Bible in 90 Days
Обећање обнове Израела
11 »Тога дана ћу поново подићи
пали шатор Давидов,
пукотине му поправити
и из рушевина га подићи.
Сазидаћу га да буде као што је био,
12 да им посед буде остатак Едома
и сви народи који носе моје Име«,
говори ГОСПОД, који ће то учинити.
13 »Долазе дани«, говори ГОСПОД,
»када ће жетеоца претећи орач,
а сејача онај који муља грожђе.
Младо вино ће капати са гора
и тећи из сваког брда.
14 Вратићу Израел, свој изгнани народ.
Обновиће разорене градове
и живети у њима;
засадиће винограде
и пити њихово вино;
подићи ће вртове
и јести њихове плодове.
15 Посадићу га у његову земљу,
да никада више не буде ишчупан
из земље коју сам му дао«,
говори ГОСПОД, твој Бог.
1 Виђење које је имао Авдија о томе шта је Господ ГОСПОД рекао о Едому.
Бог ће казнити Едом
Гласник је послат народима, и ми смо чули његову поруку:
»Спремите се! Хајдемо у бој против Едома!«
2 »Учинићу те малим међу народима,
презрен ћеш бити веома.
3 Твоја охолост те заварала,
тебе који живиш у процепима стена
и дом свијаш на висовима,
тебе који мислиш:
‚Ко може да ме спусти на земљу?‘
4 Иако летиш високо као орао
и гнездиш се међу звездама,
ја ћу те спустити одатле«,
говори ГОСПОД.
5 »Када дођу ноћни крадљивци или пљачкаши,
зар не узму само што им треба?
Када људи беру грожђе,
зар неки грозд не оставе?
А каква тебе несрећа чека!
6 Како ће Исав бити опљачкан,
његова скривена блага похарана!
7 Сви ће те твоји савезници
притерати уз границу,
твоји пријатељи те преварити и савладати.
Они који твој хлеб једу
замку ће ти поставити,
а ти је нећеш приметити.«
8 »Тога дана«, говори ГОСПОД,
»уништићу мудре Едомове,
умне људе са гора Исављевих.
9 Ужас ће ти спопасти ратнике, Темане,
и сви са гора Исављевих пашће у покољу.«
Разлози за кажњавање Едома
10 »Због насиља над Јаковом, својим братом,
срамотом ћеш бити покривен
и истребљен довека.
11 Онога дана када си се држао по страни
док су му странци односили богатство
и туђинци му улазили кроз капије
и за Јерусалим бацали коцку,
ти си био као један од њих.
12 Ниси смео да ликујеш над својим братом
у дан његове несреће,
ни да се радујеш над народом Јудиним
у дан његовог уништења,
ни да се хвалишеш у дан његове невоље.
13 Ниси смео да улазиш
кроз капије мога народа
у дан његове муке,
ни да ликујеш над њим
у његовој несрећи
у дан његове муке,
ни да његово богатство отимаш
у дан његове муке.
14 Ниси смео да стојиш на раскрсници
да би убијао његове бегунце,
ни да издајеш његове преживеле
у дан његове невоље.«
Бог ће казнити народе
15 »Близу је Дан ГОСПОДЊИ свим народима.
Како си ти чинио, тако ће чинити и теби,
твоја дела о твоју главу ће се обити.
16 »Као што сте ви пили на мом светом брду,
тако ће и други народи пити без престанка,
и биће као да их никад није било.«
Израел ће бити победник
17 »Али, на гори Сион биће избављење
– она ће бити света –
и народ Јаковљев запосешће свој посед.
18 Народ Јаковљев биће огањ
и народ Јосифов пламен,
а народ Исављев стрњика
коју ће запалити и прогутати.
Нико из народа Исављевог неће преживети«,
говори ГОСПОД.
19 »Народ из Негева освојиће горе Исављеве,
а народ из Шефеле земљу филистејску.
Заузеће поља Ефремова и Самаријина,
а Венијамин ће запосести Гилад.
20 Изгнаници Израелови
запосешће Ханаан све до Сарепте,
а изгнаници јерусалимски у Сефараду
запосешће градове у Негеву.
21 Спасени ће се попети на гору Сион
да владају над горама Исављевим.
