Bible in 90 Days

³⁰ Стога овако каже ГОСПОД, Бог Израелов: ‚Обећао сам да ће твоја породица и породица твога праоца довека служити преда мном.‘ Али сада ГОСПОД каже: ‚Далеко било! Указиваћу част онима који је указују мени, а презираћу оне који презиру мене. ³¹ Долази време када ћу ти одузети снагу и снагу породице твога праоца, па у твојој породици неће бити ниједног старца. ³² Видећеш невољу у мом Боравишту. Израелу ће бити добро, али у твојој породици више неће бити ниједног старца довека. ³³ Поштедећу једнога за тебе, да служи код мог жртвеника, да му очи ослепе од плакања и срце пресвисне, а сви други твоји потомци умреће у цвету младости. ³⁴ Оно што ће задесити твоја два сина, Хофнија и Пинхаса, биће ти знак: обојица ће умрети истог дана. ³⁵ А ја ћу себи подићи верног свештеника, који ће чинити оно што ми је по вољи. Учврстићу његову породицу и она ће довека служити пред мојим помазаником. ³⁶ Тада ће сви који су преостали из твоје породице долазити да му се поклоне за сребрњак или за корицу хлеба и да га моле: »Одреди ми неку свештеничку службу, да имам парче хлеба да поједем.«‘«

Бог позива Самуила

3 Дечак Самуило служио је пред ГОСПОДОМ под Елијевим надзором. У то време је ГОСПОД ретко говорио људима, а ни виђења нису била честа.

² Једне ноћи, док је Ели, чије су очи већ биле толико слабе да је једва шта видео, лежао на свом уобичајеном месту, ³ а Божија светиљка још није била угашена, Самуило је спавао у ГОСПОДЊЕМ храму, где се налазио Божији ковчег.

⁴ ГОСПОД зовну Самуила, а он одговори: »Молим?« ⁵ па отрча Елију и рече: »Молим? Звао си ме.«

Али Ели му одговори: »Нисам те звао, синко. Врати се и лези.«

И он се врати и леже.

⁶ ГОСПОД га опет зовну: »Самуило!« па он устаде, оде Елију и рече: »Молим? Звао си ме.«

А Ели рече: »Нисам те звао, синко. Врати се и лези.«

⁷ Самуило тада још није познавао ГОСПОДА, јер му се реч ГОСПОДЊА још није била открила.

⁸ ГОСПОД зовну Самуила трећи пут, па он устаде, оде Елију и рече: »Молим? Звао си ме.«

Тада Ели схвати да је то ГОСПОД звао дечака, ⁹ па му рече: »Иди и лези, па ако те опет зовне, реци: ‚Говори, ГОСПОДЕ. Твој слуга те слуша.‘«

И Самуило оде и леже на своје место.

¹⁰ Тада ГОСПОД дође и стаде тамо, па зовну као и раније: »Самуило! Самуило!«

А Самуило рече: »Говори. Твој слуга те слуша.«

¹¹ ГОСПОД рече Самуилу: »Ево, учинићу нешто у Израелу од чега ће свакоме ко за то чује забридети оба уха. ¹² Тога дана ћу против Елија од почетка до краја спровести све што сам рекао против његове породице. ¹³ Јер, рекао сам му да ћу његову породицу довека осудити због греха за који је знао: његови синови су ме презрели, а он их није обуздао. ¹⁴ Зато сам се заклео Елијевој породици: ‚Грех Елијеве породице никада неће бити окајан никаквом жртвом ни даром.‘«

¹⁵ Самуило остаде да лежи до јутра, а онда отвори врата Дома ГОСПОДЊЕГ. Плашио се да Елију исприча своје виђење.

¹⁶ Али Ели га позва говорећи: »Самуило сине!«

А Самуило одврати: »Молим?«

¹⁷ »Шта ти је рекао?« упита Ели. »Немој ништа да тајиш од мене. Бог те најстроже казнио ако ми затајиш ишта од онога што ти је рекао.«

¹⁸ И Самуило му све исприча, ништа не затајивши.

Тада Ели рече: »Он је ГОСПОД. Нека учини како мисли да је најбоље.«

¹⁹ Самуило је растао, а ГОСПОД је био с њим и није дао да се не обистини иједна од његових речи^[a]. ²⁰ Тако је сав Израел, од Дана до Беер-Шеве, увидео да је Самуило осведочен пророк ГОСПОДЊИ. ²¹ ГОСПОД се и даље показивао у Шилу, где се откривао Самуилу кроз своју реч.

4 А оно што је Самуило говорио, прочуло се по целом Израелу.

Филистејци отимају Ковчег савеза

Израелци кренуше у бој против Филистејаца. Утаборише се код Евенезера, а Филистејци код Афека. ² Филистејци се сврсташе у бојне редове према Израелцима, па се поведе жесток бој. Филистејци поразише Израелце и убише четири хиљаде људи на бојном пољу.

³ Када се војска вратила у табор, израелске старешине упиташе: »Зашто је ГОСПОД данас пустио да нас Филистејци поразе? Хајде да донесемо Ковчег ГОСПОДЊЕГ савеза из Шила, да буде уз нас и спасе нас из руку наших непријатеља.«

⁴ Тако војска посла људе у Шило, и ови донеше Ковчег савеза ГОСПОДА над војскама, који седи на престолу међу херувимима. А уз Ковчег Божијег савеза била су и два Елијева сина, Хофни и Пинхас. ⁵ Када је Ковчег ГОСПОДЊЕГ савеза стигао у табор, сви Израелци почеше толико гласно да кличу да се земља тресла.

⁶ Филистејци зачуше вику и упиташе: »Каква је оно вика у јеврејском табору?«

Када су сазнали да је то Ковчег ГОСПОДЊЕГ савеза стигао у табор, ⁷ уплашише се и рекоше: »Богови су стигли у табор! Тешко нама! Тога досад није било! ⁸ Тешко нама! Ко ће нас избавити из руку тих моћних богова? То су они богови који су Египћане у пустињи ударали свакаквим пошастима! ⁹ Будите јаки, Филистејци, и држите се мушки, иначе ће вас Јевреји поробити као што сте ви њих! Држите се мушки и борите се!«

¹⁰ Тада Филистејци нападоше и поразише Израелце, који побегоше, свако својој кући. Био је то силан покољ: тридесет хиљада израелских пешака паде у боју. ¹¹ Божији ковчег би отет, а Хофни и Пинхас, два Елијева сина, погинуше.

Елијева смрт

¹² Тога дана један Венијаминовац побеже са бојишта у Шило, раздеране одеће и главе посуте прашином. ¹³ Баш када је он долазио, Ели је седео крај пута на својој столици и осматрао, јер је стрепео због Божијег ковчега. Када је онај човек ушао у град и испричао шта се догодило, цео град закука.

