Bible in 90 Days

Свет мрзи ученике

¹⁸ »Ако вас свет мрзи, знајте да је мене мрзео пре вас. ¹⁹ Да сте од света, свет би вас волео као своје. Али, пошто нисте од света, него сам вас ја изабрао из света, због тога вас свет мрзи. ²⁰ Сетите се изреке коју сам вам казао: ‚Слуга није већи од свога господара.‘^[a] Ако су прогонили мене, прогониће и вас. Ако су се држали моје Речи, држаће се и ваше. ²¹ А све ће то чинити против вас због мене, јер не познају Онога који ме је послао. ²² Да нисам дошао и говорио им, не би имали греха. Али сада немају изговора за свој грех. ²³ Ко мрзи мене, мрзи и мога Оца. ²⁴ Да нисам међу њима учинио дела каква нико други није учинио, не би имали греха. А сада су видели, а ипак замрзеше и мене и мога Оца. ²⁵ Али, треба да се испуни оно што је записано у њиховом закону: ‚Замрзеше ме без разлога.‘^[b]

²⁶ »А када дође Помагач^[c], кога ћу вам послати од Оца – Дух истине који излази од Оца – он ће за мене сведочити. ²⁷ А сведочићете и ви, јер сте од почетка са мном.

16 »Ово сам вам рекао да се не саблазните. ² Изопштиће вас из синагоге. Штавише, долази време када ће сваки онај који убије некога од вас мислити да служи Богу. ³ А то ће чинити, јер не познају ни Оца ни мене. ⁴ Ово сам вам говорио да се, када дође време, сетите да сам вам рекао. У почетку вам ово нисам рекао, јер сам био с вама.«

Дело Светога Духа

⁵ »Али сада одлазим Ономе који ме је послао, а ниједан од вас ме не пита: ‚Куда одлазиш?‘ ⁶ Него, зато што сам вам то рекао, жалост вам је испунила срце. ⁷ Али говорим вам истину: боље је за вас да ја одем. Јер, ако не одем, неће вам доћи Помагач; а ако одем, послаћу вам га. ⁸ Када он дође, доказаће да је свет у заблуди^[d] у погледу греха, праведности и суда. ⁹ У погледу греха – зато што не верују у мене; ¹⁰ у погледу праведности – зато што идем к Оцу и више ме нећете видети; ¹¹ у погледу суда – зато што је осуђен владар овога света.

¹² »Још бих много тога имао да вам кажем, али то сада не бисте могли да поднесете. ¹³ Али, када дође он, Дух истине, упутиће вас у сву истину. Он неће говорити сам од себе, него ће говорити оно што чује и најавити вам оно што долази. ¹⁴ Он ће ме прославити, јер ће од мога узимати и вама најављивати. ¹⁵ Све што Отац има, моје је. Зато сам рекао: ‚Од мога ће узимати и вама најављивати‘.

¹⁶ »Још мало, и више ме нећете видети, а онда још мало, па ћете ме видети.«

Жалост ученика преокренуће се у радост

¹⁷ Тада неки од његових ученика упиташе један другог: »Шта је то што нам каже: ‚Још мало, и нећете ме видети, а онда још мало, па ћете ме видети‘, и: ‚Зато што одлазим к Оцу‘?«

¹⁸ Говорили су, дакле: »Шта је то што каже: ‚још мало‘? Не знамо о чему говори.«

¹⁹ А Исус је знао да хоће да га питају, па им рече: »Расправљате међу собом о оном што сам рекао: ‚Још мало, и нећете ме видети, а онда још мало, па ћете ме видети‘. ²⁰ Истину вам кажем: плакаћете и туговати, а свет ће се радовати. Бићете жалосни, али ваша жалост ће се преокренути у радост. ²¹ Жена је жалосна док рађа, јер је дошао њен час. Али, када се дете роди, она се више не сећа муке, јер је радосна што је човек дошао на свет. ²² Тако сте и ви сада жалосни, али ја ћу вас опет видети и ваше срце ће се радовати, и нико неће моћи да вам одузме ту радост. ²³ И тога дана ме ништа нећете питати. Истину вам кажем: што год замолите Оца у моје име, даће вам. ²⁴ До сада ништа нисте молили у моје име. Молите, и добићете – да ваша радост буде потпуна.«

Ја сам победио свет

²⁵ »Ово сам вам говорио у причама. Долази време када вам више нећу говорити у причама, него ћу вам Оца објављивати отворено. ²⁶ Тога дана ћете молити у моје име. Не кажем да ћу ја молити Оца за вас, ²⁷ јер вас и сâм Отац воли зато што сте волели мене и поверовали да сам изашао од Бога. ²⁸ Од Оца сам изашао и дошао на свет. Сада напуштам свет и одлазим к Оцу.«

²⁹ Тада његови ученици рекоше: »Ево, сада нам говориш отворено; не казујеш нам никакву причу. ³⁰ Сада знамо да све знаш и немаш потребу да те неко нешто пита. Зато верујемо да си дошао од Бога.«

³¹ А Исус им рече: »Зар сада верујете? ³² Ево, долази час – дошао је – када ћете се разбежати сваки на своју страну и мене оставити самог. Али ја нисам сâм, јер је са мном Отац. ³³ Ово сам вам рекао да бисте у мени имали мир. У свету имате невољу, али будите храбри – ја сам победио свет.«

Исус се моли за себе

17 Када је то изговорио, Исус подиже поглед ка небу, па рече: »Оче, дошао је час: прослави Сина, да би Син прославио тебе. ² Јер, ти си му дао власт над свим људима^[e], да свима које си му дао дâ вечни живот. ³ А ово је вечни живот: да упознају тебе, јединога истинитог Бога, и онога кога си послао – Исуса Христа. ⁴ Ја сам тебе прославио на земљи довршивши дело које си ми дао да га извршим. ⁵ Сада ти прослави мене код себе, Оче, истом оном славом коју сам имао код тебе пре него што је свет постао.«

Исус се моли за ученике

⁶ »Објавио сам твоје име људима које си ми дао из овога света. Били су твоји, али ти си их дао мени и они су се држали твоје Речи. ⁷ Сада знају да је од тебе све што си ми дао. ⁸ Јер, дао сам им речи које си ти дао мени и они су их прихватили и заиста спознали да сам од тебе, и поверовали су да си ме ти послао. ⁹ За њих молим. Не молим за свет, него за оне које си ми дао, јер су твоји. ¹⁰ Све што је моје, твоје је, и што је твоје, моје је – а ја сам се у њима прославио. ¹¹ Ја више нисам у свету, али они су у свету, а ја долазим к теби. Свети Оче, чувај их својим именом, које си ми дао, да буду једно као и ми. ¹² Док сам био с њима, чувао сам их именом које си ми дао. Сачувао сам их и ниједан од њих није пропао, осим сина пропасти, да се испуни Писмо.

