Bible in 90 Days

²⁰ На то им Мојсије рече: »Урадите тако. Наоружајте се пред ГОСПОДОМ за бој, ²¹ пређите преко реке Јордан и борите се пред ГОСПОДОМ док он пред собом не истера своје непријатеље. ²² Када земља буде покорена пред ГОСПОДОМ, моћи ћете да се вратите и бићете ослобођени своје обавезе према ГОСПОДУ и према Израелу, а ова земља ће бити ваш посед пред ГОСПОДОМ. ²³ Али, ако тако не урадите, згрешићете против ГОСПОДА и будите сигурни да ће вас ваш грех стићи. ²⁴ Саградите градове за своју нејач и торове за своја стада, али урадите оно што сте обећали.«

²⁵ Гадовци и Рувимовци рекоше Мојсију: »Ми, твоје слуге, урадићемо као што нам ти, господару, заповедаш. ²⁶ Наша нејач и жене, наша стока и друге животиње остаће овде у градовима Гилада, ²⁷ а ми, твоје слуге, сви наоружани за бој, прећи ћемо преко да се боримо пред ГОСПОДОМ, баш као што ти кажеш, господару.«

²⁸ Тада Мојсије заповеди за њих свештенику Елеазару, Исусу Навину и главама породица израелских племена: ²⁹ »Ако Гадовци и Рувимовци, сви наоружани за бој, с вама пређу преко реке Јордан пред ГОСПОДОМ и земља буде покорена пред вама, дајте им у посед земљу Гилад. ³⁰ Али, ако не пређу с вама наоружани, нека добију посед с вама у Ханаану.«

³¹ »Ми, твоје слуге, урадићемо оно што је ГОСПОД заповедио«, одговорише Гадовци и Рувимовци. ³² »Прећи ћемо наоружани у Ханаан пред ГОСПОДОМ, али ће посед који ћемо наследити бити с ове стране реке Јордан.«

³³ Тада Мојсије Гадовцима, Рувимовцима и половини племена Манасије сина Јосифовог даде царство Сихона, цара Аморејаца, и царство Ога, цара Башана – целу земљу са њеним градовима и подручјем око њих.

³⁴ Гадовци обновише Дивон, Атарот, Ароер, ³⁵ Атрот Шофан, Јаазер, Јогбеху, ³⁶ Бет-Нимру и Бет Харан као утврђене градове и саградише торове за своја стада.

³⁷ Рувимовци обновише Хешбон, Елале и Кирјатајим, ³⁸ као и Нево и Ваал-Меон, чији називи су промењени, и Сивму, и дадоше имена градовима које су саградили.

³⁹ Потомци Махира сина Манасијиног одоше у Гилад, заузеше га и истераше Аморејце који су тамо били. ⁴⁰ Стога Мојсије даде Гилад Махировцима, Манасијиним потомцима, и они се тамо настанише. ⁴¹ Јаир, Манасијин потомак, заузе њихова насеља и назва их Хавот Јаир^[a]. ⁴² А Новах заузе Кенат и околна насеља и по себи га назва Новах.

Преглед путовања Израелаца од Египта до Моава

33 Ово су таборишта Израелаца након што су, по својим четама, изашли из Египта под руководством Мојсија и Аарона. ² На ГОСПОДЊУ заповест, Мојсије је записао таборишта на њиховом путовању. Ово је њихово путовање по табориштима:

³ Израелци су кренули из Рамзеса петнаестог дана првог месеца, дан после Пасхе. Кренули су смело наочиглед свим Египћанима, ⁴ док су ови сахрањивали све своје првенце, које је ГОСПОД побио међу њима – јер, ГОСПОД је казнио њихове богове.

⁵ Израелци су отишли из Рамзеса и утаборили се у Сукоту. ⁶ Отишли су из Сукота и утаборили се у Етаму, на рубу пустиње. ⁷ Отишли су из Етама, скренули назад ка Пи-Хахироту, источно од Ваал-Цефона, и утаборили се близу Мигдола.

⁸ Отишли су из Пи-Хахирота и кроз море прешли у пустињу. Пошто су три дана путовали пустињом Етам, утаборили су се у Мари.

⁹ Отишли су из Маре и дошли у Елим, где је било дванаест извора и седамдесет палми, и тамо се утаборили.

¹⁰ Отишли су из Елима и утаборили се поред Црвеног мора.

¹¹ Отишли су са Црвеног мора и утаборили се у пустињи Син.

¹² Отишли су из пустиње Син и утаборили се у Дофки.

¹³ Отишли су из Дофке и утаборили се у Алушу.

¹⁴ Отишли су из Алуша и утаборили се у Рефидиму, где за народ није било воде за пиће.

¹⁵ Отишли су из Рефидима и утаборили се у Синајској пустињи.

¹⁶ Отишли су из Синајске пустиње и утаборили се у Киврот-Хатаави.

¹⁷ Отишли су из Киврот-Хатааве и утаборили се у Хацероту.

¹⁸ Отишли су из Хацерота и утаборили се у Ритми.

¹⁹ Отишли су из Ритме и утаборили се у Римон-Фаресу.

²⁰ Отишли су из Римон-Фареса и утаборили се у Ливни.

²¹ Отишли су из Ливне и утаборили се у Риси.

²² Отишли су из Рисе и утаборили се у Кехелати.

²³ Отишли су из Кехелате и утаборили се на гори Шефер.

²⁴ Отишли су са горе Шефер и утаборили се у Харади.

²⁵ Отишли су из Хараде и утаборили се у Макхелоту.

²⁶ Отишли су из Макхелота и утаборили се у Тахату.

²⁷ Отишли су из Тахата и утаборили се у Тари.

²⁸ Отишли су из Таре и утаборили се у Митки.

²⁹ Отишли су из Митке и утаборили се у Хашмони.

³⁰ Отишли су из Хашмоне и утаборили се у Мосероту.

³¹ Отишли су из Мосерота и утаборили се у Бене-Јаакану.

³² Отишли су из Бене-Јаакана и утаборили се у Хор-Хагидгаду.

³³ Отишли су из Хор-Хагидгада и утаборили се у Јотвати.

³⁴ Отишли су из Јотвате и утаборили се у Аврони.

³⁵ Отишли су из Авроне и утаборили се у Ецјон-Геверу.

³⁶ Отишли су из Ецјон-Гевера и утаборили се у Кадешу, у пустињи Цин.

³⁷ Отишли су из Кадеша и утаборили се на гори Хор, на граници Едома. ³⁸ На ГОСПОДЊУ заповест, свештеник Аарон попео се на гору Хор, где је умро првог дана петог месеца четрдесете године по изласку Израелаца из Египта. ³⁹ Аарон је имао сто двадесет три године када је умро на гори Хор.

⁴⁰ А цар Арада, Ханаанац, који је живео у ханаанском крају Негеву, чуо је да Израелци долазе.

⁴¹ Отишли су са горе Хор и утаборили се у Цалмони.

⁴² Отишли су из Цалмоне и утаборили се у Пунону.

