Bible in 90 Days

²⁰ Саул се истог трена срушио на земљу свом дужином, престрављен Самуиловим речима. А изгубио је и снагу, јер није ништа јео цео дан и целу ноћ.

²¹ Кад је она жена дошла к Саулу и видела да је веома уплашен, рекла му је: „Ево, твоја те је слушкиња послушала. Изложила сам свој живот опасности, па сам послушала оно што си ми рекао. ²² Стога послушај глас своје слушкиње: изнећу пред тебе залогај хлеба, па једи. Тако ће ти се вратити снага, па ћеш моћи да се вратиш својим путем.“

²³ Али он је одбио говорећи: „Нећу јести!“

Али како су и његове слуге и жена навалили на њега, послушао их је. Тако је устао са земље и сео на лежај.

²⁴ А жена је имала код куће угојено теле, па га је брзо заклала. Затим је узела брашно, па је умесила бесквасне хлебове и испекла их. ²⁵ Онда је донела пред Саула и пред његове слуге. Након што су јели, устали су и те исте ноћи отишли.

Филистејски кнезови неће с Давидом у битку

29 Филистејци су окупили сву своју војску у Афеку, а Израиљци су се утаборили код извора у Језраелу. ² Филистејски кнезови су пролазили са својим стотинама и хиљадама, а Давид је са својим људима ишао у позадини с Ахисом. ³ Тада филистејски кнезови рекоше: „Шта раде ти Јевреји овде?“

Ахис одговори филистејским кнезовима: „Није ли то Давид, слуга израиљског цара Саула, који је са мном више од годину дана? Ја нисам нашао на њему никакву ману од дана кад је пребегао до данас.“

⁴ Али филистејски кнезови су се наљутили на њега. Рекли су му: „Врати тог човека; нека се врати у место које си му одредио. Нека не иде с нама у битку да нам не би постао непријатељ у бици. Чиме би поново стекао наклоност свога господара ако не главама ових људи? ⁵ Није ли то онај исти Давид о коме су певали у колу:

⁶ Ахис позва Давида и рече му: „Живога ми Господа, ти си поштен. Било би ми мило да идеш са мном у ратне походе, јер нисам нашао на теби никакво зло од дана кад си дошао к мени до овога дана. Ипак, ниси по вољи кнезовима. ⁷ Зато се врати у миру и немој чинити ништа што би озловољило филистејске кнезове.“

⁸ Давид одговори Ахису: „Шта сам урадио? Какву си кривицу нашао на своме слузи од дана кад сам се појавио пред твојим лицем до овога дана, да не могу ићи у бој против непријатеља мога господара, цара?“

⁹ Ахис одговори Давиду: „Знам, драг си ми као Анђео Божији, али филистејски кнезови су рекли: ’Он неће ићи с нама у битку.’ ¹⁰ Стога порани сутра, ти и слуге твога господара који су дошли с тобом; устаните чим сване, па идите.“

¹¹ Давид порани са својим људима, па истог јутра крене и врати се у филистејску земљу, а Филистејци оду у Језраел.

Давид ослобађа Амаличке заробљенике

30 Давид и његови људи стигли су трећега дана у Сиклаг, након што су Амаличани извршили упад у Негев и Сиклаг. Напали су Сиклаг и спалили га. ² Заробили су жене и оне који су били у граду, младо и старо; нису убили никога, него су их одвели и отишли својим путем.

³ Кад је Давид са својим људима ушао у град, видео је да је град спаљен, и да су њихове жене, синови и ћерке заробљени. ⁴ Тада су Давид и народ који је био с њим закукали, и плакали су док им није понестало снаге за плакање. ⁵ Биле су заробљене и обе Давидове жене, Ахиноама из Језраела и Авигеја, Навалова удовица из Кармила. ⁶ Давид се нашао у великој неприлици, јер су људи претили да ће га каменовати. Наиме, сви су људи били огорчени због својих синова и ћерки. Али Давид се охрабрио у Господу, своме Богу.

⁷ Тада Давид рече свештенику Авијатару, сину Ахимелековом: „Донеси Ефод!“ Авијатар донесе Ефод Давиду. ⁸ Давид је питао Господа за савет: „Да ли да кренем у потеру за том четом пљачкаша? Хоћу ли их стићи?“

Господ му одговори: „Крени у потеру, јер ћеш их свакако стићи и избавити народ.“

⁹ Тада је Давид отишао са шест стотина људи, па су дошли до потока Восора, где су неки остали. ¹⁰ Давид је наставио потеру са четири стотине људи, а две стотине их је стало, јер су били превише исцрпљени да пређу преко потока Восора.

¹¹ Тада су у пољу нашли неког Египћанина и одвели га Давиду. Дали су му хлеба да једе и воде да пије. ¹² Затим су му дали грудву смокава и два сува грозда. Кад је то појео, опоравио се, јер три дана и три ноћи није јео ни хлеба нити је пио воде.

¹³ Давид га упита: „Чији си и одакле си?“

Младић одговори: „Ја сам Египћанин, роб једног Амаличана. Мој ме је господар оставио, јер сам се разболео пре три дана. ¹⁴ Ми смо упали у Негев Херета, у Јудина подручја, у Негев Халева и спалили Сиклаг.“

¹⁵ Давид га поново упита: „Можеш ли ме одвести до тих пљачкаша?“ Он одговори: „Закуни ми се Богом да ме нећеш погубити и да ме нећеш изручити моме господару, па ћу те одвести до пљачкаша.“

¹⁶ А када га је одвео доле, гле: они се раширили по свем оном крају једући, пијући и веселећи се због великог плена који су однели из филистејске земље и из Јудине земље. ¹⁷ Давид их је тукао од сумрака све до вечери следећег дана. Нико од њих није побегао, осим четири стотине младића који су узјахали камиле и побегли. ¹⁸ Давид је избавио све што су Амаличани узели, а избавио је и обе своје жене. ¹⁹ Ништа им није нестало, ни мало ни велико, ни синови ни ћерке, ни плен, нити ишта од свега што су им узели; све је то Давид вратио. ²⁰ Давид је присвојио сву ситну и крупну стоку. То стадо су терали испред своје стоке и говорили: „Ово је Давидов плен!“

²¹ Затим је Давид дошао к оним двема стотинама, који су били сувише исцрпљени да прате Давида, а које су оставили код потока Восора. Они су изашли у сусрет Давиду и народу који је био с њим. Тада је Давид приступио људима и поздравио их.