¹³ »Сада долазим к теби, али ово говорим док сам још у свету, да би они имали пуноћу моје радости у себи. ¹⁴ Предао сам им твоју Реч, а свет их је замрзео, јер нису од света, као што ни ја нисам од света. ¹⁵ Не молим да их узмеш са света, него да их сачуваш од зла. ¹⁶ Они нису од света, као што ни ја нисам од света. ¹⁷ Освештај их истином – твоја Реч је истина. ¹⁸ Као што си ти мене послао у свет, тако сам и ја њих послао у свет ¹⁹ и самога себе освештавам за њих, да и они буду освештани истином.«

Исус се моли за све који верују

²⁰ »Али, не молим само за њих, него и за оне који ће на њихову реч поверовати у мене, ²¹ да сви буду једно као што си ти, Оче, у мени и ја у теби. Нека и они буду у нама, да свет поверује да си ме ти послао. ²² Дао сам им славу коју си ти дао мени, да буду једно као што смо ми једно ²³ – ја у њима, а ти у мени – да буду савршено уједињени, да свет спозна да си ме ти послао и да си и њих волео као што си волео мене.

²⁴ »Оче, хоћу да они које си ми дао буду са мном тамо где сам ја и да гледају моју славу, коју си ми дао јер си ме волео пре постанка света. ²⁵ Праведни Оче, иако те свет не познаје, ја те познајем, а и ови знају да си ме ти послао. ²⁶ Обзнанио сам им твоје име и обзнанићу, да љубав којом си ме заволео буде у њима, и ја у њима.«

Исус издан и ухваћен

(Мт 26,47-56; Мк 14,43-50; Лк 22,47-53)

18 Када је ово изговорио, Исус оде са својим ученицима на другу страну потока Кедрона. Тамо је био један врт, па он и његови ученици уђоше у њега. ² А знао је за то место и Јуда, његов издајник, јер се Исус тамо често састајао са својим ученицима. ³ Он узе чету војника, а од првосвештеника и фарисеја слуге, па дође онамо са бакљама, светиљкама и оружјем.

⁴ Исус, знајући шта ће се све с њим догодити, изађе и упита их: »Кога тражите?«

⁵ »Исуса Назарећанина«, одговорише му.

А он им рече: »Ја сам^[f].«

С њима је стајао и Јуда, његов издајник. ⁶ А када им је рекао: »Ја сам«, они устукнуше и падоше на земљу.

⁷ Онда их Исус опет упита: »Кога тражите?«

А они рекоше: »Исуса Назарећанина.«

⁸ »Рекох вам: Ја сам. Па, пошто мене тражите, пустите ове да иду« ⁹ – да се испуни оно што је рекао: »Нисам изгубио ниједнога од оних које си ми дао.«^[g]

¹⁰ А Симон Петар је имао мач, па га потеже, удари првосвештениковог слугу и одсече му десно ухо. Слуга се звао Малх.

¹¹ Исус рече Петру: »Врати мач у корице. Зар да не испијем чашу коју ми је Отац дао?«

Исус пред Аном

(Мт 26,57-58; Мк 14,53-54; Лк 22,54)

¹² Тада чета, њен заповедник и јудејске слуге ухватише Исуса и везаше га, ¹³ па га најпре одведоше Ани, тасту Кајафе, који је био првосвештеник те године. ¹⁴ А Кајафа је био онај који је Јудејима саветовао: »Боље је да један човек умре за народ.«^[h]

Петрово прво одрицање

(Мт 26,69-70; Мк 14,66-68; Лк 22,55-57)

¹⁵ За Исусом пођоше Симон Петар и још један ученик. Тог ученика је првосвештеник познавао, па он са Исусом уђе у првосвештениково двориште, ¹⁶ а Петар остаде напољу пред капијом. Тада изађе онај други ученик, кога је првосвештеник познавао, поразговара с вратарком, па уведе Петра унутра.

¹⁷ Слушкиња која је пазила на врата упита Петра: »Да ниси и ти један од ученика овога човека?«

»Нисам«, рече Петар.

¹⁸ А слуге и стражари су наложили ватру и стајали око ње и грејали се, јер је било хладно, па је и Петар стајао с њима и грејао се.

Првосвештеник испитује Исуса

(Мт 26,59-66; Мк 14,55-64; Лк 22,66-71)

¹⁹ У међувремену је првосвештеник испитивао Исуса о његовим ученицима и о његовом учењу.

²⁰ »Ја сам свету говорио отворено«, одговори му Исус. »Увек сам учио народ у синагоги и у Храму, где се сви Јудеји окупљају, и ништа нисам говорио у тајности. ²¹ Зашто питаш мене? Питај оне који су чули шта сам им говорио. Они знају шта сам рекао.«

²² Када је то рекао, ошамари га један слуга који је тамо стајао и рече: »Зар тако одговараш првосвештенику!«

²³ »Ако сам зло говорио«, одговори му Исус, »докажи шта је зло. А ако сам добро, зашто ме удараш?«

²⁴ Тада га Ана, везаног, посла првосвештенику Кајафи.

Петрово друго и треће одрицање

(Мт 26,71-75; Мк 14,69-72; Лк 22,58-62)

²⁵ Док је Симон Петар стајао и грејао се, упиташе га: »Да ниси и ти један од његових ученика?«

А он порече рекавши: »Нисам.«

²⁶ Један од првосвештеникових слугу – рођак онога коме је Петар одсекао ухо – рече: »Зар те нисам видео с њим у врту?«

²⁷ А Петар опет порече, и одмах се огласи петао.

Исус пред Пилатом

(Мт 27,1-2, 11-14; Мк 15,1-5; Лк 23,1-5)

²⁸ Исуса одведоше из Кајафине куће у преторијум. Било је рано јутро, па не хтедоше да уђу у преторијум, да не постану нечисти, него да могу да једу пасхалну вечеру.

