да се провеселим са пријатељима! ³⁰ А кад је дошао овај твој син, који је твој иметак проћердао са блудницама, за њега си угојено теле заклао!‘

³¹ »‚Сине мој‘, рече му отац, ‚ти си увек са мном и све што имам, твоје је. ³² Али, треба да се веселимо и да се радујемо. Јер, овај твој брат је био мртав, и оживе, и био је изгубљен, и нађен је.‘«

Прича о непоштеном управитељу

16 Исус рече ученицима: »Био један богат човек чијег су управитеља оптужили да расипа његову имовину.

² »Он га позва и упита: ‚Шта то чујем о теби? Положи рачун о свом управљању, јер више не можеш да будеш управитељ.‘

³ »А управитељ рече у себи: ‚Шта да радим? Господар ми одузима посао управитеља. Нисам довољно снажан да копам, а срамота ме да просим. ⁴ Знам шта ћу: учинићу тако да ће ме људи примати у кућу и кад више не будем управитељ.‘

⁵ »Тада, једног по једног, позва све дужнике свога господара.

»‚Колико дугујеш мом господару?‘ упита првог.

⁶ »‚Сто бата^[u] маслиновог уља‘, одговори овај.

»А он му рече: ‚Узми своју обвезницу, па брзо седи и напиши педесет.‘

⁷ »Затим упита другог: ‚Колико ти дугујеш?‘

»‚Сто кора^[v] жита‘, одговори овај.

»А он му рече: ‚Узми своју обвезницу и напиши осамдесет.‘

⁸ »И господар похвали непоштеног управитеља, јер је сналажљиво поступио. Синови овога света сналажљивији су са својим него синови светлости. ⁹ Кажем вам: начините себи пријатеље помоћу непоштеног богатства, да би вас, када оно нестане, примили у вечне станове^[w].

¹⁰ »Ко је поуздан у најмањем, поуздан је и у великом. А ко је непоштен у најмањем, непоштен је и у великом. ¹¹ Ако, дакле, нисте били поуздани у непоштеном богатству, ко ће вам поверити истинско богатство? ¹² И ако нисте били поуздани у туђем, ко ће вам дати ваше?

¹³ »Ниједан слуга не може да служи двојици господара. Јер, или ће једнога мрзети, а другога волети; или ће једноме бити привржен, а другога презирати. Не можете служити и Богу и богатству^[x].«

Закон и Божије царство

¹⁴ А све су то слушали фарисеји, који су волели новац, па су му се ругали.

¹⁵ Зато им Исус рече: »Ви се пред људима претварате да сте праведни, али Бог познаје ваше срце. Оно што је на високој цени међу људима, у Божијим очима је одвратно.

¹⁶ »Закон и Пророци су били до Јована. Од тада се проповеда еванђеље о Божијем царству и свако насилно у њега улази. ¹⁷ Али, лакше је да небо и земља прођу, него да пропадне иједна цртица из Закона.«

Развод

¹⁸ »Ко се разведе од своје жене и ожени се другом, чини прељубу. И ко се ожени разведеном, чини прељубу.«

Богаташ и Лазар

¹⁹ »Био један богат човек који се облачио у пурпур и танко платно и сваког дана уживао у раскоши. ²⁰ А пред његовом капијом лежао је један сиромах по имену Лазар, сав у чиревима, ²¹ и жудео да напуни стомак оним што је падало са богаташеве трпезе. Чак су и пси долазили и лизали му чиреве.

²² »Када је сиромах умро, анђели га однеше у Авраамово наручје. А умре и богаташ и би сахрањен. ²³ У Подземљу^[y], где је лежао у мукама, подиже поглед и у даљини угледа Авраама, и Лазара у његовом наручју, ²⁴ па повика: ‚Оче Аврааме, смилуј ми се и пошаљи Лазара да умочи врх свога прста у воду и расхлади ми језик, јер се страшно мучим у овом пламену!‘

²⁵ »‚Синко‘, рече му Авраам, ‚сети се да си за живота примио своја добра, а Лазар зла. Он се сада овде теши, а ти си у страшним мукама. ²⁶ Осим тога, између вас и нас постављена је велика провалија, па они који желе одавде да пређу к вама, не могу, нити ко од вас може да пређе овамо.‘

²⁷ »‚Онда те молим, оче‘, рече богаташ, ‚пошаљи га у кућу мога оца, ²⁸ јер имам петорицу браће. Нека их опомене, да и они не дођу у ово мучилиште.‘

²⁹ »Али Авраам рече: ‚Имају Мојсија и Пророке. Нека њих слушају.‘

³⁰ »‚Не, оче Аврааме‘, рече богаташ, ‚него, ако им дође неко од мртвих, они ће се покајати.‘

³¹ »‚Ако не слушају Мојсија и Пророке‘, рече Авраам, ‚неће их уверити ни да неко устане из мртвих.‘«

Грех, вера, дужност

(Мт 18,6-7, 21-22; Мк 9,42)

17 Исус рече својим ученицима: »Саблазни морају да дођу, али тешко оном по коме дођу. ² Боље би му било да му се око врата обеси млински камен и да га баце у море него да саблазни иједнога од ових малених. ³ Чувајте се!