¹⁴ Ели чу кукњаву, па упита: »Каква је то граја?«

Онај човек похита да јави Елију, ¹⁵ који је имао деведесет осам година, а очи му биле толико слабе да више није видео. ¹⁶ Он му рече: »Стижем са бојишта. Данас сам побегао оданде.«

Ели га упита: »Како је било, синко?«

¹⁷ »Израел је побегао пред Филистејцима«, одговори гласник. »Војска је претрпела тежак пораз. Твоја два сина, Хофни и Пинхас, мртви су, а Божији ковчег је отет.«

¹⁸ Када је онај поменуо Божији ковчег, Ели паде са столице наузнак крај капије, сломи врат и умре, јер је био стар и тежак.

Ели је био судија у Израелу четрдесет година.

¹⁹ А Елијева снаха, Пинхасова жена, била је трудна и пред порођајем. Када је чула да је Божији ковчег отет и да су јој свекар и муж мртви, пресамити се од трудова и роди. Али није могла да издржи трудове.

²⁰ Док је умирала, жене које су биле крај ње рекоше: »Не бој се, родила си сина!«

Али она не одговори, нити показа да јој је стало.

²¹ Дечаку даде име Ихавод^[b], говорећи: »Слава је отишла из Израела«, мислећи на отети Божији ковчег и смрт свога свекра и мужа. ²² »Слава је отишла из Израела«, рече, »јер је Божији ковчег отет.«

Божији ковчег међу Филистејцима

5 Када су Филистејци отели Божији ковчег, пренели су га из Евенезера у Ашдод, ² па га унели у Дагонов храм и ставили крај Дагона. ³ Када су житељи Ашдода сутрадан ујутро устали, а оно – Дагон лежи ничице на земљи пред ГОСПОДЊИМ ковчегом! Они подигоше Дагона и вратише га на место, ⁴ али када су устали следећег јутра, Дагон је опет лежао ничице на земљи пред ГОСПОДЊИМ ковчегом. Глава и руке су му лежале на прагу, одломљене – остао му је само труп. ⁵ Због тога до дана данашњег ни Дагонови свештеници ни други који улазе у Дагонов храм у Ашдоду не стају ногом на његов праг.

⁶ ГОСПОД жестоко казни житеље Ашдода и околине, уливши силан страх у њих, пошто је учинио да им израсту тумори.

⁷ Када су житељи Ашдода видели шта се догађа, рекоше: »Ковчег Израеловог бога не сме да остане код нас, јер он кажњава и нас и нашег бога Дагона.«

⁸ Стога позваше све филистејске владаре и упиташе их: »Шта да радимо с ковчегом Израеловог бога?«

А ови одговорише: »Нека се ковчег Израеловог бога премести у Гат.«

Тако преместише Ковчег Бога Израеловог. ⁹ Али, чим су га преместили, ГОСПОД казни и тај град и изазва у њему силан страх, учинивши да његовим житељима, од најмлађег до најстаријег, израсту тумори. ¹⁰ Стога Божији ковчег послаше у Екрон.

Али, када је Божији ковчег стигао у Екрон, Екронци повикаше: »Донели су нам ковчег Израеловог бога да поморе и нас и наш народ!«

¹¹ Стога позваше све филистејске владаре и рекоше: »Носите одавде ковчег Израеловог бога! Нека се врати на своје место, иначе ће поморити и нас и наш народ!«

Јер, смртни страх је обузео цео град, пошто их је Бог жестоко кажњавао. ¹² Код оних који нису помрли израсли су тумори, па се запомагање из града дизало до неба.

Филистејци враћају Ковчег савеза

6 Када је ГОСПОДЊИ ковчег већ седам месеци био на филистејском подручју, ² Филистејци позваше свештенике и гатаоце, па их упиташе: »Шта да радимо са ГОСПОДЊИМ ковчегом? Реците нам како да га вратимо на његово место.«

³ »Ако враћате ковчег Израеловог бога«, одговорише ови, »не враћајте га празног, већ уз њега обавезно пошаљите и жртву за кривицу. Тек тада ћете се излечити и знати зашто вас кажњава.«

⁴ Они упиташе: »Какву жртву за кривицу треба да му пошаљемо?«

А ови одговорише: »Пошто филистејских владара има пет, пошаљите пет златних тумора и пет златних пацова, јер је иста пошаст погодила и вас и ваше владаре. ⁵ Направите ликове туморâ и ликове пацовâ који харају земљом и одајте почаст Израеловом богу. Можда ће тада престати да кажњава вас, ваше богове и вашу земљу. ⁶ Зашто бисте били тврда срца као што су били Египћани и фараон? Када их је жестоко притиснуо, зар нису пустили Израелце да оду?

⁷ »Сада, дакле, направите нова кола и узмите две краве које су се отелиле али још нису носиле јарам. Краве упрегните у кола, а њихову телад одведите од њих назад у стају. ⁸ Онда узмите ГОСПОДЊИ ковчег и ставите га на кола, а у сандук крај њега ставите златне предмете које му приносите као жртву за кривицу. Тада све то пошаљите на пут. ⁹ Али, држите кола на оку: ако крену горе према свом подручју, пут Бет-Шемеша, онда је ГОСПОД довео ову велику несрећу на нас. Али, ако не крену онамо, онда ћемо знати да нас није он казнио, већ да нам се ово догодило случајно.«

¹⁰ Они тако и учинише. Узеше две краве које су се отелиле и упрегнуше их у кола, а њихову телад затворише у стају. ¹¹ На кола ставише ГОСПОДЊИ ковчег и уз њега сандук са златним пацовима и ликовима тумора. ¹² Краве кренуше, и то право путем ка Бет-Шемешу. Држале су се друма не скрећући с њега ни лево ни десно и стално мукале, а филистејски владари су ишли за њима све до границе Бет-Шемеша.

¹³ Житељи Бет-Шемеша управо су жели пшеницу у долини. Када су дигли поглед и угледали Ковчег, обрадоваше се што га виде. ¹⁴ Кола стигоше на поље Исуса из Бет-Шемеша и стадоше крај једног великог камена. Људи исцепаше дрво од кола, а краве принеше ГОСПОДУ као жртву паљеницу. ¹⁵ Левити скинуше ГОСПОДЊИ ковчег и сандук који је био уз њега и у ком су били златни предмети, па све ставише на онај велики камен. Тога дана житељи Бет-Шемеша принеше ГОСПОДУ жртве паљенице и клане жртве. ¹⁶ Она петорица филистејских владара видеше све што се догодило и истог дана се вратише у Екрон.

¹⁷ Пет златних тумора које су Филистејци послали као жртву за кривицу ГОСПОДУ били су: један за Ашдод, један за Газу, један за Ашкелон, један за Гат и један за Екрон. ¹⁸ Златних пацова је било колико и свих филистејских градова оне петорице владара – утврђених градова са околним селима. А онај велики камен на који су положили ГОСПОДЊИ ковчег и дан-данас стоји на пољу Исуса из Бет-Шемеша.