²⁹ Стога Пилат изађе пред њих и рече: »Какву оптужбу износите против овога човека?«

³⁰ »Да тај човек није злочинац«, одговорише му они, »не бисмо ти га предавали.«

³¹ Тада им Пилат рече: »Узмите га ви, па му судите по свом закону.«

»Ми не смемо никог да убијемо«, одговорише му Јудеји ³² – да се испуни оно што је Исус рекао о смрти каквом је требало да умре.

³³ Пилат онда опет уђе у преторијум, позва Исуса, па га упита: »Јеси ли ти цар Јудеја?«

³⁴ »Говориш ли то сам од себе«, рече Исус, »или су ти други говорили о мени?«

³⁵ »Зар сам ја Јудејин?« рече Пилат. »Твој народ и првосвештеници предали су те мени. Шта си учинио?«

³⁶ »Моје царство није од овога света«, одговори Исус. »Када би моје царство било од овога света, моји би се поданици борили да не будем предат Јудејима. Али моје царство није одавде.«

³⁷ Тада му Пилат рече: »Дакле, ипак си цар!«

А Исус одговори: »Тако је као што кажеш: цар сам. Ја сам се за ово родио и за ово дошао на свет: да сведочим за истину. Ко год је од истине, слуша мој глас.«

³⁸ »Шта је истина?« рече му Пилат.

Исус осуђен на смрт

(Мт 27,15-31; Мк 15,6-20; Лк 23,13-25)

Када је то рекао, Пилат опет изађе пред Јудеје, па им рече: »Не налазим му никакву кривицу. ³⁹ А ваш је обичај да вам за Пасху једнога ослободим. Хоћете ли, дакле, да вам ослободим цара Јудеја?«

⁴⁰ А они повикаше: »Не њега, него Вараву!«

А Варава је био разбојник.

19 Тада Пилат узе Исуса и даде да га избичују. ² Војници исплетоше венац од трња и ставише му га на главу, па га огрнуше пурпурним огртачем. ³ Онда су му прилазили и говорили: »Здраво, царе Јудеја!« и шамарали га.

⁴ Пилат поново изађе напоље, па им рече: »Ево, изводим вам га напоље, да знате да му нисам нашао никакву кривицу.«

⁵ Тада Исус изађе напоље, с венцем од трња и у пурпурном огртачу, а Пилат рече: »Ево човека!«

⁶ Када су га првосвештеници и слуге угледали, повикаше: »Распни га! Распни га!«

»Ви га узмите, па га распните«, рече им Пилат, »јер ја му нисам нашао кривицу.«

⁷ А Јудеји му одговорише: »Ми имамо Закон, и по Закону он мора да умре, јер је тврдио да је Син Божији!«

⁸ Када је Пилат то чуо, још више се уплаши, ⁹ па опет уђе у преторијум и упита Исуса: »Одакле си?«

Али Исус му не одговори.

¹⁰ Тада му Пилат рече: »Зар мени не одговараш? Зар не знаш да имам власт да те ослободим и власт да те распнем?«

¹¹ »Не би ти имао никакве власти нада мном«, одговори му Исус, »да ти није дата са неба^[i]. Зато је већи грех онога који ме је теби предао.«

¹² Отада је Пилат настојао да га ослободи.

Али Јудеји су викали: »Ако га ослободиш, ниси царев пријатељ! Ко год се издаје за цара, противи се цару!«

¹³ Када је то чуо, Пилат изведе Исуса напоље и седе на судијску столицу, на месту које се зове Камени плочник – хебрејски: Гавата. ¹⁴ А био је Дан припреме за Пасху, око поднева^[j].

Пилат рече Јудејима: »Ево вашег цара!«

¹⁵ А они повикаше: »Води га! Води га! Распни га!«

»Зар да распнем вашег цара?« упита их Пилат.

А првосвештеници му одговорише: »Ми немамо цара осим цезара!«

¹⁶ Тада га Пилат предаде војницима да га распну, и они га преузеше.

Распеће

(Мт 27,32-44; Мк 15,21-32; Лк 23,26-43)

¹⁷ Носећи свој крст, Исус изађе на такозвано Лобањско место – које се на хебрејском зове Голгота – ¹⁸ где га распеше. А с њим распеше још двојицу – један је био с једне стране, други са друге, а Исус у средини.

¹⁹ Пилат написа натпис и стави га на крст. На њему је писало: Исус Назарећанин, цар Јудеја. ²⁰ Тај натпис прочиташе многи Јудеји, јер је место где је Исус био распет било близу града. А био је написан на хебрејском, латинском и грчком језику.

²¹ Првосвештеници рекоше Пилату: »Немој да пишеш: ‚цар Јудеја‘, него да је он рекао да је цар Јудеја.«

²² А Пилат им одговори: »Што написах – написах.«

²³ Када су распели Исуса, војници узеше његову одећу и разделише је на четири дела – за сваког војника по део. Узеше и његову кошуљу, али је она била без шавова, јер је одозго до доле била исткана у једном комаду.

²⁴ Тада рекоше један другом: »Хајде да је не цепамо, него да бацимо коцку за њу, да видимо коме ће припасти« – да се испуни Писмо које каже:

И војници тако и учинише.

²⁵ А поред Исусовог крста стајале су његова мајка, њена сестра, Марија Клопина и Марија Магдалина.

²⁶ Исус виде мајку и ученика кога је волео како стоји поред ње, па рече мајци: »Драга жено, ево ти сина.«

²⁷ Затим рече ученику: »Ево ти мајке.«

И од тога часа ученик је узе к себи.

Исусова смрт

(Мт 27,45-56; Мк 15,33-41; Лк 23,44-49)

²⁸ После тога, знајући да је све довршено, Исус рече, да би се испунило Писмо: »Жедан сам.«

²⁹ А тамо је стајала посуда пуна сирћета, па сунђер натопљен сирћетом натакоше на исопову стабљику и принеше његовим устима.

³⁰ Чим је узео сирће, Исус рече: »Довршено је«, па спусти главу и издахну.

³¹ Пошто је био Дан припреме^[k], Јудеји замолише Пилата – да тела не би остала на крсту и у суботу, јер је те суботе био Велики дан^[l] – да им се поломе ноге, а тела скину. ³² И војници дођоше и поломише ноге првом и другом човеку који су били распети с Исусом. ³³ А када су дошли до Исуса, видеше да је већ умро, па му не поломише ноге, ³⁴ него му један војник копљем прободе ребра. И одмах потекоше крв и вода.

