Bible in 90 Days

Јерусалимова казна

Казна, покајање и нада

Јерусалим после пада

Молитва за милост

Жива бића и Слава ГОСПОДЊА

1 Петога дана четвртог месеца тридесете године, када сам био међу изгнаницима крај реке Кевар, небеса се отворише и ја видех Божија виђења.

² Петога дана тог месеца – пете године изгнанства цара Јоахина – ³ реч ГОСПОДЊА дође свештенику Језекиљу сину Бузијевом крај реке Кевар у земљи Халдејаца. Тамо је рука ГОСПОДЊА била на њему.

⁴ Погледах, а оно – олуја долази са севера: огроман облак с пламтећим огњем, окружен блиставом светлошћу, а усред огња нешто као светлуцави ћилибар. ⁵ Усред тога нешто налик на четири жива бића. Обличјем су изгледала као човек, ⁶ али је свако од њих имало четири лица и четири крила. ⁷ Ноге су им биле праве, а стопала као у телета и светлуцава као углачана бронза. ⁸ Под крилима су на четири стране имала људске руке. Свако од ова четири бића имало је лице и крила, ⁹ а крила су им се дотицала. Када су бића ишла, нису се окретала – свако је ишло право напред.

¹⁰ Свако од четири бића имало је четири лица: спреда лице човека, с десне стране лице лава, с леве лице вола и позади лице орла. ¹¹ Два крила сваког бића била су раширена увис и дотицала крила бића до њега, а два крила су му покривала тело. ¹² Свако биће је ишло право напред. Куд год је ишао дух, ишла су и бића, и нису се окретала док су ишла. ¹³ Између ових бића било је нешто налик на ужарено угљевље, или упаљене бакље, и кретало се међу њима. Када би се огањ распламсао, из њега су севале муње. ¹⁴ Бића су јурила напред-назад као муња.

¹⁵ Док сам гледао ова бића, видех по један точак на земљи крај сваког од њих. ¹⁶ Сва четири точка светлуцала су попут топаза и сва четири су била једнака. Сваки је био направљен тако као да га пресеца још један точак. ¹⁷ Када су се точкови кретали, ишли су у било ком од четири смера у ком су бића гледала, а да нису морали да се закрећу док су се бића кретала. ¹⁸ Ободи точкова били су високи и застрашујући, свуда унаоколо пуни очију. ¹⁹ Када су бића кретала, с њима су кретали и точкови. Када су се бића дизала од земље, дизали су се и точкови. ²⁰ Куда год је ишао дух, ишла су и бића, а точкови су се дизали заједно с њима, јер је дух ових бића био у точковима. ²¹ Када су бића кретала, кретали су и точкови. Када су се бића заустављала, заустављали су се и точкови. И када су се бића дизала од земље, точкови су се дизали с њима – јер је дух бића био у точковима.

²² Над главама бића било је нешто као свод, светлуцаво попут леда и застрашујуће. ²³ Под сводом су им крила била испружена једно према другом, а сваком бићу су по два крила покривала тело. ²⁴ Када су се бића кретала, чуо сам шум њихових крила попут хучања великих вода, попут гласа Свесилнога, попут жамора војске. Када су се бића заустављала, спуштала су крила. ²⁵ А са свода над главама бића чула се бука и док су она стајала спуштених крила. ²⁶ Изнад свода над њиховим главама било је нешто налик на престо од лазулита, а на престолу нека прилика налик на човека. ²⁷ Видех да је од струка навише налик на светлуцајући ћилибар и да је свуда унаоколо огањ, а од струка наниже као огањ окружен блиставом светлошћу. ²⁸ Попут дуге у облацима када је кишан дан, таква је била светлост око њега. Било је то нешто попут Славе ГОСПОДЊЕ. Кад то видех, падох ничице. Онда зачух глас који ми је говорио.

Језекиљево послање

2 Он ми рече: »Сине човечији, дижи се на ноге, и ја ћу ти говорити.«

² Док је он говорио, Дух уђе у мене и диже ме на ноге, и ја га чух како ми говори.

³ Он рече: »Сине човечији, послаћу те Израелцима, народу бунтовном, који се побунио против мене. Они и њихови праоци буне се против мене све до дана данашњег. ⁴ Народ којем те шаљем тврдокоран је и тврдоглав. Реци им: ‚Овако каже Господ ГОСПОД.‘ ⁵ И послушали они или не послушали – јер они су бунтован народ – знаће да је међу њима био пророк.