¹⁹ Али ГОСПОД уби неке од житеља Бет-Шемеша, њих седамдесет, петину од свих присутних^[c], зато што су погледали у унутрашњост ГОСПОДЊЕГ ковчега, па је народ туговао због тешког ударца који им је ГОСПОД задао.

²⁰ Житељи Бет-Шемеша упиташе: »Ко сме да стане пред ГОСПОДА, тог светог Бога? И коме ће сада Ковчег отићи од нас?«

²¹ Онда житељима Кирјат-Јеарима послаше гласнике с поруком: »Филистејци су вратили ГОСПОДЊИ ковчег. Дођите и однесите га к себи.«

7 Тада људи из Кирјат-Јеарима дођоше, узеше ГОСПОДЊИ ковчег и однеше га у Авинадавову кућу, која је била на брду, а његовог сина Елеазара освешташе да би могао да чува ГОСПОДЊИ ковчег.

Нови сукоб с Филистејцима

² Ковчег је у Кирјат-Јеариму остао дуго – укупно двадесет година – и сав израелски народ је туговао и чезнуо за ГОСПОДОМ.

³ Самуило рече свем израелском народу: »Ако се ГОСПОДУ враћате од свега срца, онда из своје средине уклоните туђе богове и Астарте. Предајте своје срце ГОСПОДУ и само њему служите. Тада ће вас он избавити из руку Филистејаца.«

⁴ И Израелци уклонише Ваале и Астарте, па су служили само ГОСПОДУ.

⁵ Тада Самуило рече: »Окупите сав Израел у Мицпи, да се за вас помолим ГОСПОДУ.«

⁶ Када су се окупили у Мицпи, захватали су воду и изливали је пред ГОСПОДОМ. Тога дана су постили и говорили: »Згрешили смо против ГОСПОДА.«

Самуило је у Мицпи пресуђивао у споровима међу Израелцима.

⁷ Филистејци су чули да су се Израелци окупили у Мицпи, па филистејски владари кренуше на њих.

Када су Израелци за то чули, уплашише се Филистејаца, ⁸ па рекоше Самуилу: »Немој да престајеш да вапијеш ГОСПОДУ, нашем Богу, за нас да нас спасе из руку Филистејаца!«

⁹ Самуило тада узе једно јагње-сисанче и принесе га ГОСПОДУ као целу жртву паљеницу. Потом завапи ГОСПОДУ за Израел, и ГОСПОД га услиши.

¹⁰ Док је Самуило приносио жртву паљеницу, Филистејци се примакоше да поведу бој с Израелом. Али ГОСПОД тога дана страшно загрме на Филистејце, и међу њима настаде силна пометња, па их Израелци поразише. ¹¹ Израелски ратници изађоше из Мицпе и потераше Филистејце, убијајући их све до испод Бет-Кара.

¹² Самуило тада узе један камен, постави га између Мицпе и Шена и даде му име Евенезер^[d], говорећи: »Довде нам је ГОСПОД помогао.«

¹³ Тако су Филистејци потучени и више нису нападали израелско подручје – ГОСПОД их је у томе спречавао све док је Самуило био жив. ¹⁴ Градови између Екрона и Гата које су Филистејци отели Израелу, враћени су, а Израелци су и подручје око тих градова ослободили из руку Филистејаца.

А мир је владао и између Израела и Аморејаца.

¹⁵ Самуило је целог свог живота био судија у Израелу. ¹⁶ Из године у годину ишао је у Бетел, Гилгал и Мицпу, и у свим тим местима пресуђивао у споровима међу Израелцима. ¹⁷ Потом се враћао у Раму, где му је био дом, па је и тамо пресуђивао у споровима. А тамо је подигао и жртвеник ГОСПОДУ.

Израелци траже цара

8 Када је Самуило остарио, поставио је своје синове за судије у Израелу. ² Његов прворођени син звао се Јоил, а други Авија, и обојица су судили у Беер-Шеви. ³ Али његови синови нису пошли очевим стопама, него су жудели за непоштеним добитком, узимали мито и извртали правду.

⁴ Стога се све Израелове старешине окупише и дођоше Самуилу у Раму, ⁵ па му рекоше: »Ето, остарио си, а твоји синови нису пошли твојим стопама. Зато нам постави цара да нам буде судија, као што је то код свих других народа.«

⁶ Самуилу се није свидело што су рекли: »Дај нам цара да нам буде судија«, па се помоли ГОСПОДУ.

⁷ А ГОСПОД му рече: »Послушај све што ти народ каже. Јер, они нису одбацили тебе, него су одбацили мене као свога цара. ⁸ Како су чинили од дана када сам их извео из Египта па до дана данашњег, остављајући ме и служећи другим боговима, тако сада чине и теби. ⁹ Зато их послушај, али их строго опомени и објасни им шта ће радити цар који ће владати над њима.«

¹⁰ Самуило пренесе све ове ГОСПОДЊЕ речи народу, који је од њега тражио цара, ¹¹ и рече: »Ево шта ће радити цар који ће владати над вама: Узимаће ваше синове да му опслужују борна кола и коње и да трче пред његовим борним колима. ¹² Неке ће постављати за заповеднике над хиљадама и заповеднике над педесетинама, неке да му ору њиве и жању жетву, неке да му праве оружје за рат и опрему за његова борна кола. ¹³ Узимаће ваше кћери да му справљају мирисе и да му буду куварице и пекарке. ¹⁴ Узимаће ваша најбоља поља, винограде и маслињаке и поклањати их својим службеницима. ¹⁵ Узимаће десетак од вашега жита и ваших винограда и поклањати га својим евнусима и службеницима. ¹⁶ Узимаће за своје потребе ваше слуге и слушкиње и ваша најбоља говеда и магарце. ¹⁷ Узимаће десетак од ваше ситне стоке и постаћете његови робови. ¹⁸ Тога дана ћете завапити због цара кога сте себи изабрали, али ГОСПОД вас неће услишити.«

¹⁹ Али народ одби да послуша Самуила и рече: »Не! Хоћемо цара! ²⁰ Да и ми будемо као сви други народи, с царем који ће нам бити судија и вођа и који ће водити наше ратове.«

²¹ Када је Самуило саслушао све што је народ рекао, пренесе то ГОСПОДУ.

²² А ГОСПОД рече Самуилу: »Послушај их и дај им цара.«

Тада Самуило рече Израелцима: »Нека се свако врати у свој град.«

Сусрет Самуила и Саула

9 У то време је живео један врло имућан човек из Венијаминовог племена по имену Кис син Авиела сина Церора сина Бехората сина Афиаховог. ² Он је имао сина, лепог младића по имену Саул, коме међу Израелцима није било равна по лепоти – за главу је био виши од свих осталих.