²² Али сви злонамерници и ништарије који су ишли с Давидом проговорише: „Пошто нису ишли с нама, нећемо им дати ништа од плена који смо избавили, него свако нека узме своју жену и децу, па нека иду!“ ²³ Тада Давид рече: „Не радите тако, браћо моја, с оним што нам је дао Господ. Он нас је сачувао и предао нам у руке чету пљачкаша који су нас напали. ²⁴ Ко ће вас послушати у овоме? Него, колики део иде ономе који иде у битку, толики део иде ономе који остаје код опреме; делиће на равне части.“ ²⁵ Тако је било од оног дана и надаље. Давид је то увео као уредбу и пропис за сав Израиљ до данашњег дана.

²⁶ Кад се Давид вратио у Сиклаг, послао је део плена старешинама Јуде, који су му били пријатељи, и поручио: „Ево, ово је поклон за вас од плена Господњих непријатеља.“

²⁷ То је било за оне у Ветиљу, Рамот-Негеву, Јатиру; ²⁸ Ароиру, Сифмоту, Естемоји; ²⁹ и за оне у Рахалу, Јерамеилу и у кенејским градовима; ³⁰ у Орми, Вор-Асану, у Атаху, ³¹ у Хеврону и у свим местима где је Давид долазио са својим људима.

Саул одузима себи живот

31 Филистејци су ступили у бој против Израиљаца, али су Израиљци побегли пред Филистејцима, па су падали мртви на гори Гелвуји. ² Филистејци су притисли Саула и његове синове и убили Јонатана, Авинадава и Малхи-Сува, Саулове синове. ³ Битка се жестоко водила око Саула. А онда су га стрелци погодили и тешко га ранили.

⁴ Тада Саул рече своме штитоноши: „Извади свој мач и прободи ме, да не дођу ови необрезани, да ме прободу и наругају ми се.“

Али штитоноша није хтео, јер се веома уплашио. Тада је Саул узео мач и бацио се на њега. ⁵ Кад је његов штитоноша видео да је Саул мртав, и он се бацио на мач и умро с њим. ⁶ Тако су онога дана заједно погинули Саул, три његова сина, његов штитоноша и сви његови људи.

⁷ Кад су Израиљци на другој страни долине и на другој страни Јордана видели да су Израиљци побегли и да су погинули Саул и његови синови, напустили су своје градове и побегли. Тада су дошли Филистејци и населили се у њима.

⁸ Сутрадан, кад су Филистејци дошли да опљачкају мртве, нашли су Саула и његова три сина, који су погинули на гори Гелвуји. ⁹ Тада су му одсекли главу и скинули оружје с њега. Њих су послали по свој филистејској земљи да разгласе радосну вест по храмовима својих идола и међу народом. ¹⁰ Његово оружје су ставили у Аштартин храм, а тело су му обесили на зидине Вет-Сана.

¹¹ Кад су мештани Јавис-Галада чули шта су Филистејци урадили Саулу, ¹² дигли су се сви храбри људи, па су пешачили целу ноћ и скинули Саулово мртво тело и тела његових синова са зидина Вет-Сана. Вратили су се у Јавис и тамо их спалили. ¹³ Потом су узели њихове кости и сахранили их под тамариском у Јавису. Затим су постили седам дана.

Давиду јављају за Саулову погибију

1 Након Саулове смрти, Давид се вратио пошто је поразио Амаличане. Давид је остао у Сиклагу два дана. ² А трећег дана дође неки човек из Сауловог табора. Одећа му је била подерана, а на глави му је била прашина. Кад је дошао к Давиду, бацио се пред његове ноге.

³ Давид му рече: „Одакле си дошао?“

Овај му одговори: „Побегао сам из израиљског табора.“

⁴ Давид га упита: „Шта се догодило? Реци ми!“

Човек одговори: „Народ је побегао из битке, и много је од народа погинуло. Погинуо је и Саул и његов син Јонатан.“

⁵ Давид опет упита младића, који му је донео вест: „Како знаш да је мртав Саул и његов син Јонатан?“

⁶ Младић, гласник, одговори: „Десило се да сам се нашао на гори Гелвуји, а тамо, Саул се наслонио на своје копље, а бојна кола и коњаници га притисли. ⁷ Кад се осврнуо око себе, угледао ме је, па ме позвао. ’Ево ме!’ – одазвах се.

⁸ Он ме упита: ’Ко си ти?’

’Ја сам Амаличанин’ – одговорио сам му.

⁹ Он ми рече: ’Дођи, па стани овде и убиј ме, јер ме је обузела смртна мука, али је душа још у мени.’

¹⁰ Стао сам над њим и убио га знајући да неће преживети након пада. Потом сам узео круну која му је била на глави, и наруквицу с његове руке, и донео их овде своме господару.“

¹¹ Тада је Давид зграбио своју одећу и раздерао је, а тако и сви људи с њим. ¹² Јадиковали су, нарицали и постили до вечери за Саулом и његовим сином Јонатаном, за народом Господњим и за домом Израиљевим, јер су пали од мача.

¹³ Давид рече младићу који је донео вест: „Одакле си?“ Овај одговори: „Ја сам Амаличанин, син једног досељеног странца.“

¹⁴ Давид га упита: „Како се ниси бојао да усмртиш помазаника Господњег?“

¹⁵ Тада Давид позва једног од момака и рече му: „Дођи овамо и погуби га!“ Момак га удари и овај умре. ¹⁶ Давид му рече: „Твоја крв на твоју главу, јер су твоја уста сведочила против тебе говорећи: ’Убио сам помазаника Господњег.’“

Давид жали за Саулом и Јонатаном

¹⁷ Тада је Давид испевао тужбалицу за Саулом и његовим сином Јонатаном. ¹⁸ Рекао је Јудејцима да науче „Песму о луку“, која је записана у Књизи Праведника.

Давида помазују за цара Јуде

2 Након овога Давид је упитао Господа: „Да ли да одем у један од градова Јуде?“

Господ му одговори: „Иди!“

Давид опет упита: „Куда да идем?“

Господ одговори: „У Хеврон.“

² Давид оде тамо горе. С њим су такође отишле и његове две жене, Ахиноама из Језраела и Авигеја, Навалова удовица из Кармила. ³ Давид је са собом повео и своје људе, сваког са својом породицом, и тако су се настанили у Хеврону.

