Bible in 90 Days
12 Имај место изван табора, где ћеш ићи напоље. 13 Са својом опремом држи и лопатицу. Кад идеш напоље, њоме ћеш ископати јаму и потом закопати своју нечист, 14 јер Господ, Бог твој, иде посред твог табора да те заштити и да ти изручи твоје непријатеље. Зато нека твој табор буде свет. Нека Господ не запази ништа недолично у њему, да не би одступио од тебе.
Разни закони
15 Не враћај роба његовом господару од кога је побегао к теби. 16 Нека живи у твојој средини, у месту које сам изабере у једном од твојих градова који му се свиди.
17 Ниједна од ћерки Израиљевих не сме бити храмска блудница, нити сме бити храмског блудника међу синовима Израиљевим.
18 Не доноси плату блуднице, ни псећу зараду[a] као било какав заветни дар у дом Господа, Бога свога, јер је и једно и друго одвратно Господу, Богу твоме.
19 Не наплаћуј своме брату камату, нити за новац, нити за храну, нити за било шта где се наплаћује камата. 20 Странцу можеш да је наплаћујеш, али твоме брату не смеш, да ти Господ, Бог твој, да̂ благослов у свему чега се твоје руке лате у земљи у коју улазиш да је заузмеш.
21 Кад заветујеш некакав завет Господу, Богу своме, не оклевај да га испуниш, јер ће то Господ, Бог твој, јамачно тражити од тебе, па ћеш навући грех на себе. 22 А ако се не заветујеш, нећеш навући грех на себе. 23 Испуни оно што пређе преко твојих усана и изврши оно што си својим устима добровољно заветовао Господу, Богу своме.
24 Ако уђеш у виноград свога ближњега, једи грожђа до миле воље, али га не смеш ставити у своју корпу. 25 Ако уђеш у житно поље свога ближњега, класје можеш тргати руком, али срп не смеш приносити житу свога ближњега.
24 Ако човек узме жену и постане јој муж, али му она не буде по вољи, пошто је пронашао нешто недолично на њој, нека јој напише потврду о разводу, уручи јој је и отера је из своје куће. 2 А ако оде из његове куће и постане жена другом човеку, 3 па је и тај други човек замрзи и напише јој потврду о разводу, уручи јој је и отера је из своје куће – или тај други човек, који ју је узео за жену, умре – 4 тада први муж који ју је отерао, не може да је врати к себи како би је узео за жену, након што се тако оскрнавила. Било би то одвратно пред Господом. Зато не уваљуј у грех земљу, коју ти Господ, Бог твој, даје у наследство.
5 Ако се неко тек ожени, нека не иде у војску; њему се не сме ништа стављати у дужност. Он ће ослобођен провести годину дана у својој кући, да развесељује жену којом се оженио.
6 Нико да не узима у залог воденични камен, ни горњи ни доњи, јер би тако узео у залог нечији живот.
7 Ако се нађе неко да је отео свога брата, Израиљца, те да је поступио с њим као с робом или га је продао, нека се отмичар погуби. Тако ћеш искоренити ово зло из своје средине.
8 Ако се појави губа, добро пази да учиниш све што те поуче свештеници, Левити. Држите и вршите што сам њима заповедио. 9 Сећај се шта је Господ, Бог твој, учинио Марији на путу кад сте изашли из Египта.
10 Ако своме ближњему дајеш што год у зајам, не одлази у његову кућу да узмеш залог од њега. 11 Ти стој напољу, а тај човек коме позајмљујеш нека ти донесе напоље залог. 12 Ако је човек сиромашан, немој легати са његовим залогом на себи. 13 Његов залог мораш да му вратиш кад зађе сунце, да би могао да спава у свом огртачу. Тако ће те благосиљати, а теби ће се то урачунати у праведно дело пред Господом, Богом твојим.
14 Не закидај сиромашног или убогог најамника, било да је твој брат или странац који живи у једном од твојих градова. 15 Свакога дана му исплаћуј његову зараду, пре него што зађе сунце, јер је сиромах, те му од ње зависи живот. Иначе ће завапити Господу против тебе, па ћеш навући на себе грех.
16 Нека се очеви не погубљују због својих синова и нека се синови не погубљују због својих очева. Свако треба да буде погубљен за свој грех.
17 Не изврћи правду странцу или сирочету, нити узимај у залог хаљине удовици.
18 Сећај се да си био роб у Египту и да те је Господ, Бог твој, избавио оданде. Зато ти заповедам да вршиш ову заповест.
19 Кад жањеш жито на своме пољу, па испустиш сноп, не враћај се да га узмеш. Нека остане странцу, сирочету и удовици, да те Господ, Бог твој, благослови у свему чега се твоје руке лате. 20 Кад једном отресеш маслину, не прегледај гране иза себе. То нека остане странцу, сирочету и удовици. 21 Кад береш свој виноград, немој да пабирчиш за собом. То нека остане странцу, сирочету и удовици. 22 Сећај се да си био роб у земљи египатској. Зато ти заповедам да вршиш ову заповест.
25 Кад дође до свађе између људи и они дођу пред суд, судије нека доделе право невином, а кривца нека осуде. 2 Ако кривац заслужи шибање, нека му судија нареди да легне, и нека му у његовој присутности одброје онолико удараца колико заслужује његова кривица. 3 Четрдесет удараца може да му се удари, али не више, да се твој брат не би понизио пред тобом, ако би му се ударило више удараца.
4 Не завезуј уста волу кад врше.
Закон о деверској дужности
5 Кад браћа станују заједно, па један од њих умре, а није имао сина, жена умрлога нека се не удаје за туђинца изван породице, него нека јој приступи њен девер и узме је за жену и тако изврши деверску дужност. 6 Првенац кога она роди, водиће се на име његовог преминулог брата, да његово име не изумре из Израиља. 7 А ако он не буде хтео да узме своју снаху за жену, нека га његова снаха одведе на градска врата, пред старешине и нека изјави: ’Мој девер неће да сачува име своме брату у Израиљу; неће да ми учини деверску дужност.’ 8 Тада нека га старешине његовог града позову и разговарају са њим. Ако он остане при свом, говорећи: ’Нећу да је узмем за жену’, 9 онда нека му његова снаха, у присуству старешина, приступи, скине му сандалу с ноге, пљуне му у лице и каже ово: ’Овако се ради човеку који неће да подигне дом свога брата.’ 10 Тај нека се прозове у Израиљу ’Дом босога’.