»Ако твој брат згреши, укори га, па ако се покаје, опрости му. ⁴ И ако седам пута на дан згреши против тебе и седам пута ти дође и каже: ‚Кајем се‘, опрости му.«

⁵ Тада апостоли рекоше Господу: »Увећај нашу веру.«

⁶ А Господ рече: »Када бисте имали веру као зрно горушице, могли бисте рећи овом дуду: ‚Ишчупај се с кореном и посади се у море‘, и он би вас послушао.

⁷ »Који од вас, када има слугу који оре или чува овце, па се овај врати с поља, каже: ‚Дођи одмах и седи да једеш?‘ ⁸ Зар му не каже: ‚Спреми ми вечеру, па се опаши^[z] и послужуј ме док једем и пијем. А после можеш и ти да једеш и пијеш‘? ⁹ Да ли он захваљује слузи што је учинио оно што му је наређено? ¹⁰ Тако и ви, када учините све што вам је наређено, треба да кажете: ‚Ми смо некорисне слуге. Учинили смо само оно што смо били дужни да учинимо.‘«

Очишћење десеторице губаваца

¹¹ Док је Исус путовао у Јерусалим, пролазио је између Самарије и Галилеје. ¹² Када је улазио у једно село, сусрете га десет губавих људи, који стадоше подаље ¹³ и повикаше: »Исусе, Учитељу, смилуј нам се!«

¹⁴ Када их је видео, рече им: »Идите и покажите се свештеницима.«

И док су још ишли, очистише се.

¹⁵ Један од њих, када је видео да је излечен, врати се, славећи Бога на сав глас, ¹⁶ и паде ничице Исусу пред ноге и захвали му. А био је Самарићанин.

¹⁷ Исус рече: »Зар се нису сва десеторица очистила? Где су остала деветорица? ¹⁸ Зар се међу њима не нађе ниједан да се врати да дâ славу Богу, него само овај туђинац?«

¹⁹ Онда му рече: »Устани и иди. Твоја вера те је излечила.«

Долазак Божијег царства

(Мт 24,23-28, 37-41)

²⁰ Једном када су га фарисеји питали када ће доћи Божије царство, Исус им одговори: »Божије царство не долази као нешто што се види. ²¹ Људи неће моћи да кажу: ‚Ево га овде!‘ ни: ‚Ено га онде!‘, јер Божије царство је у вама^[aa].«

²² А ученицима рече: »Долази време када ћете жудети да видите само један дан Сина човечијега, али га нећете видети. ²³ А људи ће вам говорити: ‚Ено га онде!‘ или: ‚Ево га овде!‘ Не идите онамо и не јурите за њима. ²⁴ Јер, као што муња, када севне, обасја небо од једног краја до другог, тако ће бити и са Сином човечијим на његов дан. ²⁵ Али он прво мора много да препати и овај нараштај мора да га одбаци.

²⁶ »Као што је било у Нојево време, тако ће бити и у дане Сина човечијега. ²⁷ Људи су јели и пили, женили се и удавали, све до дана када је Ноје ушао у ковчег. Онда је дошао потоп и све их уништио. ²⁸ Биће и као што је било у Лотове дане: људи су јели и пили, куповали и продавали, садили и градили. ²⁹ А оног дана кад је Лот изашао из Содоме, горући сумпор запљушта с неба и све их уништи.

³⁰ »Тако ће бити и онога дана када се појави Син човечији. ³¹ Ако се неко тога дана затекне на крову, а ствари су му у кући, нека не силази да их узме. И ко се затекне у пољу, нека се не враћа. ³² Сетите се Лотове жене! ³³ Ко покуша да сачува свој живот, изгубиће га, а ко изгуби свој живот, сачуваће га. ³⁴ Кажем вам: те ноћи биће двоје у једној постељи – једно ће се узети, а друго оставити. ³⁵ Две жене ће заједно млети жито – једна ће се узети, а друга оставити.« ^36 [ab]

³⁷ »Где то, Господе?« упиташе га.

