Bible in 90 Days
Почетак
1 У почетку створи Бог небо и земљу. 2 Међутим, земља је била пуста и безоблична, и тама се простирала над безданом, а Дух Божији је лебдео над водама.
3 Тада рече Бог: „Нека буде светлост!“ И постаде светлост. 4 Бог је видео да је светлост добра, па је разделио светлост од таме. 5 Светлост је Бог назвао „дан“, а таму је назвао „ноћ“. Прође вече, свану јутро – дан први.
6 Затим рече Бог: „Нека се простре свод посред вода да дели доње воде од горњих вода!“ 7 Бог начини свод, те одвоји воде под сводом од вода над сводом. Тако се и збило. 8 Свод назва Бог „небо“. Прође вече, свану јутро – дан други.
9 Затим рече Бог: „Воде под сводом нека се саберу на једно место и нека се покаже копно!“ Тако се и збило. 10 Копно је Бог назвао „земља“, а водена зборишта „море“. Виде Бог да је то добро.
11 Затим рече Бог: „Нека из земље никне биље: оно које у себи носи зрневље и дрвета која рађају плод; све биље које, свако према својој врсти, рађа на земљи, и у себи носи своје семе!“ Тако се и збило. 12 Из земље изникне биље које у себи носи зрневље, свако према својој врсти и дрвета која рађају плодове са семеном, свако према својој врсти. Виде Бог да је то добро. 13 Прође вече, свану јутро – дан трећи.
14 Затим рече Бог: „Нека буду светила на небеском своду да деле дан од ноћи, и да означавају утврђена доба, дане и године, 15 те да светле на небеском своду осветљавајући земљу!“ Тако се и збило. 16 Бог је створио два велика светила: веће светило да управља даном и мање светило да управља ноћу – и звезде. 17 Бог их је поставио на небески свод да осветљавају земљу, 18 да управљају даном и ноћи и да деле светло од таме. Виде Бог да је то добро. 19 Прође вече, свану јутро – дан четврти.
20 Затим рече Бог: „Нека проврве водом жива бића, и птице нек полете над земљом по небеском своду!“ 21 Бог је створио и морске немани и свакојака жива бића што се крећу и врве у води, те све птице крилате по својим врстама. Виде Бог да је то добро. 22 Бог их благослови говорећи: „Плодите се и множите и напуните морске воде! Тако и птице нека се намноже на земљи!“ 23 Прође вече, свану јутро – дан пети.
24 Затим рече Бог: „Нека земља произведе жива бића, свако према својој врсти: стоку, гмизавце и дивље животиње сваке врсте!“ Тако се и збило. 25 Бог створи сваковрсне дивље животиње, сваковрсну стоку и сваковрсне гмизавце што пузе по земљи. Виде Бог да је то добро.
26 Затим рече Бог: „Начинимо човека[a] по свом лику, да личи на нас, да буде владар рибама морским, птицама у ваздуху и стоци по целој земљи, и свим гмизавцима што пузе по земљи!“
27 Тако створи Бог човека по свом лику,
по Божијем лику га створи,
створи их – мушко и женско.
28 И благослови их Бог говорећи: „Плодите се и множите се и напуните земљу! Подложите је себи и владајте рибама морским, птицама на небу и свим живим бићима што пузе по земљи!“
29 Затим рече Бог: „Ево, дајем вам за храну све биље на земљи што у себи носи зрневље[b], и сва дрвета што у своме плоду носе семе! Нека вам то буде за храну. 30 А дивљим животињама на земљи, птицама у ваздуху и гмизавцима што пузе по земљи у којима је дах живота – дајем за храну све зелено биље.“ Тако се и збило.
31 Бог погледа све што је створио и све је било веома добро. Прође вече, свану јутро – дан шести.
2 Тако је довршено небо и земља са свим својим мноштвом.
2 До седмога дана је Бог довршио своје дело које је створио; седмога дана је починуо од свих својих дела. 3 Тада је Бог благословио седми дан и посветио га, јер је до тог дана довршио стварање свих својих дела која је створио.
Адам и Ева
4 То је извештај о пореклу неба и земље кад су били створени.
Када је Господ Бог створио земљу и небо, 5 још није било никаквог пољског растиња, нити је било изникло икакво биље по пољима. Господ Бог, наиме, још није пустио кишу на земљу, а није било ни човека да обрађује земљу. 6 Ипак, вода је извирала из земље и натапала тле. 7 Тада Господ Бог начини човека од земног праха и удахну му у носнице дах живота, те поста човек живо биће.
8 Онда је Господ Бог засадио врт на истоку, у Едену, и у њега сместио човека кога је начинио. 9 Господ Бог је учинио да из земље израсту сваковрсна дрвета примамљивог изгледа и добра за храну, те дрво живота и дрво познања добра и зла.
10 У Едену је извирала река која је напајала врт. Оданде се гранала у четири реке. 11 Првој је име Фисон; она протиче свом земљом евилском, у којој има злата. 12 Злато те земље је добро, а има тамо и бделијума и оникса. 13 Другој реци је име Гион; она протиче целом кушком земљом. 14 Трећој реци је име Тигар; она тече источним делом Асирије[c]. Четврта је Еуфрат.
15 Господ Бог узме човека и постави га у еденски врт да га обрађује и да се стара о њему. 16 Господ Бог заповеди човеку: „Са сваког дрвета у врту слободно једи, 17 али са дрвета познања добра и зла не смеш јести! Јер, тога дана када будеш окусио с њега, сигурно ћеш умрети.“
18 Затим Господ Бог рече: „Није добро да је човек са̂м. Начинићу му помоћника који ће му приличити.“
19 Господ Бог је начинио из земље све дивље животиње, и све птице на небу, па их је довео човеку да види како ће коју назвати. Свако живо биће требало је да се зове онако како га је човек назвао. 20 Човек је дао имена свој стоци, свим птицама на небу и дивљим животињама.