⁴ Тада су дошли Јудејци и тамо помазали Давида за цара над Јудиним домом. А кад су Давиду јавили да су људи из Јавис-Галада сахранили Саула, ⁵ Давид је послао гласнике људима из Јавис-Галада и рекао им: „Нека вас Господ благослови, зато што сте учинили ово милостиво дело вашем господару, Саулу, сахранивши га. ⁶ Нека сад Господ искаже вама милост и верност. Пошто сте то учинили и ја ћу показати доброту према вама. ⁷ А сад се охрабрите и држите се мушки. Ваш господар Саул је мртав, а мене је дом Јудин помазао да им будем цар.“

Окршај Давидовог и Сауловог дома

⁸ Међутим, Авенир, син Неров, заповедник Саулове војске, узме Сауловог сина Исвостеја, одведе га у Маханајим, ⁹ и зацари га над Галадом, Асуром, Језраелом, Јефремом, Венијамином, и над свим Израиљем.

¹⁰ Исвостеју, Сауловом сину, било је четрдесет година кад је постао цар над Израиљем, а владао је две године. Ипак, дом Јудин је следио Давида. ¹¹ Давид је био цар у Хеврону над домом Јудиним седам година и шест месеци.

¹² Авенир, син Неров, и слуге Исвостеја, Сауловог сина, изађу из Маханајима и дођу у Гаваон. ¹³ А и Јоав, син Серујин и слуге Давидове изађу и сретну се са њима код гаваонског језера. Једни су стали с једне стране језера, а други са супротне стране.

¹⁴ Авенир рече Јоаву: „Хајде нека устану момци да се такмиче пред нама.“

„Нека устану!“ – рече Јоав.

¹⁵ Они устану и наброје се: дванаест за Венијамина, за Исвостеја и Саула, и дванаест од Давидових слугу. ¹⁶ Свако зграби свога противника за главу и зари му нож у бок, и тако заједно падоше. Зато се то место прозвало „Хелкат-Асурим“^[a], а налази се у Гаваону.

¹⁷ Тог дана је дошло до тешке битке, али су Авенир и Израиљци били поражени од Давидових слугу.

¹⁸ Тамо су била и тројица Серујиних синова: Јоав, Ависај и Асаило. Асаило је био хитрих ногу као срна у пољу. ¹⁹ Асаило је гонио Авенира; био му је за петама, не скрећући ни десно ни лево.

²⁰ Опазивши га иза себе, Авенир му рече: „Јеси ли то ти, Асаило?“

„Ја сам“ – одговори он.

²¹ Авенир му рече: „Скрени десно или лево, па ухвати једног од момака и узми његово оружје.“ Али Асаило није хтео да престане га гони. ²² Авенир је опет рекао Асаилу: „Престани да ме гониш! Зашто да те саставим са земљом? Како онда да погледам твом брату Јоаву у лице?“ ²³ Пошто је Асаило то одбио, Авенир га је тако ударио задњим делом копља, да му је копље прошло кроз леђа. Асаило је пао тамо и умро на месту. Ко год је дошао на место где је Асаило пао и умро, зауставио би се. ²⁴ Јоав и Ависај су и даље гонили Авенира. Сунце је било на заласку кад су дошли до Аме, која је насупрот Гије, на путу према гаваонској пустињи. ²⁵ Венијаминовци су се сврстали око Авенира у једну чету и зауставили се на врху једне узвишице.

²⁶ Тада Авенир довикну Јоаву и рече: „Зар ће мач довека прождирати? Зар не видиш да ће исход бити погубан? И колико ће још проћи док не кажеш народу да престане да гони своју браћу?“

²⁷ Јоав рече на то: „Живога ми Бога, да ниси проговорио, народ би наставио да гони своју браћу све до следећег јутра.“

²⁸ Тада је Јоав затрубио у трубу, па је сав народ стао; нису више гонили Израиља, и нису се више борили. ²⁹ Авенир и његови људи су целе те ноћи ходали кроз Араву, па су прешли преко Јордана. Затим су прошли сав Витрон и дошли у Маханајим. ³⁰ А Јоав се вратио из потере за Авениром. Кад је окупио сав народ, приметили су да недостаје деветнаест Давидових слугу, и Асаило. ³¹ Давидове слуге су, пак, побиле три стотине шездесет Венијаминоваца, који су били Авенирови људи. ³² А Асаила су однели и сахранили га у пећини његовог оца у Витлејему. Јоав и његови људи су ходали целе ноћи и дошли у Хеврон кад је свануо дан.

Гаваонска битка

3 Дуго се водио рат између дома Сауловог и дома Давидовог, али је дом Давидов све више јачао а дом Саулов слабио.

Авенир се приклања Давиду

⁶ У току рата између дома Сауловог и дома Давидовог, Авенир је ојачао свој положај у дому Сауловом. ⁷ Саул је имао иночу по имену Ресфа, ћерку Ајину. Исвостеј рече Авениру: „Зашто си легао са иночом мога оца?“

⁸ Авенир се веома разгневио на Исвостејеве речи, па му је рекао: „Зар сам ја пасја глава из Јуде? И дан данас показујем оданост дому твога оца Саула, његовој браћи и пријатељима, и нисам те изручио у Давидове руке, а ти ми данас налазиш кривицу због једне жене. ⁹ Нека Бог казни Авенира, и још више, ако не остварим за Давида оно што му се Господ заклео, ¹⁰ да ће пренети царство с дома Сауловог и успоставити престо Давиду над Израиљем и Јудом од Дана до Вир-Савеје.“

¹¹ Исвостеј се није усудио да каже ни реч Авениру јер га се плашио.

¹² Авенир је, затим, послао гласнике Давиду у своје име говорећи: „Чија је земља? Склопи савез са мном, па ћу ти помоћи да придобијеш сав Израиљ.“

¹³ Давид одговори: „Добро, склопићу савез с тобом. Међутим, захтевам од тебе једно: не појављуј се преда мном ако ми не доведеш Михалу, Саулову ћерку, кад дођеш да ме видиш.“

¹⁴ Давид је послао гласнике Исвостеју, сину Сауловом, говорећи: „Дај ми моју жену Михалу, коју сам испросио за стотину филистејских обрезака.“

¹⁵ Исвостеј је послао по њу, па ју је узео од њеног мужа Фалтила, сина Лаисова. ¹⁶ Њен муж је пошао с њом плачући иза ње све до Ваурима. Тада му је Авенир рекао: „Иди, врати се кући.“ И он се врати.

