Bible in 90 Days

Исус храни пет хиљада људи

(Мт 14,13-21; Мк 6,30-44; Лк 9,10-17)

6 После тога Исус оде на другу обалу Галилејског – то јест Тиверијадског – мора, ² а за њим пође силан народ, јер су видели знамења која је учинио на болеснима. ³ Исус се попе на гору и седе са својим ученицима. ⁴ (А приближавала се Пасха, јудејски празник.)

⁵ Када је подигао поглед и угледао силан народ како иде к њему, Исус упита Филипа: »Где можемо да купимо хлеба да ови једу?«

⁶ То је рекао да би га искушао, јер је већ знао шта ће учинити.

⁷ Филип му одговори: »Ни двеста динара^[a] не би било довољно за више од залогаја хлеба за сваког.«

⁸ А један од његових ученика – Андреја, брат Симона Петра – рече Исусу: ⁹ »Овде је један дечак који има пет јечмених хлебова и две рибице, али шта је то на толике.«

¹⁰ Исус рече: »Нека људи поседају.«

На том месту је било много траве, па мушкарци, њих око пет хиљада, поседаше.

¹¹ Тада Исус узе оне хлебове, захвали Богу за њих, па их раздели онима који су седели, а тако и рибе – и то колико год је ко хтео.

¹² Када су се најели, Исус рече својим ученицима: »Покупите преостале комадиће, да ништа не пропадне.«

¹³ И они их покупише и напунише дванаест корпи комадићима преосталим од пет јечмених хлебова које су људи јели.

¹⁴ Када су људи видели знамење које је Исус учинио, рекоше: »Ово је заиста Пророк који треба да дође на свет!«

¹⁵ А Исус је знао да намеравају да дођу и да га на силу прогласе за цара, па се опет повуче у гору, сасвим сâм.

Исус хода по води

(Мт 14,22-27; Мк 6,45-52)

¹⁶ Када је пало вече, његови ученици сиђоше до мора, ¹⁷ уђоше у чамац и отиснуше се преко мора ка Кафарнауму. Већ се било и смрачило, а Исус још није био дошао к њима. ¹⁸ И море се узбуркало од силног ветра који је задувао. ¹⁹ Када су превеслали око двадесет пет до тридесет стадија^[b], угледаше Исуса како хода по мору и приближава се чамцу, и уплашише се.

²⁰ А Исус им рече: »Ја сам. Не бојте се.«

²¹ Они хтедоше да га узму у чамац, али се чамац одмах створи на обали према којој су били кренули.

Исус је хлеб живота

²² Сутрадан народ који је остао на другој страни мора примети да је тамо само један чамац и да Исус није ушао у чамац са својим ученицима, него да су они отишли сами. ²³ А неки чамци из Тиверијаде пристадоше близу места где су јели хлеб пошто је Господ за њега захвалио Богу. ²⁴ Када је, дакле, народ видео да нема ни Исуса ни његових ученика, укрцаше се у чамце и одоше у Кафарнаум да га потраже.

²⁵ А када су га нашли на другој страни мора, упиташе га: »Раби, када си дошао овамо?«

²⁶ »Истину вам кажем«, одговори им Исус, »ви ме не тражите зато што сте видели знамења, него зато што сте јели хлеб и најели се. ²⁷ Радите, али не за пропадљиву храну, него за храну која траје до вечног живота, а њу ће вам дати Син човечији, јер њега је потврдио^[c] Бог Отац.«

²⁸ Они га упиташе: »Шта да учинимо да бисмо чинили Божија дела?«

²⁹ А Исус им одговори: »Ово је Божије дело: да верујете у онога кога је он послао.«

³⁰ Тада га они упиташе: »Које ћеш, дакле, знамење учинити, да га видимо и да ти поверујемо? Које је твоје дело? ³¹ Наши праоци су јели ману у пустињи, као што је записано: ‚Даде им хлеб са неба да једу.‘^(A)«

³² »Истину вам кажем«, рече им Исус, »није вам Мојсије дао хлеб са неба, него вам мој Отац даје истински хлеб са неба. ³³ Јер, Божији хлеб је онај који силази са неба и даје живот свету.«

³⁴ »Господе«, рекоше му они, »дај нам увек тога хлеба.«

³⁵ А Исус им рече: »Ја сам хлеб живота. Ко дође к мени, неће огладнети, и ко у мене верује, неће никада ожеднети. ³⁶ Али рекао сам вам: видели сте ме, а ипак не верујете. ³⁷ Све што ми Отац даје, доћи ће к мени и нећу одбацити онога ко ми дође. ³⁸ Јер, нисам сишао са неба да извршавам своју вољу, него вољу Онога који ме је послао. ³⁹ А ово је воља Онога који ме је послао: да не изгубим ниједнога од оних које ми је дао, него да их васкрснем Последњега дана. ⁴⁰ Јер, ово је воља мога Оца: ко год види Сина и верује у њега, да има вечни живот и да га ја васкрснем Последњега дана.«

⁴¹ Тада Јудеји почеше да гунђају против њега зато што је рекао: »Ја сам хлеб који је сишао са неба.«

⁴² »Зар ово није Исус, Јосифов син?« рекоше. »Зар му не познајемо оца и мајку? Како сад говори: ‚Сишао сам са неба‘?«

⁴³ »Не гунђајте међу собом«, рече им Исус. ⁴⁴ »Нико не може да дође к мени ако га не привуче Отац који ме је послао, и ја ћу га васкрснути Последњега дана. ⁴⁵ У Пророцима пише: ‚Бог ће поучити све људе.‘^(B) Ко год слуша Оца и научи, долази к мени. ⁴⁶ Нико није видео Оца осим онога који је од Бога – он је видео Оца. ⁴⁷ Истину вам кажем: ко верује, има вечни живот. ⁴⁸ Ја сам хлеб живота. ⁴⁹ Ваши праоци су јели ману у пустињи и помрли. ⁵⁰ А ово је хлеб који силази са неба – да га човек једе и да не умре. ⁵¹ Ја сам живи хлеб који је сишао са неба. Ко буде јео овај хлеб, живеће довека. Овај хлеб је моје тело, које ћу дати за живот света.«

⁵² Тада Јудеји почеше жестоко да расправљају међу собом, говорећи: »Како овај може да нам дâ своје тело да једемо?«

⁵³ »Истину вам кажем«, рече им Исус, »ако не једете тело Сина човечијега и не пијете његову крв, немате живота у себи. ⁵⁴ Ко једе моје тело и пије моју крв, има вечни живот и ја ћу га васкрснути Последњега дана. ⁵⁵ Моје тело је истинско јело и моја крв истинско пиће. ⁵⁶ Ко једе моје тело и пије моју крв, остаје у мени и ја у њему. ⁵⁷ Као што је мене послао живи Отац, и ја живим због Оца, тако ће и онај ко мене једе живети због мене. ⁵⁸ Ово је хлеб који је сишао са неба, и он није као онај који су јели ваши праоци у пустињи и помрли. Ко једе овај хлеб, живеће довека.«

⁵⁹ Исус је ово изрекао док је учио народ у синагоги у Кафарнауму.