Ипак, за човека се није нашао помоћник који би му приличио. 21 Господ Бог учини да човек утоне у дубок сан. Када је човек заспао, Бог узме од њега једно ребро, а место попуни месом. 22 Од ребра што је узео од човека, Господ Бог начини жену и доведе је човеку.
23 А човек рече:
„Ево, ово је кост од моје кости
и тело од мога тела!
Нека се зато зове ’жена’[d],
јер је од човека узета.“
24 Стога ће човек оставити свога оца и своју мајку, те се приљубити уз своју жену, па ће бити једно тело.
25 Обоје су били голи, и човек и његова жена, али се нису стидели.
Пад у грех и Божија казна
3 Змија је била лукавија од свих дивљих животиња које је створио Господ Бог. Она рече жени: „Зар вам је Бог стварно рекао да не смете јести ни с једног дрвета у врту?“
2 Жена одговори змији: „Плодове са дрвета у врту смемо да једемо, 3 осим плода са дрвета што је насред врта. За њега је Бог рекао: ’Не једите с њега нити га дотичите, иначе ћете умрети!’“
4 Змија рече жени: „Сигурно нећете умрети! 5 Наиме, зна Бог да ће вам се, када окусите његов плод, отворити очи, па ћете бити као богови[e] који познају добро и зло.“
6 Виде жена да је дрво добро за јело, за очи мило и примамљиво за мудрост. Узме она од његовог плода и поједе. Дала је и свом мужу који је био с њом, па је и он јео. 7 Уто им се обома отворе очи и они схвате да су голи. Зато су сплели смоквино лишће и направили себи прегаче.
8 Тада су зачули корак Господа Бога, који је шетао вртом при дневном поветарцу, па су се сакрили међу дрвећем у врту.
9 Господ Бог позва човека: „Где си!“
10 „Чуо сам твој корак у врту, али сам се уплашио зато што сам го, па сам се сакрио“ – одазва се човек.
11 „Ко ти је рекао да си го? – упита га Бог. Зар си јео плод са дрвета с којег сам ти забранио да једеш?“
12 „Жена коју си ти дао да буде са мном ми је дала плод са дрвета, па сам јео“ – одговори човек.
13 „Шта си то учинила?“ – упита Господ Бог жену.
„Змија ме је преварила, па сам јела“ – одговори жена.
14 Тада Господ Бог рече змији: „Кад си то учинила,
проклета буди међу свим животињама
и свим дивљим зверима.
На свом трбуху ћеш пузати
и јести прах целог свог века!“
15 Ево, замећем непријатељство између тебе и жене;
између твог потомства и њеног потомства:
Оно ће ти главу сатирати,
а ти ћеш му пету уједати.
16 А жени рече:
„Умножићу твоје трудничке муке,
те ћеш с муком децу рађати.
Жудећеш за својим мужем,
али он ће владати над тобом!“
17 Адаму, пак, рече: „Зато што си послушао своју жену, те јео плод са дрвета за који сам ти заповедио: ’Не једи с њега!’, ево:
Земља нека буде проклета због тебе,
с муком ћеш се од ње хранити целог свог века!
18 Рађаће ти трње и коров,
а хранићеш се пољским биљем.
19 Свој хлеб ћеш јести у зноју свога лица
док се не вратиш у земљу, пошто си из ње узет.
Јер прах си, и у прах ћеш се вратити.“
20 Човек даде својој жени име „Ева“, јер је постала мајка свим живима.
21 А Господ Бог начини Адаму и његовој жени одећу од коже, па их одену. 22 Онда Господ Бог рече: „Ево, човек је сада постао као један од нас знајући добро и зло. Стога му се не сме дозволити да пружи руку и узме плод са дрвета, па да га поједе и живи вечно.“ 23 Зато га Господ Бог истера из еденског врта да обрађује земљу из које је и узет. 24 Пошто је истерао човека, Господ Бог је источно од еденског врта поставио херувиме и пламени мач који је витлао тамо и амо, да стражаре на путу који води к дрвету живота.
Кајин и Авељ
4 Адам леже са својом женом Евом, те она зачне и роди сина. Назвала га је Кајин, рекавши: „Стекла сам човека помоћу Господа.“ 2 Потом је родила његовог брата Авеља.
Авељ је постао пастир ситне стоке, а Кајин земљорадник. 3 Једног дана Кајин принесе Господу принос од земаљских плодова. 4 А Авељ принесе као принос најбоље делове меса[f] од првине свога стада. И Господ благонаклоно погледа на Авељев принос, 5 а на Кајина и његов принос се није ни обазрео. Зато се Кајин веома наљути и лице му се намргоди.
6 Господ рече Кајину: „Зашто се љутиш и зашто ти се лице намргодило? 7 Ако чиниш добро, нећеш ли бити ведар? А ако не чиниш добро, грех вреба пред вратима; он жуди да те свлада, али ти мораш да га надвладаш.“
8 Кајин рече своме брату Авељу: „Хајдемо у поље!“[g] Али када су се нашли у пољу, Кајин нападне свога брата Авеља и убије га. 9 Затим Господ упита Кајина: „Где је твој брат, Авељ?“
Кајин одговори: „Не знам. Зар сам ја чувар свога брата?“
10 Господ рече: „Шта си то учинио?! Глас крви твога брата вапи к мени са земље. 11 Стога буди проклет: изгоним те са земље која је отворила своја уста да прими крв твога брата коју си пролио својом руком. 12 Када будеш обрађивао земљу, она ти неће давати свој род. Бићеш луталица и бегунац на земљи!“
13 Кајин рече Господу: „Претешко је сносити моју казну.[h] 14 Ево, данас ме изгониш с лица земље. Сакриваћу се пред твојим лицем, и бићу луталица и бегунац на земљи, а свако ко ме нађе моћи ће да ме убије.“
15 Господ му рече: „Не! Уколико неко и убије Кајина, на њему ће се извршити седам пута већа освета.“ Господ тада стави знак на Кајина, да га не убије ко га нађе. 16 Кајин оде пред лицем Господњим и настани се у земљи Нод[i], источно од Едена.