¹⁷ А Авенир је разговарао са израиљским старешинама. Рекао је: „Ви већ дуже времена тражите да Давид буде цар над вама. ¹⁸ Учините то сада, јер је Господ обећао Давиду: ’Руком свог слуге Давида избавићу свој народ Израиљ из руку Филистејаца и из руку свих њихових непријатеља.’“

¹⁹ Авенир је разговарао и са Венијаминовцима. Потом је Авенир пренео Давиду у Хеврону да је све то по вољи Израиљу и свем дому Венијаминовом. ²⁰ Кад је Авенир са двадесет људи дошао к Давиду у Хеврон, Давид је приредио гозбу за Авенира и људе који су били с њим. ²¹ Авенир рече Давиду: „Спремићу се и поћи да окупим сав Израиљ за свог господара, цара, а они ће склопити савез с тобом, па ћеш владати над свиме што хоћеш.“ Затим је Давид отпремио Авенира, те је овај отишао у миру.

Авенирово убиство

²² Уто се врате Давидове слуге и Јоав из похода, доносећи са собом велики плен. Авенир није више био са Давидом у Хеврону, јер га је Давид отпремио у миру. ²³ Кад је дошао Јоав и сва војска с њим, јавили су Јоаву: „Дошао је Авенир, син Неров, к цару који га је отпремио, па је отишао у миру.“

²⁴ Јоав дође к цару и рече: „Шта си то учинио? Авенир је, ето, дошао к теби. Зашто си га отпремио? А сада је отишао. ²⁵ Зар не знаш да је Авенир, син Неров, дошао да те обмане? Дошао је он да сазна твоје кораке и да открије све што радиш.“

²⁶ Јоав изађе од Давида и пошаље гласнике за Авениром. Они су га вратили од студенца Сире. Но, Давид није знао за то. ²⁷ Кад се Авенир вратио у Хеврон, Јоав га је повео у страну унутар градских врата да, тобоже, разговара с њим насамо, и онде му задао убод у стомак. Тако је Авенир умро зато што је пролио крв Јоавовог брата Асаила.

²⁸ Касније, кад је Давид чуо о томе, рекао је: „Ја и моје царство смо довека невини пред Господом за крв Авенира, сина Неровог. ²⁹ Нека кривица падне на Јоава и на сав дом оца његовога. Не понестало у Јоавовом дому људи који пате од излива или губе, људи који се хватају вретена или гину од мача, и људи који немају хлеба.“

³⁰ Тако су Јоав и његов брат Ависај убили Авенира, зато што је убио њиховог брата Асаила у бици код Гаваона.

³¹ Давид рече Јоаву и свему народу који је био с њим: „Раздрите своју одећу и обуците се у кострет, па наричите пред Авениром.“ И Давид је ишао за носилима. ³² Сахранили су Авенира у Хеврону. Цар је гласно плакао на Авенировом гробу, а плакао је и сав народ.

³³ Цар је испевао тужбалицу за Авенира, рекавши:

Сав је народ наставио да плаче за њим.

³⁵ Затим је сав народ дошао нудећи Давида да поједе нешто, док је још дан. Али Давид се заклео: „Нека ме Бог казни, и још више, ако окусим хлеба или нешто друго пре заласка сунца.“

³⁶ Сав је народ примио то к знању и било им је по вољи. И што год је цар чинио било је по вољи свему народу. ³⁷ Тог дана је сав народ, и сав Израиљ, увидео да цар није био умешан у убиство Авенира, Неровог сина.

³⁸ Цар рече својим слугама: „Не знате ли да је данас пао кнез и велики човек у Израиљу? ³⁹ Данас сам још увек слаб, иако сам помазани цар. Ови људи, Серујини синови, прејаки су за мене. Нека Господ плати зликовцу по његовом злу.“

Исвостејево убиство

4 Кад је Саулов син чуо да је Авенир умро у Хеврону, клонуле су му руке, и сав је Израиљ био у пометњи. ² А Саулов син је имао два заповедника својих чета. Један се звао Вана а други Рихав. Они су били синови Римона Вироћанина, из Венијаминовог племена. Вирот се, такође, убраја у Венијаминове крајеве. ³ Вироћани су пребегли у Гитајим где су остали као дошљаци до данашњега дана.

⁴ А Јонатан, Саулов син, је имао сина, који је био хром на обе ноге. Њему је било пет година кад је из Језраела дошла вест о Саулу и Јонатану. Његова дадиља га је подигла и потрчала, али док је журила да побегне, десило се да је он пао и остао хром. Име му је било Мефивостеј.

⁵ Запуте се Вироћани, Рихав и Вана, и дођу у Исвостејеву кућу за дневне жеге. Он се одмарао на кревету у подне. ⁶ Они уђу у кућу као да узму пшеницу и прободу га у стомак. Затим су Рихав и његов брат Вана побегли.

⁷ Ушли су у кућу док је он спавао на свом кревету у својој спаваћој соби. Проболи су га на смрт и одсекли му главу. Главу су узели, па су целе ноћи путовали путем за Араву. ⁸ Исвостејеву главу су донели Давиду у Хеврон и рекли цару: „Ево главе твога непријатеља Исвостеја, Сауловог сина, који је тражио твој живот. Данас је Господ извршио освету за мога господара, цара, над Саулом и његовим потомством.“

⁹ Давид одговори Рихаву и његовом брату Вани, синовима Римона Вироћанина: „Живога ми Господа, који ме је избавио из сваке невоље! ¹⁰ Човек који ми је донео вест да је Саул мртав мислио је да ми доноси добру вест. Ја сам га ухватио и погубио у Сиклагу да му платим за вест. ¹¹ Шта ћу тек да урадим са зликовцима који су убили праведног човека у његовој кући и у његовом кревету? Зар да не тражим од вас да платите за његову крв и да вас не истребим са земље?“

¹² Тада Давид даде наредбу момцима и они их погубише. Потом су им одсекли руке и ноге и обесили их код језера у Хеврону. А Исвостејеву главу су узели и сахранили је у Авениров гроб у Хеврону.

Давида помазују за цара

5 Сва су племена Израиљева дошла к Давиду у Хеврон и рекла му: „Ево, ти си наше тело и крв. ² Па и раније, кад је Саул био цар над нама, ти си водио Израиља у походе. И теби је Господ рекао: ’Ти ћеш бити пастир моме народу, Израиљу; ти ћеш бити владар Израиљу.’“

³ Све старешине Израиљеве су дошле к цару у Хеврон па су склопили савез са царем Давидом, у Хеврону пред Господом, и помазали Давида за цара над Израиљем.