Речи вечнога живота

⁶⁰ Када су ово чули, многи његови ученици рекоше: »Тешке су то речи. Ко може да их прихвати?^[d]«

⁶¹ Исус је сам од себе знао да његови ученици гунђају, па им рече: »Зар вас ово учење саблажњава? ⁶² А шта ако будете видели Сина човечијега како иде горе, онамо где је био пре? ⁶³ Дух је оно што оживљава, а тело ништа не користи. Речи које сам вам говорио, дух су и живот су. ⁶⁴ Али има међу вама оних који не верују« – јер је од почетка знао који су они који неће веровати и ко је онај који ће га издати.

⁶⁵ Онда рече: »Зато сам вам и рекао да нико не може да дође к мени ако му није дато од Оца.«

⁶⁶ Тада се многи његови ученици вратише и више нису ишли с њим.

⁶⁷ Исус упита Дванаесторицу: »Да можда и ви не желите да одете?«

⁶⁸ »Коме да идемо, Господе?« одговори му Симон Петар. »Ти имаш речи вечнога живота, ⁶⁹ и ми верујемо и знамо да си ти Светац Божији.«

⁷⁰ А Исус им рече: »Зар нисам ја изабрао вас дванаесторицу? А ипак је један од вас ђаво!«

⁷¹ Рекао је то о Јуди, сину Симона Искариотског, јер је он био тај који ће га издати, иако је био један од Дванаесторице.

Исусова браћа не верују

7 После тога је Исус ишао по Галилеји, јер није хтео да иде у Јудеју, пошто су Јудеји желели да га убију.

² Приближавао се јудејски Празник сеница, ³ па браћа рекоше Исусу: »Иди одавде и пођи у Јудеју, да твоји ученици виде дела која чиниш. ⁴ Јер, нико ко жели да буде познат, не ради у тајности. Кад већ све то чиниш, покажи се свету.«

⁵ Чак ни његова браћа нису веровала у њега.

⁶ А Исус им рече: »Моје време још није дошло, а за вас је свако време погодно. ⁷ Вас свет не може да мрзи, али мене мрзи, јер ја сведочим против њега, да су му дела зла. ⁸ Ви идите на празник, а ја још не идем онамо, јер моје време још није дошло^[e].«

⁹ И то рекавши, остаде у Галилеји.

Исус на Празнику сеница

¹⁰ Када су његова браћа отишла на празник, оде и он, али не јавно, него тајно.

¹¹ А Јудеји су га на празник тражили и говорили: »Где је онај?«

¹² У народу се о њему много шапутало. Једни су говорили: »Добар је«, а други: »Није, заводи народ.« ¹³ Али нико, због страха од Јудеја, није о њему говорио јавно.

¹⁴ Када је већ била половина празника, Исус оде у Храм и поче да учи народ.

¹⁵ Јудеји се зачудише, па рекоше: »Откуд овај зна Писма, а није учио?«

¹⁶ »Моје учење није моје, него Онога који ме је послао«, одговори им Исус. ¹⁷ »Ко хоће да извршава његову вољу, сазнаће да ли ово учење долази од Бога или ја говорим сам од себе. ¹⁸ Ко говори сам од себе, за себе тражи славу. А ко тражи славу за онога који га је послао, тај је истинит и у њему нема неправде. ¹⁹ Зар вам није Мојсије дао Закон? А ипак нико од вас не извршава Закон. Зашто хоћете да ме убијете?«

²⁰ »Опсео те демон«, одговори му народ. »Ко хоће да те убије?«

²¹ »Учинио сам једно дело«, рече им Исус, »и сви се чудите. ²² Зато што вам је Мојсије дао обрезање – иако оно није од Мојсија, већ од праотаца – ви човека обрезујете чак и у суботу. ²³ Па, ако човек може да буде обрезан у суботу, да не би био прекршен Мојсијев закон, зашто се љутите на мене што сам целог човека излечио у суботу? ²⁴ Не судите по спољашњости, него судите праведно.«

Расправа о Исусовом пореклу

²⁵ Тада неки Јерусалимљани рекоше: »Није ли ово онај кога хоће да убију? ²⁶ А ево, он јавно говори и ништа му не кажу. Да нису поглавари заиста увидели да је он Христос? ²⁷ Али ми знамо одакле је овај, а када Христос дође, нико неће знати одакле је.«

²⁸ Док је учио народ у Храму, Исус повика: »Да, познајете ме! И знате одакле сам! Нисам дошао сам од себе. Али, истинит је Онај који ме је послао, кога ви не познајете. ²⁹ А ја га познајем, јер ја сам од њега и он ме је послао.«

³⁰ Тада они хтедоше да га ухвате, али нико не стави руку на њега, јер његов час још није био дошао.

³¹ А многи из народа повероваше, па рекоше: »Зар ће Христос, када дође, учинити више знамења него што их је овај учинио?«

Исус предсказује свој одлазак

³² Фарисеји дочуше да народ то шапуће о Исусу, па првосвештеници и фарисеји послаше слуге да га ухвате.

³³ А Исус рече: »Још само мало ћу бити с вама, па одлазим Ономе који ме је послао. ³⁴ Тражићете ме, али ме нећете наћи, и где сам ја, ви не можете доћи.«

³⁵ Тада Јудеји рекоше међу собом: »Куда то он намерава да иде да га ми не можемо наћи? Да неће да иде онима што су расејани међу Грцима и да учи Грке? ³⁶ Шта значи то што је рекао: ‚Тражићете ме, али ме нећете наћи‘, и: ‚Где сам ја, ви не можете доћи‘?«

Реке живе воде

³⁷ Последњег и најважнијег^[f] дана празника, Исус стаде и повика: »Ако је неко жедан, нека дође к мени и нека пије. ³⁸ Ко год верује у мене, као што каже Писмо, из њега ће потећи^[g] реке живе воде.«

³⁹ А то је рекао о Духу, кога је требало да приме они који у њега верују. Јер, тада Дух још није био дат, пошто Исус још није био прослављен.

Подвојеност у народу

⁴⁰ Када су чули ове речи, многи из народа рекоше: »Овај је заиста пророк.«

⁴¹ Други рекоше: »Ово је Христос.«

А трећи упиташе: »Зар ће Христос доћи из Галилеје? ⁴² Зар Писмо не каже да ће Христос доћи из Давидовог потомства и из Витлејема, села у коме је Давид живео?«

⁴³ Тако због Исуса настаде подвојеност у народу. ⁴⁴ Неки чак хтедоше и да га ухвате, али нико не стави на њега руке.