Тада ће царство бити ГОСПОДЊЕ.«
Јона бежи од ГОСПОДА
1 Реч ГОСПОДЊА дође Јони сину Амитајевом: 2 »Спреми се и иди у велики град Ниниву и проповедај против њега, јер сам чуо за његова злодела.«
3 Али Јона крену да бежи од ГОСПОДА и запути се у Таршиш. Сиђе до Јопе, где нађе лађу која је пловила за Таршиш. Пошто је платио за пут, сиђе у лађу и отплови према Таршишу, не би ли побегао од ГОСПОДА.
4 Тада ГОСПОД посла силан ветар на море, па се диже толико жестока олуја да је лађа била у опасности да се разбије. 5 Сви морнари се уплашише, па сваки завапи своме богу, а и товар бацише у море да олакшају лађу. А Јона је био сишао у потпалубље, где је легао и чврсто заспао.
6 Капетан му приђе и рече: »Како можеш да спаваш? Устани и помоли се своме богу! Можда ће тај бог обратити пажњу на нас, па нећемо пропасти.«
7 Тада морнари рекоше један другом: »Хајде да бацимо коцку, да откријемо због кога нас је снашла ова несрећа.«
Тако бацише коцку, и она паде на Јону.
8 Они га упиташе: »Кажи нам, због кога нас је снашла ова несрећа? Којим се послом бавиш? Одакле си? Из које си земље и из ког народа?«
9 Он им одговори: »Ја сам Јеврејин и клањам се ГОСПОДУ, Богу неба[a], који је начинио море и копно.«
10 Сазнавши од њега да бежи од ГОСПОДА, силно се уплашише и упиташе га: »Зашто си то учинио?«
11 А море је постајало све узбурканије, па га они упиташе: »Шта да учинимо с тобом да би нам се море смирило?«
12 »Дигните ме и баците у море«, одврати он, »па ће се море смирити. Знам да сам ја крив што вас је захватила ова жестока олуја.«
13 Људи покушаше да одвеслају назад према копну, али нису могли, јер је море било све узбурканије.
14 Тада завапише ГОСПОДУ: »ГОСПОДЕ, молимо те, не дај да погинемо због тога што ћемо овоме човеку одузети живот! Не сматрај нас кривима за проливање недужне крви, јер ти си, ГОСПОДЕ, учинио како ти се свидело.«
15 Потом узеше Јону и бацише га у море, и море престаде да бесни. 16 Они се збога тога силно уплашише ГОСПОДА, па му принеше клану жртву и заветоваше му се.
17 А ГОСПОД одреди једну велику рибу да прогута Јону, и Јона три дана и три ноћи проведе у рибљој утроби.
Јонина молитва
2 Јона се из рибље утробе помоли ГОСПОДУ, своме Богу, 2 говорећи:
»Из своје невоље завапих ГОСПОДУ,
и он ме услиши.
Из утробе Шеола позвах у помоћ,
и ти чу мој глас.
3 У дубине си ме бацио,
у само срце морâ,
где ме окружише струје
и твоји таласи и валови поклопише.
4 Рекох: ‚Отеран сам из твога присуства.‘
Ипак поглед упирем ка твоме светом Храму.
5 Воде ме прекрише до грла,
дубине опколише,
морска трава око главе ми се омота.
6 До корења планина потонух,
до земље чије се двери затварају довека.
Али ти ме живога изведе из гробне јаме,
ГОСПОДЕ, Боже мој.
7 Када ме је живот напуштао,
сетих те се, ГОСПОДЕ,
и моја молитва к теби се уздиже,
према твоме светом Храму.
8 Они који се држе ништавних идола,
своју приврженост одбацују.
9 А ја ћу ти принети клану жртву
уз песму захвалницу,
испунити завет који сам дао.
Спасење долази од ГОСПОДА.«
10 Тада ГОСПОД заповеди риби, и она избљува Јону на копно.
Јона се покорава ГОСПОДУ
3 Реч ГОСПОДЊА дође Јони други пут: 2 »Спреми се и иди у велики град Ниниву и објави му поруку коју сам ти дао.«
3 И Јона послуша реч ГОСПОДЊУ и спреми се и оде у Ниниву. Нинива је била толико велик град да је требало три дана хода да се кроз њу прође.
4 Првога дана Јона крену кроз град, објављујући: »Још четрдесет дана и Нинива ће бити разорена.«
5 Нинивљани повероваше Богу, па прогласише пост и сви се, од највећег до најмањег, обукоше у кострет. 6 Када је вест стигла до цара Ниниве, он устаде са свога престола, скину своје царско рухо и обуче се у кострет, па седе у прашину.