⁴ Давиду је било тридесет година кад је постао цар, а владао је четрдесет година. ⁵ У Хеврону је владао седам година и шест месеци над Јудом, а у Јерусалиму је владао тридесет три године над свим Израиљем и Јудом.

Јерусалим постаје престоница Израиља

⁶ Цар и његови људи су кренули на Јерусалим против Јевусејаца који су живели у земљи. Они рекоше Давиду: „Нећеш ући овамо! Слепи ће те и хроми одбити.“ Под тим су мислили: „Давид неће ући овде.“ ⁷ Ипак, Давид је освојио сионску тврђаву, а то је сад Давидов град.

⁸ Давид је рекао тог дана: „Онај ко порази Јевусејце и заузме прокоп, нека побије слепе и хроме, који су Давидови непријатељи.“ Зато се каже: „Нека слепи и хроми не улазе у Дом Господњи^[b].“

⁹ Давид се настанио у тврђави коју је назвао Давидов град. Давид је зидао свуда наоколо, од Милона^[c] према унутра. ¹⁰ Давид је постајао све моћнији, јер је Господ, Бог над војскама, био с њим.

¹¹ А Хирам, тирски цар, је послао Давиду гласнике и кедровог дрвета, столарима и клесарима који су Давиду саградили дворац. ¹² Тада је Давид увидео да га је Господ поставио за цара над Израиљем и да је узвисио његово царство ради свог народа Израиља.

¹³ Кад је дошао из Хеврона, Давид је узео себи још иноча и жена из Јерусалима, те му се родило још синова и ћерки. ¹⁴ Ово су имена оних који су му се родили у Јерусалиму: Самуја, Совав, Натан и Соломон, ¹⁵ Јевар, Елисуја, Нефег, Јафија, ¹⁶ Елисама, Елијада и Елифелет.

Давид побеђује Филистејце

¹⁷ Кад су Филистејци чули да су Давида помазали за цара над Израиљем, сви су кренули горе да траже Давида. Давид је то чуо, па је отишао доле у склониште. ¹⁸ Филистејци дођу и рашире се по рефаимској долини. ¹⁹ Тада Давид запита Господа: „Да ли да нападнем Филистејце? Хоћеш ли их предати у моје руке?“

Господ одговори Давиду: „Нападни их, јер ћу их јамачно предати у твоје руке.“

²⁰ Давид дође у Вал-Фаресим и порази их тамо. Тада је рекао: „Господ је продро кроз моје непријатеље преда мном, као што продире вода.“ Зато се то место прозвало Вал-Фаресим^[d]. ²¹ Филистејци су оставили тамо своје идоле а Давид и његови људи су их однели.

²² Филистејци се поново попну и рашире се у рефаимској долини. ²³ Давид упита Господа, и он му одговори: „Не иди горе, него иди около, иза њих и навали на њих код балзамових стабала. ²⁴ Кад зачујеш звук корака с врха балзамових стабала, крени одлучно, јер ће Господ изаћи пред тобом да удари на филистејски табор.“ ²⁵ Давид учини како му је Господ заповедио и потуче Филистејце од Гаваје до Гезера.

Давид преноси Ковчег савеза у Јерусалим

6 Давид је поново сабрао биране људе из Израиља, њих тридесет хиљада. ² Спремио се, па је са свим народом који је био с њим отишао да из Вале Јудине донесе Ковчег Божији, који носи име по Господу над војскама који седи над херувимима. ³ Ковчег Божији су донели на новим запрегама из Авинадавовог дома, који је био на брду. Уза и Ахијо, Авинадавови синови, су возили нове запреге. ⁴ Када су их извезли из Авинадавове куће на брду, са Ковчегом Божијим, Ахијо је ишао испред њега. ⁵ Давид и сав дом Израиљев се веселио пред Господом уз сваковрсне свирале од чемпресовог дрвета, уз лире, бубњеве, даире, звецкалице и цимбале.

⁶ Кад су дошли до Нахоновог гумна, Уза пружи руку и прихвати Ковчег Божији, јер су волови нагнули у страну. ⁷ Али Господ плану гневом на Узу; Бог га удари на том месту ради његовог преступа, и он паде мртав тамо код Ковчега Божијег.

⁸ Давид је био љут због тога што је Господ усмртио Узу, па је прозвао то место Фарес-Уза, и тако се зове до данас.

⁹ Тог дана се Давид уплашио од Господа, па је рекао: „Како Ковчег Господњи да дође к мени?“ ¹⁰ Давид није хтео да донесе Ковчег Господњи к себи у Давидов град, него га је однео у кућу Гаћанина Овид-Едома. ¹¹ Ковчег Господњи је остао три месеца у кући Овид-Едома, Гаћанина, и Господ је благословио Овид-Едома и сав његов дом.

¹² Цару Давиду су јавили: „Господ је благословио дом Овид-Едома и све што има због Ковчега Божијег.“ Тада је Давид отишао и донео Ковчег Божији из куће Овид-Едома у Давидом град с весељем. ¹³ Кад су они што су носили Ковчег Господњи направили шест корака, жртвовали су вола и угојеног овна. ¹⁴ Давид је, опасан ланеним ефодом, играо из све снаге пред Господом. ¹⁵ Тада су он и сав дом Израиљев преносили Ковчег Господњи уз клицање и уз звуке рогова.

¹⁶ Кад је Ковчег Господњи дошао у Давидов град, Саулова ћерка Михала је погледала доле с прозора. Видевши цара Давида како скаче и игра пред Господом, презрела га је у срцу.

¹⁷ Ковчег Господњи су донели и поставили га на своје место у шатору који је Давид разапео за њега. Тада је Давид принео пред Господом жртве свеспалнице и жртве мира. ¹⁸ Кад је Давид завршио с приношењем жртве свеспалнице и жртве мира, благословио је народ у име Господа над војскама. ¹⁹ Затим је разделио народу, свем мноштву Израиљеву, и мушкарцима и женама, свакоме по један хлеб, колач од урми и колач од сувог грожђа. Потом се сав народ вратио својим кућама.