³ Једном када су се изгубиле магарице Сауловог оца Киса, Кис рече Саулу: »Поведи са собом једног слугу, па се спреми и иди да тражиш магарице.«

⁴ Тако Саул прође кроз Ефремово горје и кроз подручје Шалише, али их не нађоше. Прођоше и кроз подручје Шаалима, али магарицâ није било ни тамо. Потом прође и кроз подручје Венијамина, али их ни ту не нађоше.

⁵ Када су стигли на подручје Цуфа, Саул рече оном слузи који је био с њим: »Хајде да се вратимо, јер ће мој отац престати да мисли на магарице, а почети да се брине за нас.«

⁶ Али слуга рече: »Ево у овом граду има један Божији човек, кога веома поштују. Што год каже, обистини се. Хајдемо тамо. Можда ће нам рећи којим путем да идемо.«

⁷ Саул упита слугу: »Ако одемо Божијем човеку, шта ћемо му дати? У врећама више нема хране, а немамо никакав поклон који бисмо му однели. Шта уопште имамо?«

⁸ Слуга одговори: »Ево ја имам четврт шекела^[e] сребра. Даћу га Божијем човеку, и он ће нам рећи којим путем да идемо.«

⁹ Некада се у Израелу, када се ишло да се од Бога потражи савет, говорило: »Хајдемо видеоцу«, јер онога кога данас зову »пророк« некада су звали »виделац«.

¹⁰ »Добро кажеш«, рече Саул слузи. »Хајдемо.«

И кренуше ка граду у ком је био Божији човек.

¹¹ Док су се пењали падином према граду, сретоше неке девојке које су изашле да захвате воде, па их упиташе: »Је ли виделац ту?«

¹² »Јесте«, одговорише оне. »Ушао је мало пре вас. Само пожурите, јер је данас дошао у град пошто народ приноси клану жртву на узвишици. ¹³ Чим уђете у град, наћи ћете га пре него што се попне на узвишицу да једе. Званице неће почети да једу док он не дође, пошто мора да благослови жртву. Зато одмах идите горе у град, јер га сада можете наћи.«

¹⁴ Тако они кренуше горе у град. Баш кад су улазили у град, Самуило је ишао према њима путем ка узвишици.

¹⁵ А дан пре него што је Саул дошао, ГОСПОД је објавио Самуилу: ¹⁶ »Сутра у ово време послаћу ти једног човека из Венијаминове земље. Помажи га за владара над мојим народом Израелом. Он ће спасти мој народ из руку Филистејаца. Јер, видео сам невољу свога народа. Њихов вапај је допро до мене.«

¹⁷ Када је Самуило угледао Саула, ГОСПОД му рече: »То је човек о ком сам ти говорио. Он ће управљати мојим народом.«

¹⁸ Саул приђе Самуилу на капији и рече: »Кажи ми, молим те, где је видеочева кућа.«

¹⁹ »Ја сам тај виделац«, одврати Самуило. »Хајде преда мном на узвишицу. Данас ћеш са мном јести, а ујутро ћу ти рећи све што ти лежи на срцу и пустити те да идеш. ²⁰ А што се тиче магарица које си изгубио пре три дана, не брини, нашли су их. Уосталом, ко је драгоцен Израелу ако не ти и сва твоја породица?«

²¹ А Саул одговори: »Али ја сам Венијаминовац, из најмањег Израеловог племена, а моје братство је најнезнатније од свих братстава Венијаминовог племена. Зашто ми, онда, овако говориш?«

²² Самуило тада уведе Саула и његовог слугу у собу и посади их у чело трпезе међу званицама, којих је било тридесетак.

²³ Самуило рече кувару: »Донеси онај комад меса који сам ти дао и рекао ти да га ставиш на страну.«

²⁴ Кувар узе бут и стави га пред Саула, коме Самуило рече: »Ево, пред тобом је оно што смо сачували. Једи, јер ово се чува за тебе баш за ову прилику још од кад сам рекао: ‚Позвао сам госте.‘«

Тако је Саул тога дана јео са Самуилом.

²⁵ Када су са узвишице сишли у град, Саулу спремише лежај на крову куће.

²⁶ Устадоше у зору, а Самуило довикну Саулу, који је био на крову: »Спреми се, па да те испратим на пут!«

Саул се спреми, па он и Самуило изађоше.

²⁷ Када су дошли до краја града, Самуило рече Саулу: »Кажи слузи да иде напред, а ти стани начас овде, да ти пренесем Божију реч.«

Самуило помазује Саула

10 Тада Самуило извади посудицу с уљем, па је изли на Саулову главу, пољуби га и рече: »ГОСПОД те је помазао за владара над својим народом Израелом. Владаћеш над ГОСПОДЊИМ народом и избавити га из руку његових непријатеља око њега. А ово ће ти бити знак да те је ГОСПОД помазао за владара над својим поседом^[f]: ² Када данас одеш од мене, наићи ћеш на два човека близу Рахиљиног гроба, у Целцаху, на граници Венијамина. Они ће ти рећи: ‚Пронађене су магарице које си кренуо да тражиш. Твој отац је престао да мисли на њих, а забринуо се за тебе и пита: »Шта ми је са сином?«‘ ³ А када одатле пођеш даље и стигнеш до великог дрвета Тавора, срешћеш три човека која иду к Богу горе у Бетел. Један ће носити три јарета, други три хлеба, а трећи мешину вина. ⁴ Они ће те поздравити и понудити ти два хлеба, која ћеш узети. ⁵ Затим ћеш поћи у Гиву Божију, у којој је филистејска предстража. Док будеш прилазио граду, срешћеш се с поворком пророкâ који се спуштају са узвишице и свирају лире, даире, фруле и харфе и пророкују. ⁶ Тада ће Дух ГОСПОДЊИ сићи на тебе, па ћеш и ти с њима пророковати и преобразити се у другог човека. ⁷ А након што се испуне сви ови знаци, чини што год нађеш за сходно, јер Бог је с тобом. ⁸ Иди преда мном доле у Гилгал, а ја ћу доћи к теби да принесем жртве паљенице и жртве за заједништво. Седам дана чекај док не дођем к теби и кажем ти шта да чиниш.«

Саул одређен за цара

⁹ Чим се Саул окренуо да оде од Самуила, Бог му промени нарав. Сви они знаци се испунише оног истог дана. ¹⁰ Када су стигли у Гиву, у сусрет му дође поворка пророкâ. Дух Божији сиђе на њега и он поче да пророкује с њима.

¹¹ Видевши га како пророкује с пророцима, сви који су га одраније познавали упиташе један другог: »Шта се то догодило с Кисовим сином? Зар је и Саул један од пророкâ?«

¹² А један од мештана одврати: »А ко је њихов отац?«

Тако је настала изрека: »Зар је и Саул један од пророкâ?«

¹³ Када је престао да пророкује, Саул оде на узвишицу.

