Bible in 90 Days
38 Ликтори пренеше ове речи преторима, који се, када су чули да су Павле и Сила римски грађани, уплашише, 39 па дођоше, извинише се и изведоше их, молећи их да оду из града. 40 По изласку из тамнице, Павле и Сила одоше к Лидији, видеше се с браћом, охрабрише их, па одоше оданде.
У Солуну
17 Када су прошли кроз Амфипољ и Аполонију, стигоше у Солун, где је била јудејска синагога.
2 Павле, по свом обичају, уђе к њима, па је три суботе с њима расправљао о Писмима, 3 објашњавајући и доказајући: »Требало је да Христос страда и да васкрсне из мртвих. А тај Христос је Исус кога вам ја објављујем.«
4 Неки од њих су били уверени, па се придружише Павлу и Сили, а тако и много побожних Грка и немали број угледних жена. 5 Али Јудеје обузе завист, па покупише неке зликовце с трга, окупише светину и изазваше метеж у граду. Онда навалише на Јасонову кућу, тражећи Павла и Силу да их изведу пред народ.
6 А кад их нису нашли, одвукоше Јасона и још неку браћу пред градске поглаваре, вичући: »И овамо су дошли они који су узбунили цео свет, 7 а Јасон их је примио у своју кућу! Сви они раде против царевих уредби, јер говоре да постоји други цар – Исус!«
8 Када су народ и градски поглавари то чули, узнемирише се, 9 па их ослободише тек када су од Јасона и осталих узели залог.
У Верији
10 Чим је пала ноћ, браћа послаше Павла и Силу у Верију. Када су стигли онамо, уђоше у јудејску синагогу. 11 Тамо су људи били племенитији од оних у Солуну, па веома спремно прихватише Реч. Свакодневно су истраживали Писма да виде да ли је тако. 12 И многи од њих повероваше, а тако и многе угледне Гркиње и немали број Грка.
13 Када су Јудеји из Солуна дознали да Павле и у Верији објављује Божију реч, дођоше, па и тамо подјарише и узбунише народ. 14 Тада браћа одмах послаше Павла у приморје, а Сила и Тимотеј остадоше у Верији. 15 Пратиоци одведоше Павла у Атину, па, примивши заповест за Силу и Тимотеја да што брже дођу к њему, одоше.
У Атини
16 Док их је Павле чекао у Атини, био је огорчен, јер је видео да је град пун идола. 17 Са Јудејима и побожним Грцима расправљао је у синагоги, а сваког дана на тргу са онима који би се тамо затекли. 18 Тако с њим почеше да расправљају и неки филозофи – епикурејци и стоици.
Једни рекоше: »Шта овај брбљивац хоће да каже?«
А други: »Изгледа да објављује туђе богове« – пошто је проповедао еванђеље о Исусу и васкрсењу.
19 Онда га узеше и одведоше на Ареопаг, па му рекоше: »Можемо ли да знамо какво је то ново учење које износиш? 20 Пуниш нам уши неким чудним стварима, па хоћемо да знамо шта је то.«
21 А сви Атињани и странци који су живели међу њима нису проводили време ни у чему другом осим у причању и слушању новости.
22 Тада Павле стаде насред Ареопага, па рече: »Атињани, по свему видим да сте веома побожни. 23 Јер, док сам обилазио град и разгледао ваше светиње, пронашао сам и један жртвеник на коме пише: Непознатом богу. Оно, дакле, што ви не познајете а поштујете – то вам објављујем.
