Print Page Options
Previous Prev Day Next DayNext

Bible in 90 Days

An intensive Bible reading plan that walks through the entire Bible in 90 days.
Duration: 88 days
Serbian New Testament: Easy-to-Read Version (ERV-SR)
Version
Немија 13:15 - Јов 7:21

15 У то време сам видео у Јуди људе како у суботу газе грожђе у муљачи, носе снопове жита и стављају их на магарце, а тако и вино, грожђе, смокве и товар сваке врсте. И све су то носили у Јерусалим у суботу. Зато их опоменух да не продају храну на тај дан.

16 А Тирци који су живели у Јерусалиму доносили су тамо рибу и робу сваке врсте и у суботу их продавали Јудејима.

17 Зато прекорих јудејске племиће и рекох им: »Какво то зло чините? Скврнавите суботу! 18 Зар то исто нису чинили и ваши праоци, па је наш Бог довео сву ову несрећу на нас и на овај град? А ви навлачите још већу срџбу на Израел скврнавећи суботу.«

19 А када је, уочи суботе, мрак почео да се спушта на капије Јерусалима, наредих да им се крила затворе и да се не отварају до иза суботе. На капије поставих неке од својих људи да се никакав товар не би уносио у суботу.

20 Једном или двапут трговци и продавци робе сваке врсте провели су ноћ ван Јерусалима, 21 али их ја опоменух и рекох: »Зашто ноћите пред зидом? Ако то још једном урадите, употребићу силу[a]

И од тог времена више нису долазили у суботу.

22 Онда заповедих Левитима да се очисте и да иду да стражаре на капијама како би се субота очувала светом. Сети ме се и због овога, Боже мој, и смилуј ми се у својој великој љубави.

23 А у то време сам видео и Јудеје који су се били оженили женама из Ашдода, Амона и Моава. 24 Пола њихове деце говорило је ашдодски или језик овог или оног народа, а није знало да говори јудејски. 25 Ја сам их прекоревао и проклињао, неке и тукао и чупао им косу, терао их да се закуну у Божије име и говорио: »Не дајте своје кћери њиховим синовима за жене нити узимајте њихове кћери за жене својим синовима или себи. 26 Зар није баш тако згрешио Соломон, цар Израела? Међу многим народима није било цара као што је он. Његов Бог га је волео и учинио га царем над целим Израелом. Али туђинке су чак и њега навеле на грех. 27 Зар треба да слушамо како и ви чините ово ужасно зло и како сте неверни нашем Богу јер се жените туђинкама?«

28 Један од синова Јојаде, сина првосвештеника Елјашива, био је зет Санвалата Хоронца, па сам га отерао од себе. 29 Сети их се, Боже мој, јер су укаљали свештеничку службу и савез свештенства и Левитâ.

30 Тако сам свештенике и Левите очистио од свега туђег и одредио им дужности, сваком према његовом послу. 31 А побринуо сам се и да се прилози у дрвима и првине доносе у одређено време.

Сети ме се по добру, Боже мој.

Ксерксова гозба

Ово се догодило у време Ксеркса, онога Ксеркса који је владао над сто двадесет седам покрајина од Индије до Куша. У то време је цар Ксеркс владао са свог царског престола у тврђави града Сузе.

Треће године своје владавине приредио је гозбу за све своје поглаваре и службенике, па су се тако на њој нашли персијски и међански великаши, племићи и поглавари покрајина. Пуних стотину осамдесет дана показивао је он богатство и славу свога царства и сјај и раскош свога величанства.

После тога, цар је у унутрашњем врту своје палате приредио седмодневну гозбу за сав народ који се налазио у тврђави града Сузе, од најмањег до највећег. Завесе од белог и плавог лана биле су гајтанима од танког лана и скерлетног предива причвршћене за сребрне шипке на стубовима од алабастера. На плочнику од порфира, мермера, седефа и другог скупоценог камења биле су лежаљке од злата и сребра. Вино се служило у златним пехарима, од којих је сваки био другачији, а царског вина било је у изобиљу, у складу с царевом дарежљивошћу. По царевој заповести, пило се без присиле, јер је цар наложио свим дворским пехарницима да угађају жељама сваке званице.

Царица Вашти пада у немилост

А и царица Вашти је у царској палати цара Ксеркса приредила гозбу за жене. 10 Седмога дана, када је цар био весео од вина, он рече Мехуману, Бизти, Харвони, Бигти, Авагти, Зетару и Каркасу, седморици евнуха који су му служили, 11 да пред њега доведу царицу Вашти с царским оглављем, да народу и поглаварима покаже њену лепоту. Јер, Вашти је била прелепа. 12 Али, када су јој евнуси пренели цареву заповест, царица Вашти одби да дође. На то се цар силно разгневи и разјари.

13 Пошто је цар имао обичај да се посаветује са стручњацима за закон и правосуђе, он упита мудраце који су били стручњаци за текућа збивања 14 и били блиски цару – Каршену, Шетара, Адмату, Таршиша, Мереса, Марсену и Мемухана, седморицу поглавара Персије и Медије који су смели слободно да приступају цару и који су заузимали највише положаје у царству: 15 »Шта, по закону, треба да се уради са царицом Вашти зато што се није покорила заповести цара Ксеркса коју су јој пренели евнуси?«

16 Тада Мемухан одговори пред царем и поглаварима: »Царица Вашти није скривила само цару већ и свим поглаварима и свим народима свих покрајина цара Ксеркса. 17 Јер, све жене ће дознати за царичино понашање, па ће презирати своје мужеве и говорити: ‚Цар Ксеркс је заповедио да се царица Вашти доведе пред њега, а она није дошла.‘ 18 И колико данас ће жене персијских и међанских поглавара које су чуле за царичино понашање то испричати свим царевим поглаварима, па неће бити краја непоштовању и гневу. 19 Стога, ако је цару по вољи, нека изда царски указ да Вашти више не сме да изађе пред цара Ксеркса и нека се тај указ упише међу законе Персије и Медије, који не могу да се опозову. И нека цар њен царски положај дâ другој, бољој од ње. 20 Тада ће, када се царев указ објави по целом његовом великом царству, све жене поштовати своје мужеве, од најмањег до највећег.«

21 Овај савет се свиде цару и његовим поглаварима, па цар учини како му је Мемухан предложио. 22 Посла писма у све покрајине царства, свакој покрајини њеним писмом и сваком народу на његовом језику. У писмима је стајало, на језику сваког народа, да сваки човек треба да буде господар у својој кући.

