Bible in 90 Days
14 Сваки човек је незналица бесловесна.
Сваког златара његов идол срамоти,
јер сви његови ликови су варка –
нема у њима даха,
15 ништавни су, смешне творевине.
Кад њихова казна стигне, нестаће.
16 А Бог[a] Јаковљев није као они,
јер он је све створио.
Израел је племе његовог поседа.
ГОСПОД над војскама му је име.
Најава изгнанства
17 Покупите своју имовину, јер идете из земље,
ви који живите под опсадом.
18 Јер, овако каже ГОСПОД:
»Овога пута ћу избацити становнике ове земље;
ударићу их невољом, да се дозову памети.«
19 Тешко мени због моје повреде!
Моја је рана неисцељива!
Али рекох себи:
»То је моја болест, морам је поднети.«
20 Шатор ми је оборен,
конопци му покидани.
Моји синови одоше од мене и нема их.
Никог нема да ми разапне шатор
или подигне заклон.
21 Пастири изгубише памет
и од ГОСПОДА не траже помоћ.
Зато им ништа не успева
и сва су им се стада раштркала.
22 Чујте новост: велика пометња
из северне земље долази
да Јудине градове претвори у пустош,
у јазбину шакалима.
23 Знам, ГОСПОДЕ, да човечији живот није његов,
да човек не управља својим корацима.
24 Казни ме, ГОСПОДЕ, али по правди,
а не у свом гневу, да ме не затреш.
25 Излиј своју срџбу на народе
који те не признају,
на братства која ти не призивају Име.
Јер, они прождреше Јакова,
докраја га прождреше
и опустошише његово боравиште.
Народ је прекршио Савез
11 Реч дође Јеремији од ГОСПОДА: 2 »Саслушај услове овог савеза и пренеси их Јудејима и житељима Јерусалима. 3 Реци им: ‚Овако каже ГОСПОД, Бог Израелов: Проклет био човек који се не покори условима овог савеза, 4 условима које сам дао вашим праоцима када сам их извео из Египта, из ужарене пећи, говорећи: »Слушајте ме и чините све што вам заповедам, и бићете мој народ, а ја ћу бити ваш Бог. 5 Тада ћу испунити заклетву којом сам се заклео вашим праоцима, да ћу им дати земљу којом тече мед и млеко«, као што је данас.‘«
А ја одговорих: »Амин, ГОСПОДЕ.«
6 ГОСПОД ми рече: »Објави све ове речи у градовима Јуде и на улицама Јерусалима: ‚Чујте услове овог савеза и извршавајте их. 7 Од времена када сам ваше праоце извео из Египта до данас, опомињао сам говорећи: »Послушајте ме.« 8 Али они нису слушали ни обраћали пажњу, него су ишли за својим тврдокорним и злим срцем. Стога сам на њих довео сва проклетства из савеза за који сам им заповедио да га се држе, али га се нису држали.‘«
9 Онда ми ГОСПОД рече: »Међу Јудејима и житељима Јерусалима је завера. 10 Вратили су се гресима својих праотаца, који су одбили да послушају моје речи. Ишли су за другим боговима, да би им служили. И народ Израела и народ Јуде прекршили су савез који сам склопио с њиховим праоцима.
11 »Стога овако каже ГОСПОД: Ево, довешћу на њих несрећу којој не могу да умакну. Ако и завапе к мени, нећу их слушати. 12 Градови Јуде и народ Јерусалима ићи ће и вапити боговима којима пале кâд, али они им неће помоћи у време њихове несреће. 13 Јудо, имаш богова колико и градова, а жртвеникâ које си подигао да на њима палиш кâд срамотном Ваалу колико и улица. 14 Стога се не моли за овај народ и не упућуј молбе и мољења за њих, јер ја их нећу слушати када ми завапе због своје несреће.
15 »Шта ће моја драгана у моме Храму
када опаке сплетке кује с толикима?
Може ли освештано месо
уклонити казну од тебе?
Кад чиниш зло, радујеш се.
16 ГОСПОД те назвао бујном маслином,
с плодовима лепог облика.
Али уз хук велике олује
запалиће је и њене гране ће се скршити.
17 »ГОСПОД над војскама, који те је посадио, одредио је велику несрећу за тебе, јер су народ Израела и народ Јуде учинили зло и разгневили ме палећи кâд Ваалу.«
Завера против Јеремије
18 Пошто ми је ГОСПОД открио њихову заверу, знао сам за њу, јер ми је он у то време показао њихова дела. 19 Био сам као питомо јагње које воде на клање. Нисам увиђао да су заверу ковали против мене, говорећи: »Хајде да уништимо дрво и плод на њему. Хајде да га искоренимо из земље живих, да му се име више никад не помиње.«
20 Али ти, ГОСПОДЕ над војскама, који судиш праведно и испитујеш срце и ум, дај да видим твоју освету на њима, јер сам теби поверио своју парницу.
21 »Стога овако каже ГОСПОД о људима у Анатоту, који хоће да ти одузму живот и говоре: ‚Не пророкуј у име ГОСПОДА, иначе ћеш погинути од наше руке‘ 22 – стога овако каже ГОСПОД над војскама: Казнићу их. Њихови младићи ће погинути од мача, њихови синови и кћери од глади. 23 Нико жив им неће преостати, јер ћу довести несрећу на људе у Анатоту у години њихове казне.«
Јеремија пита ГОСПОДА
12 ГОСПОДЕ, када бих се парничио с тобом,
ти би увек био у праву.
Али допусти ми да говорим с тобом
о твојој правди.
Зашто су опаки успешни?
Зашто сви неверни живе лагодно?
2 Ти си их засадио,
и они се укоренише,
расту и доносе плод.