Кајинов родослов
17 Кајин леже са својом женом, те она заче и роди Еноха. Кајин је саградио град и дао му име по имену свога сина – Енох. 18 Еноху се родио Ирад, Ираду Мехујаел, Мехујаелу Метусаел, Метусаелу Ламех.
19 Ламех је узео себи две жене: једна се звала Ада, а друга Села. 20 Ада је родила Јавала који је био праотац оних што живе под шатором и узгајају ситну стоку. 21 Његовом брату је било име Јувал. Он је праотац оних који свирају лиру и свиралу. 22 Села је родила Тувал Кајина који је ковао сваку врсту оруђа од бронзе и гвожђа. Његова сестра се звала Нама.
23 Ламех рече својим женама:
„Ада и Села, чујте мој глас!
Жене Ламехове, беседу моју саслушајте.
Човека сам убио, јер ме је ранио,
младића, јер ме је ударио.
24 Ако ће Кајинов живот бити освећен седам пута више,
Ламехов ће бити седамдесет седам пута више.“
Сит и Енос
25 Адам поново леже са својом женом и она роди сина коме даде име „Сит“, рекавши: „Бог ми је поклонио[j] потомка уместо Авеља, кога је убио Кајин.“ 26 И Ситу се родио син, којему је дао име Енос[k].
Отада се почело призивати име Господње.
Адамов родослов до Ноја
5 Ово је запис Адамовог родослова.
Када је Бог оног дана створио човека, начинио га је по свом лику. 2 Створио их је мушко и женско. Оног дана када их је створио, благословио их је и назвао „човек“.
3 Када је Адаму било стотину тридесет година родио му се син, њему сличном. Дао му је име Сит. 4 Након што му се родио Сит, Адам је живео још осам стотина година, те му се родило још синова и ћерки. 5 Адам је укупно живео девет стотина тридесет година, те умро.
6 Када је Ситу било стотину и пет година, родио му се Енос. 7 После његовог рођења, Сит је живео још осам стотина седам година, те му се родило још синова и ћерки. 8 Сит је укупно живео девет стотина дванаест година, те умро.
9 Када је Еносу било деведесет година, родио му се Кајинан. 10 Након што му се родио Кајинан, Енос је живео још осам стотина петнаест година, те му се родило још синова и ћерки. 11 Енос је укупно живео девет стотина пет година, те умро.
12 Када је Кајинану било седамдесет година, родио му се Малелеило. 13 Након што му се родио Малелеило, Кајинан је живео још осам стотина четрдесет година, те му се родило још синова и ћерки. 14 Кајинан је укупно живео девет стотина десет година, те умро.
15 Када је Малелеилу било шездесет пет година, родио му се Јаред. 16 Након што му се родио Јаред, Малелеило је живео још осам стотина тридесет година, те му се родило још синова и ћерки. 17 Малелеило је укупно живео осам стотина деведесет пет година, те умро.
18 Када је Јареду било стотину шездесет две године, родио му се Енох. 19 Након што му се родио Енох, Јаред је живео још осам стотина година, те му се родило још синова и ћерки. 20 Јаред је укупно живео девет стотина шездесет две године, те умро.
21 Када је Еноху било шездесет пет година, родио му се Матусал. 22 Након Матусаловог рођења Енох је живео са Богом још три стотине година, те му се родило још синова и ћерки. 23 Енох је укупно живео три стотине шездесет пет година. 24 Енох је живео са Богом, а онда нестао, јер га је Бог узео.
25 Када је Матусалу било стотину осамдесет седам година, родио му се Ламех. 26 Након Ламеховог рођења, Матусал је живео још седам стотина осамдесет две године, те му се родило још синова и ћерки. 27 Матусал је укупно живео девет стотина шездесет девет година, те умро.
28 Када је Ламеху било стотину осамдесет две године, родио му се син. 29 Дао му је име „Ноје“[l], рекавши: „Он ће нас утешити у труду и напору наших руку на земљи коју је проклео Господ.“ 30 Након Нојевог рођења, Ламех је живео још пет стотина деведесет пет година, те му се родило још синова и ћерки. 31 Ламех је укупно живео седам стотина седамдесет седам година, те умро.
32 Када је Ноју било пет стотина година, родили су му се Сим, Хам и Јафет.
Општа поквареност човечанства
6 Када су људи почели да се шире на земљи и ћерке им се родиле, 2 опазе синови Божији да су ћерке људске лепе, па су их узимали себи за жене по свом избору. 3 Господ рече: „Неће мој Дух заувек остати у човеку, јер је телесан. Стога, нека му животни век[m] буде стотину двадесет година.“
4 У оне дане, а и после, када су синови Божији одлазили ћеркама људским и оне им рађале децу, на земљи су се појавили Нефилими[n]. Они су били од давнина чувени људи.
5 Господ је видео да је човекова поквареност на земљи велика и да је свака намера коју човек кује у себи увек само зло. 6 Господ је пожалио што је створио људе на земљи и то заболи његово срце. 7 Тада Господ рече: „Истребићу са лица земље људе које сам створио, заједно са животињама, гмизавцима и птицама небеским, јер сам пожалио што сам их створио.“ 8 Ипак, Ноје је нашао наклоност у Господњим очима.
Ноје и потоп
9 Ово је запис о Ноју.
Ноје је био праведан и беспрекоран човек међу својим савременицима. Ноје је живео са Богом. 10 Ноју су се родила три сина: Сим, Хам и Јафет.