Избор нове царице

После ових догађаја, чим се стишао гнев цара Ксеркса, он се сети Вашти, онога што је она урадила и онога што је он наредио о њој.

Тада рекоше цареви лични служитељи: »Нека се за цара потраже лепе младе девојке. Нека цар у свим покрајинама свога царства одреди поверенике који ће све те лепе младе девојке довести у харем у тврђави града Сузе. Нека се оне повере бризи царевог евнуха Хегаја, који је задужен за жене, а он ће се постарати за негу њихове лепоте. Она девојка која се цару највише допадне, нека буде царица место Вашти.«

Овај предлог се свиде цару, и он тако уради.

А у тврђави града Сузе био је и један Јудејин из Венијаминовог племена по имену Мордехај син Јаира сина Шимија сина Кисовог. Њега су одвели из Јерусалима заједно са изгнаницима које је са Јехонијом, царем Јуде, одвео Навуходоносор, цар Вавилона. Он је одгајао Хадасу, то јест Јестиру, кћер свога стрица, јер није имала ни оца ни мајку. Била је то девојка стасита и привлачна, а Мордехај ју је, после смрти њеног оца и мајке, узео к себи као кћер.

Када је објављена царева наредба и указ, у тврђаву града Сузе доведоше многе девојке и поверише их Хегајевој бризи. Тако и Јестиру одведоше у цареву палату и поверише је Хегају, који је био задужен за жене. Девојка му се допаде и стече његову наклоност, па је он одмах снабде средствима за улепшавање и следовањем хране. Даде јој седам најбољих слушкиња из цареве палате и заједно с њима је премести у најбољи део харема.

10 А Јестира није помињала свој народ ни сроднике, јер јој је Мордехај забранио да о томе говори. 11 Он је сваког дана ходао горе-доле испред дворишта харема да би сазнао како је Јестира и шта је с њом.

12 Када би на неку девојку дошао ред да уђе код цара Ксеркса по завршетку дванаестомесечног улепшавања прописаног за жене – шест месеци уљем од смирне и шест месеци мирисима и другим средствима за улепшавање – 13 овако је одлазила цару: Што год би пожелела да са собом понесе из харема у цареву палату, дали би јој. 14 Увече би одлазила цару, а ујутро се враћала у други део харема, на бригу Шаашгазу, царевом евнуху задуженом за наложнице. Она не би поново ишла цару, осим ако би му се допала, па би је он позвао к себи по имену.

15 Када је дошао ред на Јестиру – коју је усвојио Мордехај и која је била кћи његовог стрица Авихајила – да оде цару, она не затражи ништа осим онога шта јој је предложио Хегај, царев евнух задужен за жене. Тиме Јестира изазва дивљење свих који су је гледали. 16 Јестиру одведоше цару Ксерксу, у његову царску палату, десетог месеца, месеца тевета, седме године његове владавине. 17 Цар заволе Јестиру више од свих других жена и она стече његову милост и наклоност већу него иједна друга девојка. Он јој стави царско оглавље на главу и учини је царицом место Вашти. 18 Потом цар приреди велику гозбу, Јестирину гозбу, за све своје поглаваре и службенике, прогласи празник[b] широм свих покрајина и царски дарежљиво раздели поклоне.

Мордехај открива заверу

19 Када су девојке окупили други пут, Мордехај је седео на царевој капији. 20 А Јестира није говорила о својим сродницима и народу, као што јој је Мордехај заповедио, јер се и даље држала Мордехајевих налога, као што је то чинила и док ју је одгајао.

21 У време када је Мордехај седео на царевој капији, Бигтана и Тереш, двојица царевих евнуха који су чували улаз, разгневише се и сковаше заверу да убију цара Ксеркса. 22 Али Мордехај сазна за заверу и обавести царицу Јестиру, а она извести цара у Мордехајево име. 23 Када је извештај проверен и када се открило да је истинит, ону двојицу обесише на вешала. Све је то пред царем записано у Књигу летописа.

Хаманова завера против Јудеја

После ових догађаја, цар Ксеркс указа част Хаману сину Хамедатином, Агаговцу: узвиси га и даде му место изнад свих других поглавара који су служили с њим. Сви цареви службеници на царевој капији падали су на колена и клањали се да одају почаст Хаману, јер је цар тако заповедио за њега. Али Мордехај није падао на колена ни клањао се да му ода почаст.

Тада цареви службеници на царевој капији упиташе Мордехаја: »Зашто кршиш цареву заповест?«

И тако су му говорили из дана у дан, али он их није слушао. Стога они то испричаше Хаману, да виде да ли вреди Мордехајево оправдање, јер им је рекао да је Јудејин. Када је Хаман видео да Мордехај не пада на колена и не клања му се да му ода почаст, разгневи се. Али, када је сазнао ком народу Мордехај припада, учини му се мало да убије само Мордехаја, па потражи начин да затре све Јудеје у целом Ксерксовом царству. Дванаесте године владавине цара Ксеркса, у првом месецу, месецу нисану, бацише пред Хаманом пур, то јест коцку, да одреде дан и месец када ће то учинити, и коцка паде на дванаести месец, месец адар.