⁴³ Отишли су из Пунона и утаборили се у Овоту.

⁴⁴ Отишли су из Овота и утаборили се у Ије-Авариму, на граници Моава.

⁴⁵ Отишли су из Ијима и утаборили се у Дивон-Гаду.

⁴⁶ Отишли су из Дивон-Гада и утаборили се у Алмон-Дивлатајми.

⁴⁷ Отишли су из Алмон-Дивлатајме и утаборили се у горју Аварим, близу Нева.

⁴⁸ Отишли су из горја Аварим и утаборили се на Моавским пољанама, крај реке Јордан, преко пута Јерихона, ⁴⁹ и то од Бет-Јешимота до Авел-Шитима.

Заповест да се истерају ханаански народи

⁵⁰ ГОСПОД рече Мојсију на Моавским пољанама, крај реке Јордан, преко пута Јерихона: ⁵¹ »Кажи Израелцима: ‚Када преко Јордана пређете у Ханаан, ⁵² истерајте све становнике те земље испред себе. Уништите све њихове резбарене слике и ливене идоле, и разорите све њихове узвишице. ⁵³ Запоседните земљу и настаните се у њој, јер сам вам је дао да буде ваша. ⁵⁴ Поделите земљу коцком, према својим братствима. Онима којих је више, дајте веће наследство, а онима којих је мање, дајте мање наследство. Оно што им коцком падне у део, биће њихово. Поделите земљу према својим праотачким племенима. ⁵⁵ Али, ако не истерате становнике те земље испред себе, онда ће вам они које сте пустили да остану постати трн у оку и бодља у слабинама и задаваће вам невоље у земљи у којој ћете живети. ⁵⁶ А тада ћу ја учинити с вама оно што сам намеравао да учиним с њима.‘«

Границе Израелове земље

34 ГОСПОД рече Мојсију: ² »Заповеди Израелцима и реци им: ‚Када уђете у Ханаан, земља која ће вам бити додељена у наследство има ове границе:

³ »‚Ваша јужна страна укључује део пустиње Цин дуж границе Едома. На истоку ваша јужна граница почиње с краја Сланог мора^[b], ⁴ па скреће јужно од превоја Акрабима, продужава до Цина и иде јужно од Кадеш-Барнее. Одатле иде до Хацар-Адара и продужава до Ацмона, ⁵ где скреће и, идући дуж Египатског потока, избија на море.

⁶ »‚Ваша западна граница је обала Великог мора^[c]. То вам је граница на западу.

⁷ »‚Ваша северна граница иде од Великог мора право до горе Хор ⁸ и од горе Хор право до Лево-Хамата. Одатле граница иде до Цедада, ⁹ продужава до Зифрона и завршава се у Хацар-Енану. То вам је граница на северу.

¹⁰ »‚Ваша источна граница иде од Хацар-Енана право до Шефама, ¹¹ одакле се спушта до Ривле на источној страни Ајина и иде даље гребеном источно од Кинеретског мора^[d]. ¹² Потом се граница спушта дуж реке Јордан и завршава на Сланом мору.

»‚То ће бити ваша земља са границама свуда унаоколо.‘«

¹³ Мојсије заповеди Израелцима: »Ово је земља коју ћете коцком поделити као наследство. ГОСПОД је заповедио да је добије девет племена и једна половина племена, ¹⁴ пошто су породице Рувимовог племена, породице Гадовог племена и половина Манасијиног племена добили своје наследство. ¹⁵ Ова два и по племена већ су добила своје наследство на овој страни реке Јордан источно од Јерихона.«

Људи задужени за деобу земље

¹⁶ ГОСПОД рече Мојсију: ¹⁷ »Ово су имена људи који ће вам поделити земљу: свештеник Елеазар и Исус Навин.

¹⁸ »А за поделу земље одреди и по једног поглавара из сваког племена. ¹⁹ Ово су њихова имена:

²⁹ То су они којима је ГОСПОД заповедио да Израелцима поделе земљу у Ханаану.

Градови за Левите

35 ГОСПОД рече Мојсију на Моавским пољанама, крај реке Јордан, преко пута Јерихона: ² »Заповеди Израелцима да од наследства које ће поседовати дају Левитима градове да у њима живе. А дајте им и пашњаке око тих градова. ³ Тада ће они имати градове у којима ће живети и пашњаке за своја говеда, ситну стоку и све своје друге животиње.

⁴ »Нека се пашњаци око градова које ћете дати Левитима протежу хиљаду лаката^[e] од градских зидина. ⁵ Ван града измерите две хиљаде лаката^[f] на источној страни, две хиљаде лаката на јужној, две хиљаде лаката на западној и две хиљаде лаката на северној страни, тако да град буде у средини. То ће им бити пашњаци за градове.

⁶ »Нека шест градова од градова које ћете дати Левитима буду градови уточишта, у које може да побегне убица. Осим ових, дајте им још четрдесет два града. ⁷ Дајте Левитима укупно четрдесет осам градова са њиховим пашњацима. ⁸ Градове које ћете дати Левитима од поседа Израелаца дајте сразмерно величини наследства сваког племена: много градова узмите од племенâ која их имају много, а мало градова од оних која их имају мало.«

Градови уточишта

(5. Мојс 19,1-13; ИсНав 20,1-9)

⁹ ГОСПОД рече Мојсију: ¹⁰ »Кажи Израелцима: ‚Када преко реке Јордан уђете у Ханаан, ¹¹ изаберите неколико градова да вам буду градови уточишта, у која може да побегне човек који је неког убио случајно. ¹² Нека вам ти градови буду уточишта од крвног осветника, тако да човек који је оптужен за убиство не погине пре него што дође на суд пред заједницом. ¹³ Нека вам шест градова буду градови уточишта: ¹⁴ три града са ове, источне стране реке Јордан и три у Ханаану. ¹⁵ Нека тих шест градова за Израелце и дошљаке и насељенике међу њима буду уточишта у која ће моћи да побегне онај ко је неког убио случајно.

¹⁶ »‚Ако неко неког удари гвозденим предметом, и овај умре, убица је – нека се убица погуби. ¹⁷ Ако неко у руци има камен којим се може убити, па неког удари, и овај умре, убица је – нека се убица погуби. ¹⁸ Ако неко у руци има дрвени предмет којим се може убити, па неког удари, и овај умре, убица је – нека се убица погуби. ¹⁹ Нека убицу погуби крвни осветник – када га сретне, нека га погуби. ²⁰ Ако неко неког гурне из злобе или намерно баци нешто на њега, и овај умре, ²¹ или ако га из мржње удари песницом, и овај умре, нека се нападач погуби, убица је – нека га крвни осветник погуби када га сретне.