11 Но, земља се била искварила пред Богом; испунила се насиљем. 12 Бог погледа на земљу, а оно, цела земља се искварила и сваки човек на земљи се изопачио. 13 Бог рече Ноју: „Одлучио сам да окончам живот свим људима, јер се земља испунила насиљем због њих. Ево, истребићу их заједно са земљом! 14 Зато направи себи пловило од чемпресовог[o] дрвета. У пловилу ћеш направити преграде, а споља и изнутра премазаћеш га смолом. 15 А ево како ћеш га направити: дужина ће му бити три стотине лаката, ширина педесет лаката и висина тридесет лаката.[p] 16 На пловилу начини отвор за светлост и покриј га надстрешницом лакат[q] од врха. Врата на пловилу постави са стране; нека има доњи, средњи и горњи спрат. 17 Ево, ја ћу пустити потопне воде на земљу да истребим свако живо биће под небом, све што у себи има дах живота. Све на земљи ће изгинути! 18 Али са тобом ћу склопити савез. Ући ћеш у пловило ти, твоји синови, твоја жена и жене твојих синова. 19 А од сваког живог бића уведи у пловило по двоје, да с тобом преживе; и нека буду мушко и женско. 20 По двоје од птица према њиховим врстама, од животиња према њиховим врстама и од гмизаваца што пузе по земљи нека уђу к теби да преживе. 21 Са собом понеси сваку врсту хране па чувај, да буде и теби и њима за јело.“
22 Ноје учини тако. Све што му је Бог заповедио, он је то извршио.
7 Тада Господ рече Ноју: „Уђи у пловило ти и цела твоја породица, јер видим да си ти једини праведан преда мном у овом нараштају. 2 Од свих чистих животиња узми са собом по седам парова: мужјака са женком, а од животиња које нису чисте узми по пар: мужјака са женком. 3 Исто тако и од свих птица небеских узми по седам парова: мужјака са женком, да би им се сачувало потомство на целој земљи. 4 Наиме, за седам дана ћу пустити кишу да пада на земљу четрдесет дана и четрдесет ноћи, те ћу истребити с лица земље свако живо биће које сам начинио.“
5 Ноје учини све како му је Господ заповедио.
6 Ноју је било шест стотина година када је потоп дошао на земљу. 7 Због вода потопа Ноје уђе у пловило са својим синовима, својом женом и женама својих синова. 8 Од свих чистих животиња и од животиња које нису чисте, од птица и од свега што пузи по земљи, 9 уђе к Ноју у пловило по двоје, мужјак и женка, као што је Бог заповедио Ноју. 10 Када се навршило седам дана, навале воде потопа на земљу.
11 Шестстоте године Нојевог живота, другог месеца, седамнаестога дана тог месеца, провале сви извори великог бездана и отворе се сва окна на небесима. 12 Киша је пљуштала по земљи четрдесет дана и четрдесет ноћи.
13 Тог истог дана[r] уђу у пловило Ноје и његови синови: Сим, Хам и Јафет, Нојева жена и три жене његових синова. 14 Са њима су ушле све животиње по својим врстама: стока, гмизавци што пузе по земљи и свакојаке птице, све што има крила. 15 Ушли су к Ноју у пловило двоје по двоје од сваког бића што у себи има дах живота. 16 Животиње које су ушле унутра биле су пар: мушко и женско од сваког бића, баш као што је Бог заповедио Ноју. Затим је Господ затворио врата за њим.
17 Потоп је трајао на земљи четрдесет дана. Вода је непрестано расла, тако да је понела пловило које се одигло од земље. 18 Вода је наваљивала и подигла се високо над земљом, па је пловило почело да плови по површини воде. 19 Вода је наваљивала све јаче и јаче над земљом, те је прекрила све највише горе под целим небом. 20 Набујала вода се уздигла петнаест лаката[s] поврх гора. 21 Тако су изгинула сва бића која се крећу по земљи: птице, стока, звери, сви гмизавци и сви људи. 22 Све што је у својим ноздрвама имало дах живота, све што је било на копну, изгинуло је. 23 Господ је истребио сва жива бића с лица земље: људе, животиње, гмизавце и птице на небу – све њих је истребио са земље. Остао је само Ноје и они што су били с њим у пловилу.
24 Стотину педесет дана је вода господарила земљом.
8 Ипак, Бог се сетио Ноја и свих животиња и све стоке што је била с њим у пловилу; покренуо је ветар да дува над земљом и вода се повукла. 2 Затворили су се извори бездана и окна на небесима, те је пљусак са неба престао. 3 Вода се постепено повлачила са земље. Након стотину педесет дана вода је опала. 4 А седамнаестога дана седмог месеца пловило се зауставило на бреговима Арарата. 5 Вода је непрестано опадала до десетог месеца, а првог дана тог месеца су се показали планински врхови.
6 Након четрдесет дана Ноје отвори прозор који је начинио, 7 па пошаље гаврана који је одлетао и долетао док се вода на земљи није исушила. 8 Онда је послао голубицу да види да ли се вода повукла са земље. 9 Али голубица није нашла чврсто тло да спусти своје ноге, па се вратила к Ноју у пловило зато што је вода још увек покривала целу земљу. Он пружи руку, узме голубицу и унесе је к себи у пловило. 10 Сачекао је још седам дана па је поново послао голубицу из пловила. 11 Голубица се вратила увече, и гле, у кљуну јој свеж маслинов лист. По томе је Ноје знао да је опала вода са земље. 12 Онда је причекао још седам дана па је послао голубицу. Но, она му се није више вратила.
13 Шест стотина прве године Нојевог живота, првог месеца, првог дана у месецу, вода се повукла са земље. Ноје скине поклопац са пловила, погледа, а оно, површина земље сува. 14 Другог месеца, двадесет седмога дана у месецу, земља је била сува.
15 Бог рече Ноју: 16 „Изађи из пловила ти, твоја жена, твоји синови и жене твојих синова с тобом. 17 Са собом поведи сва жива бића, све животиње које су с тобом: птице, стоку и све гмизавце што пузе по земљи. Нека врве земљом, плоде се и множе се по земљи!“
18 И Ноје изађе са својим синовима, са својом женом и са женама својих синова. 19 И све животиње, сви гмизавци, све птице, сва створења што пузе по земљи изађу из пловила, врста за врстом.