Поглавари не верују

⁴⁵ Слуге се вратише првосвештеницима и фарисејима, а они их упиташе: »Зашто га нисте довели?«

⁴⁶ »Нико никад није говорио као тај човек«, одговорише слуге.

⁴⁷ А фарисеји рекоше: »Зар је и вас завео? ⁴⁸ Да ли је неки поглавар или фарисеј поверовао у њега? ⁴⁹ Него, овај народ је проклет, јер не познаје Закон!«

⁵⁰ Тада им рече Никодим, онај што је раније био код Исуса, један од њих: ⁵¹ »Зар наш закон осуђује човека а да га прво не саслуша и не сазна шта чини?«

⁵² А они му одговорише: »Да ниси и ти из Галилеје? Проучи, па ћеш видети да пророк не долази из Галилеје.«

⁵³ И сваки оде својој кући.

Жена ухваћена у прељуби

8 Исус оде на Маслинску гору, ² па рано ујутро опет уђе у Храм. Сав народ дође к њему и он седе да их учи.

³ А учитељи закона и фарисеји доведоше једну жену ухваћену у прељуби. Поставише је у средину, ⁴ па му рекоше: »Учитељу, ова жена је ухваћена када је чинила прељубу. ⁵ Мојсије нам је у Закону заповедио да такве каменујемо. Шта ти кажеш на то?«

⁶ Упитали су то да га искушају, како би имали за шта да га оптуже.

А Исус се саже и поче да пише прстом по земљи.

⁷ Али, пошто су га и даље питали, он се исправи, па им рече: »Ко је од вас без греха, нека први баци камен на њу.«

⁸ И опет се саже и настави да пише по земљи.

⁹ Када су они то чули, изађоше један по један, почев од најстаријих. Тако остаде само он, и жена која је стајала у средини.

¹⁰ Тада се Исус исправи и упита је: »Жено, где су ови? Зар те нико није осудио?«

¹¹ »Нико, господару«, одговори она.

А Исус јој рече: »Онда те ни ја не осуђујем. Иди, и одсад више не греши.«^[h]

Истинитост Исусовог сведочанства

¹² Када им је Исус опет говорио, рече: »Ја сам светлост света. Ко иде за мном, неће ходати у тами, него ће имати светлост живота.«

¹³ Тада му фарисеји рекоше: »Ти сам за себе сведочиш. Твоје сведочанство није истинито.«

¹⁴ »Ако и сведочим сам за себе«, одговори им Исус, »моје сведочанство је истинито, јер знам одакле сам дошао и куда идем. А ви не знате одакле сам дошао ни куда идем. ¹⁵ Ви судите по људским мерилима^[i], а ја не судим ником. ¹⁶ А ако и судим, мој суд је истинит, јер нисам сâм, него сам са Оцем, који ме је послао. ¹⁷ Па и у вашем закону пише да је сведочанство двоје људи истинито. ¹⁸ Ја сведочим за себе, а за мене сведочи и Отац, који ме је послао.«

¹⁹ А они га упиташе: »Где је твој отац?«

»Ви не познајете ни мене ни мога Оца«, одговори им Исус. »Да познајете мене, познавали бисте и мога Оца.«

²⁰ Ове речи је изговорио код ризнице док је учио народ у Храму, и нико га не ухвати, јер његов час још није био дошао.

Куда ја одлазим, ви не можете доћи

²¹ Исус им поново рече: »Одлазим, а ви ћете ме тражити, и умрећете у свом греху. Куда ја одлазим, ви не можете доћи.«

²² Тада Јудеји рекоше: »Да неће да се убије кад каже: ‚Куда ја одлазим, ви не можете доћи‘?«

²³ А Исус им рече: »Ви сте одоздо, ја сам одозго. Ви сте од овог света, а ја нисам од овог света. ²⁴ Рекао сам вам да ћете умрети у својим гресима. Ако не поверујете да Ја јесам^[j], умрећете у својим гресима.«

²⁵ Они га упиташе: »Ко си ти?«

»Па шта вам од почетка говорим?« рече им Исус. ²⁶ »Имам много тога да кажем на вашу осуду. Али Онај који ме је послао истинит је и ја свету говорим оно што сам од њега чуо.«

²⁷ А они не схватише да им говори о Оцу.

²⁸ Зато им Исус рече: »Када подигнете Сина човечијега, тада ћете сазнати да Ја јесам и да ништа не чиним сам од себе, него да говорим оно што ме је научио Отац. ²⁹ А Онај који ме је послао, са мном је. Није ме оставио самог, јер ја увек чиним оно што је њему мило.«

³⁰ И док је то говорио, многи повероваше у њега.

Авраамова деца

³¹ Исус рече Јудејима који су у њега поверовали: »Ако се држите мога учења, заиста сте моји ученици. ³² Сазнаћете истину и истина ће вас ослободити.«

³³ »Ми смо Авраамови потомци«, одговорише му они, »и никад ником нисмо робовали. Како можеш да кажеш: ‚Постаћете слободни‘?«

³⁴ »Истину вам кажем«, рече им Исус, »ко год чини грех, роб је греха. ³⁵ Роб не остаје у кући заувек, а син остаје. ³⁶ Па, ако вас Син ослободи, бићете стварно слободни. ³⁷ Знам да сте Авраамови потомци, али ви ипак хоћете да ме убијете, јер у вама нема места за моју реч. ³⁸ Говорим вам о оном што сам видео код Оца, а ви чините оно што сте чули од свога оца^[k].«

³⁹ »Наш отац је Авраам«, одговорише му они.

»Да сте Авраамова деца«, рече им Исус, »чинили бисте Авраамова дела. ⁴⁰ Али ви хоћете да убијете мене, човека који вам је говорио истину коју је чуо од Бога. Авраам није тако чинио. ⁴¹ Ви чините дела свога оца.«

»Ми нисмо рођени из блуда«, рекоше му. »Једног оца имамо – Бога!«

Ђавоља деца

⁴² А Исус им рече: »Кад би Бог био ваш отац, ви бисте ме волели, јер сам дошао од Бога и сад сам овде. Нисам дошао сам од себе, него ме је он послао. ⁴³ Зашто не разумете шта вам говорим? Зато што не можете да чујете моју реч. ⁴⁴ Ви сте од оца ђавола и хоћете да испуњавате жеље свога оца. Он је човекоубица од почетка и није се држао истине, јер у њему нема истине. Када говори лажи, говори оно што му је својствено, јер је лажов и отац лажи. ⁴⁵ А мени, зато што вам говорим истину, не верујете. ⁴⁶ Који од вас може да ми докаже грех? Ако вам говорим истину, зашто ми не верујете? ⁴⁷ Ко је од Бога, слуша Божије речи. Зато ви не слушате, јер нисте од Бога.«