¹⁴ Саулов стриц упита њега и његовог слугу: »Куда сте то ишли?«

»Да тражимо магарице«, одговори Саул. »Али кад смо видели да их нема, отишли смо Самуилу.«

¹⁵ Тада Саулов стриц рече: »Испричај ми шта ти је Самуило рекао.«

¹⁶ А Саул му одговори: »Рекао нам је да су магарице нађене.«

Али му не исприча за царску власт о којој је Самуило говорио.

¹⁷ Самуило сазва израелски народ пред ГОСПОДА у Мицпу, ¹⁸ па им рече: »Овако каже ГОСПОД, Бог Израелов: ‚Ја сам Израел извео из Египта и избавио вас из руку Египћана и из руку свих царстава која су вас угњетавала. ¹⁹ Али ви сте сада одбацили свога Бога, који вас спасава од свих несрећа и невоља. Рекли сте: »Не, постави над нама цара!« Зато се сада постројте пред ГОСПОДОМ по својим племенима и братствима.‘«

²⁰ Онда Самуило нареди да приступе сва Израелова племена, и би изабрано Венијаминово племе. ²¹ Потом нареди да приступи Венијаминово племе по својим братствима, и би изабрано Матријево братство, а из њега Саул син Кисов. Али када су га потражили, нису могли да га нађу.

²² Стога упиташе ГОСПОДА: »Да ли је тај дошао овамо?«

А ГОСПОД одговори: »Ено се крије међу залихама.«

²³ Они отрчаше и изведоше га оданде, и он стаде међу народ, за главу виши од свих осталих.

²⁴ Тада Самуило рече народу: »Видите ли човека кога је ГОСПОД изабрао? Нема му равна у целом народу!«

А народ повика: »Живео цар!«

²⁵ Самуило објасни народу права и дужности цара, па их записа на свитак, који положи пред ГОСПОДА^[g]. Потом посла сав народ кући.

²⁶ И Саул оде кући, у Гиву, а с њим пођоше и неки врсни људи чије је срце Бог дотакао.

²⁷ Али неки погани људи рекоше: »Како нас овај може спасти?«

И пошто су га презирали, не донеше му никакве дарове. А Саул им то оћута.

Саул прискаче у помоћ житељима Јавеша

11 Нахаш, цар Амонаца, злостављао је Гадово и Рувимово племе тако што би свим њиховим мушкарцима ископао десно око, не дајући да им ико притекне у помоћ. Нахаш је тако ископао десно око сваком израелском мушкарцу источно од реке Јордан. Али седам хиљада њих умаче Амонцима и дође у Јавеш Гилад.^[h]

Око месец дана касније, Нахаш Амонац дође и опседе Јавеш Гилад.

Јавешани му рекоше: »Склопи с нама савез, па ћемо ти служити.«

² Али Нахаш Амонац одврати: »С вама ћу склопити савез само под условом да сваком од вас ископам десно око и тако целом Израелу нанесем срамоту.«

³ »Дај нам седам дана да пошаљемо гласнике у све крајеве Израела«, рекоше му старешине Јавеша, »па ако нико не дође да нас спасе, предаћемо ти се.«

⁴ Када су гласници дошли у Гиву Саулову и народу пренели вест, сви гласно заплакаше. ⁵ А Саул је управо долазио са њива за воловима.

Он упита: »Шта је овом народу да толико плаче?«

И они му испричаше шта су Јавешани рекли.

⁶ Када је Саул то чуо, Дух ГОСПОДЊИ сиђе на њега и он се силно разгневи. ⁷ Узе пар волова и исече их на комаде, које по гласницима разасла у све крајеве Израела с поруком: »Овако ће проћи волови сваког онога ко не пође за Саулом и Самуилом.«

Страх од ГОСПОДА обузе народ, па сви кренуше као један. ⁸ Када их је Саул пребројао у Безеку, било је три стотине хиљада Израелаца и тридесет хиљада Јудеја.

⁹ Тада рекоше гласницима који су били дошли: »Овако реците житељима Јавеш-Гилада: ‚Сутра, када сунце припече, стиже вам спас.‘«

Када су гласници отишли и то пренели житељима Јавеша, ови се обрадоваше.

¹⁰ Тада Јавешани рекоше Амонцима: »Сутра ћемо вам се предати, па чините с нама што вам драго.«

¹¹ Сутрадан Саул подели војску у три чете. У време јутарње страже провалише у табор Амонаца, па су их убијали све до подневне припеке. А они који су преживели распршише се тако да ни двојица нису остала заједно.

Саул проглашен за цара

¹² Тада народ рече Самуилу: »Ко је оно говорио: ‚Зар да Саул влада над нама?‘ Доведите те људе, да их погубимо!«

¹³ Али Саул рече: »Данас нико неће бити погубљен, јер је данас ГОСПОД спасао Израел.«

¹⁴ Самуило рече народу: »Хајдемо у Гилгал, да тамо потврдимо царску власт.«

¹⁵ Тако сав народ оде у Гилгал, где пред ГОСПОДОМ прогласише Саула за цара. Принеше пред ГОСПОДОМ жртве за заједништво, а онда Саул и сви Израелци одржаше велико славље.

Самуило се повлачи пред Саулом

12 Самуило рече свем Израелу: »Послушао сам све што сте ми рекли и поставио сам над вама цара. ² Сада вас, ето, предводи цар. А ја сам остарио и оседео – ево и моји синови су међу вама. Предводио сам вас од своје младости до данас. ³ Ево ме, дакле. Сведочите против мене пред ГОСПОДОМ и његовим помазаником: Коме сам отео вола? Коме сам отео магарца? Кога сам преварио? Кога сам тлачио? Од кога сам примио мито да зажмурим на једно око? Ако сам ишта од тога урадио, вратићу.«

⁴ А они одговорише: »Ниси нас варао ни тлачио. Ни од кога ниси ништа отео.«

⁵ »ГОСПОД је сведок против вас, а сведок је данас и његов помазаник«, рече им Самуило, »да нисте имали за шта да ме оптужите^[i].«

А они рекоше: »Да, сведок је.«

⁶ Тада Самуило рече народу: »ГОСПОД је тај који је изабрао Мојсија и Аарона и ваше праоце извео из Египта. ⁷ Стога, дакле, станите овде, да вас оптужим пред ГОСПОДОМ подсећајући вас на сва велика дела која је ГОСПОД учинио за вас и ваше праоце.

⁸ »Када је Јаков дошао у Египат, ваши праоци завапише ГОСПОДУ. ГОСПОД тада посла Мојсија и Аарона, и они изведоше ваше праоце из Египта и населише их на овом месту. ⁹ Али они заборавише ГОСПОДА, свога Бога, и он их предаде у руке Сисри, заповеднику хацорске војске, и у руке Филистејцима и моавском цару, који су се борили против њих. ¹⁰ Они тада завапише ГОСПОДУ и рекоше: ‚Згрешили смо, јер смо оставили ГОСПОДА и служили Ваалима и Астартама. Избави нас из руку наших непријатеља, па ћемо служити теби.‘ ¹¹ Тада ГОСПОД посла Јерув-Ваала, Варака, Јефтаја и мене, Самуила, и избави вас из руку ваших непријатеља унаоколо, па сте живели спокојно.