20 Тада Ноје сагради жртвеник Господу, те узме од све чисте стоке и свих чистих птица и принесе на жртвенику жртве свеспалнице. 21 Господ омириса угодни мирис, па рече у свом срцу: „Никад више нећу земљу изручити проклетству због човека, јер су човекове намере зле од детињства, нити ћу икад више уништити сва жива бића која сам створио.
22 Све док буде земље,
сетве и жетве,
студени и врућине,
лета и зиме,
дана и ноћи,
никада неће престати.“
Бог склапа савез с Нојем
9 Затим Бог благослови Ноја и његове синове и рече им: „Плодите се и множите и напуните земљу. 2 Бојаће вас се и страховати од вас све животиње на земљи, све птице небеске, све што се креће по земљи, и све рибе у мору; у ваше руке су предате. 3 Све што се креће и живи биће вам за храну, као и зелено биље; све вам то дајем.
4 Али месо с његовим животом, то јест, с његовом крвљу не смете јести. 5 А ко пролије вашу крв у којој је ваш живот, тражићу да одговара за то. Тражићу да одговара свака животиња и сваки човек за свога брата.
6 Ко пролије крв човекову,
његову ће крв човек пролити,
јер по своме лику
створи Бог човека.
7 А ви, плодите се и множите и раширите по земљи множећи се на њој.“
8 Још рече Бог Ноју и његовим синовима што су били с њим: 9 „Ево, ја склапам свој савез с вама и с вашим потомством после вас, 10 и са свим живим бићима с вама: с птицама, са стоком и свим дивљим животињама на земљи – с онима што су с вама изашле из пловила – са свим животињама на земљи. 11 Ја ћу се држати свог савеза с вама, те потопне воде никад више неће уништити сва жива бића, нити ће икад више потоп пустошити земљу.“
12 Још рече Бог: „Ово је знак савеза који склапам између себе и вас и свих живих бића што су с вама, савез за сва будућа поколења. 13 Своју дугу постављам у облаке да буде знак савеза између мене и земље. 14 А кад навучем облаке над земљом и појави се дуга у облацима, 15 тада ћу се сетити свога савеза између себе и вас, и сваког живог бића, сваког створења: неће више бити потопних вода да затру свако створење. 16 Кад се дуга појави у облацима, ја ћу на њу погледати и сетити се вечног савеза између Бога и сваког живог бића, сваког створења на земљи.“
17 На крају рече Бог Ноју: „Ово је знак савеза који сам склопио између себе и сваког створења на земљи.“
Ноје и његови синови
18 Нојеви синови, који су изашли из пловила, били су: Сим, Хам и Јафет. Хам је отац Хананов. 19 Ова тројица су Нојеви синови; од њих је потекло човечанство које се раширило по целој земљи.
20 Ноје почне да обрађује земљу и засади виноград. 21 Једном се он напије вина и опије, па се свуче го насред свог шатора. 22 Хам, отац Хананов, опази голотињу свога оца, па јави то двојици своје браће напољу. 23 Тада Сим и Јафет узму огртач, пребаце га себи преко рамена, па ходајући натрашке покрију очеву голотињу. Лицем су били окренути на другу страну, тако да нису видели очеву голотињу.
24 Кад се Ноје отрезнио од вина, дознао је шта му је учинио најмлађи син. 25 Тада Ноје рече:
„Проклет да је Ханан,
својој браћи најнижи слуга нека буде!“
26 Потом је рекао:
„Нека је благословен Господ, Бог Симов,
Ханан нека му слуга буде!
27 Нека Бог умножи потомство Јафетово,
нека живи међу шаторима Симовим,
Ханан нека му је слуга!“
28 Ноје је живео још три стотине педесет година након потопа. 29 Ноје је укупно живео девет стотина педесет година и умро.
Таблица народа
10 Ово је родослов Нојевих синова: Сима, Хама и Јафета. Њима су се родили синови после потопа.
Јафетовци
2 Јафетови синови су:
Гомер, Магог, Мидиј, Јаван, Тувал, Месех и Тирас.
3 Гомерови синови су:
Асхенас, Рифат и Тогарма.
4 Јаванови синови су:
Елиса и Тарсис, Китим и Доданим. 5 (Од њих су се разгранали острвски народи по својим земљама; сваки са својим језиком, својим родовима и својим племенима.)
Хамовци
6 Хамови синови су:
Куш и Мисраим[t], Фут и Ханан.
7 А Кушови синови су:
Сева, Евила, Савата, Регма и Саватака.
Регмини синови су:
Сава и Дедан.
8 Кушу се родио Неврод. Овај је постао први моћник на земљи. 9 Он је био и моћни ловац пред Господом. Зато се каже: „Као Неврод, моћни ловац пред Господом.“ 10 Његово царство су у почетку сачињавали: Вавилон, Орех, Архад и Халани у земљи Сенар. 11 Из те земље је отишао у Асирију и подигао Ниниву, Реховот Ир и Халах, 12 те Ресен између Ниниве и великог града Халаха.
13 Од Мисраима су, пак, потекли
Лудејци, Енемејци, Лавејци и Нафтухијци, 14 па Патрошани, Хаслоњани (од којих су потекли Филистејци) и Кафтореји.
15 Ханану се родио Сидон, његов првенац, и Хет. 16 Од Ханана воде порекло Јевусејци, Аморејци, Гергешани, 17 Евејци, Арукејци, Синијци, 18 Арвађани, Самарјани, и Амаћани.
После су се хананска племена расејала, 19 тако да се граница Хананаца протезала од Сидона према Герару, све до Газе, па према Содоми и Гомори, Адми и Севојиму, све до Ласа.
20 То су Хамови потомци, према својим племенима и језицима, по својим земљама и народима.