⁶ »А ти, сине човечији, не бој се ни њих ни њихових речи. Не бој се, иако је драч и трње свуда око тебе и живиш међу шкорпијама. Не бој се онога што говоре и не плаши их се, иако су бунтован народ. ⁷ Говори им моје речи, послушали они или не послушали, јер они су бунтовни. ⁸ Али ти, сине човечији, послушај оно што ти кажем. Не буни се попут тог бунтовног народа. Отвори уста и поједи ово што ти дајем.«

⁹ Погледах, а оно – к мени испружена рука и у њој свитак, ¹⁰ који он одмота преда мном. С обе стране биле су исписане речи нарицања, жалости и јаукања.

3 Он ми рече: »Сине човечији, поједи ово што је пред тобом – поједи свитак – па иди и говори израелском народу.«

² Ја отворих уста, и он ми даде свитак да га поједем.

³ Онда ми рече: »Сине човечији, поједи овај свитак који ти дајем и напуни њиме желудац.«

И ја га поједох. У устима ми је био сладак као мед.

⁴ Потом ми рече: »Сине човечији, иди сада израелском народу и говори им моје речи. ⁵ Ниси послан народу неразумљива говора и тешка језика, већ израелском народу – ⁶ не многим народима неразумљива говора и тешка језика, чије речи не разумеш. А да те њима и пошаљем, они би те послушали. ⁷ Али израелски народ неће хтети да те послуша зато што неће да послуша мене, јер је сав израелски народ тврдоглав и тврдокоран. ⁸ Али, ево, ја ћу тебе учинити исто тако непопустљивим и тврдокорним као што су они. ⁹ Учинићу да ти чело буде попут најтврђег камена, тврђе од кремена. Не бој их се и не плаши их се иако су бунтован народ.« ¹⁰ И још ми рече: »Сине човечији, помно саслушај и прими к срцу све речи које ћу ти рећи. ¹¹ Иди сада својим сународницима у изгнанству и говори им. Реци им: ‚Овако каже Господ ГОСПОД‘ – послушали они или не послушали.«

¹² Тада ме Дух подиже, и ја зачух иза себе силну тутњаву – благословена била Слава ГОСПОДЊА у његовом Пребивалишту! – ¹³ и звук крила оних живих бића како се тару једно о друго, и звук точкова покрај њих, силну тутњаву. ¹⁴ Тада ме Дух подиже и однесе, и ја одох чемеран и гневна духа. А на мени је била снажна рука ГОСПОДЊА. ¹⁵ Стигох тако изгнаницима који су живели у Тел-Авиву близу реке Кевар, па сам седам дана провео међу њима као омамљен.

Језекиљ постављен за осматрача

(Јез 33,1-9)

¹⁶ Када је прошло седам дана, дође ми реч ГОСПОДЊА: ¹⁷ »Сине човечији, поставио сам те за осматрача за израелски народ. Зато слушај моју реч и преноси им опомене од мене. ¹⁸ Када кажем опакоме: ‚Умрећеш‘, а ти га не опоменеш и не говориш му да се одврати од свога злог начина живота да би спасао живот, он ће умрети због свога греха, а ја ћу тебе сматрати одговорним за његову смрт. ¹⁹ Али, ако опоменеш опакога, а он се не одврати од своје опакости и од свога злог начина живота, умреће због свога греха, али ти ћеш спасти свој живот.

²⁰ »Исто тако, када се праведан човек одврати од своје праведности и чини зло, а ја пред њега поставим камен спотицања, умреће. Пошто га ниси опоменуо, умреће због свога греха. Праведна дела која је учинио неће се памтити, а ја ћу тебе сматрати одговорним за његову смрт. ²¹ Али, ако опоменеш праведнога да не греши, и он престане да греши, живеће, јер је прихватио опомену, а ти ћеш спасти свој живот.«

²² Поново је тамо рука ГОСПОДЊА била на мени и он ми рече: »Устани и изађи у равницу, па ћу ти тамо говорити.«

²³ И ја устадох и изађох у равницу. А Слава ГОСПОДЊА стајала је тамо, као слава коју сам видео крај реке Кевар, и ја падох ничице. ²⁴ Тада Дух уђе у мене и диже ме на ноге, па ми је говорио.