7 Онда цар разасла проглас по Ниниви:
»Цар и његови великаши наређују:
»Ниједан човек ни животиња од крупне и ситне стоке не смеју ни да једу ни да пију. 8 Сваки човек и животиња морају да носе кострет. Нека свако силно вапије Богу и окрене се од свога злог начина живота и насиља. 9 Јер, ко зна? Можда ће се Бог предомислити и неће, у својој самилости, искалити свој љути гнев, па нећемо изгинути.«
10 Видевши шта су урадили и како су се окренули од свога злог начина живота, Бог се смилова и не доведе на њих зло којим им је био запретио.
Јонина љутња и Божија милост
4 Али Јони то није било мило и он се силно наљути, 2 па се овако помоли ГОСПОДУ: »ГОСПОДЕ, зар нисам баш тако рекао док сам још био у својој земљи? Зато сам и пожурио да побегнем у Таршиш. Јер, знао сам да си ти милостив и самилостан Бог, спор да се разгневиш и препун љубави и невољан да пошаљеш несрећу. 3 Зато ми сада, ГОСПОДЕ, одузми живот, јер ми је боље да умрем него да живим.«
4 А ГОСПОД га упита: »Имаш ли право што се љутиш?«
5 Јона изађе из града и седе на једном месту источно од њега. Тамо направи себи сеницу, па седе у њен хлад, чекајући да види шта ће бити с градом. 6 Тада ГОСПОД, Бог, учини да лоза[b] израсте над Јоном да би му глава била у хладу и да би му било удобније, и Јона се веома обрадова лози. 7 Али сутрадан у зору Бог одреди једног црва да подгризе лозу, и она се сасуши. 8 Када је огрануло сунце, Бог посла врућ источни ветар. Сунце је пекло Јонину главу, па он малакса.
Дође му да умре, па рече: »Боље ми је да умрем него да живим.«
9 Бог онда упита Јону: »Имаш ли право што се љутиш због лозе?«
»Имам«, одврати Јона. »Толико сам љут да бих умро од љутине.«
10 ГОСПОД рече: »Толико ти је стало до те лозе, око које се ниси ни трудио ни гајио је, која је ижџикљала преко ноћи и увенула преко ноћи, 11 а мени да не буде стало до великога града Ниниве, у ком има више од сто двадесет хиљада недужних људи[c] и много стоке.«
1 У време владавине Јоатама, Ахаза и Езекије, царева Јуде, реч ГОСПОДЊА долазила је Михеју из Морешета. Ово је виђење које је видео о Самарији и Јерусалиму.
Судија долази
2 Чујте, сви народи!
Почуј, земљо и сви ви у њој!
Господ ГОСПОД сведочиће против вас
из свога светог Храма!
3 Ево, ГОСПОД долази из свога боравишта,
силази и гази по висовима земље.
4 Планине се топе под њим,
а долине раседају
као восак пред огњем,
као вода која лије низ стрмину.
5 Све то због преступа Јаковљевог,
због грехâ народа Израеловог.
Који је преступ Јаковљев?
Зар није Самарија?
Која је узвишица Јудина?
Зар није Јерусалим?
6 »Зато ћу од Самарије начинити гомилу крша,
ледину за винограде.
Камење ћу јој сурвати у долину
и темеље јој оголити.
7 Биће поразбијани сви њени идоли,
сви храмски дарови спаљени огњем.
Уништићу све њене ликове
јер их је скупила платама храмских блудница
и опет ће се користити као плате блудница.«
8 Због тога ћу заплакати и закукати,
гô и бос ићи наоколо,
завијати као шакал
и лелекати као ној.
9 Јер, њена је рана неисцељива –
све до Јуде се проширила,
допрла до капије мога народа,
до самог Јерусалима.
10 Не говорите о томе у Гату,
не плачите у Аку,
у Бет-Леафри се ваљајте у прашини.
11 Прођите осрамоћени и голи,
житељи Шафира.
Неће изаћи житељи Цаанана,
Бет-Ецел је у жалости:
ускратиће вам помоћ.
12 Житељи Марота превијају се од бола,
чекајући олакшање,
јер се несрећа од ГОСПОДА
спустила све до капије Јерусалима.