24 »Бог који је створио свет и све у њему, Господар је неба и земље и он не пребива у храмовима саграђенима руком, 25 нити га људске руке послужују, као да му је нешто потребно. Јер, он је тај који свима даје живот и дах и све друго. 26 Од једног човека створио је све народе да се населе по свој земљи, одредивши времена и међе њиховог насељавања, 27 да траже Бога, не би ли га некако напипали и нашли, иако он није далеко ни од једнога од нас. 28 ‚Јер, у њему живимо и мичемо се и јесмо‘ – као што рекоше неки од ваших песника – ‚његов смо род.‘
29 »Пошто смо, дакле, Божији род, не треба да мислимо да је божанско биће слично злату, сребру или камену, да је творевина људске вештине и маште. 30 Не узимајући у обзир времена незнања, Бог сада заповеда свим људима на сваком месту да се покају, 31 пошто је одредио дан када ће праведно судити свету преко човека кога је одредио и о коме је свима пружио доказе васкрснувши га из мртвих.«
32 Када су чули да помиње васкрсење из мртвих, једни почеше да се ругају, а други рекоше: »О томе ћемо те други пут слушати.«
33 Тако Павле оде од њих. 34 Ипак, неки му се придружише и повероваше, међу њима Дионисије Ареопагита, жена по имену Дамара и други.
У Коринту
18 После тога Павле оде из Атине у Коринт. 2 Тамо нађе неког Јудејина по имену Акила, који је био родом из Понта, а недавно је био стигао из Италије са својом женом Прискилом, пошто је Клаудије издао наредбу да сви Јудеји напусте Рим. Павле оде к њима, 3 а пошто су се бавили истим занатом као и он – израдом шатора – остаде да ради с њима. 4 А сваке суботе је расправљао у синагоги, уверавајући Јудеје и Грке.
5 Када су Сила и Тимотеј стигли из Македоније, Павле се посвети само Речи, сведочећи Јудејима да Исус јесте Христос.
6 Али, пошто су му се противили и вређали га, он отресе своју одећу и рече им: »Ваша крв на ваше главе! Ја сам чист. Од сада идем незнабошцима.«
7 И оде оданде, па уђе у кућу једног побожног човека по имену Титије Јуст, чија је кућа била одмах до синагоге. 8 Крисп, старешина синагоге, поверова у Господа са свим својим укућанима. А повероваше и крстише се и многи Коринћани који су га чули.
9 Једне ноћи Господ рече Павлу у виђењу: »Не бој се, него говори и немој да ућутиш. 10 Јер, ја сам с тобом и нико те неће напасти ни нанети ти зло, пошто имам много људи у овом граду.«
11 Тако је Павле тамо остао годину и по дана, учећи људе Божијој речи.
12 А када је Галион био проконзул Ахаје, Јудеји сложно навалише на Павла, па га изведоше пред суд, 13 говорећи: »Овај човек наговара људе да противно Закону славе Бога.«
14 Баш кад је Павле заустио да нешто каже, Галион рече Јудејима: »Да је овде у питању какав прекршај или злочин, имао бих разлога да вас саслушам, Јудеји. 15 Али, пошто су посреди спорења око речи, именâ и вашег закона, решите то сами; у томе нећу да будем судија.«
16 И истера их из суднице.
17 Тада они сви дохватише Состена, старешину синагоге, па почеше да га бију пред судом. А Галион за то није нимало марио.
Прискила, Акила и Аполос
18 Павле остаде тамо још неко време, а онда се опрости од браће, па са Прискилом и Акилом отплови за Сирију. У Кенхреји обрија главу, јер је учинио завет. 19 Када су стигли у Ефес, он их остави, па сâм уђе у синагогу и поче да расправља с Јудејима. 20 Они га замолише да остане још неко време, али он не пристаде, 21 него се опрости и рече: »Ако Бог хоће, вратићу вам се.«
Онда отплови из Ефеса. 22 Када је стигао у Кесарију, оде горе[a] и поздрави цркву, па отпутова у Антиохију.
23 Пошто је тамо провео неко време, оде оданде, па је од места до места ишао кроз галатијски крај и Фригију и учвршћивао све ученике.
24 А у Ефес стиже неки Јудејин по имену Аполос, учен човек и одличан познавалац Писама, родом из Александрије. 25 Био је поучен о Господњем путу и са великим жаром је говорио и тачно учио о Исусу, иако је знао само за Јованово крштење. 26 Он поче смело да говори у синагоги, па, када су га чули Прискила и Акила, поведоше га к себи и тачније му објаснише Божији пут.