Пре него што се Авраам родио, Ја јесам

⁴⁸ Јудеји му рекоше: »Зар нисмо у праву кад кажемо да си ти Самарићанин и да си опседнут демоном?«

⁴⁹ »Нисам опседнут демоном«, рече Исус, »него указујем поштовање своме Оцу, а ви ме не поштујете. ⁵⁰ Не тражим славу за себе – има ко је тражи и ко суди. ⁵¹ Истину вам кажем: ко се држи моје речи, неће видети смрти довека.«

⁵² »Сад знамо да си опседнут демоном«, рекоше Јудеји. »Авраам је умро, а тако и пророци, а ти кажеш: ‚Ко се држи моје речи, неће окусити смрти довека.‘ ⁵³ Ниси ваљда већи од нашег оца Авраама, који је умро. А и пророци су помрли. За кога се то ти издајеш?«

⁵⁴ »Ако самог себе прослављам«, одговори Исус, »моја слава није ништа. Мене прославља мој Отац, за кога ви тврдите да је ваш Бог. ⁵⁵ Ви га не познајете, али ја га познајем. Кад бих рекао да га не познајем, био бих лажов као и ви. Али ја га познајем и држим се његове Речи. ⁵⁶ Ваш отац Авраам клицао је од радости што ће видети мој Дан – и видео га је и обрадовао се.«

⁵⁷ »Немаш ни педесет година«, рекоше му Јудеји, »а видео си Авраама!«

⁵⁸ »Истину вам кажем«, рече Исус, »пре него што се Авраам родио, Ја јесам!«

⁵⁹ Тада они дограбише камење да га баце на њега, али Исус се сакри и изађе из Храма.

Излечење слепог од рођења

9 Док је пролазио онуда, угледа човека слепог од рођења.

² »Раби«, упиташе га његови ученици, »ко је згрешио, овај човек или његови родитељи, па се родио слеп?«

³ »Није згрешио ни он, а ни његови родитељи«, рече Исус, »него је то зато да се на њему покажу Божија дела. ⁴ Док је дан, треба да чиним дела Онога који ме је послао. Долази ноћ, када нико не може да ради. ⁵ Док сам на свету, светлост сам света.«

⁶ Када је то рекао, пљуну на земљу и од пљувачке направи блато, па слепоме блатом премаза очи.

⁷ »Иди«, рече му, »умиј се у језерцу Силоаму« – што значи »Послан«.

И човек оде, уми се, па се врати гледајући.

⁸ А његови суседи и они који су га раније виђали као просјака упиташе: »Зар ово није онај који је седео и просио?«

⁹ Једни рекоше: »Он је«, а други: »Није, само личи на њега.«

А он рече: »Ја сам.«

¹⁰ »Па како су ти се отвориле очи?« упиташе га.

¹¹ »Човек који се зове Исус направио је блато и њиме ми премазао очи«, одговори им он, »и рекао ми: ‚Иди на Силоам и умиј се.‘ И ја сам отишао, па кад сам се умио, прогледах.«

¹² »Где је он?« упиташе га.

А он рече: »Не знам.«

Фарисеји испитују излеченога

¹³ Тада некадашњег слепога одведоше фарисејима. ¹⁴ А оног дана када је Исус направио блато и отворио му очи била је субота. ¹⁵ Зато га фарисеји упиташе о томе како је прогледао.

»Премазао ми је очи блатом«, рече им он, »и ја сам се умио и сада видим.«

¹⁶ Тада неки фарисеји рекоше: »Овај човек није од Бога, јер не поштује суботу.«

А други упиташе: »Како може грешник да чини таква знамења?«

И међу њима дође до подвојености.

¹⁷ Онда поново рекоше слепоме: »Шта ти кажеш за њега? Твоје очи је отворио.«

А он рече: »Он је пророк.«

¹⁸ Али Јудеји не повероваше да је био слеп и да је прогледао док не позваше његове родитеље.

¹⁹ »Је ли ово ваш син за кога кажете да се родио слеп?« упиташе их. »Како то да сад види?«

²⁰ »Знамо да је ово наш син«, одговорише његови родитељи, »и знамо да се родио слеп. ²¹ Али, како то да сад види и ко му је отворио очи, не знамо. Њега питајте. Пунолетан је и може сам за себе да говори.«

²² Његови родитељи су то рекли, јер су се бојали Јудеја, пошто су Јудеји одлучили да из синагоге избаце свакога ко Исуса призна за Христа. ²³ Због тога његови родитељи рекоше: »Пунолетан је. Њега питајте.«

²⁴ Тада Јудеји још једном позваше некадашњег слепога, па му рекоше »Дај славу Богу.^[l] Знамо да је тај човек грешник.«

²⁵ А он им одговори: »Да ли је грешник, не знам. Знам само да сам био слеп, а сада видим.«

²⁶ »Шта ти је урадио?« упиташе га они. »Како ти је отворио очи?«

²⁷ »Већ сам вам рекао«, одговори им он, »али нисте слушали. Зашто хоћете да то опет чујете? Да нећете и ви да постанете његови ученици?«

²⁸ Тада га они извређаше, па му рекоше: »Ти си његов ученик, а ми смо Мојсијеви ученици. ²⁹ Знамо да је Бог говорио Мојсију, а за овога не знамо ни одакле је.«

³⁰ А човек им рече: »Баш чудно да не знате одакле је, а он ми је отворио очи. ³¹ Знамо да Бог не услишава грешнике, већ услишава онога ко је побожан и ко извршава његову вољу. ³² Нико никад није чуо да је неко отворио очи човеку слепом од рођења. ³³ Да овај није од Бога, не би могао ништа да учини.«

³⁴ »Родио си се огрезао у гресима«, рекоше они, »а усуђујеш се нас да учиш!«

И избацише га напоље.

Духовно слепило

³⁵ Исус је чуо да су га избацили, па га нађе и упита: »Верујеш ли у Сина човечијега?«

³⁶ »А ко је он, господару«, рече овај, »да поверујем у њега.«

³⁷ »Видео си га«, рече му Исус. »Он је онај који с тобом разговара.«

³⁸ »Верујем, Господе«, рече он и поклони му се.

³⁹ А Исус рече: »Ради суда сам дошао на овај свет – да прогледају они који не виде, а ослепе они који виде.«

⁴⁰ То су чули фарисеји који су били с њим, па га упиташе: »Зар смо и ми слепи?«

⁴¹ »Да сте слепи«, рече им Исус, »не бисте имали греха. Али, пошто кажете: ‚Видимо‘, ваш грех остаје.«

Пастир и његово стадо

10 »Истину вам кажем: ко не улази у овчији тор кроз врата, него улази на неки други начин, лопов је и разбојник. ² А ко улази кроз врата, пастир је овцама. ³ Њему вратар отвара, а овце слушају његов глас. Он своје овце зове по имену и изводи их. ⁴ Када све своје истера, иде испред њих, а овце иду за њим, јер му познају глас. ⁵ За туђинцем неће ићи, него ће побећи од њега, јер туђинчев глас не познају.«

⁶ Исус им исприча ову причу, али они не разумеше о чему им говори.