²² »‚Ако неко неког изненада гурне, али не из непријатељства, или ако ненамерно нешто баци на њега, ²³ или, не видећи га, спусти на њега камен који би га могао убити, и овај умре, тада, пошто му није био непријатељ и није намеравао да му учини зло, ²⁴ нека заједница пресуди између нападача и крвног осветника према овим законима. ²⁵ Нека заједница заштити оптуженога за убиство од крвног осветника и нека га врати у град уточишта у који је побегао. Овај нека остане тамо до смрти првосвештеника, који је помазан светим уљем. ²⁶ Али, ако оптужени за убиство било када изађе ван граница града уточишта у који је побегао ²⁷ и тамо га затекне крвни осветник, овај може да га убије и да не буде крив за убиство. ²⁸ Нека оптужени остане у свом граду уточишта до смрти првосвештеника. Тек после првосвештеникове смрти може да се врати на своје имање.

²⁹ »‚Нека вам ово буде одредба закона из поколења у поколење, где год живели.

³⁰ »‚Ко год неког убије, нека се погуби као убица само на основу сведочења сведокâ, али нека нико не буде погубљен на основу сведочења само једног сведока.

³¹ »‚Не примајте откупнину за живот убице, који заслужује да умре. Нека се свакако погуби.

³² »‚Не примајте откупнину за неког ко је побегао у град уточишта, да га тако пустите да се врати и живи на својој земљи пре смрти првосвештеника.

³³ »‚Не скврнавите земљу у којој сте. Крвопролиће скврнави земљу. Обред помирења се не може извршити за земљу на коју је проливена крв, осим крвљу онога ко ју је пролио. ³⁴ Не чините нечистом земљу у којој живите и у којој ја боравим, јер ја, ГОСПОД, боравим међу Израелцима.‘«

Право жена да наслеђују земљу

36 Главе породица из братства Гилада сина Махира сина Манасијиног, које су биле из братстава Јосифових потомака, дођоше Мојсију и поглаварима, главама израелских породица, ² и рекоше: »Господару, када ти је ГОСПОД заповедио да Израелцима коцком даш земљу у наследство, заповедио ти је да наследство нашег сабрата Целофхада даш његовим кћерима. ³ Али, ако се оне удају за људе из других израелских племена, онда ће њихово наследство бити узето од нашег праотачког наследства и бити придодато наследству племена у које се удају. Тако ће нам бити одузет део наследства које нам је додељено. ⁴ Када Израелцима буде година јубилеја, њихово наследство биће придодато наследству племена у које су се удале, а одузето од племенског наследства наших праотаца.«

⁵ Тада, по ГОСПОДЊЕМ налогу, Мојсије ово заповеди Израелцима: »Тачно је то што говори племе Јосифових потомака. ⁶ Ево шта ГОСПОД заповеда за Целофхадове кћери: ‚Могу да се удају за кога хоће само ако се удају у племенско братство свога оца. ⁷ Нека ниједно наследство у Израелу не прелази од племена племену. Сваки Израелац треба да сачува земљу племена коју је наследио од својих праотаца. ⁸ Нека се свака кћи која наследи земљу у неком израелском племену уда за неког из племенског братства свога оца. Тако ће сваки Израелац сачувати у свом поседу наследство својих праотаца. ⁹ Нека ниједно наследство не прелази од племена племену. Свако израелско племе треба да сачува земљу коју наследи.‘«

¹⁰ И Целофхадове кћери урадише као што је ГОСПОД заповедио Мојсију: ¹¹ Махла, Тирца, Хогла, Милка и Ноа удаше се за своју браћу од стрица. ¹² Пошто су се удале у братство потомака Манасије сина Јосифовог, њихово наследство остаде у братству и племену њиховог оца.

¹³ То су заповести и закони које је ГОСПОД преко Мојсија дао Израелцима на Моавским пољанама, крај реке Јордан, преко пута Јерихона.

Увод

1 Ово су речи које је Мојсије упутио свем Израелу у пустињи на источној страни реке Јордан, то јест у Арави, преко пута Суфа, између Парана и Тофела, Лавана, Хацерота и Дизахава. ² Од горе Хорев до Кадеш-Барнее има једанаест дана хода путем преко горског краја Сеира.

³ Првог дана једанаестог месеца четрдесете године, Мојсије објави Израелцима све што му је ГОСПОД за њих заповедио. ⁴ Било је то након што је поразио Сихона, цара Аморејаца, који је владао у Хешбону, и Ога, цара Башана, који је владао у Аштароту и Едреју.

⁵ На источној страни реке Јордан, у Моаву, Мојсије поче да образлаже Божији закон.

Он рече: ⁶ ГОСПОД, наш Бог, рекао нам је на гори Хорев: »Довољно дуго сте боравили на овој гори. ⁷ Спремите се, па крените на пут. Идите у горски крај Аморејаца и све суседне крајеве: у Араву, у Горје, у Шефелу, у Негев и на морску обалу – у земљу Ханаанаца и у Либан, све до велике реке, реке Еуфрат. ⁸ Ево, дајем вам ту земљу. Идите и запоседните ту земљу за коју се ГОСПОД заклео да ће је дати вашим праоцима Аврааму, Исааку и Јакову и њиховим потомцима.«

Подсећање на постављење судија

(2. Мојс 18,13-27)

⁹ У то време сам вам рекао: »Не могу сâм да се бринем о вама. ¹⁰ ГОСПОД, ваш Бог, толико вас је умножио да вас данас има колико и звезда на небу. ¹¹ Нека вас ГОСПОД, Бог ваших праотаца, умножи још хиљаду пута и нека вас благослови као што је обећао. ¹² Али како ја сâм да носим ваше муке, ваша бремена и ваше спорове? ¹³ Зато из сваког племена изаберите мудре, проницљиве и искусне људе, а ја ћу вам их поставити за вође.«

¹⁴ Одговорили сте ми: »Твој предлог је добар.«

¹⁵ Тако сам узео истакнуте људе из ваших племена, људе мудре и искусне, па вам их поставио за вође – за заповеднике над хиљадама, стотинама, педесетинама и десетинама и за племенске надгледнике. ¹⁶ Тада сам заповедио тим вашим судијама: »Саслушајте своју сабраћу која се споре и судите правично, било да је спор између Израелаца, или између једног од њих и неког дошљака. ¹⁷ Не будите пристрасни у суђењу. Саслушајте малог као и великог. Никога се не плашите, јер суд припада Богу. Сваки случај који вам буде сувише тежак, изнесите мени, па ћу га ја размотрити.«

¹⁸ Тако сам вам у то време заповедио све што треба да чините.

Подсећање на слање извидника у Ханаан

(4. Мојс 13,1-33)

¹⁹ Потом смо, као што нам је ГОСПОД, наш Бог, заповедио, кренули са горе Хорев и пошли ка горском крају Аморејаца, кроз сву ону огромну и страшну пустињу коју сте видели, и стигли у Кадеш-Барнеу.