13 Упрегните брзе коње у кола,
житељи Лахиша.
Ви сте први Кћер сионску навели на грех,
јер међу вама су се нашли преступи Израелови.
14 Зато дајте опроштајне дарове Морешет-Гату.
Град Ахзив довешће у заблуду цареве Израела.
15 Опет ћу на вас довести освајача,
житељи Мареше.
Слава Израелова доћи ће до Адулама.
16 Обријте главу у знак жалости
за својом милом децом,
будите ћелави као орао лешинар,
јер ће она од вас отићи у изгнанство.
Људски и Божији науми
2 Тешко онима који смишљају злодела
и кују зло на својим постељама!
Чим сване јутро, своје науме изврше,
јер је то у њиховој моћи.
2 Пожеле поља, и отму их,
и куће, и узму их.
Преваре човека, и узму му дом,
преваре човека, и отму му наследство.
3 Зато овако каже ГОСПОД:
»Ево, смишљам несрећу против овога рода,
од које вам нема спаса.
Нећете више ходати охоло,
јер то ће бити време несреће.
4 Тога дана људи ће вас исмевати
и ругати вам се овом тужбалицом:
‚Пропадосмо сасвим!
Раздељен је посед мога народа,
ГОСПОД[d] га одузе,
поробљивачима раздели наша поља.‘«
5 Зато нећеш имати никога
да ти коцком додели земљу
у заједици ГОСПОДЊОЈ.
Лажни пророци
6 »Не пророкујте!« говоре њихови пророци.
»Не пророкујте о томе! Нас неће задесити срамота.«
7 Зар да се говори, народе Јаковљев:
»Зар је Дух ГОСПОДЊИ постао нестрпљив?
Зар су то његова дела?«
»Зар моје речи нису благотворне
за онога ко живи исправно?
8 Али ви се дигосте против мога народа[e] као непријатељ.
Са безбрижних пролазника
огртаче скидате док се враћају из рата.
9 Жене мога народа
из топлих домова изгоните.
Мој благослов довека одузимате
од њихове деце.
10 Устајте, одлазите!
Ово није место вашег починка.
Зато што је нечисто,
докраја ће бити уништено.
11 »Да лажов и варалица дође и каже:
‚Проричем вам обиље вина и опојних пића‘
– баш такав пророк би одговарао овом народу!«
Обећање избављења
12 »Целога ћу те окупити, Јакове.
Сабраћу Остатак Израелов,
сабраћу их као овце у тору,
као стадо на његовом пашњаку
– све ће врвети од људи.
13 Пред њима ће ићи
Онај који ће им прокрчити пут,
а они ће провалити кроз капију и изаћи.
Пред њима ће ићи њихов Цар,
ГОСПОД ће им бити на челу.«
Суд над вођама и пророцима
3 Тада рекох: »Слушајте, вође Јаковљеве,
поглавари народа Израеловог.
Зар не треба да упознате правду,
2 ви који мрзите добро, а волите зло,
који мом народу с костију гулите кожу и месо,
3 који једете месо мога народа,
гулите му кожу и дробите кости,
који га черечите као месо за лонац,
као месо за котао?«
4 Тада ће они завапити ГОСПОДУ,
али он их неће услишити.
Сакриће своје лице од њих
због злих дела која су починили.
5 Овако каже ГОСПОД за пророке који заводе мој народ:
»Када имају шта да једу, кажу: ‚Мир‘,
а онима који их не хране
објављују свети рат.
6 Зато ће вас обузети ноћ без виђења
и тама без откривења.
Заћи ће сунце тим пророцима
и дан им се помрачити.
7 Осрамотиће се видеоци
и обрукати гатаоци.
Сви ће покрити уста,
јер од Бога нема одговора.«
8 А ја, ја сам испуњен силом
– Духом ГОСПОДЊИМ –
и правдом и моћи,
да Јакову објавим његов преступ
и Израелу његове грехе.
9 Чујте ово, вође народа Јаковљевог,
поглавари народа Израеловог,
ви који презирете правду
и искривљујете све што је право,
10 ви који проливеном крвљу градите Сион
и исквареношћу Јерусалим.
11 Његове вође суде за мито,
свештеници поучавају за накнаду,
а пророци гатају за новац.
Али они се на ГОСПОДА ослањају када говоре:
»ГОСПОД је међу нама.