¹² »Али, када сте видели како амонски цар Нахаш иде на вас, рекли сте ми: ‚Не, хоћемо да над нама влада цар‘ – иако је ваш цар ГОСПОД, ваш Бог. ¹³ Ево вам, дакле, цара кога сте тражили и изабрали. Ето, ГОСПОД вам је дао цара. ¹⁴ Ако се будете бојали ГОСПОДА, служили му и покоравали му се, а не будете се бунили против његових заповести, ако и ви и цар који над вама влада будете ишли за ГОСПОДОМ, вашим Богом, биће вам добро. ¹⁵ Али, ако се не будете покоравали ГОСПОДУ и ако се будете бунили против његових заповести, онда ће ГОСПОД^[j] бити и против вас и вашег цара.

¹⁶ »Сада, дакле, стојте ту где сте и погледајте велико дело које ће ГОСПОД извести пред вашим очима. ¹⁷ Зар није сада жетва пшенице? Призваћу ГОСПОДА да пошаље громове и кишу, па ћете увидети какво сте велико зло починили пред ГОСПОДОМ кад сте затражили цара.«

¹⁸ Тада Самуило призва ГОСПОДА, и ГОСПОД тог истог дана посла громове и кишу.

Сав народ се силно уплаши ГОСПОДА и Самуила, ¹⁹ па рече Самуилу: »Помоли се ГОСПОДУ, своме Богу, за нас, твоје слуге, да не помремо, јер смо свим својим другим гресима додали и зло што смо тражили цара.«

²⁰ Али Самуило рече народу: »Не бојте се! Ви јесте учинили сва та зла, али не окрећите се од ГОСПОДА, него му служите свим својим срцем. ²¹ Више се не приклањајте ништавним идолима. Од њих вам нема користи ни избављења, јер су ништавни. ²² Ради свога великог Имена неће ГОСПОД одбацити свој народ, јер свидело му се да будете његов народ. ²³ А што се мене тиче, далеко било да згрешим против ГОСПОДА не молећи се за вас и не упућујући вас на добар и исправан пут. ²⁴ Само, бојте се ГОСПОДА и верно му служите свим својим срцем. Гледајте каква је велика дела учинио за вас! ²⁵ Али, ако и даље будете чинили зло, пропашћете и ви и ваш цар.«

Саул изневерава Бога

13 У то време је Саул владао годину дана.

А када је владао над Израелом две године^[k], ² изабра себи три хиљаде Израелаца – од којих је две хиљаде било с њим у Михмасу и у Бетелском горју, а једна хиљада с Јонатаном у Гиви Венијаминовој – а остале посла кући.

³ Јонатан нападе филистејску предстражу у Геви и Филистејци то дознаше. Тада Саул нареди да се затруби у овнујске рогове широм земље, говорећи: »Нека Јевреји чују.« ⁴ Тако је сав Израел чуо: »Саул је напао филистејску предстражу. Сада се Израел замерио Филистејцима.« Стога народ би позван да се придружи Саулу у Гилгалу.

⁵ Филистејци се окупише да нападну Израел – тридесет хиљада^[l] борних кола, шест хиљада коњаника и пешака као песка на морској обали – па одоше и утаборише се код Михмаса, источно од Бет-Авена. ⁶ Видећи да су у невољи, пошто им је војска била притешњена, Израелци се посакриваше по пећинама и шикарама, међу стенама и по јамама и чатрњама. ⁷ Неки Јевреји чак пређоше преко реке Јордан, у Гадову и Гиладову земљу. Саул је још био у Гилгалу, а сва његова војска тресла се од страха. ⁸ Он сачека седам дана, како је одредио Самуило, али када Самуило не дође у Гилгал, војска поче да му се осипа.

⁹ Саул рече: »Донесите ми жртву паљеницу и жртве за заједништво.«

И принесе жртву паљеницу. ¹⁰ Али само што ју је принео, стиже Самуило.

Саул изађе да га поздрави, ¹¹ а Самуило га упита: »Шта то уради?«

»Када сам видео да ми се војска осипа«, одговори Саул, »да ти не долазиш у договорено време и да се Филистејци окупљају у Михмасу, ¹² помислио сам: ‚Сада ће Филистејци да навале на мене у Гилгалу, а ја нисам затражио ГОСПОДЊУ наклоност.‘ Зато сам сматрао да треба да принесем жртву паљеницу.«

¹³ »Направио си глупост!« рече Самуило. »Ниси се држао заповести коју ти је дао ГОСПОД, твој Бог. Да јеси, ГОСПОД би довека учврстио твоју царску власт над Израелом. ¹⁴ Али сада се твоја царска власт неће одржати. ГОСПОД је себи потражио човека који му је по вољи и поставио га за владара над својим народом, јер се ти ниси држао ГОСПОДЊЕ заповести.«

¹⁵ Онда Самуило оде из Гилгала својим путем. Оно народа што је остало са Саулом крену из Гилгала у Гиву Венијаминову, у сусрет ратницима. Саул их преброја – било их је око шест стотина. ¹⁶ Саул, његов син Јонатан и војска која је била с њима остадоше у Гиви Венијаминовој, док су Филистејци били утаборени у Михмасу. ¹⁷ Три дружине пљачкаша изађоше из филистејског табора: једна крену према Офри близу Шуала, ¹⁸ друга према Бет-Хорону, а трећа према граничном појасу изнад долине Цевоим, према пустињи.

¹⁹ У целом Израелу није се могао наћи ниједан ковач, пошто су Филистејци рекли: »То ће спречити Јевреје да праве мачеве и копља.« ²⁰ Зато су сви Израелци ишли доле к Филистејцима да им ови брусе раонике, мотике, секире и српове. ²¹ Цена је била две трећине шекела^[m] за брушење раоника и мотика, а трећина шекела^[n] за брушење вила и секира и насађивање останâ. ²² Тако се догодило да на дан битке код Михмаса ниједан од војника који су били са Саулом и Јонатаном није у руци имао ни мач ни копље – имали су их само Саул и његов син Јонатан.

Јонатан напада филистејску предстражу

²³ Један одред Филистејаца изађе на превој код Михмаса.

14 Једног дана Јонатан син Саулов рече слузи који му је био штитоноша: »Хајдемо преко до филистејске предстраже.«

Али о томе не обавести свога оца.

² Саул је седео на крају Гиве, под наровим дрветом у Мигрону. С њим је било око шест стотина војника ³ и Ахија, који је носио наплећак. Он је био син Ихаводовог брата Ахитува сина Пинхасовог и унук Елија, ГОСПОДЊЕГ свештеника у Шилу. Нико од војске није приметио да Јонатана нема.