А он им рече: »Где буде лешина, тамо ће се окупити и лешинари.«

Прича о упорној удовици

18 Онда им исприча и причу да увек треба да се моле и да не посустају. ² »У неком граду живео један судија«, рече. »Није се бојао Бога и није марио за људе. ³ А у том граду је била и једна удовица која је стално долазила к њему, говорећи: ‚Одбрани ме од мога противника.‘ ⁴ Он то неко време није хтео, али касније рече себи: ‚Иако се не бојим Бога и не марим за људе, ипак ћу да одбраним ову удовицу ⁵ зато што ми досађује, да ме на крају не изнури својим долажењем.‘«

⁶ Тада Господ рече: »Чули сте шта каже неправедни судија. ⁷ Па зар неће Бог одбранити своје изабране, који дању и ноћу вапију к њему? Зар ће одуговлачити да их услиши? ⁸ Кажем вам: одбраниће их, и то брзо. Само, хоће ли Син човечији, када дође, наћи веру на земљи?«

Прича о фарисеју и царинику

⁹ А онима који су били убеђени да су праведни, а све остале ниподаштавали, исприча ову причу: ¹⁰ »Двојица су отишла у Храм да се помоле. Један је био фарисеј, а други цариник. ¹¹ Фарисеј је стајао и овако се молио у себи^[ac]: ‚Боже, хвала ти што нисам као остали људи – разбојници, неправедници, прељубници – или као овај цариник. ¹² Постим два пута недељно и дајем десетак од свега што стекнем.‘

¹³ »А цариник је стајао подаље и ни поглед није хтео да подигне ка небу, него се ударао у груди и говорио: ‚Боже, смилуј се мени, грешнику!‘

¹⁴ »Кажем вам: он, а не онај други, отишао је кући оправдан. Јер, ко самога себе уздиже, биће понижен; а ко самога себе понизује, биће узвишен.«

Исус и деца

(Мт 19,13-15; Мк 10,13-16)

¹⁵ Људи су му доносили и малу децу да их дотакне, а када су ученици то видели, изгрдише их.

¹⁶ Али Исус их позва к себи, па рече: »Пустите децу да долазе к мени и не спречавајте их, јер таквима припада Божије царство. ¹⁷ Истину вам кажем: ко не прихвати Божије царство попут малог детета, неће ући у њега.«

Богати поглавар

(Мт 19,16-30; Мк 10,17-31)

¹⁸ Један поглавар га упита: »Добри учитељу, шта да учиним да наследим вечни живот?«

¹⁹ »Зашто ме називаш добрим?« одврати Исус. »Нико није добар осим једнога – Бога. ²⁰ Заповести знаш: ‚Не чини прељубу, Не убиј, Не укради, Не сведочи лажно, Поштуј свога оца и мајку.‘^(D)«

²¹ А он рече: »Свега тога сам се држао од детињства.«

²² Када је Исус то чуо, рече му: »Још једно ти недостаје: продај све што имаш и раздели сиромасима, па ћеш имати благо на небу. Тада хајде за мном.«

²³ Али, када је то поглавар чуо, силно се ражалости, јер је био веома богат.

²⁴ Када је Исус видео да се овај ражалостио, рече: »Како је тешко имућнима да уђу у Божије царство. ²⁵ Лакше је камили да прође кроз иглене уши него богаташу да уђе у Божије царство.«

²⁶ А они који су то чули рекоше: »Па ко може да се спасе?«

²⁷ »Оно што је немогуће људима«, рече он, »могуће је Богу.«

²⁸ Тада Петар рече: »Ево, ми смо све оставили и пошли за тобом.«

²⁹ »Истину вам кажем«, рече Исус, »нема ниједнога који је ради Божијег царства оставио кућу, или жену, или браћу, или родитеље, или децу, ³⁰ а да неће добити многоструко више у ово време, а у будућем свету вечни живот.«

Исус трећи пут предсказује своју смрт и васкрсење

(Мт 20,17-19; Мк 10,32-34)

³¹ Онда одведе Дванаесторицу на страну, па им рече: »Ево, кренули смо у Јерусалим и све што су пророци написали о Сину човечијем, испуниће се. ³² Предаће га незнабошцима и ругати му се, злостављати га, пљувати, ³³ избичевати и убити, а он ће трећег дана васкрснути.«

³⁴ Али они ништа од тога не разумеше. Значење тих речи било им је скривено, па нису знали о чему говори.

Исус враћа вид слепом просјаку

(Мт 20,29-34; Мк 10,46-52)

³⁵ Када се Исус приближио Јерихону, поред пута је седео један слеп човек и просио.