²⁰ Кад се Давид вратио да благослови свој дом, у сусрет му је изашла Михала, ћерка Саулова. Рекла је: „Лепо се прославио данас цар Израиљев кад се распојасао пред слушкињама својих слугу као неки простак!“

²¹ А Давид рече Михали: „Ја сам пред Господом играо, пред њим, који ме је изабрао уместо твога оца и свег његовог дома, да ме постави за владара над Господњим народом Израиљем. ²² А ја ћу се понизити и више од овога, и постаћу још мањи у сопственим очима, али ћу у очима слушкиња о којима си говорила бити држан у части.“

²³ Михала, ћерка Саулова, није имала деце до дана своје смрти.

Бог утврђује свој савез с Давидом

7 Кад се цар настанио у своме двору, и кад му је Господ дао да отпочине од свих његових непријатеља унаоколо, ² цар рече пророку Натану: „Ево, погледај, ја живим у двору од кедровине, а Ковчег Божији пребива под шаторским завесама.“

³ Натан рече цару: „Иди и учини што ти је на срцу, јер је Господ с тобом.“

⁴ Али исте ноћи реч Господња дође Натану, говорећи:

⁵ „Иди и реци моме слузи Давиду: ’Овако каже Господ: зар ћеш ми ти саградити дом да пребивам у њему? ⁶ Ја нисам пребивао у дому од дана кад сам извео Израиљце из Египта, па све до данас. Док сам се селио од места до места, Шатор ми је био пребивалиште. ⁷ Где год сам ишао са свим Израиљцима, јесам ли рекао и једну реч којем од Израиљевих судија, којима сам заповедио да буду пастири мом народу Израиљу: „Зашто ми нисте изградили дом од кедровине?“’

⁸ А сад овако реци моме слузи Давиду: ’Говори Господ над војскама: ја сам те одвео с пашњака и од оваца, да будеш владар моме народу Израиљу. ⁹ Био сам с тобом где год си ишао и затирао сам све твоје непријатеље пред тобом. Ја ћу твоје име учинити великим, као име великаша на земљи. ¹⁰ Одредићу место за мој народ Израиљ и засадити га тамо, па ће становати на свом месту и неће више стрепети, а опаки их више неће мучити као некада, ¹¹ кад сам поставио судије над својим народом Израиљем. Ја ћу ти дати одмор од свих твојих непријатеља.

Господ ти објављује: Господ ће ти сазидати дом.^{[e] 12} А кад се заврше твоји дани и ти починеш са својим прецима, ја ћу подићи твога потомка после тебе, од тебе самог, и утврдити његово царство. ¹³ Он ће саградити дом моме имену, а ја ћу заувек утврдити престо његовог царства. ¹⁴ Ја ћу му бити Отац, а он ће ми бити син. Кад учини неправду, казнићу га прутем људи, и ударцима потомака људи. ¹⁵ Ипак, нећу повући своју милост од њега, као што сам је повукао од Саула, кога сам уклонио испред тебе. ¹⁶ Твој дом и твоје царство биће чврсто довека пред тобом, и твој престо ће бити довека утврђен.’“

¹⁷ Натан је пренео Давиду све ове речи и цело виђење.

Давидова молитва

¹⁸ Тада је цар Давид ушао, сео пред Господа и рекао:

„Ко сам ја, Господе Боже, и шта је мој дом да си ме довео довде? ¹⁹ И као да је ово било мало у твојим очима, Господе Боже, него си још говорио о дому свога слуге за далека времена. Зар је човек вредан да га овако учиш, Господе Боже?

²⁰ Шта још да ти Давид каже? Ти познајеш свога слугу, Господе Боже. ²¹ Ради твоје речи и по свом срцу учинио си сву ову велику ствар да би је обзнанио своме слузи.

²² Зато си величанствен, Господе Боже, јер нема никог као што си ти, и нема Бога осим тебе по свему што смо чули својим ушима. ²³ И ко је народ као твој народ, као Израиљ, једини народ на земљи чији је Бог отишао да откупи свој народ и да прослави своје име чинећи велика и страшна дела за њих и за своју земљу, откупивши их за себе из Египта, од народа и њихових богова? ²⁴ Ти си подигао себи твој народ Израиљ да ти буде народ довека, и да им ти, Господе, будеш Бог.

²⁵ А сад, Господе Боже, одржи довека обећање које си дао за свога слугу и за његов дом, и учини како си рекао. ²⁶ Нека се заувек велича твоје име, да би људи рекли: ’Господ над војскама је Бог над Израиљем.’ А дом твога слуге Давида нека буде утврђен пред тобом.

²⁷ Јер ти си, Господе над војскама, Боже Израиљев, открио ово своме слузи, рекавши: ’Ја ћу ти подићи дом.’ Зато се твој слуга усудио да ти се помоли овом молитвом. ²⁸ А сад, Господе Боже, ти си Бог и твоје су речи истина; ти си дао своме слузи добро обећање. ²⁹ Нека ти, стога, буде по вољи да благословиш дом свога слуге да остане довека пред тобом, јер ти си то рекао, Господе Боже. Нека дом твога слуге буде благословен твојим благословом довека.“

Давидови ратови

8 После тога Давид је потукао Филистејце и покорио их. Давид је узео Метег-Аму из руку Филистејаца.

² Давид је такође поразио и Моавце. Он их је полегао по земљи, а онда их је измерио конопцем: две дужине конопца оних које треба усмртити, и једна дужина конопца оних које треба оставити у животу. Моавци су постали Давидови поданици, па су му плаћали данак.

³ Давид је потукао и Адад-Езера, сина Реовова, совског цара, док је овај ишао да поврати своју власт уз реку Еуфрат. ⁴ Давид је заробио од њега хиљаду седам стотина коњаника и двадесет хиљада пешака. Давид је подрезао жиле свим коњима, осим једне стотине коју је задржао.

⁵ Арамејци из Дамаска дођу у помоћ Адад-Езеру, совском цару, али Давид поби Арамејцима двадесет две хиљаде људи. ⁶ Давид је поставио војне таборе у Араму дамашћанском; Арамејци су постали Давидови поданици, па су му доносили данак. Господ је давао победу Давиду где год је ишао.

⁷ Давид је од Адад-Езерових слугу узео златне штитове и донео их у Јерусалим. ⁸ А из Адад-Езерових градова, Ветаха и Виротаја, цар Давид је однео огромну количину бронзе.