Увек си им на уснама
али далеко од срца.
3 А ти ме познајеш, ГОСПОДЕ,
и видиш и испитујеш
моје мисли о теби.
Одвуци их као јагњад на клање!
Одвој их за дан покоља!
4 Докле ће земља лежати испуцала
и венути трава на сваком пољу?
Због опакости њених становника
угинуше звери и птице.
А људи говоре:
»Бог не види шта радимо.«
Божији одговор
5 »Ако си се тркао с пешацима
и они те изнурили,
како ћеш се надметати с коњима?
Ако се у мирној земљи спотичеш,
како ће ти бити у јорданским честарима?
6 Чак су те и твоја браћа, твоја породица, издали,
и они те силно погрђују иза леђа.
Не веруј им кад с тобом говоре љубазно.
7 »Оставићу своју кућу,
отићи са свога наследства.
Своју најдражу предаћу у руке
њеним непријатељима.
8 Мој посед ми постаде као лав у шуми;
риче на мене, зато га мрзим.
9 Мој посед постаде као шарена птица
коју птице грабљивице опколише и нападоше.
Иди и окупи све дивље животиње,
да дођу и наждеру се.
10 Многи пастири уништиће мој виноград
и изгазити моје поље.
Моје питомо поље
претвориће у голу пустош.
11 У пустош ће га претворити,
испуцалу и пусту преда мном.
Сва ће земља бити опустошена,
јер ником није прирасла срцу.
12 Уништитељи ће се сјатити
на голе висове у пустињи,
јер ће мач ГОСПОДЊИ прождирати
с краја на крај земље.
Нико неће имати мира.
13 Пшеницу ће сејати а трње жњети.
Сами себе ће изнурити,
али од тога никакве користи.
Зато понесите срамоту своје жетве
због љутог гнева ГОСПОДЊЕГ.«
14 Овако каже ГОСПОД: »Све моје опаке суседе, који посежу за наследством које дадох мом народу Израелу, ишчупаћу из њихових земаља и ишчупати народ Јуде између њих. 15 Али, када их ишчупам, опет ћу се смиловати и сваког од њих вратити на његово наследство и у његову земљу. 16 А ако добро науче обичаје мога народа и почну да се заклињу мојим Именом говорећи: ‚Тако ми ГОСПОДА живога‘ – баш као што су они некад мој народ научили да се куне Ваалом – онда ће се утврдити међу мојим народом. 17 Али, ако неки народ не послуша, сасвим ћу га ишчупати и затрти«, говори ГОСПОД.
Ланени појас
13 ГОСПОД ми овако рече: »Иди и купи ланен појас и опаши се њиме, али немој да га квасиш водом.«
2 И ја купих појас, као што ми је ГОСПОД заповедио, и опасах га.
3 Реч ГОСПОДЊА дође ми други пут: 4 »Узми појас који си купио и којим си опасан, иди у Перат[b], па га тамо сакриј у процепу у стени.«
5 И ја одох и сакрих га у Перату, као што ми је ГОСПОД рекао.
6 Много дана касније, ГОСПОД ми рече: »Сада иди у Перат и узми онај појас за који сам ти рекао да га тамо сакријеш.«
7 И ја одох у Перат, откопах појас и узех га са места на ком сам га био сакрио, али он је сада био уништен и неупотребљив.
8 Дође ми реч ГОСПОДЊА:
9 »Овако каже ГОСПОД:
»На исти начин уништићу Јудину охолост
и силну охолост Јерусалима.
10 Овај опаки народ, који неће да слуша моје речи,
који следи своје тврдокорно срце
и иде за другим боговима,
да би им служио и клањао им се,
биће као овај појас – неупотребљив!
11 Јер, као што се појас везује око човечијег струка,
тако сам и ја уза се свезао цео народ Израела и цео народ Јуде«,
говори ГОСПОД,
»да буду мој народ, мени на славу, хвалу и част.
Али они не послушаше.«
Мешина за вино
12 »Кажи им: ‚Овако каже ГОСПОД, Бог Израелов: Свака мешина за вино треба да се напуни вином.‘ А ако ти они кажу: ‚Зар ми не знамо да свака мешина за вино треба да се напуни вином?‘ 13 ти им реци: ‚Овако каже ГОСПОД: Напунићу пијанством све који живе у овој земљи и цареве који седе на Давидовом престолу, свештенике, пророке и све житеље Јерусалима. 14 Смрскаћу једног о другог, очеве и синове заједно, говори ГОСПОД. Нећу имати сажаљења, ни милости, ни самилости, него ћу их уништити.‘«
Најава сужањства
15 Чујте и добро пазите:
не будите бахати, јер ГОСПОД је говорио.
16 Дајте славу ГОСПОДУ, своме Богу,
пре него што донесе таму,
пре него што вам ноге посрну
по мрачним брдима.
Светлости се надате,
али он ће је у густу тмину преокренути
и у мрак претворити.
17 А ако не послушате,
плакаћу у потаји због ваше охолости:
моје ће очи горко плакати, сузе ронити,
јер ће стадо ГОСПОДЊЕ бити засужњено.
18 Кажите цару и царици-мајци:
»Сиђите са својих престола,
јер ће вам ваше сјајне круне спасти с главе.«
19 Градови Негева биће затворени,
а никог неће бити да их отвори.
Сва Јуда биће одведена у сужањство,
сасвим одведена.
20 Дигни поглед
и погледај оне који долазе са севера.
Где је стадо које ти је поверено,
овце којима си се поносио?
21 Шта ћеш рећи када ГОСПОД
над тобом постави
оне које си одгајио себи за савезнике?
Зар те неће обузети бол
као жену трудови?