27 Пошто је одлучио да пође у Ахају, браћа га охрабрише и написаше ученицима да га приме. Када је стигао, био је од велике помоћи онима који су по милости поверовали 28 јер је у јавним расправама надмоћно побијао Јудеје, доказајући кроз Писма да Исус јесте Христос.
У Ефесу
19 Док је Аполос био у Коринту, Павле је прошао кроз области у унутрашњости и стигао у Ефес.
Тамо нађе неке ученике, 2 па их упита: »Јесте ли примили Светога Духа кад сте поверовали?«
А они му одговорише: »Нисмо чак ни чули да постоји Свети Дух.«
3 »Којим сте се, дакле, крштењем крстили?« упита их.
А они рекоше: »Јовановим крштењем.«
4 »Јован је крштавао покајничким крштењем«, рече им Павле. »Он је народу говорио да верују у онога који за њим долази, то јест у Исуса.«
5 Када су они то чули, крстише се у име Господа Исуса, 6 а када је Павле на њих положио руке, Свети Дух сиђе на њих и они почеше да говоре језицима и да пророкују. 7 Било их је укупно дванаестак.
8 Тада Павле уђе у синагогу и три месеца је смело говорио, уверљиво расправљајући о Божијем царству. 9 Али, како су неки од њих били тврдоглави и непокорни и пред свима оцрњивали Господњи пут, он оде од њих, одвојивши ученике, па је свакодневно расправљао у Тирановој школи. 10 То потраја две године, тако да су сви становници Азије – Јудеји и Грци – чули Господњу реч.
Скевини синови
11 Бог је преко Павлових руку чинио необична чуда. 12 Тако су чак и марамице и кецеље које је он дотакао одношене болеснима, и они су били излечени од својих болести, а зли духови су излазили из њих.
13 А неки Јудеји који су путовали унаоколо и истеривали зле духове покушаше да на опседнуте призову име Господа Исуса, говорећи: »Заклињем вас Исусом кога проповеда Павле!«
14 (Ти који су то чинили били су седморица синова јудејског првосвештеника Скеве.)
15 Али зли дух им рече: »Исуса познајем, а и Павла знам, али ко сте ви?«
16 И човек у коме је био зао дух скочи на њих, па их све савлада и толико изудара да су из оне куће истрчали голи и израњављени. 17 То дознаше сви Јудеји и Грци који су живели у Ефесу и све их спопаде страх, па се име Господа Исуса још више величало.
18 Многи од оних који су поверовали долазили су и отворено признавали[b] своја дела. 19 Неколико оних који су се бавили врачањем сакупише своје књиге и пред свима их спалише. Када су их проценили, нађоше да им је вредност била око педесет хиљада драхми[c]. 20 Тако се Господњом снагом Реч ширила и јачала.
21 После ових догађаја, Павле у Духу одлучи да прође кроз Македонију и Ахају, а онда да оде у Јерусалим, па рече: »Пошто тамо проведем неко време, треба да видим и Рим.«
22 Онда посла двојицу својих помоћника, Тимотеја и Ераста, у Македонију, а он сâм још неко време остаде у Азији.
Метеж у Ефесу
23 У то време настаде немала узбуна због Пута. 24 Наиме, неки ковач сребра по имену Димитрије правио је Артемидине храмиће од сребра и доносио занатлијама немалу добит.
25 Он окупи њих и раднике сличних заната, па рече: »Људи, ви знате да наше благостање долази од овог посла. 26 Али, видите и чујете да је овај Павле убедио и завео доста народа не само у Ефесу него у готово целој Азији говорећи да нису богови они који су направљени рукама. 27 Постоји опасност не само да овај наш занат изађе на рђав глас него и да храм велике богиње Артемиде изгуби свој значај и да своју величанственост изгуби богиња коју слави цела Азија и цео свет.«
28 Када су ови то чули, спопаде их бес, па повикаше: »Велика је Артемида ефеска!«
29 Тада се град ускомеша, па сви сложно упадоше у позориште и зграбише двојицу Павлових сапутника, Македонце Гаја и Аристарха. 30 Павле хтеде да изађе пред народ, али му ученици не дадоше. 31 Чак му и неки азијарси, његови пријатељи, послаше поруку, преклињући га да се не показује у позоришту.