⁴ Са сваке стране превоја којим је Јонатан намеравао да прође до филистејске предстраже дизала се литица – једна се звала Боцец, а друга Сене. ⁵ Северна литица је била ближа Михмасу, а јужна Геви.

⁶ Јонатан рече штитоноши: »Хајдемо преко до предстраже оних необрезаних. Можда ће нам ГОСПОД помоћи. ГОСПОДА ништа не спречава да дâ победу, било нас много или мало.«

⁷ А штитоноша одврати: »Уради како год хоћеш. Уз тебе сам свим срцем.«

⁸ »Добро«, рече Јонатан. »Прећи ћемо до њих и пустити их да нас виде. ⁹ Ако нам кажу: ‚Чекајте да ми дођемо к вама‘, остаћемо где смо и нећемо ићи горе к њима. ¹⁰ Али ако кажу: ‚Дођите горе к нама‘, онда ћемо се попети, јер ће нам то бити знак да нам их је ГОСПОД предао у руке.«

¹¹ Тако се обојица показаше филистејској предстражи.

»Гледајте!« повикаше Филистејци. »Јевреји излазе из рупа у којима су се крили!«

¹² Војници из предстраже довикнуше Јонатану и његовом штитоноши: »Дођите горе к нама, да вам нешто покажемо!«

На то Јонатан рече свом штитоноши: »Пењи се за мном. ГОСПОД их је предао у руке Израелу.«

¹³ Јонатан се успуза горе на рукама и ногама, а за њим и штитоноша. Јонатан је обарао Филистејце пред собом, а штитоноша их убијао иза њега. ¹⁴ У том првом окршају Јонатан и његов штитоноша убише двадесетак људи на простору од око пола јутра. ¹⁵ Страх обузе све у филистејском табору и ван њега, сву војску и пљачкашке чете, и земља се затресе. Био је то страх послан од Бога.

¹⁶ Саулови осматрачи у Гиви Венијаминовој видеше како филистејска војска у пометњи трчи на све стране.

¹⁷ На то Саул рече војсци која је била с њим: »Извршите смотру и видите ко је отишао од нас.«

Када су извршили смотру, видеше да нема Јонатана и његовог штитоноше.

¹⁸ Тада Саул рече Ахији: »Донеси наплећак!« – пошто је Ахија у то време носио наплећак пред Израелцима^[o].

¹⁹ Док је Саул разговарао са свештеником, граја у филистејском табору бивала је све већа, па Саул рече свештенику: »Немој!^[p]«

²⁰ Онда се Саул и сва војска с њим окупише и кренуше у бој. Филистејце затекоше у великој пометњи где потежу мачеве један на другог. ²¹ А они Јевреји који су одраније били с Филистејцима и били горе у њиховом табору, пређоше на страну Израелаца који су били са Саулом и Јонатаном. ²² Када су сви Израелци који су се били посакривали у Ефремовом горју чули да Филистејци беже, појурише за њима у бој.

²³ Тако је ГОСПОД тога дана дао победу Израелцима, а битка се пренела до иза Бет-Авена.

Јонатан крши Саулову забрану

²⁴ Израелци се тога дана онеспокојише, пошто је Саул заклео војску говорећи: »Проклет био ко буде јео пре вечери, пре него што се осветим својим непријатељима!«

Тако нико од војске ништа не окуси.

²⁵ Сва војска уђе у неку шуму, а оно – на земљи мед! ²⁶ Када су зашли дубље у шуму, видеше како мед цури, али нико се не усуди да га једе, јер су се плашили заклетве.

²⁷ Али Јонатан није чуо да је његов отац заклетвом обавезао војску. Он пружи штап који је држао у руци и умочи га у медно саће. Када је узео да једе мед, очи му засјаше.

²⁸ Тада му један од војника рече: »Твој отац је обавезао војску строгом заклетвом рекавши: ‚Проклет био ко данас буде јео!‘ Зато је војска изнемогла.«

²⁹ А Јонатан рече: »Мој отац је земљу увалио у невољу. Гледајте како су ми очи засјале кад сам окусио само мало овог меда. ³⁰ Шта би тек било да се војска најела од плена који је нашла код непријатеља? Зар покољ Филистејаца не би био још већи?«

³¹ А тог дана је војска убијала Филистејце од Михмаса до Ајалона и била исцрпљена. ³² Стога се војска баци на плен, па узе овце, говеда и телад, закла их на голој земљи и поједе заједно с крвљу.

³³ То јавише Саулу говорећи: »Ено војска чини грех против ГОСПОДА једући месо с крвљу!«

»Прекршили сте савез!« рече он. »Сместа ми овамо доваљајте један велик камен!« ³⁴ А онда рече: »Идите међу војску и кажите: ‚Нека ми сваки од вас доведе свога вола или овцу, па ћете их клати овде и јести, а нећете грешити против ГОСПОДА једући месо у коме је још крв.‘«

Тако те ноћи свако онамо доведе свога вола и закла га. ³⁵ Тада Саул подиже свој први жртвеник ГОСПОДУ.

³⁶ Саул рече: »Хајдемо ноћас доле за Филистејцима, да их пљачкамо до зоре, и хајде да не оставимо ниједнога у животу.«

А они одговорише: »Учини како мислиш да је најбоље.«

Али свештеник рече: »Хајде да овде упитамо Бога за савет.«

³⁷ Тако Саул упита Бога: »Да ли да идем доле за Филистејцима? Хоћеш ли их предати у руке Израелу?«

Али Бог му не одговори тога дана.

³⁸ Зато Саул рече: »Дођите овамо, сви заповедници војске, и сазнајте који грех је данас почињен. ³⁹ Јер, тако ми ГОСПОДА живога, који спасава Израел, таман да га је починио мој син Јонатан, мора да умре!«

Али нико од војске не рече ништа.

⁴⁰ Тада Саул рече свим Израелцима: »Станите тамо, а ја и мој син Јонатан стаћемо овде.«

»Учини како мислиш да је најбоље«, одврати војска.

⁴¹ Саул се онда овако помоли ГОСПОДУ, Богу Израеловом: »ГОСПОДЕ, зашто данас ниси одговорио мени, своме слузи? ГОСПОДЕ, Боже Израелов, ако сам крив ја, или мој син Јонатан, одговори Уримом, а ако су криви Израелци, одговори Тумимом.«^[q]

Коцка паде на Јонатана и Саула, а војска се показа недужна.

⁴² На то Саул рече: »Одлучи коцком између мене и мога сина Јонатана.«

И коцка паде на Јонатана.