Тада Хаман рече цару Ксерксу: »Има један народ расејан и раштркан међу народима у свим покрајинама твога царства чији се обичаји разликују од обичајâ свих осталих народа и који се не покорава царевим законима. Стога није добро за цара да га остави на миру. Ако је цару по вољи, нека се изда заповест да се тај народ затре, а ја ћу донети десет хиљада таланата[c] сребра у цареву ризницу за оне који ће то извршити.«

10 Цар скину свој прстен-печатњак и даде га Хаману сину Хамедатином, Агаговцу, непријатељу Јудеја, 11 па му рече: »Задржи то сребро за себе и учини с тим народом што год ти драго.«

12 Потом, тринаестог дана првог месеца, позваше царске бележнике, који царевим сатрапима, намесницима разних покрајина и поглаварима разних народа написаше све Хаманове наредбе писмом сваке покрајине и на језику сваког народа. А написаше их у име цара Ксеркса и запечатише његовим прстеном. 13 Дописе послаше по гласницима у све цареве покрајине да се у један дан, тринаестог дана дванаестог месеца, месеца адара, затру, убију и униште сви Јудеји од младог до старог, нејач и жене, и да се заплене њихова добра. 14 Препис овог указа требало је да постане закон у свакој покрајини и да буде обзнањен свим народима како би били спремни за тај дан. 15 Гласници похиташе по царевој заповести. Указ објавише и у тврђави града Сузе. Цар и Хаман седоше да пију, а у граду Сузи настаде пометња.

Мордехај тражи Јестирину помоћ

Када је Мордехај дознао за све што се догодило, раздре своју одећу, обуче се у кострет и посу пепелом, па оде у град, гласно и горко запомажући. Дође до цареве капије, али се у кострети није смело кроз њу. У свакој покрајини у коју су стигли царев указ и његова наредба настаде велика жалост међу Јудејима. Постили су, плакали и кукали, а многи су лежали у кострети и пепелу. Када су Јестирине слушкиње и евнуси дошли к њој и то јој јавили, царица се силно узнемири. Она посла Мордехају одећу да је обуче место кострети, али он одби да је прими.

Тада Јестира позва Хатаха, једног од царевих евнуха, који је био одређен да јој служи, и заповеди му да сазна од Мордехаја шта се догодило и зашто. Хатах оде Мордехају на градски трг пред царевом капијом и Мордехај му исприча све што му се догодило и о тачном износу новца који је Хаман обећао да ће уплатити у царску ризницу за затирање Јудеја. Даде му и препис указа о њиховом уништењу, који је објављен у Сузи, да га покаже и објасни Јестири, и рече му да јој заповеди да оде цару да га моли за милост и да се код њега заузме за свој народ.

Хатах се врати и исприча Јестири шта је Мордехај рекао, 10 а она му заповеди да каже Мордехају: 11 »Сви цареви службеници и народ царских покрајина знају да за сваког мушкарца или жену који непозвани приђу цару у унутрашњем дворишту постоји само један закон: да се погубе – осим ако цар таквоме не пружи златно жезло и не поштеди му живот. А ја већ тридесет дана нисам позвана да идем цару.«

12 Када су Мордехају пренели Јестирине речи, 13 он јој овако поручи: »Немој да мислиш да ћеш се, зато што си у царевој палати, једино ти од свих Јудеја спасти. 14 Јер, ако сада будеш ћутала, помоћ и избављење Јудејима доћи ће са другог места, а ти и твоја породица пропашћете. И ко зна ниси ли ти дошла на царски положај управо ради тренутка као што је овај.«

15 Тада Јестира поручи Мордехају: 16 »Иди и окупи све Јудеје који су у Сузи, па постите за мене. Не једите и не пијте три дана, ни ноћу ни дању. Тако ћемо постити и ја и моје слушкиње. Онда ћу отићи цару, иако је то против закона, па ако погинем – погинем.«

17 И Мордехај оде и учини све што му је Јестира заповедила.

Јестира позива Ксеркса и Хамана на гозбу

Трећега дана Јестира обуче своје царско рухо и стаде у унутрашње двориште царске палате, испред цареве дворане. А цар је седео на свом царском престолу у дворани, окренут према улазу. Када је видео царицу Јестиру како стоји у дворишту, она нађе милост у његовим очима. Цар пружи Јестири златно жезло које му је било у руци, и она приђе и дотаче врх жезла.

Тада је цар упита: »Шта је, царице Јестиро? Који је твој захтев? Ако је и до половине царства, даће ти се.«

А Јестира одговори: »Ако је цару по вољи, нека цар, са Хаманом, дође данас на гозбу коју сам припремила за њега.«

Цар рече: »Кажите Хаману да пожури и учини то што Јестира тражи.«

Тако и цар и Хаман дођоше на гозбу коју је Јестира припремила.

Док су пили вино, цар рече Јестири: »Дакле, која је твоја молба? Биће ти услишена. И који је твој захтев? Ако је и до половине царства, биће учињено.«

»Ово је моја молба и мој захтев«, одговори Јестира. »Ако сам нашла милост у царевим очима и ако је цару по вољи да ми услиши молбу и испуни мој захтев, нека цар и Хаман и сутра дођу на гозбу коју ћу припремити за њих. Сутра ћу учинити како цар каже.«

Хаманова завера против Мордехаја

Тога дана Хаман изађе срећан и расположен. Али, када је на царевој капији видео Мордехаја и да овај не устаје пред њим и не плаши га се, испуни се гневом према њему. 10 Хаман се ипак суздржа и оде кући. Посла по своје пријатеље и своју жену Зереш, 11 па се пред њима хвалио својим великим богатством, мноштвом својих синова и свиме чиме му је цар указао част и узвисио га изнад поглаварâ и царевих службеника.