⁷ Зато им он поново рече: »Истину вам кажем: ја сам врата овцама. ⁸ Сви који су дошли пре мене, лопови су и разбојници, али их овце нису слушале. ⁹ Ја сам врата. Ко кроз мене уђе, биће спасен. Улазиће и излазити и налазити испашу. ¹⁰ Лопов долази само да украде, закоље и упропасти. Ја сам дошао да имају живот и да га имају у изобиљу.

¹¹ »Ја сам добри пастир. Добри пастир полаже свој живот за овце. ¹² Најамник – пошто није пастир и пошто овце нису његове – гледа вука како долази, па оставља овце и бежи, а вук их граби и растерује. ¹³ Јер, најамник је и није му стало до оваца.

¹⁴ »Ја сам добри пастир. Ја познајем своје овце и моје овце познају мене ¹⁵ – баш као што мене познаје Отац, а ја познајем Оца – и свој живот полажем за овце. ¹⁶ Имам и других оваца, које нису из овога тора; и њих треба да доведем. И оне ће слушати мој глас, и биће једно стадо, један пастир. ¹⁷ Зато ме Отац воли, што свој живот полажем – да бих га опет узео. ¹⁸ Нико га не узима од мене, него га ја сâм од себе полажем. Имам власт да га положим и власт да га опет узмем. Ту заповест сам примио од свога Оца.«

¹⁹ Због ових речи међу Јудејима опет настаде подвојеност. ²⁰ Многи од њих рекоше: »Опседнут је демоном, па булазни. Зашто га слушате?«

²¹ А други рекоше: »То нису речи опседнутога демоном. Зар демон може да отвори очи слепима?«

Јудеји не верују

²² У Јерусалиму се тада славио Празник освештања. Била је зима.

²³ Исус је ходао Храмом, по Соломоновом трему, ²⁴ а Јудеји га окружише, па му рекоше: »Докле ћеш нас држати у неизвесности? Ако си ти Христос, кажи нам отворено.«

²⁵ »Рекао сам вам«, одговори им Исус, »али не верујете. Дела која чиним у име свога Оца – она за мене сведоче. ²⁶ Али ви не верујете, јер нисте од мојих оваца. ²⁷ Моје овце слушају мој глас и ја их познајем, и оне иду за мном. ²⁸ Ја им дајем вечни живот и оне неће пропасти довека, нити ће их ко уграбити из моје руке. ²⁹ Мој Отац, који ми их је дао, већи је од свих, и нико их не може уграбити из Очеве руке. ³⁰ Ја и Отац једно смо.«

³¹ Тада Јудеји поново дограбише камење да га каменују, ³² а Исус им рече: »Показао сам вам многа добра дела од Оца. За које од њих ме каменујете?«

³³ »Не каменујемо те за добро дело«, одговорише му Јудеји, »него за хулу и зато што се ти, човек, издајеш за Бога.«

³⁴ А Исус им рече: »Зар није записано у вашем закону: ‚Ја рекох: богови сте‘^(C)? ³⁵ Ако је боговима назвао оне којима је дошла Божија реч – а Писмо се не може укинути – ³⁶ како можете ономе кога је Отац освештао и послао на свет да кажете: ‚Хулиш‘, зато што сам рекао да сам Син Божији? ³⁷ Ако не чиним дела свога Оца, не верујте ми. ³⁸ Али, ако их чиним, све ако мени и не верујете, верујте делима, да увидите и спознате да је Отац у мени и да сам ја у Оцу.«

³⁹ Тада они опет покушаше да га ухвате, али им он измаче из руку.

⁴⁰ Исус се онда опет врати на другу страну реке Јордан, на место где је Јован раније крштавао, и тамо остаде.

⁴¹ Многи дођоше к њему и рекоше: »Јован није учинио ниједно знамење, али све што је рекао за овога, истина је!«

⁴² И многи тамо повероваше у њега.

Лазарова смрт

11 Неки Лазар из Витаније, села Марије и њене сестре Марте, био је болестан. ² (Марија, чији је брат био болестан, била је она која је Господа помазала мирисном помашћу и обрисала му ноге својом косом.)

³ Стога сестре поручише Исусу: »Господе, ево болестан је онај кога волиш.«

⁴ Када је Исус то чуо, рече: »Ова болест није на смрт, него на Божију славу, да се по њој прослави Син Божији.«

⁵ А Исус је волео Марту и њену сестру и Лазара. ⁶ Ипак, када је чуо да је Лазар болестан, остаде још два дана тамо где се налазио, ⁷ па тек онда рече својим ученицима: »Хајдемо опет у Јудеју.«

⁸ »Раби«, рекоше му ученици, »тек што су Јудеји покушали да те каменују, а ти опет идеш онамо!«

⁹ »Зар дан нема дванаест сати?« одговори им Исус. »Ко хода дању, не спотиче се, јер види светлост овога света. ¹⁰ Али, ко хода ноћу, спотиче се, јер у себи нема светлости.«

¹¹ То рече, а онда додаде: »Наш пријатељ Лазар је заспао, а ја идем да га пробудим.«

¹² »Господе«, рекоше му ученици, »ако спава, оздравиће.«

¹³ Али Исус је говорио о његовој смрти, а они су мислили да говори о природном сну.

¹⁴ Тада им Исус отворено рече: »Лазар је умро, ¹⁵ и због вас ми је драго што нисам био тамо, да поверујете. Него, хајдемо к њему.«

¹⁶ Тада Тома звани Близанац рече осталим ученицима: »Хајдемо и ми, да погинемо с њим.«

Ја сам васкрсење и живот

¹⁷ Када је Исус стигао, сазна да је Лазар у гробу већ четири дана. ¹⁸ А Витанија је од Јерусалима удаљена свега неких петнаест стадија^[m], ¹⁹ па су многи Јудеји дошли к Марти и Марији да их теше због њиховог брата. ²⁰ Када је Марта чула да Исус долази, пође му у сусрет, а Марија остаде код куће.

²¹ »Господе«, рече Марта Исусу, »да си био овде, мој брат не би умро. ²² Али ја и сад знам да ће ти Бог дати што год га замолиш.«

²³ »Твој брат ће васкрснути«, рече јој Исус.