22 Упиташ ли се: »Зашто ли ме ово снађе?«
– због многих твојих греха
скутове ти поцепаше
и насиље учинише над тобом.
23 Може ли Кушанин
да промени своју кожу
или леопард своје пеге?
Тако ни ви не можете да чините добро,
ви који сте навикли да чините зло.
24 »Распршићу вас као стрњику
коју разноси пустињски ветар.
25 Ово је оно што те запало,
део који сам ти одредио«,
говори ГОСПОД,
»зато што си ме заборавио
и уздао се у лажне богове.
26 Скутове ћу ти пребацити преко лица,
да се покаже твоја срамота,
27 твоје прељубе и похотно њиштање,
твоје бестидно блудничење!
Видео сам твоја одвратна дела
на брдима и на пољима.
Тешко теби, Јерусалиме!
Докле ћеш да будеш нечист?«
Суша, глад и мач
14 Реч ГОСПОДЊА о суши дође Јеремији:
2 »Јуда тугује, градови јој пропадају.
За земљом кукају
и вапај се диже из Јерусалима.
3 Племићи шаљу слуге по воду.
Ови иду до чатрња, али воду не налазе;
враћају се ненапуњених врчева.
Унезверени и очајни, покривају главу.
4 Земља је испуцала,
јер нема кише.
Ратари су постиђени
и покривају главу.
5 Чак и кошута у пољу
тек рођено лане оставља,
јер нема траве.
6 Дивљи магарци
на голим висовима стоје
и као шакали дахћу.
Очи им ослабише,
јер нема зеленила.
7 Иако наши греси сведоче против нас,
ГОСПОДЕ, учини нешто Имена свога ради.
Јер, наше отпадништво је велико,
против тебе згрешисмо.
8 Надо Израелова,
његов Спаситељу у време невоље,
зашто си као дошљак у земљи,
као путник што сврати само да преноћи?
9 Зашто си као човек који се нашао у чуду,
као ратник немоћан да спасе?
Међу нама си, ГОСПОДЕ,
и ми твоје Име носимо.
Не иди од нас!«
10 Овако каже ГОСПОД о овом народу:
»Они воле да лутају,
ноге не штеде.
Зато нису мили ГОСПОДУ.
Сетиће се сада њихове опакости
и казнити их за њихове грехе.«
11 Потом ми ГОСПОД рече: »Немој да се молиш за добро овог народа. 12 Ако и посте, нећу услишити њихов вапај. Ако принесу паљеницу и житну жртву, нећу их прихватити, него ћу их уништити мачем, глађу и пошашћу.«
13 А ја рекох: »Авај, Господе ГОСПОДЕ, пророци су им стално говорили: ‚Нећете видети мача ни гладовати, него ћу вам дати трајан мир на овом месту.‘«
14 Тада ми ГОСПОД рече: »Пророци пророкују лажи у моје име. Нити сам их послао, нити их поставио, нити им говорио. Пророкују вам лажна виђења, гатања, ништавости и заблуде свога ума. 15 Стога овако каже ГОСПОД о пророцима који пророкују у моје име: Нисам их послао, а они говоре: ‚Ни мач ни глад неће дотаћи ову земљу.‘ Исти ти пророци страдаће од мача и глади. 16 А народ коме пророкују попадаће по улицама Јерусалима од глади и мача, а никог неће бити да их сахрани – ни њих, ни њихове жене, синове и кћери. Излићу на њих тешку невољу коју су заслужили.
17 »Овако им реци:
»‚Нека ми очи роне сузе
и дан и ноћ без престанка,
јер Девица-Кћи мога народа
тешку рану задоби, ударац жесток.
18 Одем ли у поље,
видим покошене мачем.
Одем ли у град,
видим глађу морене.
И пророк и свештеник
своје услуге нуде по земљи,
а немају знања.‘«
19 Зар си Јуду сасвим одбацио?
Зар Сион презиреш?
Зашто нас удари тако
да нам нема исцељења?
Миру се надасмо,
али ништа добро не дође,
времену исцељења,
а оно само ужас.
20 ГОСПОДЕ, признајемо своју опакост
и кривицу својих праотаца.
Заиста смо згрешили против тебе.
21 Имена свога ради,
не презри нас.
Не одузми част свом славном престолу.
Сети се свога савеза с нама
и не раскидај га.
22 Зар ништавни идоли народâ доносе кишу?
Зар небеса сама од себе шаљу кишу?
Не, него ти, ГОСПОДЕ, Боже наш.
Зато се у тебе уздамо,
јер ти си Онај који све то чини.
15 Тада ми ГОСПОД рече: »Када би и Мојсије и Самуило стали пред мене, не бих у срцу ништа осетио за овај народ. Терај ми их с очију! Нека иду! 2 А ако те упитају, ‚Куда да идемо?‘ кажи им: ‚Овако каже ГОСПОД:
»‚Ко је за помор, у помор,
ко је за мач, под мач,
ко је за глад, у глад,
ко је за ропство, у ропство.‘
3 »Послаћу четири врсте затирача на њих«, говори ГОСПОД. »Мач да убија, псе да развлаче, птице и звери да прождиру и затиру. 4 Учинићу их огавнима свим царствима на земљи због онога што је Манасија син Езекијин, цар Јуде, учинио у Јерусалиму.
5 »Ко ће се сажалити на тебе, Јерусалиме?
Ко ће те ожалити?
Ко ће свратити да те упита како си?
6 Одбацио си ме«,
говори ГОСПОД,
»леђа ми окрећеш.
Зато сам на тебе дигао руку и затро те.
Дојадило ми да ти стално праштам.
7 Развејао сам их вејачом
на капијама ове земље.