⁹ Кад је Тоја, цар аматски, чуо да је Давид потукао сву Адад-Езерову војску, ¹⁰ послао је свога сина Јорама цару Давиду, да га поздрави и да му честита што је заратио против Адад-Езера и поразио га. Наиме, Адад-Езер је ратовао против Тоје. Јорам је са собом донео предмете од сребра, злата и бронзе.

¹¹ Цар Давид је и њих посветио Господу, као што је посветио сребро и злато свих народа које је покорио: ¹² Едомаца, Моаваца, Амонаца, Филистејаца, Амаличана и плен од Адад-Езера, сина Реововог, совскога цара.

¹³ Давидово име је постало славно кад се вратио након што је поразио Едомце у Сланој долини, њих осамнаест хиљада.

¹⁴ У Идумеји је свуда поставио војне таборе. Тако су сви Едомци постали Давидови поданици. Господ је давао победу Давиду где год је ишао.

Давидови званичници

¹⁵ Давид је владао над целим Израиљем, судећи и делећи правду целом свом народу.

¹⁶ Јоав, син Серујин, био је над војском, а Јосафат, син Ахилудов, био је дворски саветник^[f]. ¹⁷ Садок, син Ахитувов и Ахимелек, син Авијатаров, били су свештеници. Сораја је био писар^[g]. ¹⁸ Венаја, син Јодајев, је био над Херећанима и Фелећанима, а Давидови синови су били кнезови^[h].

Давид се заузима за Мефивостеја

9 Давид рече: „Да ли је још неко преостао из Сауловог дома, да му искажем милост ради Јонатана?“

² А у Сауловом дому је био неки слуга по имену Сива. Кад су га позвали пред Давида, цар му рече: „Јеси ли ти Сива?“

Он одговори: „Твој сам слуга.“

³ Цар га упита: „Је ли преостао још неко из Сауловог дома, да му искажем Божију милост?“

Сива одговори цару: „Преостао је један Јонатанов син, који је хром на обе ноге.“

⁴ „Где је он?“ – упита цар.

„Ено, он је у кући Махира, сина Амиловог, у Ло-Девару“ – одговори Сива цару.

⁵ Тада је цар послао по њега, па су га довели из куће Махира, сина Амиловог, из Ло-Девара. ⁶ Кад је Мефивостеј, син Јонатана, Сауловог сина, дошао пред Давида, пао је ничице пред њим и поклонио му се.

Давид рече: „Мефивостеју!“

„Ево, твој сам слуга!“ – одговори он.

⁷ Давид му рече: „Немој се плашити, јер ћу ти исказати милост ради твога оца Јонатана. Вратићу ти сву земљу твога деде Саула, а ти ћеш увек јести хлеб за мојим столом.“

⁸ Мефивостеј се поклони, па рече: „Ко је твој слуга, да обраћаш пажњу на мртвог пса као што сам ја?“

⁹ Цар је, затим, позвао Сиву, Сауловог слугу, и рекао му: „Све што је припадало Саулу и његовом дому дао сам унуку твога господара. ¹⁰ Ти ћеш обрађивати земљу за њега заједно са твојим синовима и твојим слугама, и доносити урод унуку свога господара, да би имао храну. А Мефивостеј ће увек јести хлеб за мојим столом.“ Сива је имао петнаест синова и двадесет слугу.

¹¹ Сива рече цару: „Твој слуга ће учинити онако како му је његов господар заповедио. Мефивостеј ће јести за мојим столом, као један од царевих синова.“

¹² Мефивостеј је имао малог сина који се звао Миха. Сви који су живели у Сивином дому су служили Мефивостеју. ¹³ Мефивостеј је живео у Јерусалиму пошто је увек јео за царевим столом. Он је био хром на обе ноге.

Рат са Амонцима и Арамејцима

10 После овога је умро цар Амонаца, а уместо њега се зацарио његов син Анун. ² Давид рече: „Показаћу наклоност према Ануну, Насовом сину, као што је његов отац показао наклоност према мени.“ Давид је изразио своје саучешће преко својих слугу.

Тако су Давидови посланици дошли у земљу Амонаца. ³ Али амонски кнезови рекоше своме господару Ануну: „Мислиш ли да ти је Давид послао гласнике да ти изјаве саучешће како би исказао част твоме оцу? Није ли послао своје слуге с намером да испита и извиди град како би га срушио?“

⁴ Тада је Анун ухватио Давидове слуге и обријао им пола браде и одсекао им одећу до пола, све до задњице, и послао их натраг.

⁵ Кад су то јавили Давиду, он је послао неког да им изађе у сусрет, јер су били веома осрамоћени. Цар им је рекао: „Останите у Јерихону, док вам не нарасте брада, па се вратите.“

⁶ Кад су Амонци видели да су се замерили Давиду, послали су посланство и унајмили Арамејце из Вет-Реова и Сове, двадесет хиљада војника, цара Махе са хиљаду људи и дванаест хиљада људи из Това.

⁷ Чувши ово, Давид је послао Јоава са свом војском, најбољим ратницима. ⁸ Амонци су изашли и сврстали се у бојни ред пред вратима, док су Арамејци из Сове и Реова, и људи из Това и Махе, били засебно на пољу.

⁹ Кад је Јоав видео да ће се битка против њега водити с две стране, спреда и позади, изабрао је известан број најврснијих војника у Израиљу и сврстао их у бојни ред насупрот Арамејаца. ¹⁰ Осталу војску је дао своме брату Ависају, који их је сврстао у бојни ред насупрот Амонаца. ¹¹ Рекао је: „Ако Арамејци буду јачи од мене, ти ми притеци у помоћ, а ако Амонци буду јачи од тебе, ја ћу теби доћи у помоћ. ¹² Држи се храбро! Покажимо се јуначки ради нашег народа и ради градова нашег Бога, а Господ ће учинити што му је по вољи.“

¹³ Јоав и народ који је био са њим почели су да се примичу, да се сукобе са Арамејцима, али они су се разбежали пред њима. ¹⁴ Кад су Амонци видели да су Арамејци побегли, побегли су пред Ависајем и ушли у град. Пошто се вратио из борбе са Амонцима, Јоав је дошао у Јерусалим.

¹⁵ Кад су Арамејци видели да их је Израиљ разбио, поново су се сабрали. ¹⁶ Адад-Езер је послао гласнике, па је сабрао Арамејце с друге стране реке. Они су дошли у Хелам на челу са Соваком, заповедником Адад-Езерове војске.