²⁰ Тада сам вам рекао: »Стигли сте у горски крај Аморејаца, који нам ГОСПОД, наш Бог, даје. ²¹ Ево, ГОСПОД, ваш Бог, даје вам ову земљу. Идите и запоседните је као што је рекао ГОСПОД, Бог ваших праотаца. Не бојте се и не обесхрабрујте се.«

²² Онда сте сви ви дошли к мени и рекли: »Пошаљимо испред себе људе да извиде земљу и да нас известе којим путем да идемо и у које ћемо градове доћи.«

²³ Тај предлог ми се свидео, па сам између вас изабрао дванаест људи, по једног из сваког племена. ²⁴ Они су се спремили и отишли у горски крај, стигли до кланца Ешкола и извидели га. ²⁵ Набрали су плодова те земље, донели нам их и известили нас: »Добра је земља коју нам даје ГОСПОД, наш Бог.«

²⁶ Али ви нисте хтели да идете у ту земљу, него сте се побунили против заповести ГОСПОДА, свога Бога. ²⁷ Гунђали сте у својим шаторима и говорили: »ГОСПОД нас мрзи. Зато нас је извео из Египта да нас преда у руке Аморејцима, да нас затру. ²⁸ Куда да идемо? Наша сабраћа су нас обесхрабрила рекавши: ‚Народ је снажнији и вишег раста од нас. Градови су велики, са зидинама до неба. Чак смо тамо видели и Анаковце.‘«

²⁹ А ја сам вам рекао: »Не тресите се од страха, не бојте их се. ³⁰ ГОСПОД, ваш Бог, који иде пред вама, бориће се за вас као што је наочиглед вама чинио у Египту ³¹ и у пустињи, где сте видели како је, као што отац носи свога сина, ГОСПОД, ваш Бог, носио вас целим путем који сте прешли док нисте стигли до овог места.«

³² Упркос томе, нисте веровали ГОСПОДУ, своме Богу, ³³ Ономе који је, док сте путовали, ишао пред вама – ноћу у огњу, а дању у облаку – да вам тражи место за табор и показује вам пут којим треба да идете.

Подсећање на Божију казну

(4. Мојс 14,26-38)

³⁴ Када је ГОСПОД чуо шта сте рекли, разгневио се и заклео: ³⁵ »Ни један једини човек из овог злог нараштаја неће видети добру земљу за коју сам се заклео да ћу је дати вашим праоцима ³⁶ осим Калева сина Јефунеовог – он ће је видети. Њему и његовим потомцима даћу земљу којом је газио, јер је свим срцем ишао за ГОСПОДОМ.«

³⁷ Због вас се ГОСПОД разгневио и на мене, па ми је рекао: »Ни ти нећеш ући у њу. ³⁸ Али ући ће твој помоћник Исус Навин. Бодри га, јер ће он повести Израел да запоседне земљу. ³⁹ И ваша нејач, за коју рекосте да ће постати плен – ваша деца која још не разликују добро и зло – и они ће ући у ову земљу. Њима ћу је дати и они ће је запосести. ⁴⁰ А ви се окрените и пођите у пустињу путем према Црвеном мору.«

Подсећање на први покушај освајања Ханаана

(4. Мојс 14,39-45)

⁴¹ Тада сте ви одвратили: »Згрешили смо против ГОСПОДА. Ићи ћемо горе и борићемо се као што нам је ГОСПОД, наш Бог, заповедио.«

И сваки од вас је припасао оружје, мислећи да је лако отићи у онај горски крај.

⁴² Тада ми је ГОСПОД рекао: »Кажи им: ‚Не идите горе да се борите, јер ја нећу бити с вама и ваши непријатељи ће вас поразити.‘«

⁴³ Ја сам вам то и рекао, али нисте послушали. Побунили сте се против ГОСПОДЊЕ заповести и у својој бахатости отишли према горском крају. ⁴⁴ Аморејци који су живели у горском крају изашли су на вас, па су вас гонили као рој пчела и тукли вас од Сеира све до Хорме. ⁴⁵ Када сте се вратили, плакали сте пред ГОСПОДОМ, али ГОСПОД се није обазирао на вашу кукњаву и није хтео да вас слуша. ⁴⁶ Тако сте дуго остали у Кадешу.

Подсећање на лутање по пустињи

2 Онда смо се окренули и пошли у пустињу путем према Црвеном мору, као што ми је ГОСПОД рекао. И дуго смо обилазили око горског краја Сеира.

² Тада ми је ГОСПОД рекао: ³ »Доста сте обилазили око овог горског краја. Окрените на север. ⁴ Овако заповеди народу: ‚Сада ћете проћи кроз подручје својих сродника, Исавових потомака, који живе у Сеиру. Они ће вас се бојати, али ви будите обазриви. ⁵ Не замећите кавгу с њима, јер вам нећу дати ни стопу њихове земље. Горски крај Сеир дао сам у посед Исаву. ⁶ Храну коју будете јели и воду коју будете пили платите им новцем.‘«

⁷ ГОСПОД, ваш Бог, благословио вас је у свему што сте чинили. Бдео је над вашим путовањем овом огромном пустињом. ГОСПОД, ваш Бог, био је с вама ових четрдесет година и ништа вам није недостајало.

⁸ Тако смо прошли крај својих сродника, Исавових потомака, који живе у Сеиру. Са пута који из Елата и Ецјон-Гевера води у Араву скренули смо на пут који пресеца Моавску пустињу.

⁹ Тада ми је ГОСПОД рекао: »Не узнемиравајте Моавце и не заподевајте бој с њима, јер вам ниједан део њихове земље нећу дати у посед. Ар сам дао у посед Лотовим потомцима.«

¹⁰ (У Моаву су некад живели Емијци, народ снажан и бројан, високог раста као Анаковци. ¹¹ И њих су, као и Анаковце, сматрали Рефајцима, али су их Моавци звали Емијцима. ¹² У Сеиру су некад живели Хоријци, али су их Исавови потомци истерали, затрли и настанили се на њиховом, баш као што је и Израел учинио у земљи коју му је дао ГОСПОД.)

¹³ ГОСПОД је рекао: »Сада се спремите и пређите преко потока Зереда.«

И ми смо прешли преко потока Зереда.

¹⁴ Откад смо отишли из Кадеш-Барнее, па до преласка преко потока Зереда, прошло је тридесет осам година. До тада је цео онај нараштај ратника изумро из табора, као што им се ГОСПОД и био заклео. ¹⁵ ГОСПОДЊА рука била је против њих све док их није сасвим уклонио из табора.

¹⁶ А када је умро и последњи од тих ратника, ¹⁷ ГОСПОД ми је рекао: ¹⁸ »Данас ћете код Ара проћи крај моавског подручја. ¹⁹ Када се примакнете Амонцима, не узнемиравајте их и не заподевајте кавгу с њима, јер вам нећу дати у посед ниједан део њихове земље. Дао сам је у посед Лотовим потомцима.«

²⁰ (И та земља се сматрала земљом Рефајаца, који су некад живели у њој, а Амонци су их звали Замзумцима. ²¹ Био је то снажан и бројан народ, високог раста као Анаковци. ГОСПОД их је затро испред Амонаца, који су их истерали и настанили се на њиховом, ²² баш као што је учинио и за Исавове потомке, који живе у Сеиру, када је пред њима затро Хоријце. Они су их истерали, па и дан-данас живе на њиховом. ²³ Авијце, који су живели по селима све до Газе, затрли су Кафторци, који су дошли са Кафтора, и населили се на њиховом.)