12 »И то још није све«, додаде Хаман. »Царица Јестира је једино мене позвала да будем с царем на гозби коју је припремила. А и сутра сам с царем позван к њој. 13 Али ништа од тога ми не пружа задовољство све док гледам оног Јудејина Мордехаја како седи на царевој капији.«

14 Његова жена Зереш и сви његови пријатељи рекоше му: »Нареди да се подигну вешала педесет лаката[d] висока, а ујутро затражи од цара да на њих обесе Мордехаја. После иди с царем на гозбу и буди срећан.«

Хаману се предлог свиде, па нареди да се подигну вешала.

Цар одаје почаст Мордехају

Те ноћи цар није могао да спава, па нареди да му донесу књигу службених записа – летописе – и да му читају из ње. Тамо се нађе записано да је Мордехај разоткрио Бигтана и Тереша, двојицу царевих евнуха који су чували улаз, а намеравали су да убију цара Ксеркса.

Тада цар упита: »Какву је почаст и признање Мордехај добио за то?«

»Ништа није учињено за њега«, одговорише његови лични служитељи.

Цар рече: »Ко је то у дворишту?«

А то је Хаман био управо ушао у спољашње двориште палате да затражи од цара да Мордехај буде обешен на вешала која је за њега спремио.

Цареви служитељи рекоше: »Ено Хаман стоји у дворишту.«

»Нека уђе«, рече цар.

Када је Хаман ушао, цар га упита: »Шта треба учинити за човека коме цар хоће да ода почаст?«

Хаман помисли: »Коме ће цар да ода почаст ако не мени?«

Стога одговори цару: »За човека коме цар хоће да ода почаст треба донети царско рухо које је сâм цар носио и довести коња ког је сâм цар јахао, онога са царским оглавом. Нека се потом рухо и коњ повере једноме од племића, царевих поглавара, који ће обући човека коме сâм цар хоће да ода почаст и провести га на коњу градским тргом, вичући пред њим: ‚Овако се поступа са човеком коме цар жели да ода почаст!‘«

10 Тада цар заповеди Хаману: »Одмах узми рухо и коња, па Јудејину Мордехају, који седи на царевој капији, учини као што си рекао. И немој да изоставиш ништа од онога што си рекао.«

11 И Хаман узе рухо и коња, па обуче Мордехаја и проведе га на коњу градским тргом, вичући пред њим: »Овако се поступа са човеком коме цар жели да ода почаст!«

12 После тога се Мордехај врати на цареву капију, а Хаман похита кући, утучен и покривене главе, 13 па исприча својој жени Зереш и свим својим пријатељима о свему што га је задесило.

Његови саветници и његова жена Зереш рекоше му: »Пошто је Мордехај, пред којим си почео да падаш, јудејског порекла, нећеш моћи да му се супротставиш, него ћеш сигурно пасти пред њим.«

14 Док су они с њим разговарали, дођоше цареви евнуси и журно одведоше Хамана на гозбу коју је припремила Јестира.

Јестирина гозба

Тако цар и Хаман дођоше на гозбу царице Јестире.

Док су тог другог дана пили вино, цар опет рече: »Која је твоја молба, царице Јестиро? Биће ти услишена. И који је твој захтев? Ако је и до половине царства, биће учињено.«

А царица Јестира одговори: »Ако сам нашла милост у твојим очима, царе, и ако је то цару по вољи, поклони ми живот – то је моја молба. И поштеди мој народ – то је мој захтев. Јер, ја и мој народ продати смо да будемо затрти, поклани и уништени. Да смо само продати да будемо робови и робиње, ћутала бих, јер таква невоља не би била разлог да се цар узнемирава.«

На то цар Ксеркс упита царицу Јестиру: »Ко је тај? Где је човек који се усудио да уради тако нешто?«

А Јестира рече: »Тај противник и непријатељ јесте овај зли Хаман.«

На то Хамана обузе силан страх пред царем и царицом.

Тада цар гневно устаде, остави вино и изађе у врт палате. А Хаман, увидевши да је цар већ одлучио шта ће с њим, остаде да моли царицу Јестиру за свој живот. И баш кад се цар враћао из врта палате у дворану за гозбе, Хаман се баци на лежаљку на којој је била Јестира.

Цар повика: »Зар ће он то и царицу напаствовати док сам ја у кући?«

Чим је цар то изустио, Хамана зграбише[e].

Тада рече Харвона, један од евнуха који су служили цару: »Ено вешала која је Хаман подигао за Мордехаја, који је цару јавио за заверу. Висока су педесет лаката[f] и стоје крај Хаманове куће.«

А цар рече: »Обесите га на њих!«

10 И обесише Хамана на вешала која је припремио за Мордехаја.

Тада се царев гнев стиша.

Ксерксов указ у корист Јудеја

Тог истог дана цар Ксеркс даде царици Јестири имање Хамана, непријатеља Јудеја. А и Мордехај изађе пред цара, јер је Јестира рекла цару шта јој је он. Цар скину свој прстен-печатњак, који је одузео Хаману, и даде га Мордехају, а Јестира одреди Мордехаја да управља Хамановим имањем.

Потом је Јестира поново разговарала с царем. Бацила му се пред ноге и плачући га преклињала да осујети опаки наум Хамана Агаговца који је овај сковао против Јудеја. Цар пружи своје златно жезло према Јестири, и она се диже и стаде пред њега.