Остали закони
11 Ако се два човека потуку, а жена од једнога приђе да избави свога мужа од руку онога који га туче, па пружи руку и ухвати га за мошнице, 12 одсеци јој руку. Не показуј јој милости.
13 Не држи у својој торби двојаку меру: тежу и лакшу. 14 Такође, не држи у својој кући двојаку меру за жито: већу и мању. 15 Твоја мера нека буде тачна и поштена, а тако и твоја житна мера нека буде тачна и поштена, да би дуго живео на земљи коју ти даје Господ, Бог твој. 16 Јер, Господу, Богу твоме, је одвратан свако ко чини ово, свако ко ради непоштено.
17 Сећај се шта ти је учинио Амалик кад си изашао из Египта. 18 Он те је пресрео на путу и напао у твом залеђу све посустале, кад си био малаксао и исцрпљен, јер се није Бога бојао. 19 Стога, кад ти Господ, Бог твој, да починак од свих твојих непријатеља око тебе, у земљи коју ти Господ, Бог твој, даје у наследство, истреби под небом спомен на Амалика. Не заборави!
Први плодови и десетак
26 А кад дођеш у земљу коју ти Господ, Бог твој, даје у наследство, и ти је заузмеш и настаниш се у њој, 2 узми нешто од првине свих пољских плодова које ти роди земља, коју ти даје Господ, Бог твој, стави их у кошару и иди на место које изабере Господ, Бог твој, да тамо настани своје име. 3 Иди к свештенику који буде служио у то време и реци му: ’Изјављујем данас пред Господом, Богом твојим, да сам ушао у земљу за коју се Господ заклео нашим оцима да ће нам је дати.’ 4 Затим нека свештеник узме кошару из твоје руке и положи је пред жртвеник Господа, Бога твога. 5 Ти ћеш на то изговорити пред Господом, Богом твојим: ’Мој је отац био арамејски луталица који је сишао у Египат и боравио тамо као странац са шачицом људи. Тамо је постао народ велики, моћан и бројан. 6 Али Египћани су нас злостављали и угњетавали, и наметнули нам тежак рад. 7 Тада смо завапили Господу, Богу наших отаца, и Господ је чуо наш глас и видео наш јад, мукотрпни рад и потлаченост. 8 Господ нас је извео из Египта моћном руком, испруженом мишицом, великом страхотом, те знацима и чудима. 9 Он нас је довео до овог места и дао нам ову земљу, земљу којом теку млеко и мед. 10 Сада, ево, приносим прве плодове земље, коју си ми ти, о, Господе, дао.’ Затим положи то пред Господа, Бога свога, па се поклони пред Господом, Богом својим. 11 И радуј се заједно са Левитом и дошљаком у твојој средини за све добро што је теби и твоме дому дао Господ, Бог твој.
12 А кад у трећој години, години десетка, завршиш са издвајањем свег десетка од годишњег урода, и кад га даш Левиту, странцу, сирочету и удовици, да једу и да се насите, 13 реци пред Господом, Богом својим: ’Уклонио сам из куће све што је посвећено Господу. Шта више, то сам дао Левиту, странцу, сирочету и удовици, према твојој заповеди коју си ми дао. Нисам прекршио, нити заборавио, ниједну од твојих заповеди. 14 У својој жалости ништа од тога нисам јео, ништа од тога нисам уклањао кад сам био нечист, нити сам ишта од тога приносио мртвацу. Послушао сам глас Господа, Бога свога, и учинио онако како ми је заповедио. 15 Погледај с небеса, из свог светог Пребивалишта, па благослови свој народ, Израиљ, и земљу коју си нам дао, земљу којом теку млеко и мед – како си се заклео нашим оцима!’
Позив на послушност
16 Данас ти Господ, Бог твој, заповеда да вршиш ове уредбе и прописе. Држи их и врши свим својим срцем и свом својом душом. 17 Данас си изјавио да ће Господ бити твој Бог, и да ћеш следити његове путеве и држати његове уредбе и прописе, и слушати његов глас. 18 Данас је Господ изјавио да си његов народ, његова драгоцена својина, као што ти је обећао, и да ћеш држати све његове заповеди. 19 Он ће те узвисити чашћу, именом и славом над свим народима које је створио; ти ћеш бити народ посвећен Господу, Богу своме, како је обећао.“
Жртвеник на гори Евал
27 Затим Мојсије са израиљским старешинама, заповеди народу: „Држите све заповести које вам данас заповедам. 2 Оног дана кад пређете Јордан у земљу коју ти даје Господ, Бог твој, подигни себи велико камење и окречи их у бело. 3 На њима напиши све речи овог Закона кад пређеш тамо да уђеш у земљу коју ти даје Господ, Бог твој, земљу којом теку млеко и мед, како ти је обећао Господ, Бог твојих отаца. 4 Дакле, кад пређеш Јордан, подигни ово камење на гори Евал, како ти заповедам данас, и окречи их у бело. 5 Тамо подигни жртвеник Господу, Богу своме, камени жртвеник, али на њега не спуштај длето. 6 Жртвеник Господу, Богу своме, подигни од неклесаног камења и на њему принеси жртве свеспалнице Господу, Богу своме. 7 Приноси и жртве мира. Једи их тамо и радуј се пред Господом, Богом својим. 8 На камењу напиши све речи овог Закона, јасно и читко.“
Проклетства са горе Евал
9 Мојсије рече свештеницима, Левитима и свем Израиљу: „Утихни, Израиљу, и почуј! Данас си постао народ Господа, Бога свога. 10 Зато слушај глас Господа, Бога свога, и врши његове заповеди и уредбе, које ти данас налажем.“
11 Тог дана заповеди Мојсије народу:
12 Кад пређете преко Јордана, нека ова племена стану на гору Геризим да благосиљају народ: Симеун, Леви, Јуда, Исахар, Јосиф и Венијамин. 13 А ова племена нека стану на гору Евал да изговарају проклетства: Рувим, Гад, Асир, Завулон, Дан и Нефталим.