Он рече: »Иди и затвори се у своју кућу, ²⁵ а они ће те, сине човечији, везати конопцима и тако спутати да нећеш моћи да изађеш међу људе. ²⁶ Учинићу да ти се језик залепи за непце, па ћеш замукнути и нећеш моћи да их прекореваш, иако су бунтован народ. ²⁷ Али, када ти ја будем говорио, отворићу ти уста и ти ћеш им рећи: ‚Овако каже Господ ГОСПОД.‘ Ко хоће да слуша, нека слуша, а ко неће, нека не слуша. Јер, они су бунтован народ.«

Сликовита најава опсаде Јерусалима

4 »А сада, сине човечији, узми глинену таблицу, стави је пред себе и нацртај на њој град Јерусалим. ² Потом га опседни: подигни опсадну кулу наспрам њега, изгради насип, постави таборе и око њега размести овнове. ³ Онда узми гвоздени тигањ, постави га попут гвозденог зида између себе и града и окрени се лицем према њему. Град је под опсадом, а ти си тај који га опседа. То ће бити знак израелском народу. ⁴ Затим лези на свој леви бок и стави на себе грех израелског народа. Онолико дана колико будеш лежао на боку, толико ћеш носити њихов грех. ⁵ Одредио сам ти онолико дана колико је година њиховог греха: три стотине деведесет дана – толико ћеш носити грех израелског народа. ⁶ Када то завршиш, лези поново, овог пута на десни бок, па ћеш носити грех народа Јуде. Одредио сам ти четрдесет дана – по дан за сваку годину. ⁷ Лицем се окрени према опседнутом Јерусалиму, обнажи руку и пророкуј против њега. ⁸ Ја ћу те везати конопцима, да не можеш да се окрећеш с бока на бок док не завршиш дане своје опсаде.

⁹ »Узми пшенице и јечма, боба и сочива, проса и крупника, саспи све у једну чинију, па од тога умеси себи хлеб. Јешћеш га свих три стотине деведесет дана колико ћеш лежати на боку. ¹⁰ Одмери двадесет шекела^[h] хлеба по дану и једи га у одређено време. ¹¹ Одмери и једну шестину хина^[i] воде и пиј је у одређено време. ¹² Једи хлеб као што би јео јечмену погачу. Испеци га на људском измету, наочиглед људима.«

¹³ ГОСПОД још рече: »Тако ће израелски народ јести нечисту храну међу народима међу које ћу их отерати.«

¹⁴ Тада ја рекох: »Авај, Господе ГОСПОДЕ! Никада се нисам укаљао. Од детињства нисам јео ништа угинуло ни оно што је растргла звер, нити је нечисто месо ушло у моја уста.«

¹⁵ »Добро«, рече он, »пустићу те да испечеш хлеб на крављој балези место на људском измету.«

¹⁶ А онда ми рече: »Сине човечији, прекинућу снабдевање Јерусалима хлебом. Народ ће с тескобом јести хлеб на меру и са стрепњом пити воду на меру, ¹⁷ јер ће хлеба и воде понестати. Згражаваће се један над другим и ископнети због свога греха.

5 »А сада, сине човечији, узми оштар мач и њиме, као берберском бритвом, обриј косу и браду, па узми теразије и раздели косу. ² Када се заврше дани твоје опсаде, спали трећину косе на ватри усред града. Потом узми другу трећину и удри по њој мачем свуда око града, а трећу трећину распрши на све стране света^[j]. Јер, ја ћу их гонити исуканим мачем. ³ Али узми неколико власи косе и задени их у наборе на својој одећи. ⁴ Онда узми неколико ових власи и баци их у ватру и спали. Одатле ће се пожар проширити на сав израелски народ.

⁵ »Овако каже Господ ГОСПОД: Ово је Јерусалим, који сам ја поставио у средиште народâ, са земљама свуда око њега. ⁶ Али у својој опакости он се побунио против мојих закона и уредби више него народи и земље око њега. Одбацио је моје законе и није живео по мојим уредбама.

⁷ »Зато овако каже Господ ГОСПОД: Непокорнији сте од народâ око вас. Не живите по мојим уредбама и не држите се мојих закона, па чак ни законâ народâ око вас. ⁸ Зато овако каже Господ ГОСПОД: Сâм ја сам против тебе, Јерусалиме, и извршићу казну над тобом наочиглед народима. ⁹ Због свих твојих гнусних идола, учинићу ти оно што још никад нисам учинио и што никад више нећу учинити. ¹⁰ Зато ће у теби очеви јести своју децу, а деца јести своје очеве. Извршићу казну над тобом, а све који преостану од тебе распршићу на све стране света. ¹¹ Стога, тако ми живота, говори Господ ГОСПОД, пошто си укаљао моје светилиште свим својим гадостима и гнусобама, ускратићу ти своју наклоност. Нећу се на тебе сажалити, нити те поштедети. ¹² Трећина твога народа помреће од помора или страдати од глади у теби, трећина ће пасти од мача око тебе, а трећину ћу распршити на све стране света и гонити их исуканим мачем. ¹³ Тако ће се мој гнев искалити и моја срџба ће се смирити кад им се осветим. А кад искалим своју срџбу на њима, знаће да сам ја, ГОСПОД, говорио из жестоке љубоморе.