»Ако је цару по вољи«, рече Јестира, »и ако сам нашла милост у његовим очима, и ако мисли да је добро да се тако уради, ако сам му по вољи, нека се написмено опозову писма која је Хаман син Хамедатин, Агаговац, смислио и написао да затре Јудеје у свим царевим покрајинама. Јер, како бих могла да гледам зло које би задесило мој народ? Како бих могла да гледам затирање своје породице?«

Цар Ксеркс одговори царици Јестири и Мордехају Јудејину: »Ето, Хаманово имање дао сам Јестири, а њега су обесили на вешала јер је дигао руку на Јудеје. А ви у царево име напишите за Јудеје што вам драго и то запечатите царевим прстеном. Јер, ниједан проглас написан у царево име и запечаћен његовим прстеном не може се опозвати.«

Тада – двадесет трећег дана трећег месеца, месеца сивана – позваше царске бележнике и они написаше све Мордехајеве заповести за Јудеје и за сатрапе, намеснике и поглаваре сто двадесет седам покрајина од Индије до Куша. Свакој покрајини било је написано њеним писмом и сваком народу на његовом језику, а тако и Јудејима њиховим писмом и на њиховом језику. 10 Мордехај написа писма у име цара Ксеркса, запечати их царевим прстеном и разасла по гласницима који су јахали брзе коње из цареве штале.

11 Цар је дозволио Јудејима у сваком граду да се окупљају и бране свој живот, да затру, убију и униште сваку оружану силу народа или покрајине која нападне њих, њихову нејач и жене, и да заплене добра својих непријатеља, 12 и то све истог дана у свим покрајинама цара Ксеркса – тринаестог дана дванаестог месеца, месеца адара. 13 Требало је да препис овог указа постане закон у свакој покрајини и да се обзнани свим народима како би Јудеји тога дана били спремни да се освете својим непријатељима. 14 По царевој заповести, гласници похиташе, јашући царске коње. А указ је издат и у тврђави града Сузе.

15 Мордехај изађе од цара, а на њему је било бело и плаво царско рухо, велика златна круна и пурпурни огртач од танког лана. Град Суза испуни се клицањем и весељем. 16 За Јудеје је то било време среће и радости, весеља и части. 17 У свакој покрајини и у сваком граду, у сваком месту у које је дошао царев указ, настајала је радост и весеље међу Јудејима, уз гошћење и славље. И многи људи из других народа постадоше Јудеји, јер их је обузео страх од Јудеја.

Јудеји затиру своје непријатеље

Тринаестог дана дванаестог месеца, месеца адара, када је требало да царев указ ступи на снагу, истог оног дана када су се непријатељи Јудеја надали да ће их подврћи својој власти, догоди се обратно: Јудеји добише власт над онима који су их мрзели.

Јудеји се окупише по својим градовима у свим покрајинама цара Ксеркса, да нападну оне који су хтели да им науде. И нико није могао да им се одупре, јер је страх од њих обузео све народе. Сви поглавари у покрајинама, сатрапи, намесници и цареви службеници помагали су Јудејима јер их је обузео страх од Мордехаја. Пошто је Мордехај имао велик утицај на царевом двору, глас о њему проширио се по свим покрајинама, и он је постајао све моћнији.

Јудеји ударише мачем на све своје непријатеље, убијајући их и затирући, чинећи што им драго са онима који су их мрзели. Само у тврђави града Сузе Јудеји убише и затреше пет стотина људи. Убише и Паршандату, Далфона, Аспату, Порату, Адалју, Аридату, Пармашту, Арисаја, Аридаја и Вајзату 10 – десет синова Хамана сина Хамедатиног, непријатеља Јудеја. Али од добара не узеше ништа.

11 Цара истог дана известише о броју убијених у тврђави града Сузе, 12 а он рече царици Јестири: »Јудеји су у тврђави града Сузе убили и затрли пет стотина људи и десет Хаманових синова. Шта ли су тек учинили у осталим царевим покрајинама? Дакле, која је твоја молба? Биће ти услишена. И који је твој захтев? И он ће бити испуњен.«

13 »Ако је цару по вољи«, одговори Јестира, »дозволи Јудејима у Сузи да и сутра поступе по данашњем указу и нека се десет Хаманових синова обеси на вешала.«

14 И цар заповеди да се баш тако уради. Издадоше указ у Сузи и обесише десет Хаманових синова. 15 Јудеји из Сузе се окупише и четрнаестог дана месеца адара и погубише три стотине мушкараца у Сузи. Али од добара не узеше ништа.

16 И остали Јудеји, они који су живели у царевим покрајинама, окупише се да од непријатеља бране свој живот и мир. Убише њих седамдесет пет хиљада, али од добара не узеше ништа. 17 Било је то тринаестог дана месеца адара. Четрнаестог дана се одморише и тај дан учинише даном гошћења и весеља. 18 А Јудеји из Сузе окупили су се тринаестог и четрнаестог дана, а петнаестог дана су се одморили и тај дан прогласили даном гошћења и весеља. 19 Због тога Јудеји сељани, они који живе у селима, славе четрнаести дан месеца адара као дан весеља и гошћења и међусобне размене дарова у храни.

Установљење празника Пурима

20 Мордехај забележи ове догађаје и посла писма свим Јудејима близу и далеко у покрајинама цара Ксеркса, поручујући им 21 да сваке године славе четрнаести и петнаести дан месеца адара 22 као дане када су се Јудеји одморили од својих непријатеља и као месец када им се туга преокренула у радост, а жалост у дан празновања, и да те дане славе као дане гошћења и весеља, међусобне размене дарова у храни и даривања сиромаха. 23 Јудеји прихватише да наставе оно што су почели, чинећи онако како им је написао Мордехај.

24 Јер, Хаман син Хамедатин, Агаговац, непријатељ свих Јудеја, сковао је заверу да затре Јудеје, па је бацио пур, то јест коцку, за њихову пропаст и уништење. 25 Али Јестира изађе пред цара и он издаде писмени налог да се о Хаманову главу обије опаки наум који је сковао против Јудеја и да њега и његове синове обесе на вешала. 26 Зато су ти дани прозвани Пурим, по речи »пур«.