²⁴ А Марта му рече: »Знам да ће васкрснути о васкрсењу Последњега дана.«

²⁵ »Ја сам васкрсење и живот«, рече јој Исус. »Ко у мене верује, ако и умре, живеће, ²⁶ и ко год живи и верује у мене, неће умрети довека. Верујеш ли то?«

²⁷ А она му рече: »Да, Господе! Верујем да си ти Христос, Син Божији, који долази на свет.«

Исус плаче

²⁸ Када је то рекла, оде и позва своју сестру Марију на страну, па јој рече: »Учитељ је овде и зове те.«

²⁹ А ова, чим је то чула, брзо устаде и оде к њему. ³⁰ Исус још није био ушао у село, него је још био тамо где га је срела Марта. ³¹ Када су Јудеји који су били с њом у кући и тешили је видели да је Марија брзо устала и отишла, пођоше за њом, мислећи да иде на гроб да тамо плаче.

³² Марија стиже онамо где је био Исус и угледа га, па му паде пред ноге и рече: »Господе, да си био овде, мој брат не би умро.«

³³ Када је видео како плаче и како плачу Јудеји који су дошли с њом, Исус се дубоко потресе у души и узруја, ³⁴ па упита: »Где сте га положили?«

»Господе«, рекоше му, »дођи и види.«

³⁵ А Исус заплака.

³⁶ Тада Јудеји рекоше: »Гле колико га је волео!«

³⁷ Али неки од њих рекоше: »Зар он, који је слепоме отворио очи, није могао да учини да овај не умре?«

Исус васкрсава Лазара

³⁸ Исус се опет дубоко потресе у себи, па оде до гроба. Била је то пећина на коју је био наваљан камен.

³⁹ Исус рече: »Одмакните камен.«

»Господе«, одврати покојникова сестра Марта, »он заудара, већ му је четврти дан.«

⁴⁰ »Зар ти нисам рекао да ћеш видети Божију славу ако будеш веровала?« упита је Исус.

⁴¹ Тада одмакнуше камен, а Исус подиже поглед, па рече: »Оче, хвала ти што си ме услишио. ⁴² Знао сам да ме увек услишаваш, али ово рекох ради народа који овде стоји, да поверују да си ме ти послао.«

⁴³ Када је то изговорио, повика из свега гласа: »Лазаре, изађи!«

⁴⁴ И мртвац изађе, руку и ногу обавијених завојима, а лица повезаног убрусом.

А Исус им рече: »Скините то с њега и пустите га да иде.«

Завера против Исуса

(Мт 26,1-5; Мк 14,1-2; Лк 22,1-2)

⁴⁵ Многи Јудеји који су били дошли к Марији и видели шта је учинио повероваше у њега. ⁴⁶ Али неки од њих одоше фарисејима и испричаше им шта је Исус учинио.

⁴⁷ Тада првосвештеници и фарисеји сазваше Синедрион, па рекоше: »Шта да радимо? Тај човек чини многа знамења. ⁴⁸ Ако га пустимо да тако чини, сви ће поверовати у њега, и доћи ће Римљани и одузети нам ово место^[n] и народ.«

⁴⁹ А један од њих – Кајафа, који је те године био првосвештеник – рече им: »Ништа ви не знате ⁵⁰ и не схватате да је за ваше добро да један човек умре за народ радије него да цео народ пропадне.«

⁵¹ Он то не рече сам од себе, него, пошто је те године био првосвештеник, пророкова да ће Исус умрети за народ. ⁵² И не само за народ него и да би сабрао расејану Божију децу.

⁵³ Тако тога дана одлучише да га убију.

⁵⁴ Исус се стога више није отворено кретао међу Јудејима, него оде оданде у крај близу пустиње, у град који се звао Ефрем, па је тамо боравио са својим ученицима.

⁵⁵ Приближавала се јудејска Пасха и многи Јудеји из унутрашњости дођоше у Јерусалим пре Пасхе да се очисте. ⁵⁶ Тражили су Исуса и, стојећи у Храму, питали један другог: »Шта мислите? Зар неће доћи на празник?«

⁵⁷ А првосвештеници и фарисеји издадоше наредбу да, ко сазна где је Исус, то пријави, па да Исуса ухвате.

Помазање у Витанији

(Мт 26,6-13; Мк 14,3-9)

12 Шест дана пре Пасхе, Исус оде у Витанију, где је био Лазар, кога је васкрсао из мртвих. ² Тамо му спремише вечеру. Марта је служила, а Лазар је био међу онима који су с њим лежали за трпезом. ³ Тада Марија узе литру^[o] скупоцене мирисне помасти од чистог нарда, помаза Исусове ноге и обриса их својом косом. И кућа се испуни мирисом помасти.

⁴ А Јуда Искариотски, један од Исусових ученика – који ће га касније издати – рече: ⁵ »Зашто се ова помаст није продала за триста динара^[p] и то поделило сиромасима?«

⁶ Он то не рече зато што му је било стало до сиромаха, него зато што је био крадљивац: код њега је била кеса с новцем, па је узимао оно што се у њу стављало.

⁷ Тада Исус рече: »Пусти је, нека то сачува за дан моје сахране. ⁸ Сиромахе ћете увек имати са собом, али мене нећете увек имати.«

Завера против Лазара

⁹ Силно мноштво Јудеја сазна да је Исус у Витанији, па одоше онамо, не само због Исуса него и због Лазара, кога је Исус васкрсао из мртвих. ¹⁰ А првосвештеници одлучише да убију и Лазара, ¹¹ јер су због њега многи Јудеји одлазили к Исусу и веровали у њега.

Исус улази у Јерусалим

(Мт 21,1-11; Мк 11,1-11; Лк 19,28-40)

¹² Сутрадан силан народ који је дошао на празник, пошто је чуо да Исус долази у Јерусалим, ¹³ узе палмове гране и изађе му у сусрет, вичући:

¹⁴ А Исус нађе магаре и узјаха га, као што је записано:

¹⁶ Његови ученици то нису испрва разумели, али када је Исус био прослављен, сетише се да је то било написано о њему и да су му то учинили.

¹⁷ Народ који је био с Исусом када је позвао Лазара из гроба и васкрсао га из мртвих, сведочио је о томе. ¹⁸ Зато му силан народ и пође у сусрет, јер су чули да је управо он учинио то знамење.

¹⁹ А фарисеји су међу собом говорили: »Видите да се ништа не може. Ено цео свет оде за њим!«

Исус предсказује своју смрт

²⁰ Међу онима који су дошли да се поклоне Богу на празник било је и Грка. ²¹ Они дођоше к Филипу, који је био из Витсаиде у Галилеји, и замолише га, говорећи: »Господару, хтели бисмо да видимо Исуса.«

²² Филип оде и то рече Андреји, па Андреја и Филип одоше и то рекоше Исусу.