¹⁷ Кад су то јавили Давиду, он је сабрао сав Израиљ, и прешавши преко Јордана, дошао у Хелам. Арамејци су се сврстали у бојни ред против Давида и упустили се у бој с њим. ¹⁸ Међутим, Арамејци побегоше пред Израиљем. Давид је побио седам стотина арамејских возача бојних кола, и четрдесет хиљада коњаника. Смртно је ранио и Совака, заповедника Адад-Езерове војске, који је умро тамо. ¹⁹ Кад су сви цареви, који су били Адад-Езерови поданици, видели да су поражени пред Израиљем, склопили су мир с Израиљем, па су им постали поданици.

Од тада су се Арамејци прибојавали да помогну Амонцима.

Давидова прељуба са Витсавејом

11 У пролеће, у време кад цареви одлазе у рат, Давид је послао Јоава са својим слугама и са свим Израиљем. Они су побили Амонце и опколили Раву. Али Давид је остао у Јерусалиму.

² Једног дана у предвечерје, Давид устане са своје постеље и прошета се по крову царског двора. С крова је угледао жену како се купа. Жена је била веома лепа. ³ Давид је послао човека да се распита о жени, и било му је јављено: „Није ли то Витсавеја, ћерка Елијамова, жена Урије Хетита?“ ⁴ Тада је Давид послао гласнике да је доведу. Када је дошла к њему, он леже с њом баш кад се очистила од своје месечне нечистоће. Затим се вратила кући. ⁵ Жена је затруднела, па је послала поруку Давиду: „Трудна сам.“

⁶ Тада је Давид послао поруку Јоаву: „Пошаљи ми Урију Хетита.“ Јоав пошаље Урију Давиду. ⁷ Кад је Урија дошао к њему, Давид га упита како је Јоав и народ, и како иде рат.

⁸ Давид рече Урији: „Сиђи у своју кућу и опери своје ноге.“ Урија изађе из царевог двора, а иза њега су носили царев дар. ⁹ Али Урија леже на улаз царевог двора, заједно са свим слугама свога господара, те није сишао својој кући.

¹⁰ Кад су Давиду јавили да Урија није отишао кући, Давид рече Урији: „Зар ниси тек дошао с пута? Зашто ниси отишао кући?“

¹¹ Урија одговори Давиду: „Ковчег, Израиљ и Јуда бораве у шаторима, а мој господар Јоав и слуге мога господара логорују на отвореном пољу. Како, онда, да одем својој кући да једем и пијем, и да спавам са својом женом? Тако ми твога живота и твоје душе, ја нећу учинити тако нешто.“

¹² Давид рече Урији: „Остани овде још данас, а сутра ћу те отпремити.“ Тако је Урија остао тог дана и сутрадан у Јерусалиму. ¹³ Давид га је позвао да једе и пије с њим, па га је напио. Али увече Урија изађе и легне на свој лежај са слугама свога господара; није отишао својој кући.

Давид убија Урију

¹⁴ Ујутро је Давид написао Јоаву писмо и послао га по Урији. ¹⁵ У писму је написао: „Ставите Урију напред где је битка најљућа, а онда се повуците иза њега, па нека буде погођен и нека погине.“

¹⁶ И тако, док је Јоав опседао град, поставио је Урију на место где је знао да се налазе најбољи ратници. ¹⁷ Људи из града изађу и упусте се у битку са Јоавом. Од народа је пало неколико Давидових слугу, а погинуо је и Урија Хетит.

¹⁸ Тада је Јоав послао Давиду све вести о бици. ¹⁹ Заповедио је гласнику: „На крају, кад саопштиш цару све вести о рату, ²⁰ а цар се разгневи, па ти каже: ’Зашто сте се толико примакли граду да ратујете? Зар нисте знали да ће гађати са зидина? ²¹ Ко је убио Авимелеха, Јероваловог сина? Није ли то била жена која је бацила на њега млински камен са зидина Тевеса?’, тада реци: ’Погинуо је и твој слуга Урија Хетит.’“

²² Гласник оде. Кад је дошао, испричао је Давиду све ради чега га је Јоав послао. ²³ Гласник рече Давиду: „Људи су били јачи од нас; изашли су напоље на нас, али смо их потиснули до градских врата. ²⁴ Стрелци су гађали твоје слуге са зидина, те су неке цареве слуге изгубиле живот, а погинуо је и Урија Хетит.“

²⁵ Давид рече гласнику: „Овако реци Јоаву: ’Нека те то не мучи, јер мач покоси сад овог сад оног. Навали јаче на град и уништи га.’ То ће га охрабрити.“

²⁶ Кад је Уријина жена чула да је Урија мртав, жалила је за својим мужем. ²⁷ А кад је прошло време жаљења, Давид је послао по њу и довео је у свој дом. Она му је постала жена и родила му је сина. Али то што је Давид учинио било је зло у Господњим очима.

Пророк Натан осуђује Давида

12 Господ је послао пророка Натана к Давиду. Кад је дошао к њему, рекао му је: „У једном граду су живела два човека. Један је био богат, а други сиромашан. ² Богаташ је имао веома много ситне и крупне стоке. ³ Сиромах није имао ништа осим једног женског јагњета које је купио. Он га је одгојио и оно је расло заједно са њим и његовом децом. Јело је од његове хране, пило из његове чаше и спавало у његовом наручју; било му је као ћерка.

⁴ Једном је богаташу дошао путник. Њему је било жао да узме грло од своје ситне или крупне стоке да угости госта који му је дошао, па је узео сиромахово јагње и зготовио га за човека који му је дошао.“

⁵ Давид се страховито разгневио на тог човека. „Живога ми Господа – рече он Натану – човек који је то учинио заслужује смрт! ⁶ Има да плати четвороструко за јагње зато што је учинио овакву ствар, и није показао самилост.“

⁷ Натан рече Давиду: „Ти си тај човек! Зато говори Господ, Бог Израиљев: ’Ја сам те помазао за цара над Израиљем, и избавио сам те из Саулове руке. ⁸ Дао сам ти кућу твога господара и жене твога господара у твоје крило, и дао сам ти дом Израиљев и Јудин. А да ти је то било мало, ја бих ти дао и више. ⁹ Зашто си презрео реч Господњу и учинио што је зло у његовим очима? Посекао си мачем Урију Хетита а његову жену си узео себи за жену. Убио си га мачем Амонаца. ¹⁰ Због тога се мач никада неће одмаћи од твога дома, јер си ме презрео и јер си узео жену Урије Хетита да ти буде жена.’