Због свега што је писало у Мордехајевом писму и свега што су видели и што им се догодило, 27 Јудеји преузеше на себе да установе обичај који се неће прекидати, да они и њихови потомци, и сви који им се придруже, сваке године без изузетка славе та два дана онако како је прописано и у одређено време. 28 Тих дана треба да се сећа и да их слави свака породица у сваком поколењу, у свакој покрајини и у сваком граду. Јудеји никад не смеју да престану да славе те дане Пурима, нити спомен на њих сме да замре међу њиховим потомцима.

29 Царица Јестира кћи Авихајилова и Мордехај Јудејин написаше писмо с пуним овлашћењем да потврде ово друго писмо о Пуриму. 30 Мордехај разасла писма свим Јудејима у сто двадесет седам покрајина цара Ксеркса с порукама мира и сигурности, 31 да се установе ти дани Пурима у за њих одређено време, како су Мордехај Јудејин и царица Јестира одредили за њих и као што су за себе и за своје потомке одредили времена поста и тужбалица. 32 Јестирина наредба потврдила је прописе за Пурим и записана је у књигу.

Ксерксова и Мордехајева величина

10 Потом цар Ксеркс наметну данак земљи и морским острвима. Сва дела његове моћи и силе, као и потпун приказ величине Мордехаја, кога је цар узвисио, записани су у Књизи летописа царева Медије и Персије. Мордехај Јудејин био је први до цара Ксеркса, најистакнутији међу Јудејима и веома цењен међу својом многом сабраћом, јер је радио за добро свога народа и био заговорник благостања свих његових потомака.

Увод

У земљи Уц живео је човек по имену Јов. Био је то човек беспрекоран и честит, бојао се Бога и клонио зла. Имао је седам синова и три кћери и поседовао седам хиљада грла ситне стоке, три хиљаде камила, пет стотина јармова волова, пет стотина магарица и веома много слугу. Био је најбогатији човек међу свим људима на Истоку.

Његови синови су имали обичај да наизменично приређују гозбе, сваки у својој кући, а позивали су и своје три сестре да једу и пију с њима. Када би се изређали с гозбама, Јов би извршио обред очишћења за њих. Устајао би рано ујутро и приносио жртве паљенице за сваког од њих, мислећи: »Можда су моји синови згрешили и проклели Бога у свом срцу.« И увек је тако чинио.

Сатана искушава Јова

Једног дана синови Божији дођоше да се покажу пред ГОСПОДОМ, а с њима дође и Сатана.

»Одакле долазиш?« упита ГОСПОД Сатану.

А Сатана му одговори: »Са лутања земљом. Обишао сам је уздуж и попреко.«

»Да ли си запазио мог слугу Јова, да му нико на земљи није раван?« упита га ГОСПОД. »То је човек беспрекоран и честит, који се боји Бога и клони зла.«

»Зар се Јов боји Бога без разлога?« одврати Сатана ГОСПОДУ. 10 »Зар ниси подигао ограду око њега и његових укућана и свега што је његово? Благословио си његова дела, па му се посед шири земљом. 11 Али, испружи руку и удари све што је његово, и он ће те проклети у лице.«

12 »Добро«, рече ГОСПОД Сатани, »све што он има, у твојим је рукама, али на њега самог не дижи руку.«

И Сатана оде од ГОСПОДА.

13 Једног дана, док су Јовови синови и кћери јели и пили вино у кући најстаријег брата, један гласник дође Јову и рече:

14 »Волови су орали, а магарице пасле поред њих, 15 кад Сабејци нападоше и отеше их, а слуге побише мачем. Једино сам ја побегао да ти то јавим!«

16 Док је овај још говорио, стиже други и рече: »Са неба паде Божији огањ и спали ситну стоку и слуге. Једино сам ја побегао да ти то јавим!«

17 Док је овај још говорио, стиже трећи и рече: »Три чете Халдејаца навалише на камиле и отеше их, а слуге побише мачем. Једино сам ја побегао да ти то јавим!«

18 Док је овај још говорио, стиже четврти и рече: »Твоји синови и кћери су се гостили и пили вино у кући најстаријег брата, 19 кад се из пустиње диже силан ветар и удари на четири угла куће, и она се сруши на њих, па изгинуше. Једино сам ја побегао да ти то јавим!«

20 Тада Јов устаде, раздре своју одећу и обрија главу, па паде ничице на земљу, поклони се Богу 21 и рече:

»Гô сам изашао из мајчине утробе,
    гô ћу и умрети.
ГОСПОД дао, ГОСПОД и узео.
    Благословено име ГОСПОДЊЕ.«

22 И, упркос свему, Јов не згреши и не оптужи Бога за зло.

Сатана искушава Јова други пут

Једног дана синови Божији опет дођоше да се покажу пред ГОСПОДОМ, а с њима дође и Сатана.

»Одакле долазиш?« упита ГОСПОД Сатану.

А Сатана му одговори: »Са лутања земљом. Обишао сам је уздуж и попреко.«

»Да ли си запазио мог слугу Јова, да му нико на земљи није раван?« упита га ГОСПОД. »То је човек беспрекоран и честит, који се боји Бога и клони зла. И он се и даље држи своје честитости, иако си ме ти наговорио да га без разлога упропастим.«

А Сатана одврати: »Кожа за кожу! Човек ће за свој живот дати све што има. Али, испружи руку и такни му кости и месо, и он ће те проклети у лице.«

»Добро«, рече ГОСПОД Сатани, »он је у твојим рукама. Само му поштеди живот.«

И Сатана оде од ГОСПОДА, па удари Јова болним чиревима од табанâ до темена.

Јов узе парче црепа, па се њиме чешао док је седео у пепелу.

»Зар ћеш и даље да се држиш своје честитости?« упита га његова жена. »Прокуни Бога и умри.«

10 А он одврати: »Говориш као безумница. Зар да од Бога прихватамо добро, али не и зло?«

И, упркос свему, Јов не згреши својим устима.