Неће нас задесити несрећа.«
12 Зато ће због вас
Сион бити преорана њива,
Јерусалим гомила крша,
а храмска гора узвишица обрасла шумом.
Божија владавина
(Ис 2,2-4)
4 У последње дане
гора Дома ГОСПОДЊЕГ
биће постављена за главну међу горама.
Биће узвишена изнад брдâ
и сви ће се народи сливати к њој.
2 Многи народи ће доћи и рећи:
»Хајде, попнимо се на гору ГОСПОДЊУ,
до Дома Бога Јаковљевог.
Он ће нас научити својим путевима
да бисмо његовим стазама ходали.«
Јер, из Сиона ће изаћи Закон,
Реч ГОСПОДЊА из Јерусалима.
3 Он ће судити међу народностима
и окончати спорове моћних народа близу и далеко.
Они ће своје мачеве прековати у раонике
и копља у косире.
Народ неће дизати мач на народ,
нити ће се више обучавати за рат.
4 Свако ће седети под својом лозом
и под својом смоквом,
и нико га неће плашити,
јер је говорио ГОСПОД над војскама.
5 Сви народи живе у име својих богова,
а ми ћемо довека у име ГОСПОДА, Бога нашега.
Божији науми
6 »Тога дана«, говори ГОСПОД,
»окупићу хроме, сабрати изгнане
и оне које сам ударио несрећом.
7 Од хромих ћу учинити Остатак,
од отераних – моћан народ.
Од тога дана па довека
ГОСПОД ће владати над њима на гори Сион.
8 А теби ће, куло осматрачка над стадом,
утврђењу Кћери сионске,
бити враћена пређашња власт,
царство ће доћи Кћери јерусалимској.«
9 Зашто сада гласно запомажеш?
Зар немаш цара? Зар ти је саветник умро,
па те спопао бол као жену трудови?
10 Увијај се од болова и вришти,
Кћери сионска, као жена у трудовима,
јер ћеш сада изаћи из града,
становати на пољу
и отићи у Вавилон.
Тамо ћеш бити избављена –
ГОСПОД ће те откупити
из руку твојих непријатеља.
11 А сада се многи народи
окупише против тебе.
Говоре: »Нека се укаља.
Нека нам се очи наслађују Сионом.«
12 Али они не знају ГОСПОДЊЕ мисли,
нити разумеју његове науме.
Он их је скупио као снопље на гумну.
13 »Устани и оврши жито, Кћери сионска.
Јер, даћу ти гвоздене рогове
и бронзана копита,
па ћеш сатрти многе народе.
Њихов непоштено стечен добитак подарићеш ГОСПОДУ,
њихово богатство Господару све земље.«
Обећање о владару из Витлејема
5 »Окупи сада своје чете,
граде чета,
јер смо под опсадом.
Владара Израеловог
штапом ће ударити по образу.
2 »А ти, Витлејеме Ефрато,
иако си мали међу братствима Јудиним,
из тебе ће ми изаћи
онај који ће владати над Израелом.
Његова је лоза древна, од давнина.«
3 Зато ће ГОСПОД оставити Израел
док се не породи она која је у трудовима.
Тада ће се и остала његова браћа
вратити Израелцима.
4 Он ће стајати и напасати своје стадо
снагом ГОСПОДЊОМ,
величанством Имена ГОСПОДА, свога Бога,
и оно ће живети спокојно,
јер ће његова величина
досегнути до крајева земље.
5 Он ће бити њихов мир.
Најава избављења и казне
Кад Асирци провале у нашу земљу
и изгазе нам тврђаве,
дићи ћемо на њих седам пастира,
осам кнежева.
6 Мачем ће владати земљом асирском,
земљом Нимродовом исуканим мачем.
Он ће нас избавити од Асираца
када нам провале у земљу
и прегазе наше међе.
7 Остатак Јаковљев биће
међу многим народима
као роса од ГОСПОДА,
као пљусак кише на трави,
који не зависи од човека
и не ослања се на смртнике.
8 Остатак Јаковљев биће међу незнабошцима,
међу многим народима,
као лав међу шумским зверима,
као млади лав међу стадима оваца,
који, кад год прође кроз њих, гази и черечи,
и нико од њега не избавља.
9 Дићи ћеш руку на своје душмане,
и биће уништени сви твоји непријатељи.