Уцвелио сам, затро сам свој народ,
јер се не враћају са својих путева.
8 Учинио сам да им удовицâ
буде више од морског песка.
У подне сам довео затирача
на мајке њихових младића.
Изненада сам на њих пустио
тескобу и ужас.
9 Мајка седморо деце малаксала,
испустила душу.
Сунце јој зашло још за дана,
осрамоћена је била и понижена.
А оне што су преостали,
предао сам мачу
пред непријатељима«,
говори ГОСПОД.
10 Тешко мени, мајко моја,
што си ме родила,
човека који се са целом земљом
свађа и препире!
Нити коме позајмих,
нити од кога узајмих,
а ипак ме сви проклињу.
11 ГОСПОД каже:
»Уистину ћу те избавити ради добра,
уистину ћу учинити да те непријатељи моле
у време несреће и у време невоље.
12 Може ли човек да скрши гвожђе,
гвожђе са севера, или бронзу?
13 Твоје богатство и блага
даћу да се опљачкају, без накнаде,
због свих твојих греха по свој твојој земљи.
14 Учинићу да одеш са својим непријатељима
у земљу коју не знаш,
јер мој гнев ће распалити огањ
који ће горети против тебе.«
15 ГОСПОДЕ, ти знаш.
Сети ме се и старај се о мени,
освети ме на мојим прогонитељима.
Ти си стрпљив, не одводи ме,
сети се да ради тебе трпим увреде.
16 Када су ми твоје речи долазиле,
јео сам их,
твоје речи су ми биле радост
и весеље срцу,
јер ја твоје Име носим,
ГОСПОДЕ, Боже над војскама.
17 Никада у друштву раскалашних нисам седео,
никада се веселио.
Сâм сам седео, јер је твоја рука била на мени
и јер си ме испунио гневом.
18 Што мом болу нема краја
и што ми је рана болна и неисцељива?
Зар ћеш ми бити као поток несталан,
као извор који пресушује?
19 Стога овако каже ГОСПОД: »Ако ми се вратиш,
вратићу и ја тебе да ми служиш.
Будеш ли одвојио драгоцено од безвредног,
бићеш моја уста.
Нека се народ окрене теби,
али ти њима немој.
20 Учинићу од тебе бедем овом народу,
бедем утврђен и од бронзе.
Они ће се борити против тебе,
али те неће надјачати,
јер ја сам с тобом
да те избавим и спасем«,
говори ГОСПОД.
21 »Избавићу те из руку опаких
и откупити те из руку окрутних.«
Дан казне
16 Дође ми реч ГОСПОДЊА: 2 »Немој да се жениш и немој да имаш синова или кћери на овом месту.«
3 Јер, овако ГОСПОД каже за синове и кћери рођене у овој земљи и за мајке које су их родиле и за очеве који су их зачели: 4 »Помреће од грозних болести. Нико их неће ожалити ни сахранити, него ће бити као ђубриво на тлу. Страдаће од мача и глади и њихови лешеви биће храна птицама и зверима.«
5 Јер, овако каже ГОСПОД: »Не улази у кућу где је жалост. Не иди да ожалиш ни да изразиш саучешће, јер ја сам ускратио свој благослов, љубав и сажаљење овом народу«, говори ГОСПОД. 6 »И велики и мали помреће у овој земљи. Неће бити ни сахрањени ни ожаљени; нико због њих неће правити урез на телу, ни бријати главу. 7 Нико неће нудити јело да утеши оне који су у жалости за покојником, ни понудити им чашу пића да се утеше због смрти оца или мајке. 8 А не улази ни у кућу где је славље, да би сео да једеш и пијеш с укућанима. 9 Јер, овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов: Ево, вама наочиглед и у ваше време учинићу да нестану звуци весеља и радости и гласови младе и младожење.
10 »Када све ово будеш рекао овом народу и они те упитају: ‚Зашто нам је ГОСПОД одредио тако страшну несрећу? Какво смо то зло учинили? Који смо то грех починили против ГОСПОДА, нашег Бога?‘ 11 ти им реци: ‚То је зато што су ме ваши праоци оставили‘, говори ГОСПОД, ‚и ишли за другим боговима и служили им и клањали им се. Оставили су ме и нису се држали мог Закона. 12 А ви сте се понели још опакије од ваших праотаца. Јер, ево, сваки од вас иде за својим тврдокорним и злим срцем, а мене не слуша. 13 Зато ћу вас избацити из ове земље у земљу коју не познајете, а нису је познавали ни ваши праоци, па ћете тамо служити другим боговима и дању и ноћу, јер ја вам се нећу смиловати.‘
14 »Али долазе дани«, говори ГОСПОД, »када се више неће говорити: ‚Тако нам ГОСПОДА живога, који је Израелце извео из Египта‘, 15 него: ‚Тако нам ГОСПОДА живога, који је Израелце извео из северне земље и из свих земаља у које их је отерао.‘ Јер, ја ћу их вратити у земљу коју сам дао њиховим праоцима.
16 »А сада ћу послати по много рибара«, говори ГОСПОД, »и они ће их похватати. Потом ћу послати по много ловаца, и они ће их потерати са сваке горе и брда и из сваког процепа у стенама. 17 Моје очи прате све њихове путеве; нису ми скривени нити је њихов грех заклоњен од мојих очију. 18 Двоструко ћу им наплатити њихова злодела и њихов грех, јер су укаљали моју земљу беживотним лешинама својих одвратних идола и напунили мој посед својим гнусобама.«
19 ГОСПОДЕ, моја снаго и моја тврђаво,
моје уточиште у време невоље,
теби ће доћи народи с крајева земље
и рећи: »Наши праоци нису наследили ништа
осим лажних богова, ништавних идола,
од којих нема користи.