14 Затим нека Левити јаким гласом кажу свим Израиљцима:
15 „Нека је проклет свако ко направи себи идола, клесаног или ливеног, ствар одвратну Господу, дело уметника, и стави га на скровито место!“
А сав народ нека каже: „Амин!“
16 „Проклет био ко не поштује мајку и оца!“
А сав народ нека каже: „Амин!“
17 „Проклет био ко помера камен међаш свога ближњег!“
А сав народ нека каже: „Амин!“
18 „Проклет био ко заводи слепца на странпутицу!“
А сав народ нека каже: „Амин!“
19 „Проклет био ко изврће право странца, сирочета и удовице!“
А сав народ нека каже: „Амин!“
20 „Проклет био ко легне са женом свога оца, јер је открио голотињу свога оца!“
А сав народ нека каже: „Амин!“
21 „Проклет био ко легне с било каквом животињом!“
А сав народ нека каже: „Амин!“
22 „Проклет био ко легне са својом сестром, са ћерком свога оца или ћерком своје мајке!“
А сав народ нека каже: „Амин!“
23 „Проклет био ко легне са својом таштом!“
А сав народ нека каже: „Амин!“
24 „Проклет био ко потајно убије свога ближњег!“
А сав народ нека каже: „Амин!“
25 „Проклет био ко узима мито да убије невину душу!“
А сав народ нека каже: „Амин!“
26 „Проклет био ко не буде испуњавао речи овог Закона и вршио их!“
А сав народ нека каже: „Амин!“
Благослови послушности
28 Ако будеш верно слушао глас Господа, Бога свога, држећи и вршећи све његове заповеди, које ти ја данас заповедам, Господ, Бог твој, узвисиће те над свим народима на земљи. 2 Сви ови благослови спустиће се на тебе и остварити се на теби, ако послушаш глас Господа, Бога свога.
3 Благословен ћеш бити у граду и благословен на пољу.
4 Благословен ће бити плод твоје утробе, род твоје земље, и прираст твоје стоке: телад твојих крава и јагњад твојих стада.
5 Благословене ће бити твоје кошаре и наћве.
6 Благословен ћеш бити кад улазиш, благословен кад излазиш.
7 Кад твоји непријатељи устану на тебе, Господ ће учинити да буду потучени пред тобом. Кренуће једним путем на тебе, а разбежати се пред тобом на седам путева.
8 Господ ће наредити да благослов буде с тобом, у твојим житницама и у свему чега се твоје руке лате, те благословити земљу коју ти даје Господ, Бог твој.
9 Господ ће те учинити својим посвећеним народом, као што ти се заклео, ако будеш држао заповеди Господа, Бога свога, и следио његове путеве. 10 Тада ће сви народи на земљи видети да је име Господње зазвано над тобом, па ће те се бојати. 11 Господ ће те обилато обдарити добрима: плодом твоје утробе, прирастом твоје стоке и родом са твоје њиве, на земљи за коју се Господ заклео твојим оцима да ће ти је дати.
12 Господ ће ти отворити своју богату ризницу – небо – да даје кишу твојој земљи у право време, и да благослови све чега се твоје руке лате. Ти ћеш давати у зајам многим народима, али ти са̂м нећеш узимати у зајам ни од кога. 13 Господ ће те учинити главом, а не репом. Увек ћеш бити на врху, никад на дну, ако послушаш заповеди Господа, Бога свога, које ти данас заповедам да их држиш и вршиш. 14 Зато не скрећи од ових речи које ти данас налажем, ни десно ни лево, да би ишао за другим боговима и служио им.
Проклетства непослушности
15 Али ако не будеш слушао глас Господа, Бога свога, држећи и вршећи све његове заповеди и уредбе, које ти ја данас налажем, доћи ће на тебе сва ова проклетства и сустићи те.
16 Проклет ћеш бити у граду, проклет ћеш бити на пољу.
17 Проклета ће бити кошара твоја и наћве твоје.
18 Проклет ће бити плод твоје утробе, род твоје земље, телад твојих крава и јагњад твога стада.
19 Проклет ћеш бити кад улазиш, проклет кад излазиш.
20 Господ ће послати на тебе проклетство, пометњу и казну, на све чега се твоја рука лати да уради, док не будеш истребљен и брзо не пропаднеш због својих злих дела, зато што си ме заборавио. 21 Господ ће прилепити на тебе кугу док те не истреби из земље у коју улазиш да је освојиш. 22 Господ ће те ударити сушицом, грозницом, упалом, жегом и сушом, медљиком и кукољем; ово ће те гонити док не погинеш. 23 Небо над твојом главом биће од бронзе, а земља под тобом од железа. 24 Кишу за твоју земљу, Господ ће претворити у прашину. Прах ће на тебе падати са небеса, док не будеш истребљен.
25 Господ ће учинити да будеш поражен од твојих непријатеља; једним путем ћеш ићи на њих, а на седам путева ћеш бежати пред њима. Постаћеш призор грозоте за сва краљевства на земљи. 26 Твоје мртво тело биће храна свим птицама небеским и дивљем зверињу земаљском, али неће бити никога да их отера. 27 Господ ће те ударити египатским чиревима, шуљевима, крастама и шугом, од којих нећеш моћи да се излечиш. 28 Господ ће те ударити лудилом, слепилом и пометњом ума. 29 Тумараћеш усред бела дана, као што слепац тумара у тами, али нећеш имати успеха у својим подухватима; бићеш тлачен и пљачкан целог свог века, али неће бити никога да те избави.