²⁴ »Сада се спремите, крените и пређите преко кланца Арнона. Ево предао сам ти у руке Сихона Аморејца, цара Хешбона, и његову земљу. Почни да је запоседаш и с њим заподени бој. ²⁵ Од данас почињем да уносим ужас и страх од тебе у све народе под небом. Када чују за тебе, дрхтаће и трести се од страха због тебе.«

Подсећање на победу над царем Сихоном

(4. Мојс 21,21-30)

²⁶ Из пустиње Кедемот послао сам гласнике Сихону, цару Хешбона, понудивши му мир и рекавши: ²⁷ »Пусти нас да прођемо кроз твоју земљу. Држаћемо се главног пута – нећемо скретати ни десно ни лево. ²⁸ Продај нам хране за јело и воде за пиће. Само нас пусти да прођемо пешице, ²⁹ као што су нас пустили Исавови потомци, који живе у Сеиру, и Моавци, који живе у Ару, док не пређемо преко реке Јордан у земљу коју нам даје ГОСПОД, наш Бог.«

³⁰ Али Сихон, цар Хешбона, није хтео да нас пусти да прођемо, јер га је ГОСПОД, твој Бог, учинио тврдоглавим и отврднуо му срце, да би га предао у твоје руке, као што је сада и учинио.

³¹ ГОСПОД ми је рекао: »Ево, почео сам да ти предајем Сихона и његову земљу. Почни освајање и запоседни његову земљу.«

³² Када је Сихон са свом својом војском изашао да с нама поведе бој код Јахаца, ³³ ГОСПОД, наш Бог, предао га је нама и ми смо га поразили, заједно са његовим синовима и свом његовом војском. ³⁴ Тада смо заузели све његове градове и потпуно их уништили – и мушкарце и жене и нејач – никог нисмо оставили у животу. ³⁵ А стоку и плен из градова које смо заузели узели смо за себе. ³⁶ Од Ароера, на рубу кланца Арнона, и од града у кланцу, па све до Гилада, ниједан град није могао да нам се супротстави – ГОСПОД, наш Бог, предао нам их је све. ³⁷ Једино се ниси примицао земљи Амонаца, ни оној уз поток Јабок, ни градовима у горском крају, као што је ГОСПОД, наш Бог, и заповедио.

Подсећање на победу над царем Огом

(4. Мојс 21,31-35)

3 Онда смо скренули и пошли путем према Башану, а Ог, цар Башана, изашао је са свом својом војском да с нама заподене бој код Едреја.

² ГОСПОД ми је рекао: »Не плаши га се, јер сам ти га предао у руке, заједно са свом његовом војском и земљом. Учини с њим као што си учинио са Сихоном, царем Аморејаца, који је владао у Хешбону.«

³ Тако нам је ГОСПОД, наш Бог, у руке предао и башанског цара Ога и сву његову војску. Поразили смо га, не оставивши никога у животу. ⁴ Заузели смо све његове градове. Није било града, од њих шездесет, а да им га нисмо отели – целу покрајину Аргов, Огово царство у Башану. ⁵ Сви ти градови били су утврђени високим зидинама и капијама са преворницама, а било је тамо и много неутврђених села. ⁶ Потпуно смо их уништили, као што смо учинили и са хешбонским царем Сихоном. Уништили смо сваки град – и мушкарце и жене и нејач – ⁷ а сву стоку и плен из њихових градова узели смо за себе.

⁸ Тако смо у то време од ова два аморејска цара отели земљу источно од реке Јордан, од кланца Арнона све до горе Хермон. ⁹ (Сидонци Хермон зову Сирјон, а Аморејци га зову Сенир.) ¹⁰ Заузели смо све градове на висоравни, цео Гилад и цео Башан све до Салхе и Едреја, градова Оговог царства у Башану. ¹¹ (Од Рефајаца је био преостао само башански цар Ог. Постеља му је била од гвожђа, девет лаката дуга и четири лакта широка^[g]. Она се још налази у Раби Амонској.)

Подсећање на деобу земље источно од Јордана

(4. Мојс 32,1-42)

¹² Од земље коју смо запосели у то време, Рувимовцима и Гадовцима дао сам подручје северно од Ароера код кланца Арнона, укључујући пола горског краја Гилада са његовим градовима. ¹³ Остатак Гилада, као и цео Башан, Огово царство, дао сам половини Манасијиног племена. (Цела покрајина Аргов у Башану била је позната као земља Рефајаца. ¹⁴ Јаир, један од Манасијиних потомака, заузео је сву покрајину Аргов све до границе Гешураца и Маахатејаца. Назвао ју је по себи, па се Башан још и данас зове Хавот Јаир^[h].) ¹⁵ Гилад сам дао Махиру, ¹⁶ а Рувимовцима и Гадовцима дао сам подручје од Гилада доле до кланца Арнона – граница је ишла средином кланца – и горе до потока Јабока, границе Амона. ¹⁷ На западу је граница ишла реком Јордан у Арави, од Кинерета до мора Араве, Сланог мора^[i], испод обронака горе Пизге на истоку.

¹⁸ У то време сам вам заповедио: »ГОСПОД, ваш Бог, дао вам је у посед ову земљу. Сви ваши ратници, наоружани за борбу, нека пређу преко реке Јордан испред своје сабраће Израелаца. ¹⁹ Али ваше жене, нејач и стока – знам да имате много стоке – нека остану у градовима које сам вам дао ²⁰ док ГОСПОД и вашој сабраћи не дâ починак као и вама, док и они не запоседну земљу коју им ГОСПОД, ваш Бог, даје с оне стране реке Јордан. После тога сваки од вас може да се врати на посед који сам вам дао.«

²¹ У то време сам заповедио Исусу Навину: »Својим очима си видео шта је ГОСПОД, ваш Бог, урадио са ова два цара. ГОСПОД ће исто урадити и са свим царствима преко реке Јордан, тамо куда идеш. ²² Не плаши их се, јер ће се сâм ГОСПОД, ваш Бог, борити за вас.«

Подсећање на Божију забрану Мојсију да уђе у Ханаан

²³ У то време сам молио ГОСПОДА: ²⁴ »Господе ГОСПОДЕ, почео си мени, свом слузи, да показујеш своју величину и силу. Јер, постоји ли бог на небу или на земљи који би могао да изведе таква дела и подвиге као ти? ²⁵ Пусти ме да одем преко и видим ону добру земљу с оне стране реке Јордан – онај прелепи горски крај и Либан.«

²⁶ Али ГОСПОД је због вас био љут на мене и није хтео да ме услиши.