10 »Тога дана«, говори ГОСПОД,
»уништићу ти коње и разбити кола.
11 Уништићу ти градове широм земље
и порушити сва утврђења.
12 Уништићу твоје врачање,
па више неће бити твојих враџбина.
13 Уништићу у теби твоје резбарене ликове
и твоје свете стубове;
нећеш се више клањати својим делима.
14 Ишчупаћу твоје Ашерине мотке из тебе
и разорити ти градове.
15 У гневу и срџби извршићу одмазду
над народима који ме нису слушали.«
Божија парница с Израелом
6 Чујте шта каже ГОСПОД:
»Устани и изложи свој случај пред горама,
нека брда чују шта имаш да кажеш.
2 Чујте, горе, оптужбу ГОСПОДЊУ,
почујте, вечни темељи земље.
Јер, ГОСПОД се парничи са својим народом,
подиже тужбу против Израела.
3 »Народе мој, шта сам ти учинио,
чиме те оптеретио? Одговори ми.
4 Ја сам те извео из земље египатске
и избавио те из земље ропства,
послао ти Мојсија,
Аарона и Мирјам да те воде.
5 Сети се, народе мој,
шта је смерао Валак, цар Моава,
и шта му је одговорио Валаам син Веоров.
Сети се свога пута од Шитима до Гилгала,
да спознаш праведна дела ГОСПОДЊА.«
6 »Са чим да изађем пред ГОСПОДА
и поклоним се Богу узвишеноме?
Да ли са жртвом паљеницом,
са телићима од годину дана?
7 Хоће ли му бити миле хиљаде овнова,
десетине хиљада река уља?
Да ли да му за свој преступ
свога првенца принесем,
за свој грех плод мога тела?«
8 Већ ти је показао, човече, шта је добро.
Ево шта ГОСПОД тражи од тебе:
да чиниш оно што је право,
да волиш приврженост
и да понизно живиш пред својим Богом.
Израелова кривица и казна
9 Глас ГОСПОДЊИ виче граду
– мудрост је бојати се твога Имена:
»Чујте, ви који сте окупљени у граду!
10 У кућама зликоваца
налазе се непоштено стечена блага
и крња мера[f], која је проклета.
11 Зар да опростим човеку са нетачним кантаром,
са врећама лажних тегова?
12 Насилници су богаташи овога града,
лажљивци његови житељи,
у устима им је језик преваран.
13 Зато сам и почео да те затирем,
да те пустошим због твојих греха.
14 Јешћеш, али се нећеш најести –
остаћеш гладан.
Стављаћеш на страну,
али ништа нећеш сачувати,
јер и то што сачуваш
даћу да уништи мач.
15 Сејаћеш, али нећеш жети.
Цедићеш маслине,
али нећеш се мазати уљем.
Муљаћеш грожђе,
али нећеш пити вина.
16 Држиш се Омријевих прописа
и свега што је чинила кућа Ахавова
и живиш по њиховим саветима.
Зато ћу учинити да се над тобом згражавају
и твојим житељима цокћу.
Носићеш увреде мога народа.«
Израелова исквареност
7 Тешко мени!
Ја сам као онај који летње плодове убире
када се пабирчи по винограду.
Нигде грозда да га поједем,
ниједне ране смокве за којом жудим.
2 Верни нестадоше из земље,
не остаде ниједан честит међу људима.
Сви вребају да пролију крв,
свако свакога лови мрежом.
3 Обе руке се извештиле за зло.
Службеник тражи поклоне,
судија прима мито,
великаш одлучује по свом хиру
– сви они сплеткаре заједно.
4 Најбољи међу њима је као трн,
најчеститији као живица од трња.
Дошао је дан од ког су страховали[g],
дан када ће бити кажњени.
Сада је време њихове пометње.
5 Не веруј ближњему,
не уздај се у пријатеља,
пази шта причаш пред оном
која ти лежи у наручју.
6 Јер, син презире оца,
кћи се диже против мајке,
снаха против свекрве.
Човеку ће његови укућани
бити непријатељи.
Кћи сионска говори
7 А ја, ја сам с надом загледана у ГОСПОДА,
чекам Бога, свога Спаситеља.
Услишиће ме мој Бог.
8 Не ликуј нада мном, душманко.
Иако сам пала, устаћу.
Иако седим у тами,
ГОСПОД је моја светлост.