³⁵ За ово сведочи онај који је то видео и његово сведочанство је истинито, и он зна да говори истину, па сведочи да и ви поверујете – ³⁶ то се догодило да се испуни Писмо: »Ниједна кост му неће бити поломљена.«^(B)

³⁷ А једно друго Писмо каже: »Гледаће онога кога су проболи.«^(C)

Исусова сахрана

(Мт 27,57-61; Мк 15,42-47; Лк 23,50-56)

³⁸ После тога Јосиф из Ариматеје, који је био Исусов ученик – али тајни, због страха од Јудеја – замоли Пилата да однесе Исусово тело. Пилат му допусти, па он дође и однесе тело. ³⁹ А дође и Никодим, који је оно раније дошао к Исусу ноћу, и донесе око сто литри^[m] мешавине смирне и алоја. ⁴⁰ Тада узеше Исусово тело и увише га у платнене завоје с мирисима, као што Јудеји обично сахрањују. ⁴¹ А код места где је Исус био распет налазио се врт, и у врту нов гроб у коме још нико није био сахрањен. ⁴² Због тога што је био јудејски Дан припреме и што је гроб био близу, Исуса положише у њега.

Васкрсење

(Мт 28,1-10; Мк 16,1-8; Лк 24,1-12)

20 Рано ујутро првога дана седмице, док је још био мрак, Марија Магдалина дође на гроб и виде да је камен одмакнут са гроба, ² па трчећи оде Симону Петру и оном другом ученику, кога је Исус волео, и рече им: »Однели су Господа из гроба и не знамо где су га ставили!«

³ Тада Петар и онај други ученик изађоше и кренуше према гробу. ⁴ Обојица су трчали заједно, али је онај други ученик трчао брже од Петра и први стигао до гроба. ⁵ Он се саже и угледа завоје који су тамо лежали, али не уђе. ⁶ Онда за њим стиже и Симон Петар, па уђе у гроб и виде завоје који су тамо лежали. ⁷ А убрус који је био на Исусовој глави није лежао заједно са завојима, него је био одвојено савијен на једном месту. ⁸ Тада уђе и други ученик, онај који је први стигао до гроба, и виде и поверова. ⁹ Јер, они још нису разумели Писмо – да Исус треба да васкрсне из мртвих. ¹⁰ Потом се ученици вратише кући.

Исус се показује Марији Магдалини

(Мк 16,9-11)

¹¹ А Марија је стајала напољу код гроба и плакала. И како је плакала, наднесе се над гроб ¹² и угледа два анђела у белом како седе тамо где је лежало Исусово тело – један код главе, а други крај ногу.

¹³ »Драга жено«, рекоше јој они, »зашто плачеш?«

»Однели су мога Господа«, рече им она, »а не знам где су га ставили.«

¹⁴ Када је то рекла, осврну се и угледа Исуса како стоји, али није знала да је то он.

¹⁵ »Драга жено«, рече јој Исус, »зашто плачеш? Кога тражиш?«

А она, мислећи да је то вртлар, рече: »Господару, ако си га ти однео, реци ми где си га ставио, па ћу га ја узети.«

¹⁶ Тада јој Исус рече: »Марија!«

Она се осврну, па рече на хебрејском: »Рабони!« – што значи »Учитељу«.

¹⁷ Исус јој рече: »Не дотичи ме, јер још нисам отишао горе, к Оцу. Него, иди мојој браћи, па им реци: ‚Одлазим горе, к своме Оцу и вашем Оцу, и своме Богу и вашем Богу.‘«

¹⁸ И Марија Магдалина оде и јави ученицима: »Видела сам Господа.«

И исприча им шта јој је рекао.

Исус се показује ученицима

(Мт 28,16-20; Мк 16,14-18; Лк 24,36-49)

¹⁹ Увече тог првог дана седмице, када су ученици били заједно, а врата закључана због страха од Јудеја, дође Исус и стаде међу њих, па им рече: »Мир вама.«

²⁰ Када је то рекао, показа им своје руке и ребра, а ученици се обрадоваше што виде Господа.

²¹ Тада им он опет рече: »Мир вама. Као што је Отац послао мене, тако и ја шаљем вас.«

²² Рекавши то, дахну на њих и рече: »Примите Светога Духа. ²³ Коме опростите грехе, опроштени су, а коме не опростите, нису опроштени.«

Исус и Тома

²⁴ А Тома звани Близанац, један од Дванаесторице, није био с њима када је Исус дошао.

²⁵ Остали ученици му рекоше: »Видели смо Господа!«

А он им рече: »Док не видим ожиљке од клинова на његовим рукама и не ставим свој прст на место где су били клинови и не ставим руку у његова ребра, не верујем.«

²⁶ Осам дана касније, његови ученици су опет били у кући^[n], а с њима и Тома.

Исус уђе, иако су врата била закључана, и стаде међу њих, па рече: »Мир вама.«

²⁷ Онда рече Томи: »Стави свој прст овамо и погледај моје руке. Испружи руку, па је стави у моја ребра. И немој да будеш неверан, него веран.«

²⁸ »Мој Господ и мој Бог!« одврати Тома.

²⁹ А Исус му рече: »Зато што си ме видео, поверовао си. Благо онима који нису видели, а поверовали су.«

³⁰ Исус је пред својим ученицима учинио још многа друга знамења која нису записана у овој књизи. ³¹ Али ово је записано да верујете да Исус јесте Христос, Син Божији, и да, верујући, имате живот у његовом имену.

Исус се показује седморици ученика

21 Исус се после тога поново показа својим ученицима на Тиверијадском мору. А показао се овако: ² Симон Петар, Тома звани Близанац, Натанаил из Кане Галилејске, Зеведејеви синови и два друга ученика били су заједно.

³ Симон Петар им рече: »Идем да ловим рибу.«

А они рекоше: »И ми ћемо с тобом.«

И изађоше, па уђоше у чамац, али те ноћи не уловише ништа.

⁴ А рано ујутро, Исус је стајао на обали, али ученици нису знали да је то он.

⁵ »Пријатељи^[o]«, рече им Исус, »зар немате ништа за јело?«

»Немамо«, одговорише они.