20 Може ли човек себи да направи богове?
Не, то нису богови!«
21 »Стога ћу им обзнанити,
овог пута ћу им обзнанити своју силу и моћ,
па ће знати да је моје име ГОСПОД.
17 Грех народа Јудиног
урезан је гвозденом алатком,
уписан кременим шиљком
на плочама њиховог срца
и на роговима њихових жртвеника.
2 И њихова деца памте њихове жртвенике
и Ашерине мотке
крај крошњатих стабала, по високим брдима
3 и по горама у земљи.
Ваше богатство и сва ваша блага
даћу да буду опљачкана
са вашим узвишицама,
због греха по свој вашој земљи.
4 Својом кривицом ћеш изгубити
наследство које сам ти дао.
Учинићу те робљем твојих непријатеља
у земљи коју не познајеш,
јер си распалио мој гнев
и он ће довека горети.«
Разне изреке
5 Овако каже ГОСПОД:
»Проклет био ко се узда у човека
и тело сматра својом снагом
и чије се срце окреће од ГОСПОДА.
6 Такав ће бити као грм у пустоши –
кад благостање дође, неће га видети.
Боравиће на спарушеним местима у пустињи,
у сланој земљи где нико не живи.
7 А благо човеку који се узда у ГОСПОДА,
чија је узданица ГОСПОД.
8 Такав ће бити као дрво посађено крај водâ,
које пушта корење дуж потока.
Не боји се када дође жега,
лишће му увек зелено,
нема брига у сушној години
и никад није да род не донесе.
9 »Срце је од свега подмуклије
и непоправљиво.
Ко да га разуме?
10 Ја, ГОСПОД, истражујем срце
и испитујем ум,
да сваком човеку узвратим
према његовом начину живота,
према плодовима његових дела.
11 Као препелица која лежи
на јајима која није снела,
такав је човек који богатство стиче неправдом.
Када му прође пола живота,
богатство му оде
и он на крају испадне будала.«
Јеремија вапије ГОСПОДУ за помоћ
12 Славни престо, узвишен од почетка,
место је нашег светилишта.
13 ГОСПОДЕ, надо Израелова,
сви који те оставе, постидеће се,
који се од тебе окрену,
биће уписани у прашину,
јер су оставили ГОСПОДА,
извор живе воде.
14 Исцели ме, ГОСПОДЕ, и бићу исцељен,
спаси ме, и бићу спасен,
јер тебе хвалим.
15 Ево ми стално говоре:
»Где је реч ГОСПОДЊА?
Нека сада дође.«
16 А ја нисам бежао од тога да будем твој пастир,
нити сам чезнуо за Даном злокобним.
Што с мојих усана силази,
пред тобом је.
17 Не буди ми ужас;
ти си моје уточиште у Дан несреће.
18 Нека се постиде моји гонитељи,
а мене сачувај стида.
Нека их обузме ужас,
а мене сачувај ужаса.
Доведи на њих Дан несреће,
уништи их уништењем двоструким.
О кршењу суботе
19 ГОСПОД ми овако рече: »Иди и стани на Капију народа, кроз коју улазе и излазе цареви Јуде. А стани и на све друге капије Јерусалима, 20 па им кажи: ‚Чујте реч ГОСПОДЊУ, цареви Јуде и сав народе Јуде и сви житељи Јерусалима који пролазите кроз ове капије. 21 Овако каже ГОСПОД: Пазите да не носите никакав товар у дан суботњи ни да га проносите кроз капије Јерусалима. 22 Не износите никакав товар из својих кућа и не обављајте никакав посао у дан суботњи, него држите суботу светом, као што сам заповедио вашим праоцима. 23 Они ме нису слушали ни обраћали пажњу, него су тврдоглаво одбијали да се покоре и прихвате стегу. 24 Али, ако ме ви послушате‘, говори ГОСПОД, ‚и не будете проносили никакав товар кроз капије овога града у суботу, него држали дан суботњи светим не обављајући никакав посао, 25 тада ће цареви који седе на Давидовом престолу пролазити кроз ове капије са својим службеницима. Они и њихови службеници долазиће возећи се колима и јашући на коњима, у пратњи Јудеја и житеља Јерусалима, и овај град ће бити насељен довека. 26 Народ ће долазити из градова Јуде и селâ око Јерусалима, с Венијаминовог подручја и из Шефеле, из Горја и из Негева, доносећи у Дом ГОСПОДЊИ жртве паљенице и клане жртве, житне жртве, тамјан и жртве захвалнице. 27 Али, ако ме не послушате да држите дан суботњи светим не носећи никакав товар када пролазите кроз капије Јерусалима у дан суботњи, тада ћу запалити неугасив огањ на капијама Јерусалима који ће прогутати његове тврђаве.‘«
У грнчаревој кући
18 Реч која дође Јеремији од ГОСПОДА: 2 »Иди доле до грнчареве куће, па ћу ти тамо објавити своју поруку.«
3 Тако ја одох доле до грнчареве куће и видех овога како ради за грнчарским колом. 4 Али суд који је обликовао од глине поквари му се под руком, па га грнчар преобликова у други суд, обликујући га како му се чинило најбоље.
5 Дође ми реч ГОСПОДЊА: 6 »Израелски народе, зар ја не могу с вама да чиним овако као овај грнчар?« говори ГОСПОД. »Као што је глина у грнчаревој руци, тако сте и ви у мојој руци, народе Израелов. 7 Ако некад објавим да ће неки народ или царство бити искорењени, оборени и затрти, 8 и ако се тај народ који сам опоменуо окрене од своје опакости, тада ћу се и ја устегнути да га ударим несрећом коју сам му наменио. 9 А ако неки други пут објавим да ће неки народ или царство бити изграђени и посађени, 10 а они почну да чине оно што је зло у мојим очима и да ме не слушају, онда ћу се ја устегнути да учиним добро које сам им наменио.