¹⁴ »Претворићу те у рушевину и ругло међу народима око тебе, у очима свих који туда прођу. ¹⁵ Бићеш предмет вређања и поруге, опомена и ужас народима око себе када извршим казну над тобом у јаросном гневу и срџби. Ја, ГОСПОД, рекох. ¹⁶ Када на тебе пошаљем своје смртоносне и разорне стреле глади, да те затру, твоју глад ћу учинити све већом и прекинути ти снабдевање хлебом. ¹⁷ Послаћу на тебе глад и дивље животиње, које ће ти побити децу. Помор и крвопролиће хараће по теби, а ја ћу на тебе довести мач. Ја, ГОСПОД, рекох.«

Пророштво против гора Израелових

6 Дође ми реч ГОСПОДЊА: ² »Сине човечији, окрени лице према горама Израеловим и пророкуј против њих. ³ Реци: ‚Горе Израелове, чујте реч Господа ГОСПОДА. Овако каже Господ ГОСПОД горама и брдима, клисурама и долинама: Ево, довешћу на вас мач и разорићу ваше узвишице. ⁴ Ваши жртвеници биће порушени и ваши кадиони жртвеници поразбијани, а ваше побијене бацићу пред ваше идоле. ⁵ Положићу мртва тела Израелаца пред њихове идоле и кости вам расејати око ваших жртвеника. ⁶ Где год живели, градови ће вам бити опустошени и ваше узвишице разорене, жртвеници ће вам опустети и бити разорени, ваши идоли биће разбијени и нестати, ваши кадиони жртвеници биће оборени – биће збрисано све што сте направили. ⁷ Ваш народ ће падати посечен међу вас, и ви ћете знати да сам ја ГОСПОД.

⁸ »‚Али неке ћу поштедети, јер неки од вас умаћи ће мачу када будете распршени по земљама и народима. ⁹ Тада ће ме се, међу народима којима буду одведени као сужњи, сетити они који умакну – како су ме жалостили својим прељубничким срцем, које се окренуло од мене, и очима, које су пожудно гледале за њиховим идолима. Гнушаће се самих себе због зла и свих гадости које су чинили. ¹⁰ И знаће да сам ја ГОСПОД: нисам упразно претио да ћу на њих свалити ту несрећу.

¹¹ »‚Овако каже Господ ГОСПОД: Пљесни рукама, трупни ногама и повичи »Авај!« због свих злих и гнусних дела израелског народа, јер ће пасти од мача, глади и помора. ¹² Ко буде далеко, умреће од помора, ко буде близу пашће од мача, а ко преживи и буде поштеђен, умреће од глади. Тако ћу искалити своју срџбу на њима. ¹³ И знаће да сам ја ГОСПОД када њихови побијени буду лежали међу идолима око њихових жртвеника, на сваком брду и на свим врховима гора, под сваким крошњатим дрветом и сваким лиснатим храстом – местима где су приносили пријатан мирис свим својим идолима. ¹⁴ Испружићу своју руку против њих и претворити им земљу у пустош, од пустиње до Дивле, где год живе. Тада ће знати да сам ја ГОСПОД.‘«

Дошао је крај

7 Дође ми реч ГОСПОДЊА: ² »Сине човечији, овако каже Господ ГОСПОД земљи Израеловој: Крај! Крај је дошао на све четири стране земље. ³ Сада ти је дошао крај и ја ћу пустити свој гнев на тебе. Судићу ти према твом владању и вратити ти за све твоје гнусобе. ⁴ Нећу се сажалити над тобом ни поштедети те, него ћу ти вратити према твом начину живота и према гнусним идолима који су у теби. Тада ћеш знати да сам ја ГОСПОД.