⁶ А он им рече: »Баците мрежу са десне стране чамца, и наћи ћете.«

И они је бацише, али више нису могли да је извуку од мноштва риба.

⁷ Тада онај ученик кога је Исус волео рече Петру: »То је Господ!«

Када је чуо да је то Господ, Симон Петар се опаса огртачем, јер је био гô, и скочи у море. ⁸ А остали ученици стигоше чамцем, вукући мрежу са рибом, јер нису били далеко од обале – свега око двеста лаката^[p]. ⁹ Када су пристали уз обалу, угледаше већ припремљен жар и на њему рибу и хлеб.

¹⁰ Исус им рече: »Донесите неколико риба од ових које сте сада уловили.«

¹¹ Тада се Симон Петар попе у чамац и на обалу извуче мрежу, пуну великих риба – сто педесет три. Али, иако их је било толико, мрежа се није поцепала.

¹² »Дођите и доручкујте«, рече им Исус.

И ниједан од ученика се не усуди да га упита: »Ко си ти?« јер су знали да је то Господ.

¹³ Тада Исус узе хлеб и даде им га, а исто тако и рибу. ¹⁴ Било је то трећи пут да се Исус показао својим ученицима пошто је васкрсао из мртвих.

Исус и Петар

¹⁵ Када су доручковали, Исус упита Симона Петра: »Симоне сине Јованов, волиш ли ме више него ови?«

»Да, Господе«, одговори му Петар, »ти знаш да те волим.«

А Исус му рече: »Напасај моју јагњад.«

¹⁶ Онда га Исус упита по други пут: »Симоне сине Јованов, волиш ли ме?«

»Да, Господе«, одговори му Петар, »ти знаш да те волим.«

А Исус му рече: »Чувај моје овце.«

¹⁷ Онда га Исус упита трећи пут: »Симоне сине Јованов, волиш ли ме?«

А Петар се растужи што га је трећи пут упитао: »Волиш ли ме?« па му рече: »Господе, ти знаш све, и знаш да те волим.«

А Исус му рече: »Напасај моје овце. ¹⁸ Истину ти кажем: када си био млађи, опасивао си се сâм и ишао си куда си хтео. Али, када остариш, раширићеш руке, па ће те други опасати и одвести куда нећеш.«

¹⁹ То је рекао наговештавајући каквом ће смрћу Петар прославити Бога. И када му је то казао, рече: »Пођи за мном.«

Ученик кога је Исус волео

²⁰ А Петар се осврну и угледа оног ученика кога је Исус волео како иде за њима, оног који се на вечери наслонио Исусу на груди и упитао га: »Господе, ко је твој издајник?«

²¹ Видевши га, дакле, Петар упита Исуса: »Господе, а шта је с овим?«

²² »Ако ја хоћу да он остане док не дођем«, рече му Исус, »шта се то тебе тиче? Ти пођи за мном.«

²³ Тако се међу браћом раширила прича да тај ученик неће умрети. Али Исус није рекао да он неће умрети, него: »Ако ја хоћу да он остане док не дођем, шта се то тебе тиче?«

²⁴ Тај ученик сведочи за ово и он је ово записао, и ми знамо да је његово сведочанство истинито. ²⁵ Али, има још много тога што је Исус учинио, и када би се све по реду записало, мислим да ни у цео свет не би стале књиге које би биле написане.

Обећање Светога Духа

1 У својој првој књизи, Теофиле, писао сам о свему што је Исус чинио и учио ² све до дана када је био вазнет на небо, пошто је кроз Светога Духа дао упутства апостолима које је изабрао. ³ Појавио им се после свога страдања и дао им многе доказе да је жив. Показивао им се четрдесет дана и говорио о Божијем царству.

⁴ И док је још био заједно с њима, заповеди им: »Не удаљавајте се из Јерусалима, него чекајте Очево обећање, о којем сте чули од мене. ⁵ Јер, Јован је крстио водом^[q], а ви ћете за неколико дана бити крштени Светим Духом.«

Вазнесење

⁶ Тада га окупљени упиташе: »Господе, хоћеш ли сада поново успоставити Израелово царство?«

⁷ А он им рече: »Није ваше да знате времена или рокове које је својом влашћу одредио Отац. ⁸ Али, примићете силу када на вас сиђе Свети Дух и бићете моји сведоци у Јерусалиму, у целој Јудеји и Самарији, и све до краја земље.«

⁹ И када је то рекао, би вазнет на небо пред њиховим очима, а облак га сакри од њихових погледа. ¹⁰ Док су они нетремице гледали ка небу како он одлази, два човека у белој одећи стадоше крај њих.

¹¹ »Галилејци«, рекоше им ови, »зашто стојите и гледате ка небу? Овај Исус, који је од вас вазнет на небо, вратиће се исто овако како сте га видели да одлази на небо.«

Избор Јудиног наследника

¹² Тада се они вратише у Јерусалим са горе која се зове Маслинска, а од Јерусалима је удаљена један суботњи дан хода^[r]. ¹³ Када су стигли, попеше се у собу на спрату у којој су боравили: Петар, Јован, Јаков, Андреја, Филип, Тома, Вартоломеј, Матеј, Јаков Алфејев, Симон Зилот и Јуда Јаковљев. ¹⁴ Сви су се они истрајно и једнодушно молили заједно са женама и Маријом, Исусовом мајком, и његовом браћом.

¹⁵ Тих дана устаде Петар међу браћом – а окупљеног народа је било око 120 душа – па рече: ¹⁶ »Браћо, требало је да се испуни Писмо у којем је Свети Дух кроз Давидова уста прорекао за Јуду, који је био водич онима што су ухватили Исуса. ¹⁷ А он се убрајао међу нас и имао је удела у овој служби.«

¹⁸ (Новцем добијеним за свој злочин купио је њиву, али се стрмоглавио и распукао, и сва утроба му се просула. ¹⁹ То је познато свим становницима Јерусалима, па су ту њиву на свом језику прозвали Акелдамах – што значи »Крвна њива«.)