30 Заручићеш се са женом, али ће је други узети и лећи с њом. Изградићеш кућу, али нећеш живети у њој. Засадићеш виноград, али га нећеш брати. 31 Вола ће ти на твоје очи заклати, али ти од њега нећеш јести. Магарца ће ти уграбити пред тобом, али ти га неће вратити. Твоје овце ће бити предане твојим непријатељима, а неће бити никог да ти прискочи у помоћ. 32 Твоје синове и ћерке предаваће другом народу; исплакаћеш своје очи гледајући за њима сваки дан, али ћеш бити беспомоћан. 33 Род твоје земље и сав твој труд појешће народ који не познајеш. Бићеш тлачен и гажен целог свог века. 34 Сићи ћеш с ума од призора које ће твоје очи гледати. 35 Господ ће те ударити опаким чиревима по коленима и бедрима, од којих нећеш моћи да се излечиш – од стопала твојих ногу до темена твоје главе.
36 Господ ће одвести тебе и цара кога будеш поставио над собом, народу за који ниси знао ни ти ни твоји преци, па ћеш тамо служити другим боговима, дрвеним и каменим. 37 Бићеш предмет згражања, ругања и подсмеха за све народе којима те Господ буде одвео.
38 Сејаћеш много семена по њиви, али ћеш мало жети, јер ће ти скакавци појести урод. 39 Садићеш винограде и обрађивати их, али вино нећеш пити, нити брати грожђе, јер ће га изјести црви. 40 Маслина ћеш имати по целом свом подручју, али се уљем нећеш мазати, јер ће ти маслине опадати. 41 Рађаће ти се синови и ћерке, али теби неће припадати, јер ће отићи у ропство. 42 Све твоје дрвеће и плодови твоје земље постаће плен скакаваца.
43 Странац који живи међу тобом уздизаће се све више и више над тобом, а ти ћеш падати све ниже и ниже. 44 Он ће ти давати у зајам, али ти њему нећеш давати у зајам. Он ће бити глава, а ти ћеш бити реп.
45 Сва ће те ова проклетства сналазити, гонити и стизати те, док не будеш истребљен, зато што ниси слушао глас Господа, Бога свога, држећи заповеди и одредбе које ти је заповедио. 46 Она ће бити знак и чудо за тебе и твоје потомство до века. 47 Пошто ниси служио Господу, Богу своме, веселог и радосног срца, поред свег обиља, 48 робоваћеш својим непријатељима, које ће Господ послати против тебе, у глади и жеђи, у голотињи и потпуној оскудици. Он ће ставити гвоздени јарам на твој врат док те не истреби.
49 Господ ће из далека, с краја земље, довести народ на тебе који ће се обрушити као орао, народ чији језик нећеш разумети, 50 народ бездушан који неће имати обзира према старцу нити милости према детету. 51 Он ће изјести младунчад твоје стоке, урод твоје земље, док те не истреби; неће ти оставити ни жито, ни младо вино, ни уље, ни телад твоје стоке, ни јагњад твојег стада, док те не упропасти. 52 Опседаће те у свим твојим градовима широм твоје земље, док не сруши твоје високе и утврђене зидине у које си се уздао. Опседаће те по свим твојим градовима широм твоје земље коју ти је дао Господ, Бог твој.
53 А ти ћеш јести плод своје утробе, месо својих синова и својих ћерки, које ти је дао Господ, Бог твој, током опсаде и невоље којом те твој непријатељ буде притиснуо. 54 Чак ће и најблажи и најосетљивији човек међу тобом злобним оком гледати на свога брата, љубљену жену, и своју децу која му преживе; 55 ниједном од њих неће давати месо својих синова које буде јео, јер му друго неће остати, током опсаде и невоље којом те твој непријатељ буде притиснуо по свим твојим градовима. 56 Чак ће и најнежнија и најосетљивија жена, толико нежна и осетљива да се не усуђује да спусти стопала на земљу, злобним оком гледати вољеног мужа, своје синове и своје ћерке, постељицу која јој између ногу изађе и децу коју роди. 57 Она ће их – због све веће оскудице – кришом јести током опсаде и невоље којом ће те притиснути твој непријатељ по твојим градовима.
58 Ако не будеш држао и вршио све речи овога Закона које су написане у овој књизи, те се не будеш бојао овог славног и страшног имена – Господа, Бога свога – 59 Господ ће ударити тебе и твоје потомство пошастима, пошастима великим и страшним, и болестима опаким и дуготрајним. 60 Он ће довести на тебе све болести египатске од којих си страховао, и оне ће се прилепити за тебе. 61 Господ ће још подићи на тебе сваку врсту болести и пошасти која није записана у књизи овог Закона, док истребљен не будеш. 62 Остаће вас шачица, иако сте били бројни као звезде на небу, зато што ниси слушао глас Господа, Бога свога. 63 И како се Господ радовао док вам је давао напретка и множио вас, тако ће се Господ радовати док вас буде упропаштавао и истребљивао. Тако ћете бити искорењени из земље у коју улазите да је заузмете.
64 Господ ће те расејати међу све народе, с једног краја земље на други. Тамо ћеш служити другим боговима од дрвета и камена за које ниси знао ни ти ни твоји преци. 65 Међу тим народима нећеш наћи одмора, нити починка својим стопалима. Тамо ће ти Господ дати плашљиво срце, ишчилеле очи и ојађену душу. 66 Живот ће ти висити о концу, бојаћеш се и дању и ноћу, а живот ћеш проводити у неизвесности. 67 Ујутро ћеш говорити: „Да је само вече!“, а увече: „Да је само јутро!“, због страха који ће ти обузимати срце и од призора који ће ти очи гледати. 68 Господ ће те бродовима вратити у Египат, путем за који сам ти рекао да га више не смеш видети. Тамо ћете се сами продавати својим непријатељима за слуге и слушкиње, али неће бити купца.
Обнова савеза
29 Ово су речи савеза који је Господ заповедио Мојсију да склопи са Израиљцима у земљи моавској, осим савеза који је склопио са њима на Хориву.
2 Мојсије позва све Израиљце и рече им:
Ви сте видели све што је Господ на ваше очи учинио у Египту фараону, свим његовим дворанима и целој његовој земљи. 3 Својим очима си видео велика искушења, знакове и она велика чудеса. 4 Господ вам све до данас није дао ум да разумете, очи да видите и уши да чујете. 5 Четрдесет година сам вас водио по пустињи; одећа вам се није поцепала, нити вам се обућа на вашим ногама подерала. 6 Хлеба нисте јели, вина и жестока пића нисте пили, да бисте знали да сам ја Господ, Бог ваш.