⁵ »Овако каже Господ ГОСПОД: Несрећа! Нечувена несрећа долази! ⁶ Дошао је крај! Дошао је крај! Дигао се на тебе! Дошао је! ⁷ Усуд ти је дошао, теби који живиш у земљи. Дошло ти је време, Онај дан ти се ближи. Пометња је у брдима, а не радост. ⁸ Ево, излићу своју срџбу на тебе и искалити свој гнев на теби. Судићу ти према твом начину живота и вратити ти за твоје гнусобе. ⁹ Нећу се сажалити на тебе ни поштедети те: вратићу ти према твом начину живота и твојим гнусобама. Тада ћеш знати да то ја, ГОСПОД, ударам.

¹⁰ »Ево, долази дан! Усуд проклија, шиба пропупе, бахатост процвета! ¹¹ Насиље израсте у шибу, да казни опакост. Нико од њих неће остати, нико од њиховог мноштва и ништа од њиховог богатства, ништа од вредности. ¹² Дошло је време, стигао је дан. Ко купује, нека се не радује, а ко продаје, нека се не жалости, јер срџба је на свем мноштву народа подједнако. ¹³ Продавац неће повратити земљу коју је продао за свога живота, јер виђење о мноштву народа неће бити опозвано. Због њихових греха ниједан од њих неће сачувати живот. ¹⁴ Дувају у трубе и спремају се, али ниједан неће поћи у бој, јер моја срџба је над свим мноштвом народа.

¹⁵ »Напољу мач, а унутра помор и глад. Ко је у пољу, погинуће од мача, а ко је у граду, прождреће га глад и помор. ¹⁶ Они који утекну, побећи ће у горе, где ће пиштати попут голубова из долине, свако због својих греха. ¹⁷ Свака рука ће омлитавити и свако колено клецати. ¹⁸ Обући ће се у кострет и заоденути се ужасом. На лицима ће им бити стид, а главе ће им бити обријане. ¹⁹ Своје сребро ће избацивати на улице, а злато ће им бити нечисто. Ни сребро ни злато неће их спасти у дан срџбе ГОСПОДЊЕ – неће им утолити глад ни напунити желудац. Јер, оно их је навело да посрну у грех. ²⁰ Узохолили су се због свог дивног накита и од њега правили своје гнусне идоле и огавне ликове. Зато ћу им га претворити у нечист. ²¹ Предаћу га у руке странцима као плен и опакима земље да га разграбе, и они ће га опоганити. ²² Окренућу лице од њих, и они ће оскврнавити и мој драгоцени Храм: разбојници ће ући у њега и оскврнавити га.

²³ »Припремите ланце, јер земља је препуна крвопролића и град препун насиља. ²⁴ Довешћу најгоре народе да им запоседну куће. Докрајчићу гордост насилникâ и њихова светилишта биће оскврнављена. ²⁵ Када дође ужас, тражиће мир, али мира неће бити. ²⁶ Долазиће несрећа за несрећом и једна рђава вест за другом. Узалуд ће тражити виђење од пророка, свештеник више неће имати поуку из Закона ни старешине савет. ²⁷ Цар ће бити у жалости, поглавара ће обузети очајање, а руке народа земље ће дрхтати. Поступићу с њима према њиховом начину живота и судити им по њиховим законима. Тада ће знати да сам ја ГОСПОД.«

Идолопоклонство у Храму

8 Петога дана шестог месеца шесте године, док сам седео у својој кући, а јудејске старешине преда мном, на мене дође рука Господа ГОСПОДА. ² Погледах, а оно – нека прилика налик човеку. Од паса наниже био је као огањ, а навише блештав као светлуцајући ћилибар. ³ Он испружи нешто попут руке и ухвати ме за косу. Дух ме подиже између земље и неба и у Божијим виђењима однесе у Јерусалим, до улаза северне капије унутрашњег дворишта, где је стајао идол који изазива Божију љубомору. ⁴ Погледах, а оно – Слава Бога Израеловог, као у виђењу које сам имао у оној равници.

⁵ Он ми рече: »Сине човечији, погледај ка северу.«

И ја погледах, а оно – на улазу северно од капије жртвеника, онај идол који изазива Божију љубомору.

⁶ Онај ми рече: »Сине човечији, видиш ли шта чине, те велике гнусобе које народ Израелов овде чини, које ће ме отерати далеко од мог светилишта? Али видећеш и горих гнусоба.«

⁷ Онда ме доведе до улаза у двориште. Погледах, а оно – рупа у зиду.

⁸ Он ми рече: »Сине човечији, прокопај зид.«

И ја прокопах зид, а кад тамо – улаз.