²⁰ »Јер, записано је у Књизи псалама:

и:

²¹ »Треба, дакле, да један од ових људи који су с нама били све време откако је Господ Исус дошао међу нас и од нас отишао ²² – почев од Јовановог крштења до дана када је био вазнет од нас – буде сведок његовог васкрсења заједно с нама.«

²³ Тада предложише двојицу: Јосифа званог Варсава (познатог и као Јуст) и Матију, ²⁴ па се помолише, говорећи: »Господе, ти знаш срца свих. Покажи нам којег си од ове двојице одабрао ²⁵ да преузме ову апостолску службу, од које је Јуда одступио – да би отишао где му је и место.«

²⁶ Онда бацише коцке за њих и коцка паде на Матију. Тако је он придодат једанаесторици апостола.

Долазак Светог Духа

2 Када је дошао дан Педесетнице, сви су били заједно на једном месту. ² Одједном са неба дође хук, као када дува силан ветар, и испуни сву кућу у којој су седели. ³ Они угледаше нешто слично пламеним језицима, који се разделише, па се по један постави на сваког од њих. ⁴ И сви се испунише Светим Духом и почеше да говоре другим језицима како им је Дух давао да говоре.

⁵ А у Јерусалиму су боравили побожни Јудеји из сваког народа под небом. ⁶ Када се зачуо хук, народ се окупи, збуњен, јер је сваки од њих чуо апостоле како говоре његовим језиком.

⁷ Дивили су се и чудили, говорећи: »Зар нису сви ови који говоре Галилејци? ⁸ Па како их онда сваки од нас чује на језику свог родног краја^[t]? ⁹ Парћани, Међани и Еламци, становници Месопотамије, Јудеје, Кападокије, Понта, Азије, ¹⁰ Фригије, Памфилије, Египта и делова Либије око Кирине, дошљаци из Рима, ¹¹ Јудеји и прозелити, Крићани и Арапи – чујемо их како на нашим матерњим језицима објављују велика Божија дела!«

¹² И сви су, задивљени и збуњени, питали један другог: »Шта ово значи?«

¹³ А други су се подсмевали, говорећи: »Слатког вина су се напили.«

Петрова проповед на Педесетницу

¹⁴ Тада иступи Петар са Једанаесторицом, подиже глас и рече им: »Јудеји, и сви ви који боравите у Јерусалиму, саслушајте моје речи. Ово знајте: ¹⁵ Ови људи нису пијани, као што ви мислите, јер тек је девет сати ујутро^[u]. ¹⁶ Него, ово је оно о чему је говорио пророк Јоил:

²² »Израелци, чујте ове речи: Исуса Назарећанина – човека кога вам је Бог потврдио делима силе, чудима и знамењима која је, као што и сами знате, преко њега учинио међу вама – ²³ њега сте ви, када вам је у складу са чврстом Божијом одлуком и предзнањем био предат, убили рукама безаконикâ приковавши га на крст. ²⁴ Али, Бог га је васкрсао, ослободивши га смртних мука, јер је било немогуће да га смрт задржи. ²⁵ Давид, наиме, каже за њега:

²⁹ »Браћо, могу вам сасвим поуздано рећи да је патријарх Давид умро и био сахрањен, и да је његов гроб међу нама до дана данашњег. ³⁰ Али, пошто је био пророк и знао да му је Бог уз заклетву обећао да ће једнога од његових потомака поставити на његов престо, ³¹ гледајући унапред, рече о Христовом васкрсењу:

³² Бог је овог Исуса васкрсао, а сви ми смо томе сведоци. ³³ Пошто је уздигнут Богу здесна, од Оца је примио обећаног Светога Духа и излио ово што сада гледате и слушате. ³⁴ Јер, Давид се није попео на небеса, него сâм каже:

³⁶ »Нека стога цео израелски народ поуздано зна да је овог Исуса, кога сте ви распели, Бог учинио и Господом и Христом.«

³⁷ Када су то чули, потресени у срцу рекоше Петру и осталим апостолима: »Шта да радимо, браћо?«

³⁸ А Петар им рече: »Покајте се и нека се сваки од вас крсти у име Исуса Христа за опроштење својих греха, и примићете дар Светога Духа. ³⁹ Јер, то обећање је за вас и за вашу децу и за све који су далеко, које наш Господ Бог позове к себи.«

⁴⁰ И још их је многим другим речима опомињао^[v] и преклињао их говорећи: »Спасите се од овог исквареног нараштаја.«

⁴¹ Тада се крстише они који су прихватили његове речи. Тако им је тога дана било придодато око три хиљаде душа.

Заједнички живот верника

⁴² Они се посветише апостолском учењу, заједништву, ломљењу хлеба и молитвама. ⁴³ Страх обузе сваку душу, а апостоли су чинили многа чуда и знамења. ⁴⁴ А сви који су поверовали били су заједно и имали све заједничко. ⁴⁵ Продавали су своја добра и имовину и делили свима, како је коме било потребно. ⁴⁶ Сваког дана су се истрајно и једнодушно окупљали у Храму. По кућама су ломили хлеб и заједно јели радосног и искреног срца. ⁴⁷ Хвалили су Бога и уживали наклоност целог народа, а Господ им је сваког дана придодавао оне који су се спасавали.

Излечење хромога од рођења

3 Када су се једном Петар и Јован пењали у Храм у време молитве, у три сата после подне^[w], ² неки људи пронеше човека који је био хром од рођења^[x]. Сваког дана су га стављали крај капије Храма која се зове Дивна да проси милостињу од оних који улазе у Храм. ³ Он виде да Петар и Јован намеравају да уђу у Храм, па затражи од њих милостињу.

⁴ Петар се – а с њим и Јован – загледа у њега, па рече: »Погледај нас.«

⁵ И он обрати пажњу на њих, очекујући да нешто од њих добије.

⁶ А Петар рече: »Немам ни сребра ни злата, али ти дајем оно што имам: у име Исуса Христа Назарећанина – ходај!«

⁷ И ухвативши га за десну руку, подиже га. Стопала и глежњеви му одмах ојачаше, ⁸ па он скочи на ноге и поче да хода. Онда с њима уђе у Храм, ходајући, скачући и хвалећи Бога. ⁹ Када га је сав народ видео како хода и хвали Бога, ¹⁰ и када су у њему препознали онога који је ради милостиње седео код капије Храма која се зове Дивна, зачудише се и запрепастише због онога што му се догодило.

Петрова проповед у Соломоновом трему

¹¹ Како се он држао Петра и Јована, сав народ, зачуђен, похрли к њима у трем који се зове Соломонов.