7 Када сте дошли на ово место у сусрет вам је изашао Сихон, цар есевонски, и Ог, цар васански, да зарате против нас, али смо их ми потукли. 8 Узели смо њихову земљу и дали је у наследство Рувимовом и Гадовом племену, и половини Манасијиног племена.
9 Зато држите и вршите речи овог савеза, да бисте имали успеха у свему што радите. 10 Данас сви стојите у присуству Господа, Бога свога: главари ваших племена, старешине и војни заповедници, сви Израиљци, 11 ваша деца и жене, странци који живе у вашем табору – од онога што ти цепа дрва до онога што ти носи воду – 12 да ступите у савез са Господом, Богом својим, који Господ, Бог ваш, склапа данас са вама, 13 да би те поставио данас себи за народ, и да би био твој Бог, као што ти је обећао, и као што се заклео твојим оцима, Авра̂му, Исаку и Јакову. 14 Овај савез и ову заклетву не склапам само са вама, 15 који данас стојите овде са нама пред Господом, Богом нашим, него и са онима који данас нису овде.
16 Ви, наиме, и сами знате како смо живели у египатској земљи и како смо пролазили посред народа; оних народа кроз које сте прошли. 17 Видели сте њихове гадости и идоле од дрвета и камена, сребра и злата, који су код њих. 18 Нека се не нађе међу вама мушкарац или жена, породица или племе коме би се данас срце одвратило од Господа, Бога нашег, да иде да служи боговима тих народа. Нека међу вама не буде корена који рађа отров или пелен.
19 Ако неко чује речи ове заклетве, и да себи благослов говорећи у себи: „Биће све у реду са мном, па ако и живим по самовољи свога срца“, поплава ће однети суву земљу. 20 Господ неће бити вољан да опрости таквоме, него ће Господњи гнев и љубомора планути на њега, па ће свака клетва записана у овој књизи пасти на њега. Тако ће Господ истребити његово име под небом. 21 Господ ће одвојити зликовца од свих племена Израиљевих, по свим клетвама савеза које су написане у књизи овог Закона.
22 Тада ће каснији нараштај, ваши синови који дођу после вас и дошљак који дође из далеке земље, кад виде ране на земљи и њене болести којима ју је Господ ударио, рећи: 23 „Цела је земља спаљена сумпором и сољу! Нико је не сеје, ништа из ње не ниче, никаква трава из ње не расте. Опустошена је као Содома и Гомора, као Адма и Севојим, које Господ уништи у свом гневу и јарости!“ 24 Сви ће народи питати: „Зашто Господ учини овако са овом земљом? Шта изазва овај велики пламтећи гнев?“
25 Одговориће им: „Зато што су напустили савез Господа, Бога својих отаца, који је склопио са њима кад их је извео из земље египатске. 26 Отишли су да служе и клањају се другим боговима, боговима за које нису знали и које им он није наменио. 27 Зато је плануо гнев Господњи на ову земљу, пустивши на њу сва проклетства која су записана у овој књизи. 28 Господ их је искоренио из њихове земље у љутини, јарости и великом гневу, и бацио их у другу земљу. Тако је и данас.“
29 Што је скривено, то припада Господу, Богу нашем, а што је откривено, то припада нама и нашој деци заувек, да вршимо све речи овога Закона.
Повратак Господу
30 А кад се све ове речи, благослов и проклетство, које сам поставио пред тобом, испуне на теби и ти их узмеш к срцу, међу свим народима у које те Господ, Бог твој, буде изгнао, 2 те се вратиш Господу, Богу своме, свим срцем и свом душом својом, ти и твоји синови, и будеш слушао његов глас у свему што ти данас заповедам, 3 Господ, Бог твој, ће вратити твоје изгнанике[b] и смиловати ти се. Онда ће те вратити и сабрати те из свих народа међу које те је расејао Господ, Бог твој. 4 Па макар био истеран и на са̂м крај небеса, Господ, Бог твој, ће те сабрати оданде, оданде ће те узети. 5 Господ, Бог твој, довешће те у земљу коју су поседовали твоји преци, па ћеш је ти запосести; а он ће те учинити успешнијим и бројнијим од твојих предака. 6 Господ, Бог твој, обрезаће твоје срце и срце твог потомства, како би волео Господа, Бога свога, свим својим срцем и свом својом душом, да би живео. 7 Господ, Бог твој, ће сва ова проклетства бацити на твоје непријатеље и на твоје мрзитеље који су те прогонили. 8 А ти ћеш поново слушати глас Господњи и вршити све заповести које ти ја данас налажем. 9 Господ, Бог твој, ће ти дати успеха у сваком послу којега се твоје руке лате, у плоду твоје утробе, прирасту твоје стоке и уроду твоје земље, јер ће ти се Господ опет радовати чинећи ти добро, као што се радовао твојим оцима, 10 ако послушаш глас Господа, Бога свога, како би држао његове заповести и уредбе, које су записане у књизи овог Закона, те ако се окренеш Господу; Богу своме, свим својим срцем и свом својом душом.
Избор: живот или смрт
11 Наиме, ова заповест коју ти ја данас налажем није претешка за тебе нити је за тебе недостижна. 12 Није на небу, па да кажеш: „Ко ће се попети на небо да нам је донесе, да је чујемо и вршимо је?“ 13 Није ни преко мора, па да кажеш: „Ко ће од нас прећи преко мора да нам је донесе, да је чујемо и вршимо је?“ 14 Реч је, наиме, близу тебе, у твојим устима и у твоме срцу, да је вршиш.
15 Гледај! Данас постављам пред тебе живот и смрт, срећу и несрећу. 16 Јер, ја ти данас заповедам да волиш Господа, Бога свога, да следиш његове путеве и држиш његове заповеди, уредбе и прописе, да би живео, те да би те умножио Господ, Бог твој, и да би те благословио у земљи у коју улазиш да је заузмеш.