⁹ Он ми рече: »Уђи и види страшне гнусобе које они овде чине.«

¹⁰ И ја уђох и погледах, а оно – свуда по зидовима изрезбарени свакакви гмизавци и огавне животиње и сви идоли израелског народа. ¹¹ Пред њима је стајало седамдесет старешина израелског народа, а међу њима и Јаазанја син Шафанов. Сваки је у руци имао кадионицу из које се дизао облак мирисног кâда.

¹² Онај ми рече: »Сине човечији, јеси ли видео шта чине старешине израелског народа у тами, сваки у одаји својих резбарених слика? Они говоре: ‚ГОСПОД нас не види, ГОСПОД је оставио земљу.‘«

¹³ Потом ми рече: »Видећеш их како чине још веће гнусобе.«

¹⁴ Онда ме одведе до улаза северне капије Дома ГОСПОДЊЕГ, а кад тамо – жене седе и оплакују Тамуза.

¹⁵ Он ми рече: »Видиш ли ово, сине човечији? А видећеш и веће гнусобе од ових.«

¹⁶ Потом ме одведе у унутрашње двориште Дома ГОСПОДЊЕГ, а кад тамо – на улазу у Храм, између трема и жртвеника, око двадесет пет људи. Леђима окренути Храму ГОСПОДЊЕМ, а лицима према истоку, клањали су се сунцу на истоку.

¹⁷ Он ми рече: »Јеси ли видео ово, сине човечији? Зар су ситница за народ Јуде гнусобе које овде чине, па још и земљу пуне насиљем и стално ме изазивају на гнев? Гледај их како приносе грану носу^[k]! ¹⁸ Зато ћу ја с њима поступити у гневу. Нећу се сажалити на њих ни поштедети их. Из свега гласа викаће у моје уши, али ја их нећу слушати.«

Идолопоклоници кажњени

9 Тада га зачух како из свега гласа повика: »Нека приђу они који треба да казне град, сваки с оружјем у руци!«

² И видех шесторицу људи како долазе из правца горње капије, која гледа на север, сваки с убојитим оружјем у руци, а с њима и један у ланеној одећи и с прибором за писање о боку. Они уђоше и стадоше крај бронзаног жртвеника. ³ А Слава Бога Израеловог диже се изнад херувимâ, где је била, и оде до прага Храма, па позва оног човека у ланеној одећи коме је о боку био прибор за писање.

⁴ ГОСПОД му рече: »Прођи градом Јерусалимом и стави знак на чело онима који тугују и јадикују због свих гнусоба које се чине у њему.«

⁵ А другима рече на моје уши: »Идите за њим кроз град и убијајте, никога не штедећи и не жалећи. ⁶ Побијте старце, младиће и девојке, жене и нејач, али не дирајте никога на коме буде знак. Почните од мога светилишта.«

И они почеше од старешина који су били пред Храмом.

⁷ Тада им он рече: »Опоганите Храм и испуните дворишта побијенима. Идите!«

И они изађоше и почеше да убијају по граду.

⁸ Док су они убијали, а ја остао сâм, падох ничице и завапих: »Авај, Господе ГОСПОДЕ! Зар ћеш затрти све што је остало од Израела у овом изливу своје срџбе на Јерусалим?«

⁹ А он ми одговори: »Грех народа Израела и Јуде веома је велик: земља је препуна крвопролића, а овај град злочина. Говоре: ‚ГОСПОД је оставио земљу, ГОСПОД не види.‘ ¹⁰ Зато се ја нећу на њих сажалити ни поштедети их, већ ћу им свалити на главу све оно што су сами чинили.«

¹¹ Тада се врати онај човек у ланеној одећи и с писарским прибором о боку и рече: »Учинио сам како си заповедио.«

Слава ГОСПОДЊА одлази из Храма

10 Потом погледах, а оно – нешто налик на престо од лазулита изнад свода над главама херувимâ.

² ГОСПОД рече човеку у ланеној одећи: »Уђи међу точкове испод херувимâ. Напуни руке ужареним угљевљем између херувимâ и распи га изнад града.«

И онај уђе мени наочиглед. ³ Херувими су стајали на јужној страни Храма када је онај човек ушао међу њих. Облак испуни унутрашње двориште, ⁴ а Слава ГОСПОДЊА се диже изнад херувимâ и оде до прага Храма. Облак испуни Храм, а двориште сјај Славе ГОСПОДЊЕ. ⁵ Звук крилâ херувимâ чуо се све до спољашњег дворишта, а звучао је попут гласа Бога Свесилнога.