³⁶ Чувши да народ пролази, упита шта се дешава, ³⁷ а они му рекоше: »Пролази Исус Назарећанин.«

³⁸ Он повика: »Исусе, Сине Давидов, смилуј ми се!«

³⁹ Они што су ишли напред опоменуше га да ућути, али он је још више викао: »Сине Давидов, смилуј ми се!«

⁴⁰ Тада Исус стаде и нареди да му га доведу, а када се овај приближио, упита га: ⁴¹ »Шта хоћеш да учиним за тебе?«

»Господе«, одговори он, »да прогледам.«

⁴² А Исус му рече: »Прогледај! Твоја вера те је излечила.«

⁴³ И овај одмах прогледа и пође за Исусом, славећи Бога. А видео је то и сав народ и славио Бога.

Цариник Закеј

19 Онда Исус уђе у Јерихон. Док је пролазио кроз град, ² главни цариник по имену Закеј, богат човек, ³ покушавао је да види ко је то Исус, али није могао од народа, јер је био ниског раста. ⁴ Он зато отрча напред и попе се на једну дивљу смокву, да види Исуса, јер је требало да он онуда прође.

⁵ Када је стигао до тог места, Исус подиже поглед и рече му: »Закеје, сместа сиђи, јер данас треба да одседнем у твојој кући.«

⁶ И овај сместа сиђе и с радошћу прими Исуса.

⁷ Сви су то видели, па почеше да гунђају, говорећи: »Код грешника је ушао да се одмори!«

⁸ Закеј стаде и рече Господу: »Ево, Господе, пола своје имовине разделићу сиромасима. А ако сам од некога нешто изнудио, вратићу четвороструко.«

⁹ Тада му Исус рече: »Данас је у ову кућу дошло спасење, пошто је и овај човек Авраамов син. ¹⁰ Јер, Син човечији је дошао да потражи и спасе изгубљено.«

Прича о десет мина

(Мт 25,14-30)

¹¹ Док су они ово слушали, он им исприча једну причу, зато што је био близу Јерусалима, а они су сматрали да ће се Божије царство појавити одмах.

¹² Он рече: »Један човек племенитог рода отишао у далеку земљу да га поставе за цара, па да се врати. ¹³ Он позва десет својих слугу и сваком од њих даде десет мина^[ad], па рече: ‚Послујте с овим док се не вратим.‘

¹⁴ »А његови поданици су га мрзели, па за њим послаше изасланике да кажу: ‚Нећемо да нам он буде цар.‘

¹⁵ »Када се вратио кући, пошто су га поставили за цара, нареди да му позову оне слуге којима је дао новац, да види колику добит су остварили.

¹⁶ »Тада дође први и рече: ‚Господару, твоја мина је донела још десет мина.‘

¹⁷ »А он му одврати: ‚Добро, добри слуго. Зато што си био поуздан у најмањем, имаћеш власт над десет градова.‘

¹⁸ »Онда дође други слуга и рече: ‚Господару, твоја мина је донела још пет мина.‘

¹⁹ »А он му рече: ‚Ти ћеш имати власт над пет градова.‘

²⁰ »Дође и трећи слуга и рече: ‚Господару, ево твоје мине коју сам чувао сакривену у убрусу. ²¹ Бојао сам те се, јер си строг човек. Узимаш оно што ниси оставио и жањеш оно што ниси посејао.‘

²² »‚Зли слуго‘, рече му господар, ‚по твојим речима ћу ти судити! Кажеш да си знао да сам строг човек, да узимам оно што нисам оставио и да жањем оно што нисам посејао. ²³ Зашто онда ниси уложио мој новац код мењача? Тада бих га, по повратку, подигао с каматом.‘

²⁴ »А присутнима рече: ‚Узмите ту мину од њега и дајте је оном који има десет мина.‘

²⁵ »‚Господару‘, рекоше му они, ‚па он већ има десет мина.‘

²⁶ »‚Кажем вам‘, одврати господар, ‚оном ко има, даће се још, а оном ко нема, одузеће се и оно што има. ²⁷ А оне моје непријатеље који нису хтели да им будем цар, доведите овамо и преда мном их погубите.‘«

Исус улази у Јерусалим

(Мт 21,1-11; Мк 11,1-11; Јн 12,12-19)

²⁸ Пошто је ово изговорио, настави пут идући ка Јерусалиму.