17 Али ако се твоје срце одврати, ако не будеш слушао, него застраниш и будеш се клањао другим боговима и служио им, 18 кажем вам данас да ћете сигурно пропасти. Нећете дуго живети у земљи, у коју, прелазећи преко Јордана, улазиш да је заузмеш.
19 Данас позивам небо и земљу за сведоке, да сам поставио пред вас живот и смрт, благослов и проклетство. Стога изаберите живот, да живите ви и ваше потомство, 20 волећи Господа, Бога свога, слушајући његов глас, и држећи се њега. Јер он је твој живот и дужина твојих дана, да би могао да боравиш у земљи за коју се Господ заклео твојим оцима, Авра̂му, Исаку и Јакову, да ће им је дати.
Исус Навин уместо Мојсија
31 Мојсије изађе и рече ове речи целом Израиљу. 2 Рекао им је: „Данас ми је стотину двадесет година, и не могу више излазити и враћати се. Господ ми је рекао: ’Нећеш прећи преко Јордана.’ 3 Сам Господ, Бог твој, прећи ће пред тобом; он ће да истреби ове народе пред тобом, па ћеш их изгнати. Исус ће ићи пред тобом, као што је Господ рекао. 4 Господ ће поступити са њима онако како је поступио са Сихоном и Огом, царевима аморејским, и њиховом земљом, када их је истребио. 5 Господ ће вам их предати, а ти ћеш поступити са њима према свим заповедима које сам вам дао. 6 Зато будите јаки и одважни! Не бојте се, нити страхујте од њих! Јер, Господ, Бог твој, иде са тобом; он неће одступити од тебе нити ће те оставити.“
7 Господ позва Исуса и рече му пред целим Израиљем: „Буди јак и одважан, јер ћеш ти ући са овим народом у земљу за коју се Господ заклео њиховим оцима да ће им је дати. Ти ћеш им је предати у наследство. 8 Сам Господ иде пред тобом. Он ће бити са тобом; он неће одступити од тебе, нити ће те оставити. Не бој се и не страхуј!“
Јавно читање Закона
9 Мојсије написа овај Закон и даде га свештеницима, Левитима, који носе Ковчег савеза Господњег, и свим израиљским старешинама. 10 Тада им Мојсије нареди и рече: „На крају сваке седме године, у време опросне године, на празник Сеница, 11 кад сав Израиљ дође да се појави пред лицем Господа, Бога свога, на месту које он изабере, прочитај овај Закон пред целим Израиљем, на њихове уши. 12 Нека се окупи народ, мушкарце, жене, деца и странац који живи у твојим градовима, да чују и да науче да се боје Господа, Бога вашег, те да држе и врше све речи овога Закона. 13 А њихова деца, која не знају Закон, чуће и научиће да се боје Господа, Бога вашег, за све време које будете живели у земљи коју ћете заузети, кад пређете преко Јордана.“
Бог заповеда Мојсију
14 Господ рече Мојсију: „Ево, примакло се време твоје смрти. Зато позови Исуса, па станите код Шатора од састанка, да га поставим у службу.“
Мојсије и Исус оду и стану код Шатора од састанка. 15 Тада се Господ указа у Шатору у стубу од облака. Стуб од облака је стајао на улазу у Шатор. 16 Господ рече Мојсију: „Ево, ти ћеш ускоро отпочинути са својим прецима, а овај народ ће почети да блудничи са другим боговима из стране земље у коју ће ући. Мене ће напустити и прекршити савез који сам склопио са њим. 17 У тај дан ће планути мој гнев на њих, па ћу их напустити и сакрити своје лице од њих. А кад их у тај дан снађу велика зла и невоље, говориће: ’Нису ли ме снашле ове невоље зато што мој Бог није у мојој средини?’ 18 У тај дан ћу сигурно сакрити своје лице због свег зла што је учинио, окренувши се другим боговима.
Мојсијева песма – сведочанство Израиљевог отпада
19 А сад напиши себи ову песму. Нека је науче Израиљци! Научи их да је певају! Та ће песма бити моје сведочанство против Израиљаца. 20 Кад их одведем у земљу за коју сам се заклео њиховим оцима, у земљу којом теку млеко и мед, кад се наједу и угоје, окренуће се другим боговима и служиће им, а мене ће презрети и прекршиће мој савез. 21 А кад их снађу велика зла и невоље, певаће им се ова песма за сведочанство, јер је твоје потомство неће заборавити. Ја, наиме, знам њихове намере које још данас снују, и пре него што их уведем у земљу за коју сам се заклео.“ 22 Тог дана је Мојсије написао ову песму и научио Израиљце песми.
23 А Исусу, сину Навиновом, заповеди и рече: „Буди јак и одважан, јер ћеш ти увести Израиљце у земљу за коју сам им се заклео. Ја ћу бити с тобом.“
24 Кад је Мојсије до краја уписао у књигу све речи овога Закона, 25 заповедио је Левитима, који носе Ковчег савеза Господњег: 26 „Узмите књигу овога Закона и ставите је покрај Ковчега савеза Господа, Бога вашег. Нека буде тамо као сведок против тебе. 27 Јер, ја знам твоју непокорност и твоју тврдовратост. Ако сте бунтовни према Господу данас, док још живим са вама, колико ћете више бити бунтовни после моје смрти! 28 Саберите к мени све старешине својих племена и своје надгледнике да им на уши кажем ове речи, и да позовем небо и земљу за сведоке против њих. 29 Знам, наиме, да ћете се после моје смрти искварити и скренути с пута на који сам вас упутио. У последњим данима снаћи ће вас несрећа, јер ћете чинити што је зло у очима Господа и гневити га делима својих руку.“
Мојсијева песма
30 Тада је Мојсије на уши целог израиљског збора до краја изговорио ову песму.
32 Чујте, небеса, говорићу,
слушај, земљо, беседу уста мојих.
2 Као киша нека дажди поука моја,
као роса нек се спусти беседа моја,
као пљусак на младу траву,
као ситна киша на младо биље.
3 Јер, објавићу име Господње,
величајте Бога нашега!