⁶ Када је ГОСПОД заповедио човеку у ланеној одећи: »Узми огња између точкова, између херувимâ«, овај уђе међу њих и стаде крај једног точка. ⁷ Тада један од херувима испружи руку до огња који је био међу њима, па га узе и стави у руке човеку у ланеној одећи, и овај га прими и изађе.

⁸ А испод крилâ херувимâ појави се нешто налик на људске руке. ⁹ Погледах, а оно – покрај херувимâ четири точка, по један поред сваког херувима. Точкови су светлуцали попут топаза, ¹⁰ а изгледом су сва четири била једнака и као да сваки точак пресеца још један точак. ¹¹ Када су се точкови кретали, ишли су у било ком од четири смера у ком су бића гледала а да нису морали да се закрећу док су се херувими кретали. Херувими су ишли у било ком смеру у ком је глава била окренута и нису се окретали док су ишли. ¹² Цело тело херувимâ – леђа, руке и крила – било је свуда унаоколо пуно очију, а тако и њихова четири точка. ¹³ Чух да точкове зову »колоплет«. ¹⁴ Сваки од херувима имао је четири лица: једно је било лице херувима, друго човека, треће лава, а четврто орла. ¹⁵ Тада се херувими подигоше увис. Била су то она иста жива бића која сам видео на реци Кевар. ¹⁶ Када су херувими кретали, кретали су и точкови крај њих, а када су херувими ширили крила да се одигну од земље, точкови су остајали крај њих, али се нису окретали. ¹⁷ Када су херувими стајали мирно, и точкови су стајали мирно, а када су се херувими дизали, и точкови су се дизали с њима, јер је у њима био дух живих бића.

¹⁸ Тада Слава ГОСПОДЊА оде од прага Храма и заустави се изнад херувимâ. ¹⁹ Потом херувими раширише крила и мени наочиглед одигоше се од земље. А док су они ишли, и точкови су ишли с њима. Они се зауставише на улазу источне капије Дома ГОСПОДЊЕГ, а Слава Бога Израеловог била је над њима. ²⁰ То су била она иста жива бића која сам видео испод Бога Израеловог на реци Кевар, и ја увидех да су то били херувими. ²¹ Сваки је имао четири лица и четири крила, а испод крилâ нешто налик на људске руке. ²² Лица су им била иста као она која сам видео на реци Кевар. И сваки херувим ишао је право напред.

Суд над Израеловим вођама

11 Тада ме Дух подиже и однесе до капије Дома ГОСПОДЊЕГ која гледа на исток. Тамо је, на улазу капије, било двадесет пет људи, међу којима видех Јаазанју сина Азуровог и Пелатју сина Бенајиног, поглаваре народа.

² ГОСПОД ми рече: »Сине човечији, ово су људи који снују зло и дају рђаве савете у овом граду. ³ Они говоре: ‚Није време да се граде куће. Овај град је лонац, а ми смо месо.‘ ⁴ Зато пророкуј против њих, пророкуј, сине човечији.«

⁵ Онда Дух ГОСПОДЊИ дође на мене и рече ми да кажем: »Овако каже ГОСПОД: Тако говорите, израелски народе, али ја знам шта вам је на памети. ⁶ Убили сте много народа у овом граду и улице му напунили мртвима. ⁷ Зато овако каже Господ ГОСПОД: Побијени, које сте побацали по граду, они су месо, а овај град је лонац. Али ја ћу вас истерати из њега. ⁸ Бојите се мача, и ја ћу мач довести на вас, говори Господ ГОСПОД. ⁹ Истераћу вас из града и предати у руке странцима и извршити своју казну над вама. ¹⁰ Падаћете од мача, а ја ћу вам судити на границама Израела. Тада ћете знати да сам ја ГОСПОД. ¹¹ Неће вам овај град бити лонац, нити ћете ви у њему бити месо. Судићу вам на границама Израела ¹² и тада ћете знати да сам ја ГОСПОД. Нисте живели по мојим уредбама ни извршавали моје законе, већ сте поступали по обичајима околних народа.«

¹³ И док сам ја тако пророковао, Пелатја син Бенајин паде мртав. На то ја падох ничице и повиках из свега гласа: »Авај, Господе ГОСПОДЕ, зар ћеш докраја затрти Остатак Израелов?«

¹⁴ Дође ми реч ГОСПОДЊА: ¹⁵ »Сине човечији, житељи Јерусалима су говорили за твоју браћу, твоје рођаке и сав израелски народ: ‚Далеко су од ГОСПОДА. Ова земља је нама дата у посед.‘«