»Доста!« рекао је. »Не говори ми више о томе. ²⁷ Иди на врх горе Пизге, па погледај на запад и на север, на југ и на исток. Добро погледај ону земљу, пошто нећеш прећи преко реке Јордан. ²⁸ Али издај заповести Исусу Навину, ободри га и оснажи, јер ће он повести овај народ преко реке Јордан и увести га у посед земље коју ћеш видети.«

²⁹ Тако смо остали у долини близу Бет-Пеора.

Послушност Богу

4 А сада, Израеле, чуј уредбе и законе којима вас учим. Извршавајте их да бисте живели и ушли у земљу коју вам даје ГОСПОД, Бог ваших праотаца, и запосели је. ² Немојте ништа да додајете оном што вам заповедам нити од тога да одузимате, него се држите заповести ГОСПОДА, свога Бога, које вам дајем.

³ Својим очима сте видели шта је ГОСПОД учинио у Ваал-Пеору. ГОСПОД, ваш Бог, затро је између вас све оне који су пошли за Ваалом Пеорским, ⁴ а сви ви који сте се чврсто држали ГОСПОДА, свога Бога, и данас сте живи.

⁵ Ето, научио сам вас уредбама и законима као што ми је заповедио ГОСПОД, мој Бог, да бисте их извршавали у земљи у коју улазите да је запоседнете. ⁶ Држите их се и извршавајте их, јер ће то показати вашу мудрост и разборитост народима, који ће чути за све ове уредбе и рећи: »Заиста је овај велики народ мудар и разборит народ.«

⁷ Који други народ је тако велик да му његови богови буду тако близу као што је нама ГОСПОД, наш Бог, кад год му завапимо? ⁸ И који други народ је тако велик да има тако праведне уредбе и законе као сав овај Закон који вам данас излажем?

⁹ Само, пази и добро се чувај да не заборавиш оно што си својим очима видео. Нека ти то не ишчезне из срца док си жив. Учи о томе своју децу и децу своје деце. ¹⁰ Не заборави онај дан када си стајао пред ГОСПОДОМ, својим Богом, на гори Хорев, а он ми рекао: »Окупи народ преда мном, да чује моје речи како би научио да ме се боји све док живи на земљи и да томе учи своју децу.«

¹¹ Пришли сте и стали у подножју горе, а гора је пламтела огњем, до неба обавијена густим облаком и тмином. ¹² Тада вам је ГОСПОД говорио из огња. Чули сте звук речи, али никакво обличје нисте видели – само сте чули глас. ¹³ Он вам је објавио свој Савез, десет заповести, за које вам је заповедио да их извршавате и које је написао на две камене плоче. ¹⁴ У то време ми је ГОСПОД заповедио да вас учим уредбама и законима које треба да извршавате у земљи у коју идете преко реке Јордан да је запоседнете.

Упозорење против идолопоклонства

¹⁵ Никакво обличје нисте видели онога дана када вам је ГОСПОД говорио из огња на гори Хорев. Зато добро пазите ¹⁶ да се не искварите и себи не направите неког идола, неки лик у било ком обличју, било у обличју жене или мушкарца, ¹⁷ било неке животиње на земљи, било птице која лети ваздухом, ¹⁸ било створења које гмиже по тлу, било неке рибе која је доле у води.

¹⁹ И када погледаш у небо и видиш сунце, месец и звезде – све мноштво на небу – нека те не наведу да им се клањаш и да им служиш. Њих је Бог дао свим народима под небом. ²⁰ А вас је ГОСПОД узео и извео вас из ужарене пећи, из Египта, да будете његов народ^[j], то што сте данас.

²¹ ГОСПОД се разгневио на мене због вас и заклео се да нећу прећи преко реке Јордан и ући у добру земљу коју вам ГОСПОД, ваш Бог, даје у наследство. ²² Ја ћу умрети у овој земљи – нећу прећи преко реке Јордан. Али ви ћете прећи и запосести ону добру земљу. ²³ Пазите да не заборавите Савез ГОСПОДА, вашега Бога, који је склопио с вама. Не правите себи идола у обличју било чега што вам је ГОСПОД, ваш Бог, забранио. ²⁴ Јер, ГОСПОД, твој Бог, огањ је који прождире, Бог љубоморан.

²⁵ Када вам се роде деца и унуци и када већ дуго будете живели у оној земљи, ако се тада искварите и направите било каквог идола, тако чинећи оно што је зло у очима ГОСПОДА, вашег Бога, и изазивајући га на гнев ²⁶ – земља и небо су ми данас сведоци против вас – брзо ћете нестати из земље у коју идете преко реке Јордан да је запоседнете. Нећете дуго у њој живети, него ћете бити потпуно затрти. ²⁷ ГОСПОД ће вас распршити по народима и само мали број вас ће преживети међу народима међу које ће вас ГОСПОД отерати. ²⁸ Тамо ћете служити боговима који су дело људских руку од дрвета и камена, који не виде, не чују, не једу и немају чуло мириса.

²⁹ Али, ако тамо будеш тражио ГОСПОДА, свога Бога – наћи ћеш га ако га будеш тражио свим својим срцем и свом својом душом. ³⁰ Када будеш у невољи и све ово те снађе, после тога ћеш се вратити ГОСПОДУ, своме Богу, и покорити му се. ³¹ Јер, ГОСПОД, твој Бог, милостив је Бог. Неће те оставити ни уништити, нити ће заборавити Савез с твојим праоцима, који им је потврдио заклетвом.

ГОСПОД је једини Бог

³² Распитај се о ранијим временима, која су била давно пре тебе, од дана када је Бог створио човека на земљи. Распитај се од једног краја неба до другог: Да ли се икад догодило нешто овако велико? Да ли се икад нешто слично чуло? ³³ Да ли је икад неки други народ чуо глас Бога како му говори из огња, као што си га ти чуо и остао жив? ³⁴ Да ли је икад неки бог покушао да за себе узме један народ из другог народа искушењима, знамењима и чудима, ратом, моћном руком и испруженом десницом, или великим и застрашујућим делима каква су сва она која је ГОСПОД, ваш Бог, вама наочиглед учинио за вас у Египту?

³⁵ А теби је то показано да знаш да је ГОСПОД Бог. Нема другога осим њега. ³⁶ Он ти се огласио с неба да те поучи. На земљи ти је показао свој силни огањ, и ти си из огња чуо његове речи. ³⁷ Зато што је волео твоје праоце, изабрао је њихове потомке и извео те из Египта својом великом снагом, ³⁸ да пред тобом истера народе веће и јаче од тебе и да те уведе у њихову земљу и преда ти је у наследство, као што је то данас.

³⁹ Данас, дакле, признај и усади у своје срце да је ГОСПОД Бог горе на небу и доле на земљи – нема другога. ⁴⁰ Држи се његових уредби и заповести, које ти данас дајем, да буде добро и теби и твојим потомцима и да дуго живиш у земљи коју ти ГОСПОД, твој Бог, даје за сва времена.