32 А на скупу су једни викали једно, други друго, јер је владала пометња – већина није ни знала зашто су се окупили. 33 Тада Александру, кога су Јудеји изгурали напред, почеше да добацују из светине. Он махну руком и хтеде да се брани пред народом, 34 али, када су приметили да је Јудејин, сви су око два сата углас викали: »Велика је Артемида ефеска!«
35 Онда градски писар умири светину и рече: »Ефесци! Има ли човека који не зна да је град Ефес чувар храма велике Артемиде и њеног кипа који је пао са неба? 36 Пошто то није спорно, ви треба да се смирите и да ништа брзоплето не чините. 37 Јер, довели сте ове људе овамо иако нису покрали храм ни вређали нашу богињу. 38 Ако, дакле, Димитрије и занатлије које су с њим хоће некога да туже, судови су отворени, а ту су и проконзули – па нека се туже. 39 А ако тражите нешто више, то мора да се реши на законитом скупу. 40 Јер, прети нам опасност да будемо оптужени за побуну због данашњих догађаја, а нема ниједног разлога којим бисмо могли да оправдамо ове нереде.«
41 И, када је то рекао, распусти скуп.
У Македонији и Грчкој
20 Када се метеж смирио, Павле посла по ученике, па се, охрабривши их, опрости од њих и отпутова у Македонију. 2 Пошто је прошао кроз ту област и многим речима охрабрио људе, стиже у Грчку, 3 где остаде три месеца. А Јудеји сковаше заверу против њега баш кад је хтео да отплови за Сирију, па он одлучи да се врати кроз Македонију. 4 Пратили су га Сопатер син Пиров из Верије, Аристарх и Секунд из Солуна, Гај из Дерве и Тимотеј, Тихик и Трофим из Азије. 5 Они одоше напред, па су нас чекали у Троади. 6 Из Филипа испловисмо после Празника бесквасног хлеба и пет дана касније придружисмо им се у Троади, где остадосмо седам дана.
Евтих оживљен
7 Првога дана седмице окуписмо се да ломимо хлеб, а Павле им је говорио. И пошто је намеравао да наредног дана отпутује, продужи да говори све до поноћи. 8 У соби на спрату где смо се окупили било је много светиљки. 9 А младић по имену Евтих седео је на прозору. Пошто је Павле дуго говорио, он утону у дубок сан. Када га је сан сасвим савладао, он паде са трећег спрата, а када га дигоше, већ је био мртав.
10 Павле сиђе, баци се на њега, обгрли га и рече: »Не узнемиравајте се, душа је још у њему.«
11 Потом се врати горе, изломи хлеб и обедова. И још им је дуго, до зоре, говорио, па отпутова. 12 А младића одведоше кући жива, неизмерно утешени.
Павле се опрашта од ефеских старешина
13 Ми пођосмо напред, на лађу, и отпловисмо за Асос, одакле је требало да повеземо Павла. Тако је, наиме, он одредио пошто је хтео да иде сам, пешице. 14 Када се састао с нама у Асосу, повезосмо га и стигосмо у Митилину. 15 Оданде испловисмо сутрадан и стигосмо надомак Хиоса. Наредног дана препловисмо до Самоса, а дан касније пристадосмо у Милиту. 16 Павле је, наиме, био одлучио да заобиђе Ефес, да се не би задржао у Азији, пошто је журио да, ако буде могуће, стигне у Јерусалим до Педесетнице.
17 Из Милита посла у Ефес по старешине цркве, 18 а када су они стигли, рече им: »Ви знате како сам се понашао све време док сам био с вама, од првог дана кад сам стигао у Азију. 19 Служио сам Господу са свом понизношћу и у сузама и искушењима која су ме снашла због јудејских завера. 20 Нисам пропустио да вам објавим све што је за вас корисно и да вас учим јавно и по кућама. 21 Опомињао сам Јудеје и Грке да се окрену Богу и да верују у нашега Господа Исуса.