Симовци
21 А и Симу, праоцу свих синова Еверових, старијем брату Јафетовом, родили су се синови.
22 Симови синови:
Елам, Асур, Арфаксад, Луд и Арам.
23 А Арамови синови су:
Уз, Ул, Гетер и Мас.
24 Арфаксаду се, пак, родио Сала,
а Сали Евер.
25 Еверу су се родила два сина:
један се звао Фалек, јер су се за време његовог живота људи на земљи поделили; а његов брат се звао Јектан.
26 Јектану су се родили
Елмодад, Салеф, Ацармавет и Јарах, 27 Адорам, Узал, Дикла, 28 Овал, Авимаил, Сава, 29 Офир, Евила и Јовав; сви ови су били Јектанови синови.
30 Њихова су се насеља протезала од Масе до Сафира, источног горја.
31 То су Симови синови према својим племенима и језицима, земљама и народима.
32 То су племена Нојевих синова према својим родословима и народима. Од њих су се разгранали народи после потопа.
Вавилонска кула
11 У оно време је сва земља имала исти језик и исте речи. 2 Но, селећи се на исток[u], људи наиђу на долину у земљи Сенар[v], и ту се настане. 3 Тада рекоше један другоме: „Хајде да правимо опеке и да их ваљано испечемо!“ Опеке су им биле уместо камена, а смола им је служила уместо малтера. 4 Затим рекоше: „Хајде да саградимо себи град и кулу с врхом до небеса. Стецимо тиме себи углед[w], да се не бисмо расејали по земљи.“
5 Тада је Господ сишао да види град и кулу што су људи градили. 6 Господ рече: „Пошто су они један народ и сви имају исти језик, онда је ово тек почетак њиховог деловања. Зато им сад ништа неће бити неоствариво што год да науме. 7 Хајде да сиђемо и побркамо им језик, да не разумеју шта говоре један другоме!“ 8 Тако их је Господ одатле расуо по целој земљи, те су престали да граде град. 9 Зато му је име Вавилон[x], јер је тамо Господ побркао језик целој земљи, и одатле расуо људе по целој земљи.
Родослов од Сима до Аврама
10 Ово је Симов родослов:
Две године после потопа, кад је Симу било стотину година, родио му се Арфаксад. 11 Након што му се родио Арфаксад, Сим је живео још пет стотина година, те му се родило још синова и ћерки.
12 Кад је Арфаксаду било тридесет пет година, родио му се Сала. 13 Након Салиног рођења, Арфаксад је живео још четири стотине три године, те му се родило још синова и ћерки.
14 Сали је било тридесет година кад му се родио Евер. 15 После Еверовог рођења, Сала је живео још четири стотине три године, те му се родило још синова и ћерки.
16 Кад су Еверу биле тридесет четири године, родио му се Фалек. 17 Након Фалековог рођења, Евер је живео још четири стотине тридесет година, те му се родило још синова и ћерки.
18 Кад је Фалеку било тридесет година, родио му се Рагав. 19 После Рагавовог рођења, Фалек је живео још две стотина девет година, те му се родило још синова и ћерки.
20 Кад су Рагаву биле тридесет две године, родио му се Серух. 21 После Серуховог рођења, Рагав је живео још две стотине седам година, те му се родило још синова и ћерки.
22 Кад је Серуху било тридесет година, родио му се Нахор. 23 Након Нахоровог рођења, Серух је живео још две стотине година, те му се родило још синова и ћерки.
24 Кад је Нахору било двадесет девет година, родио му се Тара. 25 Након Тариног рођења, Нахор је живео још стотину и деветнаест година, те му се родило још синова и ћерки.
26 Кад је Тари било седамдесет година, родили су му се Аврам, Нахор и Аран.
Тарин родослов
27 Ово је Тарин родослов:
Тари су се родили Аврам, Нахор и Аран. Арану се родио Лот. 28 Аран је умро пре свога оца Таре у свом родном крају у Уру Халдејском. 29 Аврам и Нахор су се оженили. Аврамовој жени је било име Сараја, а Нахоровој Мелха; ова је била ћерка Арана, који је такође био отац Јеске. 30 Међутим, Сараја је била нероткиња, није имала деце.
31 Тара поведе свога сина Аврама, свога унука Лота, Арановог сина, своју снаху Сарају, жену свога сина Аврама, па се с њима запути из Ура Халдејскога у Ханан. Тако дођу до Харана и тамо се настане.
32 Тара је живео две стотине пет година. Умро је у Харану.
Бог позива Аврама
12 Господ рече Авраму: „Иди из своје земље, од своје родбине и дома свога оца у земљу коју ћу ти показати.
2 Учинићу од тебе велики народ,
благословићу те
и име ти учинити славним;
ти са̂м ћеш бити благослов.
3 Благословићу оне који тебе благослове,
а проклећу оног који тебе проклиње.
По теби ће бити благословена
сва племена на земљи.“
4 Аврам је кренуо онако како му је рекао Господ. Са њим је пошао и Лот. Авраму је било седамдесет пет година када је отишао из Харана. 5 Аврам је повео са собом своју жену Сарају и Лота, сина свога брата, и сву имовину коју су стекли, заједно са свим слугама које су прибавили у Харану, те сви пођу за Ханан. Дошавши у Ханан, 6 Аврам је путовао до места Сихема – до великог храста Море. У то време су Хананци живели у земљи. 7 Господ се указао Авраму и рекао му: „Твоме потомству ћу дати ову земљу.“ На том месту је Аврам саградио жртвеник Господу који му се указао.
8 Одатле је продужио према брдима источно од Ветиља, те је поставио свој шатор између Ветиља на западу и Гаја на истоку. Ту је Аврам саградио жртвеник Господу и призвао име Господње.
9 Аврам је потом наставио да путује од места до места према Негеву.