Градови уточишта источно од Јордана

⁴¹ Мојсије изабра три града источно од реке Јордан ⁴² у која ће човек моћи да побегне ако ненамерно убије свога ближњег кога пре тога није мрзео. Моћи ће, дакле, бежећи у један од ових градова, да спасе живот. ⁴³ А ово су ти градови: Бецер на пустињској висоравни за Рувимовце, Рамот у Гиладу за Гадовце и Голан у Башану за Манасијевце.

Увод у давање Божијег закона

⁴⁴ Ово је Закон који је Мојсије изложио Израелцима. ⁴⁵ Ово су прописи, уредбе и закони које им је Мојсије дао када су изашли из Египта ⁴⁶ и били у долини близу Бет-Пеора, на источној страни реке Јордан, у земљи Сихона, цара Аморејаца, који је владао у Хешбону. Њега су Мојсије и Израелци поразили када су изашли из Египта. ⁴⁷ Запосели су његову земљу и земљу Ога, цара Башана, двојице аморејских царева који су владали источно од реке Јордан, ⁴⁸ земљу која се простире од Ароера на рубу кланца Арнона до горе Сион, то јест Хермона, ⁴⁹ а обухвата целу Араву источно од реке Јордан све до мора Араве^[k] испод обронака горе Пизге.

Десет заповести

(2. Мојс 20,1-17)

5 Мојсије сазва цео Израел и рече: Слушај, Израеле, уредбе и законе које вам данас објављујем. Научите их, држите их се и извршавајте их. ² ГОСПОД, наш Бог, склопио је с нама савез на гори Хорев. ³ Он тај савез није склопио с нашим праоцима, него с нама, са свима нама који смо данас овде живи. ⁴ ГОСПОД је говорио с вама лицем у лице из огња на гори. ⁵ У то време сам ја стајао између ГОСПОДА и вас и објављивао вам реч ГОСПОДЊУ, јер сте се плашили огња и нисте се попели на гору. А он је рекао:

⁶ »Ја сам ГОСПОД, твој Бог, који те је извео из Египта, куће ропства.

⁷ »Немој да имаш других богова осим мене. ⁸ Не прави себи идола у обличју било чега што је горе на небу или доле на земљи или испод у води. ⁹ Не клањај им се, нити им служи, јер сам ја, ГОСПОД, твој Бог, љубоморан Бог и кажњавам децу за грехе родитеља до трећег и четвртог колена оних који ме мрзе, ¹⁰ а показујем љубав до хиљадитог колена онима који ме воле и држе се мојих заповести.

¹¹ »Не злоупотребљавај име ГОСПОДА, свога Бога, јер ГОСПОД неће оставити некажњеног онога ко злоупотребљава његово име.

¹² »Поштуј суботу држећи је светом, као што ти је ГОСПОД, твој Бог, заповедио. ¹³ Шест дана ради и обављај све своје послове, ¹⁴ али седми дан је субота ГОСПОДА, твога Бога. Тога дана не обављај никакав посао, ни ти, ни твој син, ни твоја кћи, ни твој роб, ни твоја робиња, ни твој во, ни твоје магаре, ни сва твоја стока, ни дошљак у твом граду, да и твој роб и робиња могу да се одморе као и ти. ¹⁵ Сети се да си и ти био роб у Египту и да те је ГОСПОД, твој Бог, оданде извео моћном руком и испруженом десницом. Зато ти је ГОСПОД, твој Бог, заповедио да славиш суботу.

¹⁶ »Поштуј свога оца и своју мајку, као што ти је заповедио ГОСПОД, твој Бог, да поживиш дуго и да ти буде добро у земљи коју ти даје ГОСПОД, твој Бог.

¹⁷ »Не убиј.

¹⁸ »Не учини прељубу.

¹⁹ »Не укради.

²⁰ »Не сведочи лажно против свога ближњега.

²¹ »Не пожели жену свога ближњега. Не жуди за кућом свога ближњега, ни за његовом њивом, ни за његовим робом или робињом, ни за његовим волом или магарцем, ни за било чим другим што припада твоме ближњему.«

²² То су заповести које је ГОСПОД силним гласом објавио свем вашем скупу тамо на гори, из огња, облака и густе тмине. И више ништа није додао. Онда их је написао на две камене плоче и предао их мени.

Народ у страху

(2. Мојс 20,18-21)

²³ Када сте чули глас из тмине, док је гора пламтела огњем, све вође ваших племена и ваше старешине дошли су к мени.

²⁴ Рекли сте: »ГОСПОД, наш Бог, показао нам је своју славу и своје величанство, и чули смо његов глас из огња. Данас смо видели да човек може да остане жив иако Бог говори с њим. ²⁵ Али зашто да се и даље излажемо смртној опасности? Овај велики огањ ће нас прождрети и погинућемо ако још будемо слушали глас ГОСПОДА, нашега Бога. ²⁶ Јер, који је смртник чуо глас живога Бога како говори из огња, као што смо ми, и остао жив? ²⁷ Него, ти приђи и слушај све што ти каже ГОСПОД, наш Бог. А онда нам реци све што ти ГОСПОД, наш Бог, буде рекао, и ми ћемо то послушати и извршити.«

²⁸ ГОСПОД је чуо када сте са мном разговарали, па ми је рекао: »Чуо сам шта ти је овај народ рекао. Добро је све што су рекли. ²⁹ Када би им само срце било такво да ме се увек боје и држе се мојих заповести. Тада би њима и њиховој деци било добро довека. ³⁰ Иди и кажи им да се врате у своје шаторе, ³¹ а ти остани са мном овде, да ти дам све заповести, уредбе и законе којима ћеш их учити да их извршавају у земљи коју им дајем у посед.«

³² Зато помно извршавајте оно што вам је ГОСПОД, ваш Бог, заповедио. Не скрећите ни десно ни лево. ³³ Чините све онако како^[l] вам је ГОСПОД, ваш Бог, заповедио, да бисте живели, да би вам било добро и да бисте дуго живели у земљи коју ћете запосести.

Највећа заповест

6 Ово су заповести, уредбе и закони за које ми је ГОСПОД, ваш Бог, заповедио да вас научим да их извршавате у земљи у коју идете преко реке Јордан да је запоседнете. ² Док сте живи, ти, твоја деца и њихова деца, бојте се ГОСПОДА, свога Бога. Држи се свих његових уредби и заповести које ти дајем, и дуго ћеш живети. ³ Слушај, Израеле, и помно их извршавај, да ти буде добро и да се силно намножиш у земљи којом тече мед и млеко, као што ти је обећао ГОСПОД, Бог твојих праотаца.

⁴ Чуј, Израеле! ГОСПОД је наш Бог, ГОСПОД је један!^{[m] 5} Воли ГОСПОДА, свога Бога, свим својим срцем, свом својом душом и свом својом снагом. ⁶ Нека ти у срцу буду заповести које ти данас дајем. ⁷ Понављај их својој деци. Говори о њима када седиш у кући и када идеш путем, када лежеш и када устајеш. ⁸ Привежи их себи на руку и носи их на челу као знак. ⁹ Испиши их на доврацима своје куће и на својој капији.