¹² Када је Петар то видео, рече народу: »Израелци, зашто вас ово чуди? Зашто гледате у нас као да смо ми својом силом или побожношћу учинили да овај човек прохода? ¹³ Бог Авраамов, Исааков, и Јаковљев, Бог наших праотаца, прославио је свога слугу Исуса, кога сте ви предали да буде убијен и одрекли га се пред Пилатом иако је он одлучио да га ослободи. ¹⁴ Одрекли сте се Свеца и Праведника, а затражили да вам поклоне убицу. ¹⁵ Убили сте Зачетника живота, али Бог га је подигао из мртвих, чему смо ми сведоци. ¹⁶ Вером у његово име оснажен је овај кога гледате и знате. Исусово име и вера која долази кроз њега донели су потпуно оздрављење овом човеку пред свима вама.

¹⁷ »Али, браћо, знам да сте тако поступили из незнања, као и ваши поглавари. ¹⁸ Бог је тако испунио оно што је унапред објавио кроз уста свих пророка – да ће његов Христос страдати. ¹⁹ Покајте се, дакле, и обратите се, да вам се избришу греси, ²⁰ да од Господа дођу времена окрепљења и да вам пошаље унапред одређеног Христа – Исуса. ²¹ Он треба да остане на небу све до времена успостављања свега онога о чему је Бог давно говорио кроз уста својих светих пророка. ²² Јер, Мојсије је рекао: ‚Господ, ваш Бог, подићи ће вам између ваших сународника пророка као што сам ја. Њега слушајте у свему што вам каже. ²³ А ко год не послуша тог пророка, нека се искорени из народа.‘^(I)

²⁴ »И сви пророци који су говорили, од Самуила надаље, најавили су ове дане. ²⁵ Ви сте синови пророкâ и савеза који је Бог склопио с вашим праоцима рекавши Аврааму: ‚Твојим потомством биће благословени сви народи на земљи.‘^{(J) 26} Када је Бог подигао свога Слугу, прво га је вама послао, да вас благослови, одвраћајући свакога од вас од ваших злих дела.«

Петар и Јован пред Синедрионом

4 Док су они још говорили народу, приђоше им свештеници, заповедник храмске страже и садукеји. ² Били су озлојеђени што они уче народ и што у Исусу објављују васкрсење из мртвих, ³ па их ухватише и ставише у тамницу до следећег дана, јер је већ било вече. ⁴ Али многи од оних који су чули Реч повероваше, па се број мушкараца повећа на око пет хиљада.

⁵ Сутрадан се у Јерусалиму састадоше поглавари, старешине и учитељи закона, ⁶ првосвештеник Ана, Кајафа, Јован, Александар и остали из првосвештеничке породице. ⁷ Они изведоше апостоле пред себе, па почеше да их испитују: »Којом силом или којим именом сте ово учинили?«

⁸ Тада им Петар, испуњен Светим Духом, рече: »Поглавари и старешине народа! ⁹ Ако смо данас позвани на одговорност због доброг дела учињеног болесном човеку, чиме је он излечен, ¹⁰ онда знајте сви ви и цео израелски народ: овај стоји пред вама здрав захваљујући имену Исуса Христа Назарећанина, кога сте ви распели, а кога је Бог подигао из мртвих. ¹¹ Он је

¹² И нема спасења ни у ком другом, јер људима није дато ниједно друго име под небом којим треба да се спасемо.«

¹³ Када су видели Петрову и Јованову смелост и када су схватили да су то необразовани и обични људи, зачудише се. Знали су да су они били с Исусом, ¹⁴ али како су видели излеченог човека где стоји с њима, нису могли ништа да им приговоре. ¹⁵ Зато им наредише да изађу из Синедриона, па почеше међу собом да се договарају, ¹⁶ говорећи: »Шта да радимо с овим људима? Јер, сви који живе у Јерусалиму знају да су они учинили очигледно знамење, и ми га не можемо порећи. ¹⁷ Али, да се ово даље не разгласи у народу, запретимо им да више ником не говоре у то име.«

¹⁸ Онда их позваше, па им наредише да више ништа не говоре или уче у Исусово име.

¹⁹ Али Петар и Јован им одговорише: »Сами просудите да ли је пред Богом право да слушамо вас пре него Бога? ²⁰ Ми не можемо да не говоримо о оном што смо видели и чули.«

²¹ А они им још једном запретише, па их ослободише. Нису могли да одлуче како да их казне пошто је сав народ славио Бога због оног што се догодило. ²² Јер, човек који је био чудесно излечен имао је више од четрдесет година.

²³ Ослобођени, Петар и Јован одоше својима и известише их о свему што су им рекли првосвештеници и старешине. ²⁴ Када су ови то чули, једнодушно зазваше Бога и рекоше: »Господару, ти који си створио небо, земљу и море, и све што је у њима, ²⁵ рекао си Светим Духом кроз уста свога слуге Давида, нашег оца:

²⁷ Заиста, Ирод и Понтије Пилат су се у овом граду удружили с незнабошцима и с народом^[y] Израеловим против твога светог слуге Исуса, кога си помазао, ²⁸ да учине онако како су твоја рука и твоја одлука унапред одредиле да се догоди. ²⁹ Сада, Господе, погледај њихове претње и дај нама, твојим слугама, да твоју Реч говоримо са свом смелошћу. ³⁰ Пружи своју руку, да именом твога светог слуге Исуса буде излечења, знамења и чуда.«

³¹ Када су завршили молитву, затресе се место на којем су се окупили и сви се испунише Светим Духом, па почеше смело да говоре Божију реч.

Живот верника

³² Сви који су поверовали били су једно срцем и душом. Нико није говорио да је нешто од његове имовине само његово, него им је све било заједничко. ³³ Апостоли су са великом силом сведочили о васкрсењу Господа Исуса и велика милост била је на свима њима. ³⁴ Нико од њих није оскудевао, јер сви који су поседовали земљу или куће, продавали су их и доносили новац од продаје, ³⁵ па га стављали апостолима пред ноге. Од тога се онда сваком давало колико му је требало. ³⁶ И Јосиф, Левит, родом Кипранин, кога су апостоли прозвали Варнава – што значи »син утехе« – ³⁷ продаде њиву коју је имао, а новац донесе и стави га апостолима пред ноге.