Аврам у Египту
10 Али кад је у земљи настала глад, Аврам се спустио у Египат да тамо проведе неко време; у земљи је, наиме, завладала велика глад. 11 Кад је био надомак Египта, Аврам рече својој жени Сараји: „Брине ме што си лепа жена. 12 Када те Египћани виде, рећи ће: ’То је његова жена.’ Онда ће ме убити, а тебе оставити на животу. 13 Зато реци да си моја сестра, да би се добро опходили према мени, те да би ми, због тебе, поштедели живот.“ 14 Кад је Аврам ушао у Египат, опазе Египћани да је жена веома лепа. 15 А кад су је опазиле и фараонове слуге, похвалиле су је пред фараоном, па су је одвеле на фараонов двор. 16 Због ње се фараон показао добрим према Авраму, тако да је овај стекао ситну и крупну стоку, магарце, слуге и слушкиње, магарице и камиле.
17 Али Господ удари фараона и сав његов дом опаким пошастима[y] због Аврамове жене Сараје. 18 Фараон позва Аврама и рече му: „Шта си ми то учинио? Зашто ми ниси рекао да је она твоја жена? 19 Зашто си рекао: ’Она је моја сестра’, а ја је узео себи за жену? Ево ти сад твоје жене. Узми је и одлази!“ 20 Фараон га онда преда својим људима, а ови га испрате с његовом женом и свом његовом имовином.
Лот се одваја од Аврама
13 И тако оде Аврам из Египта у Негев[z] са својом женом и свом својом имовином. С њим је био и Лот. 2 Аврам је био веома богат стоком, сребром и златом.
3 Путујући од места до места, из Негева је стигао до Ветиља, до места између Ветиља и Гаја, где му је испрва био шатор, 4 до места на коме је раније подигао жртвеник. Ту је призвао име Господње.
5 А и Лот, који је ишао с Аврамом, је имао оваца, говеда и шатора. 6 Међутим, земља није могла да их издржава док су били заједно; наиме, њихова имовина је била велика, тако да нису могли да живе заједно. 7 Настајале су свађе између пастира Аврамове стоке и пастира Лотове стоке. У то време су у земљи живели Хананци и Фережани.
8 Стога Аврам рече Лоту: „Нека не буде свађе између тебе и мене, између мојих и твојих пастира. Па браћа смо! 9 Није ли цела земља пред тобом? Одвој се од мене. Кренеш ли ти на лево, ја ћу на десно, кренеш ли на десно, ја ћу на лево.“
10 Лот је погледао око себе и видео да је сва Јорданска долина добро наводњена, као врт Господњи, као земља египатска према Соару. То је било пре него што је Господ уништио Содому и Гомору. 11 Лот изабере за себе Јорданску долину и оде на исток. Тако су се одвојили један од другог. 12 Аврам је живео у Ханану, а Лот је живео у градовима долине и разапео своје шаторе све до Содоме. 13 А становници Содоме су били опаки: силно су грешили против Господа.
14 Након што се Лот оделио, Господ рече Авраму: „Подигни свој поглед с места на коме си и погледај према северу и југу, истоку и западу, 15 јер сву земљу коју видиш даћу теби и твоме потомству заувек. 16 А твоје ћу потомство учинити бројним као прах на земљи. Па ако ко буде могао да преброји зрнца прашине, и твоје ће потомство моћи да изброји. 17 Устани и прођи земљом уздуж и попреко, јер ћу је теби дати.“
18 Аврам покупи своје шаторе и дође и настани се код великих храстова Мамрије, што су код Хеврона. Онде је подигао жртвеник Господу.
Аврам избавља Лота
14 У те дане, Амрафел цар Сенара, Ариох цар Еласара, Кедор-Лаомер цар Елама и Тидал цар Гојима, 2 поведу рат против Бере, цара содомског, Варсе, цара гоморског, Шинаба, цара Адме, Симовора, цара Севојима и цара Вале, то јест Соара. 3 Сви се они скупе у долину Сидим, где је Мртво море[aa]. 4 Дванаест година су били потчињени Кедор-Лаомеру, али тринаесте године се побуне.
5 Четрнаесте године дође Кедор-Лаомер с царевима што су му били савезници и потуку Рефаимце у Астарот-Карнајиму, Зузејце у Аму и Емијце на равници киријатајимској, 6 те Хоријце на њиховој гори Сир, близу Ел-Фарана, што је покрај пустиње. 7 Онда се врате назад и дођу у Ен-Миспат, то јест Кадис, и освоје целу област Амаличана и Аморејаца, који су живели у Хасасон-Тамару.
8 Тада се дигне цар Содоме, цар Гоморе, цар Адме, цар Севојима и цар Вале, то јест Соара, па заметну битку против оних у долини Сидим: 9 Кедор-Лаомера, цара Елама, Тидала, цара Гојима, Амрафела, цара Сенара, Ариоха, цара Еласара – четири цара против петорице. 10 Долина Сидим је била пуна јама са смолом. Цареви Содоме и Гоморе, бежећи, упадну у њих, а остали побегну у горе. 11 А победници однесу сва добра Содоме и Гоморе и сву храну, па оду. 12 Одвели су и Лота, Аврамовог синовца, који је живео у Содоми, са свим његовим добрима.
13 Али неки бегунац дође и све исприча Авраму Јеврејину, док је боравио код храстова Аморејца Мамрије, брата Есхола и Анера, који су били његови савезници. 14 Кад је Аврам чуо да му је синовац заробљен, сабере своје људе вичне боју – рођене у његовом дому – њих три стотине осамнаест, па крене у потеру до Дана. 15 Онда их је поделио у две групе, па је ноћу напао ону војску и потукао је. Гонио их је све до Хове, северно од Дамаска 16 и повратио сав плен. Вратио је и свога синовца, Лота, са његовим добрима, жене и остали свет.
Мелхиседек благосиља Аврама
17 Кад се након победе над Кедор-Лаомером и царевима који су били с њим, Аврам вратио у долину Саве, то јест у Царску долину, изађе му у сусрет цар Содоме.