Упозорење против непослушности

¹⁰ Када те ГОСПОД, твој Бог, уведе у земљу за коју се заклео твојим праоцима, Аврааму, Исааку и Јакову, да ће ти је дати – земљу великих, лепих градова које ниси ти подигао, ¹¹ кућа препуних сваковрсних добара којима их ниси ти напунио, бунарâ које ниси ти ископао, виноградâ и маслињакâ које ниси ти посадио – тада, када будеш јео и био сит, ¹² пази да не заборавиш ГОСПОДА, који те је извео из Египта, куће ропства. ¹³ Бој се ГОСПОДА, свога Бога, само њему служи и само се његовим именом заклињи.

¹⁴ Не идите за другим боговима, боговима народâ око вас. ¹⁵ Јер, ГОСПОД, твој Бог, који је усред тебе, љубоморан је Бог и разгневиће се на тебе, па ће те истребити са лица земље. ¹⁶ Не искушавајте ГОСПОДА, свога Бога, као што сте га искушавали код Масе. ¹⁷ Чврсто се држите заповести ГОСПОДА, свога Бога, и прописа и уредби које вам је дао.

¹⁸ Чини оно што је исправно и добро у ГОСПОДЊИМ очима, да ти буде добро и да уђеш у ону добру земљу за коју се ГОСПОД заклео твојим праоцима и запоседнеш је. ¹⁹ ГОСПОД ће из ње протерати све твоје непријатеље пред тобом, као што је и обећао.

²⁰ Сутра, када те твој син упита: »Шта значе прописи, уредбе и закони које вам је ГОСПОД, наш Бог, дао?« ²¹ кажи му: »Били смо фараонови робови у Египту, али нас је ГОСПОД моћном руком извео из Египта. ²² ГОСПОД је наочиглед нама послао велика и страшна знамења и чуда на Египат, на фараона и све његове укућане. ²³ А нас је извео оданде да би нас увео у ову земљу и дао нам је, ову земљу за коју се заклео нашим праоцима. ²⁴ ГОСПОД нам је заповедио да извршавамо све његове уредбе и да се бојимо ГОСПОДА, свога Бога, да би нам увек било добро и да би нас сачувао у животу, као што је то данас. ²⁵ Ако будемо помно извршавали све ове заповести пред ГОСПОДОМ, својим Богом, као што нам је заповедио, у томе ће бити наша праведност.«

Израел је изабрани Божији народ

(2. Мојс 34,11-16)

7 ГОСПОД, твој Бог, увешће те у земљу у коју улазиш да је запоседнеш и пред тобом истерати многе народе – Хетите, Гиргашане, Аморејце, Ханаанце, Перижане, Хивијце и Јевусејце – седам народа већих и јачих од тебе. ² Када ти их ГОСПОД, твој Бог, преда и када их поразиш, потпуно их уништи. Не склапај савез с њима и немај према њима милости. ³ Не склапај с њима бракове. Немој да удаш своју кћер за њиховог сина и немој да ожениш свога сина њиховом кћери. ⁴ Јер, они би одвратили твоју децу од мене, па би служила другим боговима. Тада би се ГОСПОД разгневио на вас и брзо би вас затро.

⁵ Него, овако им урадите: порушите им жртвенике, поразбијајте њихове свете стубове, посеците њихове Ашерине мотке и спалите њихове идоле. ⁶ Јер, ти си народ свет ГОСПОДУ, твоме Богу. ГОСПОД, твој Бог, изабрао те је између свих народа на лицу земље да будеш његов народ, његов драгоцени посед.

⁷ Нисте ГОСПОДУ прирасли срцу и није вас изабрао зато што сте бројнији од других народа – у ствари, били сте најмањи од свих народа. ⁸ Него, зато што вас је волео и што је одржао заклетву којом се заклео вашим праоцима, ГОСПОД вас је моћном руком извео и избавио вас из куће ропства, из руку фараона, египатског цара. ⁹ Стога знај да је ГОСПОД, твој Бог, прави Бог. Он је веран Бог, који се држи свог Савеза љубави са хиљадама поколења оних који га воле и држе се његових заповести. ¹⁰ А онима који га мрзе, њима ће сваком понаособ узвратити уништењем – неће оклевати да узврати онима који га мрзе, сваком понаособ.

¹¹ Зато се држи заповести, уредби и законâ које ти данас дајем да их извршаваш.

Награда за покорност

(3. Мојс 26,1-13; 5. Мојс 28,1-14)

¹² Ако се будеш покоравао свим овим законима и држао их се и извршавао их, онда ће се ГОСПОД, твој Бог, држати свог Савеза љубави с тобом, као што се заклео твојим праоцима. ¹³ Волеће те и благословиће те и умножиће те. Благословиће твој пород и твоје усеве – твоје жито, младо вино и уље – твоју телад и твоју јагњад у земљи за коју се заклео твојим праоцима да ће ти је дати. ¹⁴ Бићеш благословен више од било ког другог народа. Неће код тебе бити ни неплодног ни неплодне, ни међу људима ни међу стоком. ¹⁵ ГОСПОД ће од тебе уклонити сваку болест и неће те ударити ужасним болестима које си упознао у Египту, него ће њима ударити све који те мрзе.

¹⁶ Затри све народе које ти ГОСПОД, твој Бог, преда. Немој да имаш сажаљења према њима и не служи њиховим боговима, јер они ће ти бити замка.

¹⁷ Можда ћеш помислити: »Ови народи су бројнији од мене. Како, онда, да их истерам?« ¹⁸ Не плаши их се. Само се сети шта је ГОСПОД, твој Бог, урадио са фараоном и са целим Египтом. ¹⁹ Својим очима си видео велика искушења, знамења и чуда, моћну руку и испружену десницу којима те је ГОСПОД, твој Бог, извео. ГОСПОД, твој Бог, урадиће исто и свим народима којих се сада плашиш. ²⁰ И више од тога: ГОСПОД, твој Бог, послаће стршљена^[n] међу њих док не буду уништени и они преостали који се сакрију од тебе. ²¹ Не стрепи од њих. Јер, усред тебе је ГОСПОД, твој Бог, Бог велики и страшни. ²² ГОСПОД, твој Бог, истераће те народе пред тобом мало-помало. Нећеш моћи све одједном да их истребиш, јер би се тада око тебе намножиле дивље животиње. ²³ ГОСПОД, твој Бог, предаће их у твоје руке и бацити их у велику пометњу док не буду затрти. ²⁴ Предаће ти у руке и њихове цареве, и ти ћеш им затрти име под небом. Нико неће моћи да ти се супротстави – све ћеш их затрти. ²⁵ Спали ликове њихових богова. Не жуди за сребром и златом које је на њима. Не узимај га за себе, да те не увуче у замку. Јер, идол је огаван ГОСПОДУ, твоме Богу. ²⁶ Не уноси огавног идола у своју кућу, да не будеш, као и он, одвојен за уништење. Гнушај га се и нека ти је одвратан, јер је одвојен за потпуно уништење.