11 »Стога сада кажи народу Јуде и житељима Јерусалима: ‚Овако каже ГОСПОД: Ево, спремам вам несрећу и кујем науме против вас. Зато се окрените од свога злог начина живота, сваки од вас, и промените свој начин живота и своја дела.‘ 12 А они ће одвратити: ‚Не вреди. Ми ћемо и даље да се држимо својих наума и сваки од нас ће ићи за својим тврдокорним и злим срцем.‘
13 »Стога овако каже ГОСПОД:
»Распитајте се међу народима:
који је икад тако нешто чуо?
Највећу грозоту учини
Девица Израел.
14 Зар либански снег нестаје
с горских падина?
Престају ли да теку студене воде
што теку издалека?
15 А мој народ је мене заборавио.
Пале кâд ништавним идолима,
који их терају да посрћу на својим путевима
и древним стазама
и да иду неизграђеним стазама и путевима.
16 Земља ће им бити опустошена,
предмет непрестаног цоктања.
Ко год кроз њу прође,
згражаваће се и одмахивати главом.
17 Распршићу их пред њиховим непријатељима
као источним ветром.
Своја леђа ћу им показати,
а не лице,
у дан њихове несреће.«
Завера против Јеремије
18 Они рекоше: »Хајде да нешто смислимо против Јеремије, јер свештеник неће бити лишен учења Закона, ни мудрац савета, ни пророк речи. Зато хајде да га нападнемо речима[c] и да не обраћамо пажњу на оно што говори.«
19 Саслушај ме, ГОСПОДЕ,
чуј шта моји тужитељи говоре!
20 Зар се на добро узвраћа злом?
А они су ископали јаму за мене.
Сети се да сам пред тобом стајао
и заузимао се за њих,
да своју срџбу одвратиш од њих.
21 Зато им децу предај глади,
сили мача их изручи.
Нека им жене остану без деце и постану удовице,
нека им погубе мужеве,
нека им младиће смакну мачем у боју.
22 Нека се зачује јаук из њихових кућа
када изненада доведеш пљачкаше на њих.
Јер, јаму су ископали да ме ухвате
и замке поставили за моје ноге.
23 Али ти, ГОСПОДЕ, знаш све њихове завере
да ме убију.
Не опрости њихова злодела
и не избриши њихове грехе пред собом.
Нека падну пред тобом;
казни их у време свога гнева.
Сломљени крчаг
19 Овако каже ГОСПОД: »Иди и од грнчара купи крчаг од глине. Са собом поведи неколико старешина народа и неколико старешина свештеникâ, 2 па иди у долину Бен Хином, близу улаза Грнчарске капије, и тамо објави оно што ћу ти рећи.
3 »Реци им: ‚Чујте реч ГОСПОДЊУ, цареви Јуде и житељи Јерусалима. Овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов: Ево, довешћу несрећу на ово место од које ће зазујати у ушима сваком ко за њу чује. 4 Јер, они су ме оставили и оскврнавили ово место палећи кâд боговима које ни они, ни њихови очеви, ни цареви Јуде нису познавали, и натопили су ово место крвљу недужних. 5 Подигли су Ваалове узвишице, да своје синове спале огњем њему на жртву, што ја никад нисам заповедио ни поменуо, нити ми је пало на памет. 6 Зато, ево, долазе дани‘, говори ГОСПОД, ‚када људи ово место више неће звати Тофет, ни долина Бен Хином, него Долина покоља. 7 На овом ћу месту помрсити науме Јуде и Јерусалима. Учинићу да погину од мача својих непријатеља, од руке оних који хоће да им одузму живот, а њихове лешеве даћу за храну птицама и зверима. 8 Опустошићу овај град и учинити га руглом. Ко год буде крај њега прошао, згражаваће се и цоктати од чуда због свих несрећа које су га задесиле. 9 Учинићу да једу месо својих синова и кћери. Свако ће јести месо свога ближњега за време тешке опсаде којом ће их притиснути непријатељи, који хоће да им одузму живот.‘
10 »Онда разбиј крчаг наочиглед онима који су пошли с тобом, 11 па им кажи: ‚Овако каже ГОСПОД над војскама: Разбићу овај народ и овај град баш као што се овај грнчарев крчаг разбио и више не може да се поправи. Сахрањиваће мртве у Тофету док више не буде места за сахрањивање. 12 Тако ћу урадити овом месту и његовим житељима, говори ГОСПОД. Учинићу да овај град буде као Тофет. 13 Куће у Јерусалиму и палате царева Јуде биће опогањене као ово место Тофет – све куће по чијим крововима су палили кâд свим небеским звездама и изливали жртве леванице другим боговима.‘«
14 Јеремија се онда врати из Тофета, куда га је ГОСПОД био послао да пророкује, па стаде у двориште Дома ГОСПОДЊЕГ и рече свему народу: 15 »Овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов: ‚Ево, довешћу на овај град и околна села све несреће које сам им најављивао, јер су тврдоглави и не слушају моје речи.‘«
Јеремија и Пашхур
20 Када је свештеник Пашхур син Имеров, главни управитељ Дома ГОСПОДЊЕГ, чуо Јеремију како пророкује о овоме, 2 нареди да Јеремију избатинају и баце у кладе код Венијаминове горње капије поред Дома ГОСПОДЊЕГ.