11 Када су Јовова три пријатеља – Елифаз Теманац, Билдад Шуаховац и Цофар Наамац – чули за невоље које су га снашле, сваки од њих крену од куће, па се састадоше и договорише да оду да му изјаве саучешће и да га утеше. 12 А када су га издалека угледали, једва га препознаше. Тада бризнуше у гласан плач, па раздреше своју одећу и посуше главу прашином бацајући је ка небу. 13 Потом су с њим седам дана и седам ноћи седели на земљи. И нико му не рече ни речи, јер су видели колики је његов бол.

Јов проклиње дан свог рођења

После тога, Јов проговори и прокле дан свог рођења.

Рече:
»Не било дана кад сам се родио,
    ни ноћи која рече: ‚Дечак се зачео!‘
Нека се тај дан претвори у таму,
    не марио за њега Бог на висини,
    светлост га не осветљавала.
Присвојиле га тама и сенка смрти,
    облаци га застрли,
    помрачења му надјачала светлост.
А ону ноћ густа тмина однела,
    не убрајала се у дане у години,
    не нашла се ни у једном месецу.
Јалова била она ноћ,
    не чуло се у њој радосно клицање.
Проклели је они који дан проклињу,
    који левијатана умеју да пробуде.
Потамнеле звезде њеног сванућа,
    жудно чекала светлост узалуд,
    не угледала зраке зорине
10 што ми није затворила врата утробе
    ни сакрила муку од мојих очију.
11 Што нисам умро у мајчиној утроби,
    што не издахнух излазећи из ње?
12 Што ме колена прихватише
    и што ме груди подојише?
13 Јер, сад бих лежао и био миран,
    спавао бих и почивао
14 са царевима и саветницима земаљским
    који су себи саградили рушевине,
15 или са кнежевима који су имали злата,
    који су сребром напунили куће.
16 Или, што нисам био као недоношче закопано,
    као нејаче што светлост дана не угледа?
17 Тамо опаки не изазивају метеж,
    тамо се изнемогли одмарају.
18 Сужњи су на миру,
    не чују више вику стражара.
19 Тамо су мали и велики,
    и роб је слободан од свог господара.
20 Зашто је светлост дата паћенику
    и живот онима чемерне душе,
21 онима који чезну за смрћу, а она не долази,
    који за њом трагају више но за благом закопаним,
22 који су пуни радости
    и од среће кличу кад гроб пронађу?
23 Шта ће живот човеку чији је пут сакривен,
    око кога је Бог подигао ограду?
24 Јер, уздаси су ми као хлеб насушни,
    као вода ми се разливају јецаји.
25 Снашло ме оно од чега сам стрепео,
    стигло ме оно чега сам се плашио.
26 Немам мира ни спокоја,
    починка немам, само неспокој.«

Елифаз

Тада проговори Елифаз Теманац и рече:

»Кад би неко с тобом разговарао,
    да ли би ти сметало?
    Али, ко може а да не говори?
Ти си поучио многе људе,
    јачао онемоћале руке.
Својим речима си придизао поклекле,
    јачао клецава колена.
Али, сад је стигло тебе, а теби смета,
    снашло те, а ти се престрашио.
Зар ти твоја побожност не улива уздање,
    а твоја беспрекорност наду?
Размисли: Да ли је ико недужан пропао?
    Да ли су игде затрти честити?
Колико сам ја приметио,
    они који ору зло и који сеју невољу,
    то и пожању.
Погину од Божијег даха,
    од даха гнева његовог нестану.
10 Лавља рика и урлик умукну
    и поломе се зуби младих лавова.
11 Лав пропадне јер нема плена,
    и млади лавичини се раштркају.

12 »Реч је у потаји стигла до мене,
    као шапат ми је допрла до уха.
13 Међу тешким сновима, ноћу,
    кад људе дубок сан савлада,
14 такав ме страх и трепет обузеше
    да су ми се све кости тресле.
15 Неки дух ми прође преко лица,
    све ми се длаке на телу накострешише.
16 Он стаде,
    али не могох да препознам ко је.
Нека прилика ми је била пред очима.
    Била је тишина, а онда зачух глас:
17 ‚Може ли смртник да буде
    праведнији од Бога?
    Може ли човек да буде
    чистији од свог Творца?
18 Кад не верује ни својим слугама
    и своје анђеле оптужује за безумље,
19 колико ће више оптуживати
    оне који станују у кућама од глине,
    којима је темељ у земаљском праху,
    које је лакше смрвити но мољца.
20 Од јутра до вечери Бог их удара
    док се у комадиће не претворе.
    Пошто темеља немају, нестају заувек.
21 Зар није ишчупан кочић њиховог шатора,
    па умиру без мудрости?‘

»Завапи! Зар ће ти се неко одазвати?
    Којем од светих ћеш се обратити?
Јер, безумника убија огорченост,
    а глупана коље завист.
Видео сам безумника како пушта корен,
    али убрзо му кућу прогласих проклетом.
Деца му далеко од сигурности –
    сатиру их на суду, а никог да их избави.
Летину му једу гладни,
    купећи је између трња,
    а жедни жуде за његовим богатством.
Недаћа не излази из земаљског праха,
    нити невоља ниче из земље.
Него, човек рађа невољу
    као што варнице лете увис.

»Али, ја бих Бога потражио
    и пред њега изнео свој случај.
Он чини чуда неистражива,
    чудеса која се не могу избројати.
10 Он земљи дарује кишу
    и пољима шаље воду.
11 Понижене подиже високо,
    ожалошћенима даје спокој.
12 Он осујећује науме лукавих,
    да им ништа не пође за руком.
13 Он мудре хвата у њиховом лукавству
    и препреденима мрси рачуне.
14 Дању их обузима тама
    и у подне пипају као да је ноћ.
15 Он убогога спасава
    од њиховог оштрог језика
    и избавља га из руке силника.
16 Тако за сиромаха има наде
    и неправда затвара уста.