Ананија и Сапфира

5 А неки човек по имену Ананија са својом женом Сапфиром продаде имање, ² па са жениним знањем задржа део новца за себе, а остатак донесе и положи апостолима пред ноге.

³ Тада му Петар рече: »Ананија, зашто ти је Сатана испунио срце, па си слагао Светога Духа и задржао део новца од земље? ⁴ Зар ти није припадала пре него што си је продао? А кад си је продао, зар ти новац није био на располагању? Зашто си у своје срце ставио такво дело? Ниси слагао људе, него Бога.«

⁵ Када је Ананија чуо ове речи, паде и издахну, а силан страх обузе све који су то чули. ⁶ Неки младићи устадоше и увише га, па га изнеше и сахранише.

⁷ После отприлике три сата, уђе и његова жена, не знајући шта се догодило.

⁸ Петар је упита: »Реци ми, да ли сте земљу продали за толико и толико?«

»Да«, одговори она, »за толико.«

⁹ »Зашто сте се договорили да искушате Господњег Духа?« рече јој Петар. »Гледај! Пред вратима су ноге оних који су сахранили твог мужа, а и тебе ће изнети.«

¹⁰ И она истог часа паде пред његове ноге и издахну. Тада уђоше они младићи и нађоше је мртву, па је изнеше и сахранише поред њеног мужа. ¹¹ А силан страх обузе сву цркву и све који су то чули.

Знамења и чуда

¹² Апостоли су чинили многа знамења и чуда у народу. Сви су се једнодушно окупљали у Соломоновом трему. ¹³ Нико други није се усуђивао да им се придружи, али их је народ веома хвалио. ¹⁴ Број мушкараца и жена који су поверовали у Господа бивао је све већи, ¹⁵ па су износили болесне на улице и стављали их на постеље и простирке, не би ли, када Петар наиђе, бар његова сенка пала на неког од њих. ¹⁶ А нагрнуше и многи из градова око Јерусалима, па су доносили болесне и оне које су мучили нечисти духови, и сви су били излечени.

Прогон апостола

¹⁷ Тада се првосвештеник и све његове присталице – то јест садукејска странка – испунише завишћу, ¹⁸ па похваташе апостоле и бацише их у јавни затвор.

¹⁹ Али Господњи анђео ноћу отвори врата тамнице, па их изведе и рече: ²⁰ »Идите, станите у Храм и говорите народу све о овом Животу.«

²¹ И они га послушаше, па у зору уђоше у Храм и почеше да уче народ.

Када су првосвештеник и његове присталице дошли, сазваше Синедрион и све старешине Израела, па послаше у затвор да доведу апостоле.

²² Али, када су слуге стигле у тамницу, не нађоше их, па се вратише и јавише: ²³ »Нашли смо затвор добро закључан и тамничаре како стоје пред вратима. Али, кад смо их отворили, унутра нисмо нашли никог.«

²⁴ Када су заповедник храмске страже и првосвештеници то чули, почеше у недоумици да се питају шта би то могло да буде.

²⁵ Уто стиже један, па им рече: »Ено они људи што сте их бацили у тамницу стоје у Храму и уче народ!«

²⁶ Тада заповедник оде са својим подређенима и доведе их, али не на силу, јер су се бојали да их народ не каменује. ²⁷ Када су их довели, поставише их пред Синедрион, а првосвештеник поче да их испитује.

²⁸ »Строго смо вам наредили да не учите народ у то име«, рече он, »а ви сте, ево, преплавили Јерусалим својим учењем и хоћете да на нас падне крв тога човека!«

²⁹ Тада Петар и остали апостоли одговорише: »Треба се покоравати Богу пре него људима. ³⁰ Бог наших праотаца васкрсао је Исуса, кога сте ви убили обесивши га о дрво. ³¹ Њега је Бог својом десницом узвисио као Кнеза^[z] и Спаситеља да Израелу подари покајање и опроштење грехâ. ³² И ми смо томе сведоци, као и Свети Дух, кога је Бог дао онима који му се покоравају.«

³³ Када су то чули, силно се наљутише и хтедоше да их убију.

³⁴ Али тада у Синедриону устаде фарисеј по имену Гамалиил, учитељ закона кога је поштовао цео народ. Он нареди да се апостоли накратко изведу напоље, ³⁵ па рече: »Израелци, добро пазите шта ћете да урадите с овим људима. ³⁶ Јер, пре неког времена појавио се Тевда и говорио за себе да је неко и нешто, а пришло му је око четири стотине људи. Он је смакнут, а све његове присталице су се разбежале, и од тога не би ништа. ³⁷ После тога – у време пописа – појавио се Јуда Галилејац и за собом повукао народ. И он је убијен, а све његове присталице су се распршиле. ³⁸ Зато вам сада кажем: Оканите се ових људи и пустите их. Јер, ако је њихов наум или дело од људи, биће осујећен. ³⁹ Али, ако је од Бога, нећете моћи да их спречите, него ћете се наћи у рату против Бога.«

И они га послушаше.

⁴⁰ Онда позваше апостоле к себи, ишибаше их и наредише им да не говоре у Исусово име, па их ослободише. ⁴¹ А они одоше из Синедриона, радујући се што су били достојни да претрпе понижење за Исусово име. ⁴² И нису престајали да сваког дана у Храму или по кућама уче народ и проповедају еванђеље о Христу Исусу.

Избор Седморице

6 Тих дана, како је број ученика све више растао, грчки Јевреји почеше да гунђају против јудејских Јевреја, јер су њихове удовице биле запостављане при свакодневном дељењу хране.

² Тада Дванаесторица позваше к себи све ученике, па рекоше: »Не би било право да ми занемаримо Божију реч да бисмо служили око трпеза. ³ Стога, браћо, пронађите међу собом седморицу људи за које се зна да су пуни Духа и мудрости. Њима ћемо поверити ову дужност, ⁴ а ми ћемо се посветити молитви и служењу Речи.«

⁵ Овај предлог се свиде свима окупљенима, па изабраше Стефана, човека пуног вере и Светог Духа, Филипа, Прохора, Никанора, Тимона, Пармена и Николу, прозелита из Антиохије. ⁶ Онда их поставише пред апостоле, који се помолише и положише руке на њих.

⁷ Тако се Божија реч ширила. Број ученика у Јерусалиму брзо је растао, а вери се покорило и велико мноштво свештеника.