4 Он је Стена, без мане је дело његово,
јер праведни су сви путеви његови.
Бог је веран, он је беспрекоран,
праведан је он и правичан.
5 А они се искварише,
нису више деца његова,
јер срама немају,
нараштај су опак и изопачен.
6 Зар овако враћаш Господу,
народе безумни и немудри?
Није ли он твој отац који те је створио,
који те је начинио и ојачао?
7 Спомените се давних дана,
расудите о годинама минулих векова.
Упитај свог оца,
он ће ти објаснити,
и своје старешине,
они ће ти рећи.
8 Кад је Свевишњи делио наследство народима,
кад је делио потомке људске,
поставио је границе народима,
према броју синова Израиљевих[c].
9 Јер, наследство Господње,
народ је његов,
Јаков је део његов,
његово је он наследство.
10 Нашао га је у земљи пустињској,
у пустари страшној где ничега нема.
Бранио га је, збринуо га
и заштитио ко зеницу ока свога.
11 Као што орао бди над својим гнездом,
и лебди над својим птићима,
као што шири своја крила и узима их,
те их носи на својим перима,
12 тако их је са̂м Господ водио;
другог бога не би поред њега.
13 На висине га је земаљске посадио,
те је јео урод са поља,
хранио га медом из литице,
и уљем из најтврђе стене;
14 маслом од стоке,
млеком од стада,
овновима и јарцима васанским
и пшеницом понајбољом.
Пио си вино, крв грожђа.
15 Угојио се Јешурун[d],
узјогунио се,
усалио си се, окрупњао и наситио,
оставио је Бога који га је начинио,
отпао је од Стене свога спасења.
16 Боговима туђим љубомору му изазваше,
и идолима одвратним гнев му распалише.
17 Злодусима, а не Богу, жртве су приносили,
боговима које нису познавали,
боговима новим, скоро приспелим,
које преци ваши познавали нису.
18 Занемарио си Стену која те је зачела,
заборавио Бога, који те је родио.
19 Видео је то Господ, па их је одбацио,
јер синови га и ћерке разгневише.
20 Тада рече: „Своје лице ћу од њих сакрити,
да видим како ће свршити;
јер нараштај су они изопачени,
деца која немају верности.
21 На љубомору су ме изазвали,
богом који Бог није,
разгневили ме својим ништавилима.
Зато ћу их учинити љубоморним
народом који није народ,
раздражићу их народом безумним.
22 Јер, мој гнев је ватру запалио,
и гореће све до дубина Света мртвих[e];
прогутаће и земљу и плод њен,
спалиће темеље горске.
23 Стога, невоље ћу на њих згрнути,
на њих ћу своје одапети стреле.
24 Глад ће их похарати,
сатрће их пошасти и љуте заразе!
Чељусти зверске на њих ћу послати,
с отровом гмизаваца што пузе у прашини.
25 Напољу ће мач узимати децу,
а унутра ће ужас обузимати
како момка, тако и девојку,
како дојенче, тако седу главу.
26 Рекао бих: ’У прах ћу их смрвити,
њих ћу избрисати из сећања људи’,
27 да ми није до гневнога непријатеља:
душмани би се њихови могли преварити,
говорећи: ’Наша их је рука надјачала,
све то Господ није учинио.’“
28 Јер, они су народ што нема разума,
расуђивања међу њима нема.
29 Кад би само били мудри,
то би они размотрили,
схватили би свој свршетак.
30 Зар би један могао да гони хиљаду,
и да двојица десет хиљада потерају,
да их Стена њихова није продала,
да их Господ њима није изручио.
31 Јер, стена њихова није као наша Стена;
то и душмани наши могу да просуде.
32 Јер, вино њихово,
од лозе је содомске, а са поља гоморских.
Грожђе је његово, грожђе отровано,
гроздови му сама горчина.
33 Вино је њихово отров змијин
и љути је отров аспидин.
34 „Није ли он безбедан код мене,
запечаћен у мојим ризницама?
35 Моја је освета! Ја ћу узвратити,
кад им нога буде посрнула.
Јер близу је дан њихове несреће,
пропаст њихова брзо се примиче.“
36 Господ ће судити своме народу,
на своје ће се слуге сажалити,
кад види да их снага напушта,
да крај дође робу и слободном.
37 Питаће: „Где су сада богови њихови,
где ли стена којом се заклањаше?
38 Јели су сало њихових жртава,
и пили вино њихових изливница.
Нека устану да вам помогну,
нек вам они буду заштита.
39 Видите сада да сам ја онај,
и да другог бога поред мене нема.
Ја усмрћујем и ја оживљујем,
ја рањавам и ја зацељујем;
из моје се руке нико не избавља.
40 Дижем своју руку према небу и кажем:
Не био ја жив до века,
41 ако не наоштрим мач свој сјајни,
да суд узмем у своје руке,
да одмаздом вратим душманима,
и отплатим онима који мене мрзе.
42 Своје стреле напојићу крвљу,
мач мој најешће се меса:
крвљу покланих и заробљених,
и дугокосим главама
челника душманских.“
43 Радујте се, пуци, народе његов,
јер крв ће слугу својих осветити,
одмаздом ће узвратити својим душманима,
и откупиће своју земљу и свој народ.
44 Мојсије дође са Осијом[f], сином Навиновим, и изговори све речи ове песме на уши свег народа. 45 Кад је Мојсије завршио да саопштава све ове речи целом Израиљу, 46 рекао им је: „Узмите к срцу све речи којима вас упозоравам данас. Наредићеш својој деци да држе и врше све речи овога Закона. 47 Ово нису празне речи; оне су ваш живот. Вршећи их, дуго ћете живети у земљи коју ћете заузети кад пређете преко Јордана.“
Напомена Мојсијеве смрти
48 Тог истог дана, Господ рече Мојсију: 49 „Попни се на ову гору Аварим, гору Навав, која је у земљи моавској, код Јерихона, и погледај земљу хананску, коју дајем синовима Израиљевим у наследство. 50 Тамо на гори на коју се пењеш ћеш умрети и придружити се своме народу, као што је твој брат Арон умро на гори Ор, придруживши се своме народу. 51 Јер ви сте ми се изневерили пред Израиљцима, у време Мериве кадиске у пустињи Цин, кад нисте показали моју светост пред Израиљцима. 52 Зато ћеш само издалека видети земљу, али у ту земљу, коју дајем народу израиљском, нећеш ући.“
Мојсије благосиља израиљска племена
33 Ово је благослов, којим је Мојсије, човек Божији, благословио народ израиљски пред своју смрт.