17 »Благо човеку кога Бог исправља.
    Зато не презири стегу Свесилнога.
18 Јер, он рањава, али и превија,
    удара, али и руком исцељује.
19 Избавиће те из шест тешких недаћа,
    а ни у седмој те неће задесити зло.
20 У време глади откупиће те од смрти
    и у рату од силе мача.
21 Штитиће те од опаког језика,
    неће те бити страх кад дође разарање.
22 Смејаћеш се разарању и глади,
    нећеш се плашити звери,
23 јер ћеш бити у савезу с камењем у пољу
    и звери ће живети у миру с тобом.
24 Знаћеш да ти је шатор сигуран,
    обилазићеш своје имање и ништа неће мањкати.
25 Знаћеш да ћеш имати много деце,
    потомака као траве на земљи.
26 До гроба ћеш стићи у пуној снази,
    као класје што се скупља у право време.
27 Све смо ово испитали, и истина је.
    Зато послушај и примени на себе.«

Јов

Тада Јов одговори:

»О, кад би се моја тескоба могла измерити
    и сав мој јад ставити на кантар!
Били би тежи од свег морског песка.
    Зато су ми речи брзоплете.
У мени су стреле Свесилнога,
    мој дух њихов отров пије.
    Божије страхоте на мене се устремиле.
Зар дивљи магарац њаче крај зелене траве?
    Зар во муче кад има крме?
Зар се бљутаво јело једе без соли?
    Зар има сласти у беланцету?
Нећу то да је једем,
    од тога ми је мука.

»О, кад би ми молба била услишена,
    кад би ми Бог дао оно за чим чезнем!
О, кад би Бог хтео да ме сатре,
    да замахне руком и да ме уништи!
10 Онда бих бар још имао ту утеху
    да грчећи се од бола
    нисам речи Светога порекао.
11 Какву снагу имам, да бих се још надао?
    Шта ме чека на крају, да бих истрајао?
12 Зар имам снагу камена?
    Зар ми је тело од бронзе?
13 Зар се могу сâм на себе ослонити,
    сад кад ми је сваки успех ускраћен?

14 Ко нема љубави према пријатељу
    одбацује и страх од Свесилнога.
15 Али, моја браћа су непоуздана
    као поток без сталнога тока,
    као потоци који се изливају
16 мутни од леда
    и растопљеног снега,
17 који у сушно доба престају да теку
    и од жеге нестају из корита.
18 С пута свога корита скрећу,
    залазе у празно и пропадају.
19 Каравани из Теме их траже,
    путници из Сабе им се надају.
20 И разочарају се, јер су се уздали,
    кад стигну до њих, виде да су се преварили.
21 Ви сте мени постали такви –
    видели сте страхоту, и уплашили се.
22 Зар сам вам рекао: ‚Дајте ми нешто,
    дајте мито за мене од свог богатства,
23 избавите ме из руку непријатеља,
    спасите ме из канџи безочнога‘?
24 Поучите ме, и ућутаћу.
    Покажите ми где сам погрешио.
25 Како боле речи искрене!
    Али, на шта то циљају ваши прекори?
26 Зар мислите речи да прекорите
    кад су ветар речи очајника?
27 За сироче бисте бацали коцку
    и својим пријатељем трговали.
28 Сада ме, молим вас, погледајте:
    зар бих вас лагао у лице?
29 Попустите, не будите неправедни,
    размислите: о мојој праведности је реч.
30 Зар ми је зло на језику?
    Зар моја уста не разликују лажи?

»Зар није тешка човекова служба на земљи?
    Зар не проводи дане као најамник?
Као што слуга жуди за хладом,
    а најамник жељно чека плату,
тако сам и ја месеце јаловости наследио,
    ноћи јада су ми додељене.
Кад легнем, мислим:
    ‚Кад ћу устати?‘
А ноћ се отегла
    и доста ми је превртања до зоре.
Тело ми прекривено црвима и блатом,
    кожа ми испуцала и гнојна.
Дани ми бржи од ткалачког чунка
    и без наде се примичу крају.
Сети се, Боже, да ми је живот само дашак.
    Моје очи више неће видети срећу.
Око које ме сада гледа, више ме неће видети.
    Тражићеш ме, али ме неће бити.
Као што се облак расплине и више га нема,
    тако се не враћа ни ко сиђе у Шеол:
10 никад се више не враћа кући,
    укућани га више не познају.

11 »Зато нећу да суспрежем уста.
    Говорићу јер ми је дух тескобан,
    жалићу се јер ми је душа чемерна.
12 Зар сам ја море или морска неман[g]
    кад си нада мном поставио стражу?
13 Ако кажем: ‚На постељи ћу наћи утеху,
    мој лежај ће ми олакшати јадање‘,
14 ти ме сновима плашиш
    и виђењима престрављујеш,
15 па ми је драже дављење и смрт
    него ове моје кости.
16 Презирем живот, нећу вечно живети.
    Окани ме се, моји дани су као дах.

17 »Шта је човек, да ти је толико важан,
    да ти је тако прирастао срцу,
18 да га походиш сваког јутра
    и сваког трена провераваш?
19 Зашто не скинеш поглед с мене,
    тек толико да пљувачку прогутам?
20 Ако сам згрешио,
    шта сам учинио теби,
    ти надзорниче људи?
Зашто си ме узео за мету?
    Зар сам ти постао терет?
21 Зашто мој прекршај не опростиш
    и не пређеш преко мога греха?
Јер, ускоро ћу лећи у прашину
    и ти ћеш ме помно тражити,
    али мене више неће бити.«

Serbian New Testament: Easy-to-Read Version (ERV-SR)

Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International