18 Тада Мелхиседек, цар Салима, донесе хлеб и вино. Он је био свештеник Бога Свевишњега. 19 Он благослови Аврама рекавши:
„Нека Бог Свевишњи,
створитељ неба и земље, благослови Аврама!
20 Нека је благословен Бог Свевишњи,
што теби у руке изручи непријатеље твоје!“
Аврам му тада даде десетак од свега.
21 А цар содомски рече Авраму: „Мени дај људе, а ти узми добра.“ 22 Али Аврам му рече: „Подижем руку пред Господом, Богом Свевишњим, створитељем неба и земље, 23 да нећу узети ни кончића с ремена од обуће, нити ишта што ти припада, да не би рекао: ’Ја сам учинио Аврама богатим!’ 24 За себе нећу ништа, осим што су моји момци појели. Део плена нека узму људи који су пошли са мном – Анер, Есхол и Мамрије.“
Бог склапа савез са Аврамом
15 После ових догађаја Господ објави своју реч Авраму у виђењу, говорећи:
„Не бој се, Авраме,
ја сам твој штит;
награда твоја је веома велика.“
2 А Аврам упита: „Господе Боже, шта ћеш да ми даш? Ја немам порода, па ће наследник мог дома бити Елиезер Дамаштанин. 3 Пошто ми ниси дао потомство – продужи Аврам – ево, један од слугу у моме дому ће бити мој наследник.“
4 Али Господ му поново упути реч: „Неће ти тај бити наследник, него ће ти наследник бити твој потомак, од тебе самог.“ 5 Затим га Господ изведе напоље и рече му: „Погледај на небо и преброј звезде ако их можеш пребројати. Толико ће бити твоје потомство.“
6 Аврам поверова Господу, и Господ му то урачуна у праведност.
7 Затим му Бог рече: „Ја сам Господ који те је извео из Ура Халдејског да ти дам ову земљу у посед.“
8 Али Аврам упита: „Господе Боже, како ћу знати да ћу је добити у посед?“
9 Бог му рече: „Принеси ми јуницу од три године, козу од три године, овна од три године, једну грлицу и голубића.“
10 Аврам му је донео све те животиње, расекао их на пола и све половине поставио једну наспрам друге; птице није расецао. 11 У тај час се птице грабљивице окоме на мртве животиње, али их је Аврам терао.
12 А кад је сунце било на заласку, Аврама обузме дубок сан, а онда се на њега спусти густа тама пуна ужаса. 13 Тада му Бог рече: „Зацело знај да ће твоји потомци бити дошљаци у земљи која неће бити њихова. Тамо ће робовати и бити тлачени четири стотине година. 14 Али народу коме буду робовали ја ћу судити, а на крају ће изаћи из те земље са великим благом. 15 А ти ћеш се придружити својим прецима у миру; у дубокој старости бићеш сахрањен. 16 Твоји потомци ће се вратити за четвртог нараштаја, јер се још није навршила мера аморејских злодела.“
17 Кад је сунце зашло и спустила се тама, одједном се појави задимљена пећ и горућа бакља, која је прошла између животињских половина. 18 Тога дана је Господ склопио савез с Аврамом, рекавши: „Твоме потомству дајем ову земљу, од реке у Египту до велике реке, реке Еуфрата: 19 земљу Кенејаца, Кенезејаца, Кадмонејаца, 20 Хетита, Фережана, Рефаимаца, 21 Аморејаца, Хананејаца, Гергешана и Јевусејаца.“
Исмаилово рођење
16 Но, Аврамова жена Сараја није Авраму рађала деце. Она је имала слушкињу Египћанку која се звала Агара. 2 Сараја рече Авраму: „Ево, Господ ме је учинио нероткињом. Иди и лези с мојом слушкињом, можда ћу преко ње стећи потомство.“
Аврам је послушао што му је Сараја рекла. 3 Тада је Аврамова жена Сараја довела Авраму своју слушкињу Агару Египћанку и дала му је за жену (било је то десет година након што се Аврам населио у Хананској земљи). 4 Аврам легне са Агаром и она затрудни.
Кад је видела да је затруднела, с презиром је гледала на своју господарицу. 5 Сараја тада рече Авраму: „Твоја је кривица што ми се наноси ова неправда. Предала сам своју слушкињу у твој загрљај, али откако је опазила да је затруднела, почела је с презиром да гледа на мене. Нека Господ пресуди ко је од нас двоје крив!“
6 Аврам одговори Сараји: „Ево, твоја слушкиња је у твојој власти. Како ти се чини да је добро, тако поступи према њој.“ Сараја поче тако злостављати Агару, да је ова побегла од ње.
7 Но, Анђео Господњи је нађе код извора што је на путу за Сур, 8 па је запита: „Агаро, слушкињо Сарајина, одакле долазиш и куда идеш?“
Агара одговори: „Бежим од своје господарице Сараје.“
9 Тада јој Анђео Господњи рече: „Врати се својој господарици и покори јој се!“ 10 Анђео Господњи јој уз то рече: „Веома ћу умножити твоје потомство, тако да се неће моћи пребројити!“
11 Још јој рече Анђео Господњи:
„Ево, зачела си
и родићеш сина.
Даћеш му име ’Исмаило’[ab],
јер је Господ чуо за твоју невољу.
12 Он ће бити као дивљи магарац:
рука ће се његова на свакога дизати,
и свачија рука на њега ће се дизати,
са свом својом браћом
у непријатељству ће живети.“[ac]
13 Агара је назвала Господа који јој је говорио: „Ти си Бог који ме види!“ Агара је, наиме, рекла: „Уистину, видела сам онога који ме види!“ 14 Зато се тај извор зове „Вир Лахај Рој“[ad] и налази се између Кадиса и Варада.
15 Агара је Авраму родила сина. Аврам је сину кога му је Агара родила, дао име Исмаило. 16 Авраму је било осамдесет шест година када му је Агара родила Исмаила.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.