3 Сутрадан, када га је Пашхур ослободио клада, Јеремија му рече: »ГОСПОД те више не зове Пашхур, него Магор-Мисавив[d]. 4 Јер, овако каже ГОСПОД: ‚Учинићу да будеш ужас себи и свим својим пријатељима. Својим очима ћеш гледати како падају од мача својих непријатеља. Све Јудеје ћу предати у руке цару Вавилона, који ће их одвести у Вавилон или их погубити мачем. 5 Предаћу њиховим непријатељима све богатство овога града, све плодове његовог труда, све његове драгоцености и све благо царева Јуде. Они ће све то опљачкати и однети у Вавилон као плен. 6 А ти, Пашхуре, и сви који живе у твојој кући, отићи ћеш у изгнанство у Вавилон и тамо умрети и бити сахрањен, ти и сви твоји пријатељи којима си пророковао лажи.‘«
Јеремијина јадиковка
7 Ти ме заведе, ГОСПОДЕ,
и био сам заведен.
Ти ме надјача и савлада.
Поваздан ме исмевају,
сви ми се ругају.
8 Кад год проговорим, вичем,
насиље и пропаст објављујући.
Тако ми реч ГОСПОДЊА
поваздан увреде и грдње доноси.
9 А кажем ли: »Нећу га више помињати
ни говорити у његово име«,
његова реч ми у срцу буде као огањ,
огањ запретан у мојим костима,
и онда не могу више у себи да је држим,
не могу.
10 Чујем многе како шапућу:
»Ужас одасвуд! Пријавите га!
Дај да га пријавимо!«
Сви моји пријатељи
чекају да поклекнем:
»Можда га заварамо,
па га савладамо и осветимо му се.«
11 Али ГОСПОД је са мном као страшан ратник,
па ће моји гонитељи посрнути
и неће ме савладати.
Неће успети и докраја ће се осрамотити;
њихова срамота никад се неће заборавити.
12 ГОСПОДЕ над војскама, ти који испитујеш праведне
и видиш срце и ум,
дај да видим како им се светиш,
јер теби сам поверио своју парницу.
13 Певајте ГОСПОДУ! Хвалите ГОСПОДА!
Он живот убогога избавља
из руку опаких.
14 Проклет био дан кад сам се родио!
Благословен не био дан кад ме мајка родила!
15 Проклет био човек
који мом оцу донесе вест говорећи:
»Мушко ти се дете родило!«
16 Био тај као градови
које ГОСПОД поруши без милости,
ујутро слушао кукњаву,
а у подне бојне покличе,
17 јер ме не уби у мајчиној утроби,
да ми мајка буде гроб,
да јој утроба буде трудна довека.
18 Што изађох из мајчине утробе,
да муку и невољу гледам
и своје дане скончам у срамоти?
Бог одбија Цидкијину молбу
21 Реч од ГОСПОДА долазила је Јеремији када му је цар Цидкија послао Пашхура сина Малкијиног и свештеника Софонију сина Маасејиног.
Они рекоше: 2 »Упитај ГОСПОДА за нас, пошто нас је напао Навуходоносор, цар Вавилона. Можда ће ГОСПОД учинити чуда за нас као некад, па ће се овај повући од нас.«
3 А Јеремија им одговори: »Кажите Цидкији: 4 ‚Овако каже ГОСПОД, Бог Израелов: Ево, окренућу против вас оружје које вам је у рукама, којим се борите против цара Вавилона и Халдејаца који су пред зидинама и опседају вас, а ја ћу их окупити усред овога града. 5 Сâм ја борићу се против вас испруженом руком и моћном десницом у гневу, јарости и великој срџби. 6 Ударићу житеље овога града – и човека и животињу – страшним помором, и они ће помрети. 7 После тога‘, говори ГОСПОД, ‚предаћу Цидкију, цара Јуде, његове службенике и оне житеље овога града који преживе помор, мач и глад у руке Навуходоносору, цару Вавилона, и њиховим непријатељима који хоће да им одузму живот. Он ће их погубити мачем без милости, сажаљења или самилости.‘
8 »И још реци овом народу: ‚Овако каже ГОСПОД: Ево, стављам пред вас пут живота и пут смрти. 9 Ко год остане у овом граду, погинуће од мача, глади или помора. А ко изађе и преда се Халдејцима који вас опседају, живеће – извући ће живу главу. 10 Одлучио сам да овом граду учиним зло, а не добро, говори ГОСПОД. Биће предат у руке цару Вавилона, и он ће га спалити.‘
11 »А владарској кући цара Јуде реци: ‚Чујте реч ГОСПОДЊУ, 12 кућо Давидова. Овако каже ГОСПОД:
»‚Делите правду сваког јутра.
Избављајте опљачканога
из руку његовог тлачитеља,
да због ваших злих дела
моја срџба не плане као огањ
и разгори се, а никога да је угаси.
13 Против тебе сам,
ти који станујеш у долини,
у стеновитој равници‘,
говори ГОСПОД,
‚ти који говориш:
»Ко може да нас нападне?
Ко може да уђе у наше боравиште?«
14 Казнићу вас према плодовима
ваших дела‘,
говори ГОСПОД.
‚Запалићу огањ у вашим шумама
који ће прогутати све уоколо.‘«
Суд над злим царевима
22 Овако каже ГОСПОД: »Сиђи до палате цара Јуде и тамо објави ову реч: 2 ‚Чуј реч ГОСПОДЊУ, царе Јуде, ти који седиш на Давидовом престолу – ти, твоји службеници и твој народ који пролази кроз ове капије. 3 Овако каже ГОСПОД: Чините оно што је право и праведно. Избављајте опљачканога из руку његовог тлачитеља. Не чините нажао дошљаку, сирочету или удовици и не злостављајте их. И не проливајте недужну крв на овоме месту. 4 Јер, ако се заиста будете држали ових заповести, онда ће цареви који седе на Давидовом престолу пролазити кроз капије ове палате, возећи се на колима и јашући на коњима, у пратњи својих службеника и народа. 5 Али, ако не послушате ове заповести‘, говори ГОСПОД, ‚самим собом се заклињем да ће ова палата постати развалина.‘
6 »Јер, овако каже ГОСПОД о палати цара Јуде:
»Иако си ми као Гилад,
као врх Либана,
учинићу да будеш као пустиња,
као градови ненастањени.