2 Рече:
„Сиђе Господ са Синаја,
са Сира се њему објави,
заблиста с горе Фарана,
с хиљадама својих светих дође,
у десници му пламен Закона.[g]
3 Да, ти волиш народе,
сви свети његови у руци су твојој!
Пред твоје су ноге пали,
учећи се твојим речима.
4 Мојсије нам Закон предаде,
у наследство збора Јаковљева.
5 Нека буде цара у Јешуруну,
кад главари се народни сакупе,
заједно с племенима Израиљевим.
6 Нека живи Рувим, нека не изумре,
нек му увек шачица преостане!“
7 А за Јуду рече ово:
„Услиши, Господе, глас Јудин,
и доведи га његовом народу.
Нек рукама својим право своје брани,
помоћ му буди против душмана његових.“
8 А за Левија рече:
„Тумими и Урими твоји, Господе,
припадају твом верном човеку.
Њега си кушао код Масе,
с њим се свађао код вода меривских.
9 Он каже о оцу своме и мајци својој:
’Не видим их!’
Браћу своју не препознаје,
децу своју не примећује;
јер твоје је наредбе вршио
и твој савез чувао.
10 Он Јакова учи твојим одредбама,
и Израиља твоме Закону.
Он ка̂д приноси твојим ноздрвама,
и свеспалницу на твој жртвеник.
11 Благослови, Господе, снагу његову,
и прихвати дела руку његових.
Сломи бедра оних што устају на њега,
да не устану више његови мрзитељи.“
12 За Венијамина рече:
„Господњи је он миљеник,
спокојно код њега почива;
Он га штити свакодневно,
у наручју његовом пребива.“
13 За Јосифа рече:
„Нек Господ благослови земљу његову,
обиљем росе са небеса,
те водом из дубине што лежи под земљом;
14 обиљем плодова које даје сунце,
обиљем урода што дају месеци;
15 првином древних гора,
и обиљем вечних брда;
16 обиљем земље и њене пунине,
добром вољом оног што у грму пребива.
Све то нек се спусти на главу Јосифову,
на теме посвећеног међу својом браћом.
17 Величанством је као во првенац,
рогови му као биволови.
Њима он пробада народе,
све до крајева земаљских.
Такво је мноштво хиљада Јефремових,
такве су хиљаде Манасијине.“
18 За Завулона рече:
„Радуј се, Завулоне, у својим походима,
и ти, Исахаре, у својим шаторима!
19 На планину ће позвати народе,
да принесу жртве праведне;
црпиће од обиља мора,
од блага које песак крије.“
20 А за Гада рече:
„Нек је благословен онај
што шири границе Гадове!
Као лав у заседи лежи,
те раздире раме и главу.
21 Изабрао је за себе првину,
одређену за главара.
Дошао је с главарима народа
и правду Господњу извршио,
и одредбе његове с Израиљем.“
22 За Дана рече:
„Дан је лавић,
што скаче из Васана.“
23 За Нефталима рече:
„Нефталим је милошћу насићен,
и испуњен благословом Господњим,
запад и југ он ће заузети.[h]“
24 За Асира рече:
„Благословен био Асир међу синовима,
нек миљеник буде међу својом браћом,
и нек своје ноге у уље умаче.
25 Нек ти браве буду од железа и бронзе,
нек ти снага траје у све твоје дане.
26 Нико није као Бог Јешурунов,
који по небесима језди
да ти у помоћ стигне,
и по облацима у своме величанству.
27 Бог исконски твоје је уточиште,
вечне мишице његове подижу те;
он пред тобом тера твога душмана,
и говори: ’Истреби!’
28 У спокојству живи Израиљ,
издвојен је извор Јаковљев
у земљи жита и младог вина,
где небеса росом дажде.
29 Срећан ли си, Израиљу!
Ко је као ти, народе,
кога Господ избавља?
Он ти је штит – твоја одбрана,
Он је мач твој – твоја победа.
Душмани твоји пузиће пред тобом,
а ти ћеш им по леђима газити.[i]“
Мојсијева смрт
34 С моавских пољана, Мојсије се попео на брдо Навав, на врхунац Фасге, насупрот Јерихону. Одатле му је Господ дао да види целу земљу: Галад све до Дана, 2 цело Нефталимово подручје, земљу Јефремову и Манасијину, сву Јудину земљу до Западног мора, 3 Негев са околином Јерихонске долине, и Палмов град до Соара.
4 Господ му рече: „Ово је земља за коју сам се заклео Авра̂му, Исаку и Јакову, рекавши: ’Твоме потомству ћу је дати.’ Теби сам дозволио да је видиш својим очима, али тамо нећеш ући.“
5 Мојсије, слуга Господњи, умре тамо, у земљи моавској, по речи Господњој. 6 Он га је сахранио тамо, у долини, у земљи моавској, насупрот Вет-Фегору. До дана данашњег нико није сазнао где је његов гроб. 7 Мојсију је било стотину двадесет година кад је умро. Око му није ослабило, нити га је снага напустила. 8 Израиљци су тридесет дана оплакивали Мојсија на моавским пољанама. Тако су се завршили дани оплакивања и жаљења за Мојсијем.
9 Исус, син Навинов, је био испуњен духом мудрости јер је Мојсије положио своје руке на њега. Израиљци су га слушали и чинили како је Господ заповедио Мојсију.
10 У Израиљу се више није појавио пророк као Мојсије, кога је Господ познавао лицем у лице. 11 Њега је Господ послао у Египат да учини све оне знакове и чудеса против фараона, његових дворана и целе његове земље, 12 путем његове моћне руке и страшних дела, које је Мојсије учинио на очи целог Израиља.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.