²³ »Дошао је час да се Син човечији прослави«, рече им Исус. ²⁴ »Истину вам кажем: ако пшенично зрно не падне на земљу и не умре, остаје само. А ако умре, доноси обилан род. ²⁵ Ко воли свој живот, изгубиће га, а ко мрзи свој живот на овоме свету, сачуваће га за вечни живот. ²⁶ Ко ми служи, иде за мном, и где сам ја, тамо ће бити и мој служитељ. Мој Отац ће указати част оном ко ми служи.

²⁷ »Душа ми је сада узнемирена, и шта да кажем? Оче, спаси ме од овог часа? Не, јер зато сам и дошао до овог часа. ²⁸ Оче, прослави своје име.«

Тада се са неба зачу глас: »Прославио сам и опет ћу прославити!«

²⁹ Народ који је тамо стајао и слушао рече да је загрмело. ³⁰ Други рекоше: »Анђео му је говорио.«

А Исус им рече: »Овај глас се није чуо ради мене, него ради вас. ³¹ Сада је суђење овоме свету. Сада ће владар овога света бити избачен напоље. ³² А ја – када будем подигнут са земље – све ћу људе привући к себи.«

³³ То рече да означи каквом смрћу ће умрети.

³⁴ Тада му народ рече: »Чули смо из Закона да Христос остаје довека. Како онда говориш да Син човечији треба да буде подигнут? Ко је тај Син човечији?«

³⁵ »Светлост ће још само кратко бити међу вама«, рече им Исус. »Ходајте док имате светлост, да вас не обузме тама. Јер, ко хода у тами, не зна куда иде. ³⁶ Док имате светлост, верујте у светлост, да будете синови светлости.«

Када је то изговорио, оде и сакри се од њих.

Јудеји и даље не верују

³⁷ Иако је Исус сва знамења учинио пред њима, они му не повероваше, ³⁸ да се испуне речи пророка Исаије, који је рекао:

³⁹ Зато нису могли да поверују, јер је још Исаија рекао:

⁴¹ Исаија је то рекао, јер је видео Исусову славу и говорио о њему.

⁴² Ипак, многи поглавари су веровали у њега, али то нису признавали због фарисеја, да не би били изопштени из синагоге. ⁴³ Јер, више су волели људску славу од Божије.

⁴⁴ »Ко у мене верује, не верује у мене, него у Онога који ме је послао«, повика Исус. ⁴⁵ »И ко мене гледа, гледа Онога који ме је послао. ⁴⁶ Ја – Светлост – дошао сам на свет да нико ко у мене верује не остане у тами. ⁴⁷ Ко слуша моје речи, а не држи их се, ја му не судим. Јер, нисам дошао да свету судим, него да свет спасем. ⁴⁸ Ко ме одбацује и не прихвата моје речи, има свога судију: Реч коју сам изрекао – она ће му судити Последњега дана. ⁴⁹ Јер, ја нисам говорио сам од себе, него ми је сâм Отац, који ме је послао, заповедио шта да кажем и шта да говорим. ⁵⁰ А ја знам да је његова заповест вечни живот. То, дакле, што говорим, говорим онако како ми је рекао Отац.«

Исус пере ноге ученицима

13 Пре самог Празника Пасхе, знајући да је дошао његов час да пређе са овога света Оцу, Исус докраја показа љубав према својима, према онима које је волео на овом свету.

² Служила се вечера, а ђаво је у срце Јуде сина Симона Искариотског већ ставио мисао да изда Исуса. ³ Знајући да му је Отац све предао у руке и да је изашао од Бога и да се Богу враћа, ⁴ Исус устаде од вечере и скиде огртач, па узе убрус и опаса се. ⁵ Онда у лавор насу воде и поче да пере ноге ученицима и да их брише убрусом којим се опасао.

⁶ Тако стиже и до Симона Петра, који му рече: »Господе, зар ћеш ми ти прати ноге?«

⁷ »Ти сада не знаш шта ја чиним«, одговори му Исус, »али схватићеш касније.«

⁸ А Петар му рече: »Нећеш ти мени прати ноге никада!«

»Ако те не оперем«, одговори му Исус, »нећеш имати удела са мном.«

⁹ »Господе«, рече му Симон Петар, »онда немој само ноге, него и руке и главу!«

¹⁰ »Окупани не треба да опере ништа осим ногу, јер је цео чист«, рече му Исус. »И ви сте чисти, али не сви.«

¹¹ Знао је ко ће га издати, па је зато рекао: »Нисте сви чисти.«

¹² Када им је опрао ноге, узе свој огртач и поново леже за трпезу, па их упита: »Разумете ли то што сам вам учинио? ¹³ Ви ме зовете Учитељем и Господом, и добро кажете, јер то јесам. ¹⁴ Па ако сам ја, Господ и Учитељ, опрао ноге вама, онда треба и ви да перете ноге један другом. ¹⁵ Дао сам вам пример, да и ви чините онако како сам ја учинио вама. ¹⁶ Истину вам кажем: слуга није већи од свога господара, ни посланик од онога који га је послао. ¹⁷ Пошто то знате, благо вама ако тако будете и чинили.«

Исус указује на издајника

(Мт 26,20-25; Мк 14,17-21; Лк 22,21-23)

¹⁸ »Не говорим о сваком од вас. Знам оне које сам изабрао. Али, нека се испуни Писмо: ‚Онај који је мој хлеб јео, своју пету подиже на мене.‘^{(H) 19} Говорим вам сада, пре него што се догоди, да кад се догоди, поверујете да Ја јесам^[q]. ²⁰ Истину вам кажем: ко прима онога кога ја шаљем, мене прима, а ко прима мене, прима Онога који ме је послао.«

²¹ Када је то рекао, потресе се у души, па посведочи: »Истину вам кажем: један од вас ће ме издати.«

²² А ученици погледаше један другог, у недоумици о коме говори. ²³ Један од ученика – онај кога је Исус волео – лежао је одмах до Исусових груди, ²⁴ па му Симон Петар даде знак и рече: »Питај га о коме говори.«

²⁵ Овај се наслони Исусу на груди, па га упита: »Ко је тај, Господе?«

²⁶ А Исус му одговори: »Онај за кога умочим залогај у чинију и дам му га.«

Онда умочи залогај, узе га и даде Јуди сину Симона Искариотског, ²⁷ а после тог залогаја у Јуду уђе Сатана.

Тада му Исус рече: »Што чиниш, чини брзо.«

²⁸ Али ниједан од оних који су лежали за трпезом није знао зашто му је то рекао. ²⁹ Неки су, пошто је Јуда држао кесу с новцем, помислили да му је Исус рекао: »Купи шта нам треба за празник«, или да нешто дâ сиромасима. ³⁰ Тада Јуда, пошто је узео онај залогај, одмах изађе. А била је ноћ.