9 Зато што сам згрешила против ГОСПОДА,
трпећу његову срџбу
док се не заузме за мене
и не добије моју парницу.
Извешће ме на светлост,
и ја ћу видети његову праведност.
10 Видеће то моја душманка
и биће осрамоћена
она која је говорила:
»Где је тај ГОСПОД, твој Бог?«
Тада ће ми се очи наслађивати гледајући
како по њој газе као по блату на улицама.
ГОСПОД говори Кћери сионској
11 Доћи ће дан када ће ти бити подигнути бедеми,
дан када ће ти се проширити међе.
12 Тога дана долазиће ти људи
од Асирије до египатских градова,
од Египта до Еуфрата[h],
од мора до мора,
од горе до горе.
13 Земља ће опустети
због својих житеља и њихових дела.
Народ говори ГОСПОДУ
14 Напасај свој народ својом палицом,
стадо свога поседа,
које сâмо живи у шуми,
на бујним пашњацима.
Нека пасе у Башану и Гиладу
као у прадавним данима.
15 Покажи нам чуда
као у дане када си изашао из Египта.
16 Народи ће их видети
и постидети се упркос свој својој сили.
Руком ће покрити уста
и уши ће им заглушити.
17 Лизаће прашину као змија,
као створови који гмижу по земљи.
Дрхтећи ће изаћи из својих јазбина,
у страху се окренути теби, ГОСПОДЕ, наш Боже,
и бојати те се.
18 Ко је Бог као ти, који прашта грех
и прелази преко преступа Остатка свога поседа?
Ти не истрајаваш вечно у своме гневу,
него ти је мило да покажеш љубав.
19 Опет ћеш нам се смиловати:
згазићеш наша злодела
и све наше грехе бацити у дубине мора.
20 Јакову ћеш дати истину,
Аврааму љубав,
као што си уз заклетву обећао нашим праоцима
у давним данима.
1 Пророштво о Ниниви. Књига виђења Наума Елкошанина.
Божији гнев против Ниниве
2 ГОСПОД је Бог љубоморан и осветник,
ГОСПОД се свети и пун је срџбе.
ГОСПОД се свети својим душманима
и истраје у срџби према непријатељима.
3 ГОСПОД је спор да се разгневи
и силан у својој моћи.
ГОСПОД неће пустити
да кривац прође некажњено.
Пут му је у вихору и олуји,
а облаци су прашина коју његове ноге дижу.
4 Он запрети мору и исуши га,
он чини да све реке пресуше.
Башан и Кармел спаруше се,
увену цветови Либана.
5 Пред њим се тресу горе
и топе брда.
Пред њим дрхти земља,
цео свет и сви који у њему живе.
6 Ко да издржи његову јарост?
Ко да поднесе његов љути гнев?
Његова срџба као огањ се излива,
пред њим литице пуцају.
7 ГОСПОД је добар,
уточиште у време невоље.
Он зна оне који се у њега уздају.
8 Силном поплавом докрајчиће непријатеље[i],
своје душмане прогнати у таму.
9 Шта то смишљате против ГОСПОДА?
Стаће он томе на крај,
неће невоља доћи други пут.
10 Преплетени као трње
и пијани од свога вина,
изгореће као осушена стрњика.
11 Из тебе је, Ниниво, потекао
онај који смишља зло против ГОСПОДА,
чији су савети рђави.
12 Овако каже ГОСПОД:
»Иако су јаки и многобројни,
биће покошени и уништени.
Иако сам те понизио, Јудо,
више те нећу понижавати.
13 Сада ћу скршити Нинивин јарам на теби
и покидати твоје ланце.«
14 Ниниво, ГОСПОД је издао заповест за тебе:
»Нећеш имати потомака
да понесу твоје име.
Уништићу резбарене ликове
и ливене идоле који су у храму твојих богова.
Гроб ћу ти припремити,
јер си погана.«
15 Ено, на горама ноге онога
који доноси радосну вест,
који објављује мир!
Слави своје светковине, Јудо,
и испуњавај своје завете!
Ништарија више неће проћи кроз тебе –
биће докраја уништен.
Пад Ниниве
2 Рушитељ иде на тебе, Ниниво.
Чувај своју тврђаву, мотри на пут,
спреми се, све снаге окупи.
2 ГОСПОД ће обновити славу Јаковљеву
као славу Израелову,
иако су га душмани опустошили
и уништили му винову лозу.