7 Одвојићу за тебе уништитеље,
свакога с његовим оружјем,
и они ће посећи твоје најбоље кедрове
и побацати их у огањ.
8 »Људи из многих народа пролазиће крај овога града и питати један другога: ‚Зашто је ГОСПОД учинио овако нешто овом великом граду?‘ 9 А одговор ће бити: ‚Зато што су оставили Савез ГОСПОДА, свога Бога, и клањали се другим боговима и служили им.‘«
10 Не плачите за мртвацем
и не кукајте за њим,
него плачите горко за изгнаником,
јер се никад неће вратити
и више неће видети земљу у којој се родио.
11 Јер, овако каже ГОСПОД о Шалуму сину Јосијином, који је наследио свога оца као цар Јуде, али је морао да оде са овог места: »Никада се неће вратити. 12 Умреће у месту у које су га одвели у сужањство и више неће видети ову земљу.«
13 »Тешко оном ко своју кућу гради неправедношћу
и горње одаје неправдом,
терајући ближње да раде без накнаде,
не плаћајући их за њихов труд.
14 Он говори: ‚Саградићу себи велику палату,
с пространим горњим одајама.‘
И пробија на њој велика окна,
облаже је кедровином и боји у црвено.
15 Зар си зато цар
што за кедровином жудиш?
Зар твој отац није имао да једе и пије?
Чинио је што је право и праведно,
и било му је добро.
16 Бранио је права сиромаха и убогога,
и било му је добро.
Зар баш то не значи познавати мене?«
говори ГОСПОД.
17 »А твоје очи и срце окренути су
само непоштеном добитку,
проливању недужне крви,
тлачењу и сатирању.«
18 Стога овако каже ГОСПОД о Јехојакиму сину Јосијином, цару Јуде:
»За њим неће закукати: ‚Авај, брате мој!
Авај, сестро моја!‘
За њим неће закукати: ‚Авај, господару!
Авај, величанство!‘
19 Сахрана ће му бити као сахрана магарчева
– одвући ће га и бацити
ван капија Јерусалима.
20 »Попни се на Либан и вичи,
нека ти се глас чује у Башану,
вичи са Аварима,
јер сви су твоји љубавници сатрвени.
21 Опоменуо сам те док си живео у благостању,
али ти рече: ‚Нећу да слушам!‘
Такав си био од младости
– ниси ме слушао.
22 Ветар ће ти развејати све пастире,
у изгнанство ће отићи твоји љубавници.
Тада ћеш се стидети и срамити
због све своје опакости.
23 Ти који станујеш на Либану,
који се по кедровима гнездиш,
како ћеш само стењати када те спопадну болови,
болови као у жене у трудовима!
24 »Тако ми живота«, говори ГОСПОД, »чак када би ти, Јоахине[e] сине Јехојакимов, царе Јуде, био печатни прстен на мојој десници, ипак бих те стргнуо. 25 Предаћу те у руке онима који хоће да ти одузму живот, онима којих се плашиш – Навуходоносору, цару Вавилона, и Халдејцима. 26 Бацићу тебе и мајку која те родила у другу земљу, у којој се нисте родили, и тамо ћете умрети. 27 Никада се нећете вратити у земљу у коју ћете жудети да се вратите.«
28 Зар је овај човек Јоахин
посуда презрена, разбијена,
суд који нико неће?
Зашто да он и његова деца буду отерани,
бачени у земљу коју не знају?
29 О, земљо, земљо, земљо,
чуј реч ГОСПОДЊУ!
30 Овако каже ГОСПОД:
»Упишите овога човека као да нема деце,
као човека који неће успети у животу,
јер ниједан од његових потомака
неће успети да седне на Давидов престо
и да влада над Јудом.«
Изданак Давидов
23 »Тешко пастирима који затиру и распршују овце с мога пашњака!« говори ГОСПОД.
2 Стога овако ГОСПОД, Бог Израелов, каже пастирима који напасају мој народ: »Зато што сте распршили моје стадо, отерали га и нисте се бринули о њему, ја ћу се побринути за вас због ваших злих дела«, говори ГОСПОД. 3 »Сâм ја сабраћу остатак оваца из свога стада из свих земаља у које сам их отерао и вратити их на њихов пашњак, где ће бити плодне и множити се. 4 Поставићу им пастире који ће их напасати, и оне се више неће плашити ни страховати, нити ће се нека овца изгубити«, говори ГОСПОД.
5 »Ево, долазе дани«, говори ГОСПОД,
»када ћу подићи Давиду
Изданак праведни,
Цара који ће владати мудро
и чинити што је право и праведно у земљи.
6 У његове дане Јуда ће бити спасена
и Израел живети спокојно.
А ово је име којим ће га звати:
ГОСПОД, наша праведност.
7 »Стога, ево, долазе дани«, говори ГОСПОД, »када се више неће говорити: ‚Тако нам ГОСПОДА живога, који је Израелце извео из Египта‘, 8 него ће се говорити: ‚Тако нам ГОСПОДА живога, који је Израелове потомке извео из северне земље и из свих земаља у које их је прогнао.‘ Тада ће живети у својој земљи.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International