⁴³ Тада Саул упита Јонатана: »Кажи ми шта си учинио.«

»Само сам окусио мало меда с врха штапа који ми је био у руци«, рече Јонатан. »Зар сада зато треба да умрем?«

⁴⁴ А Саул рече: »Нека ме Бог најстроже казни ако не умреш, Јонатане!«

⁴⁵ Али војска рече Саулу: »Зар да умре Јонатан – он који је извојевао ову велику победу за Израел? Далеко било! Тако нам ГОСПОДА живога, не сме му пасти ни длака с главе, јер је он то данас учинио с Божијом помоћи!«

Тако војска спасе Јонатана од смрти.

⁴⁶ Саул тада престаде да гони Филистејце, а они се повукоше у своју земљу.

⁴⁷ Када је Саул преузео царску власт над Израелом, ратовао је против свих непријатеља унаоколо: Моава, Амонаца, Едома, царева Цове и Филистејаца. На кога год је кренуо, побеђивао је. ⁴⁸ Храбро се борио и поразио Амалечане, избавивши Израелце из руку оних који су их пљачкали.

Саулова породица

⁴⁹ Саулови синови били су Јонатан, Јишви и Малки-Шуа. Старија кћи му се звала Мерав, а млађа Михал. ⁵⁰ Жена му се звала Ахиноам кћи Ахимаацова.

Главни заповедник његове војске звао се Авнер син Неров, а Нер је био Саулов стриц. ⁵¹ Саулов отац Кис и Авнеров отац Нер били су Авиелови синови.

⁵² Све време Саулове владавине трајао је жесток рат с Филистејцима, и кад год би Саул запазио неког способног или храброг човека, узимао би га у службу.

Бог одбацује Саула као цара

15 Самуило рече Саулу: »Ја сам онај кога је ГОСПОД послао да те помаже за цара над његовим народом Израелом. Стога сада чуј речи ГОСПОДЊЕ:

² »Овако каже ГОСПОД над војскама: ‚Казнићу Амалечане за оно што су учинили Израелу пресревши га на путу када је изашао из Египта. ³ Стога сада иди, нападни Амалечане и докраја уништи све што имају. Немој да их поштедиш – погуби сваког мушкарца и жену, дете и одојче, вола и овцу, камилу и магарца.‘«

⁴ Тада Саул окупи војску и изврши смотру у Телаиму. Било је две стотине хиљада пешака и десет хиљада Јудеја. ⁵ Потом оде до амалечког града и постави заседу у кланцу.

⁶ Саул поручи Кенејцима: »Идите! Одвојте се од Амалечана, да вас не уништим заједно с њима! Јер, ви сте милостиво поступали са свим Израелцима када су изашли из Египта.«

И Кенејци се одвојише од Амалечана.

⁷ Тада Саул нападе Амалечане од Хавиле до Шура, источно од Египта. ⁸ Амалечког цара Агага ухвати живог, а сав народ поби мачем. ⁹ Али Саул и војска поштедеше Агага и најбољу ситну стоку и говеда, угојену телад и јагњад, и све друго што је било вредно. То не хтедоше да униште, него уништише све што је било бескорисно и безвредно.

¹⁰ Тада реч ГОСПОДЊА дође Самуилу: ¹¹ »Жао ми је што сам Саула поставио за цара, јер се окренуо од мене и није извршио оно што сам му рекао.«

Самуила обузе гнев, па је целе те ноћи вапио ГОСПОДУ.

¹² Сутрадан Самуило порани и пође да се састане са Саулом, али му рекоше: »Саул је отишао у Кармел. Тамо је себи у част подигао споменик, па је оданде отишао доле у Гилгал.«

¹³ Када је Самуило дошао Саулу, овај му рече: »ГОСПОД те благословио! Извршио сам оно што ми је ГОСПОД рекао!«

¹⁴ А Самуило рече: »Откуд онда чујем блејање оваца и мукање говедâ?«

¹⁵ »Дотерали су их од Амалечана«, рече Саул, »јер је војска поштедела најбоље од ситне стоке и говеда да их принесе на жртву ГОСПОДУ, твоме Богу. А све остало смо докраја уништили.«

¹⁶ »Стани!« рече Самуило. »Хоћу да ти кажем шта ми је ГОСПОД ноћас рекао.«

А Саул рече: »Кажи.«

¹⁷ »Док си још био незнатан у својим очима«, рече Самуило, »зар ниси постао глава Израеловим племенима? ГОСПОД те је помазао за цара над Израелом. ¹⁸ ГОСПОД те је послао у ратни поход, рекавши ти: ‚Иди и докраја уништи онај грешни народ, Амалечане. Бори се с њима док их не докрајчиш.‘ ¹⁹ Зашто ниси послушао ГОСПОДА него си се бацио на плен и учинио оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима?«

²⁰ А Саул одговори Самуилу: »Али ја јесам послушао ГОСПОДА: пошао сам у ратни поход на који ме је ГОСПОД послао, докраја сам уништио Амалечане и довео њиховог цара Агага. ²¹ Војска је од плена узела овце и говеда, најбоље од онога што је требало да буде докраја уништено, да их у Гилгалу принесе на жртву ГОСПОДУ, твоме Богу.«

²² Али Самуило одврати:

²⁴ Тада Саул рече Самуилу: »Згрешио сам. Прекршио сам ГОСПОДЊУ заповест и оно што си ти рекао. Уплашио сам се војске, па сам их послушао. ²⁵ Сада те молим, опрости мој грех и врати се са мном, да се поклоним ГОСПОДУ.«

²⁶ Али Самуило му одврати: »Нећу се вратити с тобом, јер си одбацио реч ГОСПОДЊУ, и ГОСПОД те је одбацио као цара Израела.«

²⁷ Када се Самуило окренуо да оде, Саул га ухвати за скут огртача, и он се откину.

²⁸ Тада му Самуило рече: »Данас је ГОСПОД од тебе откинуо Израелово царство и дао га једноме од твојих ближњих, бољем од тебе. ²⁹ Слава Израелова не лаже и не предомишља се, јер није човек, па да се предомисли.«

³⁰ »Згрешио сам«, одврати Саул. »Али, молим те, укажи ми част пред старешинама мога народа и пред Израелом: врати се са мном, да се поклоним ГОСПОДУ, твоме Богу.«

³¹ И Самуило се врати са Саулом, и Саул се поклони ГОСПОДУ.

³² Потом Самуило рече: »Доведите ми Агага, цара Амалечана.«

Агаг му приђе дрхтећи од страха и мислећи: »Како је горка смрт!«

³³ Самуило му рече: »Као што је твој мач многим женама одузео децу, тако ће и твоја мајка сада остати без деце.«

Тада Самуило погуби Агага пред ГОСПОДОМ у Гилгалу.

³⁴ Самуило затим оде у Раму, а Саул се врати кући у Гиву Саулову. ³⁵ Све до своје смрти Самуило више није видео Саула, али га је оплакивао.

А ГОСПОДУ је било жао што је Саула поставио за цара Израела.