Нова заповест

³¹ Када је он изашао, Исус рече: »Сада се прославио Син човечији и Бог се прославио у њему. ³² Ако се Бог прославио у њему^[r], и Бог ће њега прославити у себи, и прославиће га одмах. ³³ Пријатељи^[s], још само мало ћу бити с вама. Тражићете ме, али, као што рекох Јудејима: ‚Куда ја идем, ви не можете доћи‘, тако сада кажем и вама. ³⁴ Нову заповест вам дајем – да волите један другога. Као што сам ја волео вас, тако и ви волите један другога. ³⁵ По овом ће сви знати да сте моји ученици: ако будете имали љубави један за другога.«

Исус предсказује да ће га се Петар одрећи

(Мт 26,31-35; Мк 14,27-31; Лк 22,31-34)

³⁶ »Господе«, рече му Симон Петар, »куда ћеш?«

А Исус му одговори: »Куда ја идем, ти сада не можеш поћи за мном. Али поћи ћеш касније.«

³⁷ »Господе«, упита Петар, »зашто не могу поћи за тобом сада? За тебе ћу положити свој живот.«

³⁸ »Положићеш свој живот за мене?« рече Исус. »Истину ти кажем: петао се неће огласити док ме се три пута не одрекнеш.«

Пут, Истина и Живот

14 »Нека се ваше срце не узнемирава. Верујте у Бога и у мене верујте. ² У кући мога Оца има много станова. Да није тако, зар бих вам рекао: ‚Идем да вам припремим место.‘? ³ А када одем и припремим вам место, доћи ћу опет и узети вас к себи да и ви будете тамо где сам ја. ⁴ А куда ја идем, знате пут.«

⁵ »Господе«, рече му Тома, »не знамо куда идеш. Како можемо да знамо пут?«

⁶ »Ја сам Пут, Истина и Живот«, одговори Исус. »Нико не долази к Оцу, осим кроз мене. ⁷ Да познајете мене, познавали бисте^[t] и мога Оца. Одсад га и познајете, и видели сте га.«

⁸ »Господе«, рече му Филип, »покажи нам Оца, и то ће нам бити довољно.«

⁹ »Толико времена сам с вама«, рече му Исус, »а ти ме, Филипе, још ниси упознао! Ко је видео мене, видео је Оца. Како можеш да кажеш: ‚Покажи нам Оца‘? ¹⁰ Зар не верујеш да сам ја у Оцу и да је Отац у мени? Речи које вам говорим не говорим сам од себе, него Отац, који живи у мени, чини своја дела. ¹¹ Верујте ми да сам ја у Оцу и Отац у мени. А ако не, верујте због самих дела. ¹² Истину вам кажем: ко верује у мене, чиниће дела која ја чиним. Чиниће и већа, јер ја одлазим к Оцу. ¹³ И што год замолите у моје име, учинићу, да се Отац прослави у Сину. ¹⁴ Ако ме нешто замолите у моје име, учинићу.«

Исус обећава да ће послати Светога Духа

¹⁵ »Ако ме волите, држаћете се мојих заповести, ¹⁶ а ја ћу молити Оца и он ће вам дати другог Помагача^[u], да буде с вама довека: ¹⁷ Духа истине, кога свет не може да прими, јер га не види и не познаје. Ви га познајете, јер борави с вама и биће у вама^[v]. ¹⁸ Нећу вас оставити као сирочад – доћи ћу к вама. ¹⁹ Још мало, и свет ме више неће видети, али ви ћете ме видети. Јер, ја живим, па ћете и ви живети. ²⁰ Тога дана ћете сазнати да сам ја у своме Оцу и да сте ви у мени, а ја у вама. ²¹ Ко има моје заповести и држи их се, тај ме воли, а ко воли мене, њега ће волети и мој Отац. А волећу га и ја и показати му се.«

²² »Господе«, рече му Јуда, не Искариотски, »како то да ћеш се показати нама, а не свету?«

²³ »Ко ме воли, држаће се моје Речи«, одговори му Исус, »и мој Отац ће га волети, и ми ћемо доћи к њему и код њега се настанити. ²⁴ Ко ме не воли, не држи се моје Речи. А Реч коју слушате није моја, него Оца, који ме је послао.

²⁵ »Ово сам вам говорио док сам боравио с вама. ²⁶ А Помагач – Свети Дух – кога ће Отац послати у моје име, научиће вас свему и подсетити вас на све што сам вам рекао.

²⁷ »Мир вам остављам, свој мир вам дајем. Али, не дајем га онако како свет даје. Нека се не узнемирава ваше срце и нека се не плаши. ²⁸ Чули сте да сам рекао: ‚Одлазим и вратићу вам се.‘ Да ме волите, радовали бисте се што одлазим к Оцу, јер Отац је већи од мене.

²⁹ »Ово сам вам рекао сада, пре него што се догоди, да поверујете када се догоди. ³⁰ Нећу више много с вама говорити, јер долази владар света. Он ми не може ништа, ³¹ али свет треба да сазна да ја волим Оца и да чиним онако како ми је Отац заповедио.

»Устаните, хајдемо одавде.«

Чокот и лоза

15 »Ја сам прави чокот, а мој Отац је виноградар. ² Он одсеца сваку лозу на мени која не доноси род и сваку која доноси род обрезује^[w], да више рода донесе. ³ Ви сте већ чисти због Речи коју сам вам говорио. ⁴ Останите у мени, и ја ћу у вама. Као што лоза не може да донесе род сама од себе ако не остане на чокоту, не можете ни ви ако не останете у мени. ⁵ Ја сам чокот, а ви лозе. Ко остаје у мени, и ја у њему, много рода доноси, јер без мене не можете ништа. ⁶ Ако неко не остане у мени, избацује се напоље као лоза и осуши се. Њу скупе, баце у ватру и спале. ⁷ Ако останете у мени и моје речи остану у вама, замолите што год хоћете, и биће вам. ⁸ Овим се прославља мој Отац: да много рода донесете и да будете моји ученици.

⁹ »Као што је Отац волео мене, тако сам и ја волео вас. Останите у мојој љубави. ¹⁰ Ако се држите мојих заповести, остаћете у мојој љубави, као што сам се и ја држао заповести свога Оца, па остајем у његовој љубави.

¹¹ »Ово сам вам рекао да моја радост буде у вама и да ваша радост буде потпуна. ¹² Ово је моја заповест: да волите један другога као што сам ја волео вас. ¹³ Нема веће љубави него свој живот положити за пријатеље. ¹⁴ Ви сте моји пријатељи ако чините оно што вам заповедам. ¹⁵ Више вас не зовем слугама, јер слуга не зна шта чини његов господар. Назвао сам вас пријатељима, јер сам вам обзнанио све што сам чуо од свога Оца. ¹⁶ Нисте ви изабрали мене, него сам ја изабрао вас и одредио вас да идете и доносите род, и да ваш род остане, па да вам Отац дâ све што замолите у моје име. ¹⁷ Ово вам заповедам: волите један другога.«