Најава повратка Израелаца

¹⁶ »Зато реци: ‚Овако каже Господ ГОСПОД: Иако сам их послао далеко међу народе и расејао их по земљама, ипак ћу им, бар накратко, бити светилиште у земљама у које су отишли.‘

¹⁷ »Зато реци: ‚Овако каже Господ ГОСПОД: Сабраћу вас из народâ и вратити вас из земаља по којима сте расејани, и поново ћу вам дати земљу Израелову.‘ ¹⁸ Они ће се вратити у њу и уклонити из ње све одвратне ликове и гнусне идоле. ¹⁹ Даћу им ново срце и усадити у њих нов дух. Извадићу из њих камено срце и дати им срце од меса. ²⁰ Тада ће они живети по мојим уредбама и помно се држати мојих закона. Они ће бити мој народ, а ја ћу бити њихов Бог. ²¹ Али на главу оних чије је срце одано њиховим одвратним ликовима и гнусним идолима сручићу све оно што су чинили, говори Господ ГОСПОД.«

²² Тада херувими, с точковима крај њих, раширише крила, а Слава Бога Израеловог била је над њима. ²³ Слава ГОСПОДЊА диже се из града и стаде над гором источно од њега. ²⁴ Дух ме подиже и однесе до изгнаникâ у Вавилону у виђењу које је дао Дух Божији. Тада виђење које сам имао оде од мене, ²⁵ а ја изгнаницима испричах све што ми је ГОСПОД показао.

Сликовит приказ изгнанства

12 Дође ми реч ГОСПОДЊА: ² »Сине човечији, ти живиш међу бунтовним народом. Они имају очи да виде, а не виде, и имају уши да чују, а не чују, јер су бунтован народ. ³ Зато, сине човечији, спреми ствари за изгнанство док је још дан, њима наочиглед, па иди одатле где си сад на друго место. Можда ће увидети, иако су бунтован народ. ⁴ Док је још дан, њима наочиглед, изнеси своје ствари спремљене за изгнанство, а увече, њима наочиглед, изађи онако како излазе они који одлазе у изгнанство. ⁵ Њима наочиглед, прокопај зид и изађи са стварима кроз њега. ⁶ Ствари упрти на плећа, њима наочиглед, и изађи у сутон. Покриј лице, да не видиш земљу, јер сам те ја учинио знаком израелском народу.«

⁷ И ја учиних како ми је заповеђено. Док је још био дан, изнех ствари спремљене за изгнанство, а увече прокопах зид рукама. У сутон изађох са стварима, носећи их на плећима, њима наочиглед.

⁸ Ујутро ми дође реч ГОСПОДЊА: ⁹ »Сине човечији, зар те онај бунтовни израелски народ није питао: ‚Шта то радиш?‘ ¹⁰ Реци им: ‚Овако каже Господ ГОСПОД: Ово пророштво односи се на владара у Јерусалиму и на сав израелски народ који је тамо.‘ ¹¹ Реци им: ‚Ја сам вам знак.‘ Како си ти учинио, тако ће и они. Отићи ће у изгнанство као сужњи. ¹² Њихов владар ће упртити своје ствари на плећа у сутон и отићи. Прокопаће му отвор у зиду, да кроз њега изађе, а он ће покрити лице да не види земљу. ¹³ Разапећу своју мрежу, и он ће се ухватити у моју замку. Одвешћу га у Вавилон, у земљу Халдејаца, али је он неће видети, и тамо ће умрети. ¹⁴ Распршићу на све стране света^[l] све који су око њега – оне који му помажу и оне који га чувају – и потерати их исуканим мачем.

¹⁵ »Знаће да сам ја ГОСПОД када их распем по народима и расејем по земљама. ¹⁶ Али неколико њих поштедећу мача, глади и помора, да би међу народима којима дођу могли да причају о свим својим гнусобама. Тада ће знати да сам ја ГОСПОД.«

¹⁷ Дође ми реч ГОСПОДЊА: ¹⁸ »Сине човечији, дрхти док једеш свој хлеб и треси се од страха док пијеш воду. ¹⁹ Реци народу земље: ‚Овако каже Господ ГОСПОД о онима који живе у Јерусалиму и у земљи Израел: Јешће свој хлеб у тескоби и пити воду у очају, јер ће им земља бити опустошена и остати без свега што је у њој због насиља које чине сви који у њој живе. ²⁰ Насељени градови биће разорени и земља опустошена. Тада ћете знати да сам ја ГОСПОД.‘«