²⁹ Када се приближио Витфаги и Витанији, код горе која се зове Маслинска, посла двојицу својих ученика, рекавши им: ³⁰ »Идите у ово село пред вама. Када уђете у њега, наћи ћете привезано магаре на коме још ниједан човек није јахао. Одвежите га и доведите овамо. ³¹ А ако вас неко упита: ‚Зашто га одвезујете‘, реците му: ‚Потребно је Господу.‘«

³² И они који су били послани, одоше и нађоше све како им је рекао.

³³ А док су одвезивали магаре, упиташе их његови власници: »Зашто одвезујете магаре?«

³⁴ »Потребно је Господу«, одговорише им они, ³⁵ и одведоше га Исусу. Онда преко магарета пребацише своје огртаче, па на њега посадише Исуса. ³⁶ И док је он путовао даље, народ је простирао своје огртаче по путу.

³⁷ Када се приближио месту где се силази са Маслинске горе, све мноштво ученика поче радосно и из свега гласа да хвали Бога за сва чуда која су видели, ³⁸ говорећи:

³⁹ »Учитељу«, рекоше му неки фарисеји из народа, »изгрди своје ученике!«

⁴⁰ »Кажем вам«, одговори он, »ако они буду ћутали, камење ће викати.«

Јадиковка над Јерусалимом

⁴¹ Када се приближио граду и угледао га, заплака над њим, ⁴² говорећи: »Када би и ти овога дана знао шта ти доноси мир! Али то је сада сакривено од твојих очију. ⁴³ Снаћи ће те дани када ће те твоји непријатељи окружити опкопом и опколити те и притеснити са свих страна. ⁴⁴ И сравниће са земљом тебе и твоју децу у теби и неће у теби оставити ни камен на камену, јер ниси препознао време када те је походио Бог.«

Исус у Храму

(Мт 21,12-17; Мк 11,15-19; Јн 2,13-22)

⁴⁵ Онда Исус уђе у Храм и поче да избацује продавце из њега, ⁴⁶ говорећи им: »Записано је: ‚Мој дом ће бити дом молитве‘^(F), а ви сте од њега направили ‚јазбину разбојничку‘!^(G)«

⁴⁷ Потом је сваког дана учио народ у Храму. А првосвештеници, учитељи закона и поглавари народа желели су да га убију, ⁴⁸ али нису могли да нађу начин како да то учине, јер га је народ веома пажљиво слушао.

Одакле Исусу власт?

(Мт 21,23-27; Мк 11,27-33)

20 Док је једног дана учио народ у Храму и проповедао еванђеље, приђоше му првосвештеници и учитељи закона са старешинама, ² па му рекоше: »Кажи нам, којом влашћу ово чиниш или ко ти је дао ту власт?«

³ »И ја ћу вас нешто упитати«, одврати он. »Кажите ми: ⁴ да ли је Јованово крштење било са неба или од људи?«

⁵ А они почеше о томе да расправљају међу собом говорећи: »Ако кажемо: ‚Са неба‘, он ће рећи: ‚Зашто му нисте веровали?‘ ⁶ А ако кажемо: ‚Од људи‘, народ ће нас каменовати, јер је убеђен да је Јован био пророк.«

⁷ Зато му одговорише: »Не знамо одакле је било.«

⁸ Тада им Исус рече: »Онда ни ја вама нећу рећи којом влашћу ово чиним.«

Прича о виноградарима

(Мт 21,33-46; Мк 12,1-12)

⁹ Исус затим поче народу да прича ову причу: »Један човек засадио виноград, изнајмио га неким виноградарима, па отпутовао на дуже време. ¹⁰ У време бербе посла он једног слугу виноградарима да му дају део виноградских плодова. Али виноградари га претукоше и отераше празних руку. ¹¹ Онда посла другог слугу, али и њега претукоше, извргоше руглу и отераше празних руку. ¹² Он посла и трећег, али и њега израњавише и избацише.

¹³ »Тада власник винограда рече: ‚Шта да радим? Послаћу свог вољеног сина, можда ће њега поштовати.‘

¹⁴ »Али, када су га виноградари угледали, почеше да расправљају међу собом говорећи: ‚Ово је наследник. Хајде да га убијемо, па ће наследство бити наше.‘ ¹⁵ И избацише га из винограда и убише.

»Шта ће им, дакле, урадити господар винограда? ¹⁶ Доћи ће и побити те виноградаре, а виноград дати другима.«

Када су људи то чули, рекоше: »Далеко било!«

¹⁷ А Исус их погледа, па рече: »Шта онда значи оно што је записано:

¹⁸ И ко год падне на тај камен, смрскаће се, а на кога он падне, здробиће га.«

¹⁹ А учитељи закона и првосвештеници тражили су начин да га сместа ухвате, јер су знали да је ову причу испричао о њима. Али бојали су се народа.