3 Црвени су штитови његових ратника,
врсни војници одевени су у скерлет.
Као огањ им блеште кола
када су спремни за бој,
коњи[j] се пропињу.
4 Кола бесомучно хитају улицама,
тамо-амо јуре трговима.
На успламтеле буктиње су налик,
попут муња севају.
5 Позивају се најбољи ратници,
али они се један о другог саплићу.
Нападачи јуре ка бедемима,
постављају заклоне за себе.
6 Пробијене су капије које гледају на реку,
у палати расуло.
7 Одлучено је: биће одведена у сужањство.
Њене слушкиње јецају као голубице
и у груди се ударају од жалости.
8 Нинива је као језеро
чија вода брзо истиче.
»Станите! Станите!« чују се повици,
али нико се не окреће.
9 Опљачкајте сребро!
Опљачкајте злато!
Нема краја благу,
богатству свих њених ризница.
10 Похарана је, опљачкана, огољена!
Срца су клонула, колена клецају,
тела дрхте, сва лица пребледела.
11 Где је сада лавља јазбина,
место где су хранили своје младунце,
куда су лав и лавица ишли,
а с њима лавићи, без имало страха?
12 Лав је довољно наловио за своје лавиће
и удавио плена за своје лавице,
напунио своје јазбине ловином
и своје брлоге пленом.
13 »Ја сам против тебе«, говори ГОСПОД над војскама.
»У дим ћу ти спалити борна кола
и мач ће ти побити лавиће.
Нећу ти оставити плена на земљи,
неће се више чути гласови твојих гласника.«
3 Тешко граду крвопролића,
пуном лажи, пуном пљачке,
где никад не понестаје жртава!
2 Бичеви фијучу, точкови клопарају,
коњи јуре, кола поскакују!
3 Коњаници јуришају,
мачеви севају,
копља блистају!
Мноштво жртава,
гомиле мртвих,
безброј лешева,
људи се о мртваце спотичу!
4 Све то због похоте блуднице,
замамне милоснице враџбина,
која народе пороби својим блудничењем
и братства својим врачањем.
5 »Ја сам против тебе«, говори ГОСПОД над војскама.
»Подићи ћу крила твоје хаљине
преко твога лица,
народима показати твоју голотињу
и царствима твоју срамоту.
6 Засућу те одвратним смећем,
с презиром поступити с тобом
и изложити те руглу.
7 Ко год те буде видео,
бежаће од тебе, говорећи:
‚Нинива је разваљена!
Ко ће да је ожали?‘
Где да ти нађем тешитеље?«
8 Зар си боља него Теба[k],
која лежи на Нилу, окружена водама?
Река јој је била одбрана и воде бедеми.
9 Куш и Египат били су јој бесконачна снага,
Пут и Либија њени помагачи.
10 Али и она је заробљена
и отишла је у изгнанство.
Децу су јој смрскавали по свим угловима улица,
за њене угледнике бацали коцку,
а све великаше везали ланцима.
11 И тебе ће обузети пијанство.
Крићеш се и тражити уточиште
пред непријатељем.
12 Све су ти тврђаве као стабла смокве
са првинама зрелих плодова:
протресу ли се,
смокве падају у уста онога који једе.
13 Погледај своју војску – све саме жене!
Капије твоје земље широм су отворене
твојим непријатељима:
огањ им је прогутао преворнице.
14 За опсаду захвати воде,
утврди бедеме.
Меси блато, гази иловачу,
тврду циглу направи.
15 Ту ће те огањ прогутати,
мач те посећи
и прождрети те као скакавци коњици.
Намножи се као скакавци коњици,
намножи се као скакавци чегрташи.
16 Намножила си своје трговце,
да их буде више од звезда на небу,
а они, као скакавци коњици, оголе земљу, па одлете.
17 Твојих стражара је као скакаваца чегрташа,
службеника као ројева скакаваца
који по хладном дану бораве на зидовима,
а чим сунце изађе, одлећу и не зна се где су.
18 Царе асирски, заспаше твоји пастири,
твоји племићи легоше на починак.
Народ ти се раштркао по горама,
а никога да их сабере.
19 Твојој рани нема лека,
твоја повреда је неисцељива.
Ко год чује ову вест о теби
запљескаће рукама.
Јер, ко није осетио твоју бескрајну окрутност?
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International