22 »Сада, ево, окован Духом, идем у Јерусалим, а шта ће ме тамо снаћи, не знам. 23 Само знам да ме у сваком граду Свети Дух опомиње и говори да ме чекају окови и невоље. 24 Али није ми нимало стало до живота, само да завршим своју трку и службу коју сам примио од Господа Исуса – да сведочим за еванђеље о Божијој милости.
25 »Сада, ево, знам да ми више никад ниједан од вас, међу којима сам боравио[d] проповедајући Царство, неће видети лице. 26 Зато вам на данашњи дан изјављујем да нисам крив ни за чију смрт[e], 27 јер нисам пропустио да вам објавим сву Божију вољу. 28 Пазите на себе и на цело стадо којем вас је Свети Дух поставио за надгледнике[f]. Напасајте Божију цркву, коју је он стекао својом крвљу. 29 Знам да ће се после мог одласка међу вас увући крвожедни вуци, који неће штедети стадо. 30 Чак ће се и међу вама самима наћи људи који ће искривљавати истину да би за собом повукли ученике. 31 Стога будно пазите! Сетите се да три године, ни ноћу ни дању, нисам престајао да, са сузама, уразумљујем свакога од вас.
32 »Сада вас поверавам Богу и Речи његове милости, која је у стању да вас изгради и да вам дâ наследство међу свима који су освештани. 33 Нисам жудео ни за чијим сребром, златом или одећом. 34 И сами знате да су ове моје руке служиле мојим потребама и потребама оних који су били са мном. 35 Свиме што сам чинио показао сам вам да тако – мукотрпним радом – треба помагати слабима, сећајући се речи које је изрекао Господ Исус: ‚Већа је срећа давати него примати.‘«
36 И, када је то рекао, клекну и са свима њима се помоли. 37 Тада сви бризнуше у плач, па се бацише Павлу у загрљај и изљубише га. 38 Највише их је заболело оно када је рекао да му више никад неће видети лице. Онда га отпратише на лађу.
Пут у Јерусалим
21 Када смо се опростили од њих, отпловисмо, и пловећи право, стигосмо на Кос, а сутрадан на Родос, па оданде у Патару. 2 Тамо нађосмо лађу која иде до Феникије, па се укрцасмо и отпловисмо. 3 Пошто смо угледали Кипар, остависмо га слева, па одједрисмо ка Сирији. Пристадосмо у Тиру, јер је лађа тамо требало да искрца терет. 4 Тамо нађосмо ученике, па с њима остадосмо седам дана. А они су, кроз Духа, говорили Павлу да не иде у Јерусалим. 5 Када су истекли ти дани, одосмо оданде и настависмо путовање, а они нас сви, са женама и децом, испратише до изван града. На обали клекнусмо и помолисмо се. 6 Када смо се опростили једни од других, ми се укрцасмо на лађу, а они се вратише кући.
Долазак у Јерусалим
7 Из Тира настависмо пловидбу и пристадосмо у Птолемаиди. Тамо поздрависмо браћу, па један дан остадосмо код њих. 8 Сутрадан отпутовасмо и стигосмо у Кесарију, где уђосмо у кућу Филипа Еванђелисте, једног од Седморице, и остадосмо код њега. 9 А он је имао четири неудате кћери, које су пророковале.
10 Пошто смо тамо провели неколико дана, из Јудеје стиже неки пророк по имену Агав. 11 Он нам приђе, узе Павлов појас, па веза себи ноге и руке и рече: »Ово говори Свети Дух: ‚Овако ће Јудеји у Јерусалиму везати човека чији је ово појас и предати га незнабошцима у руке.‘«
12 Када смо то чули, почесмо и ми и мештани да преклињемо Павла да не иде у Јерусалим.
13 Тада Павле рече: »Шта то радите? Плачете и цепате ми срце. За име Господа Исуса ја сам спреман не само да будем везан него и да умрем у Јерусалиму.«
14 Пошто није дао да га наговоримо, одустадосмо, рекавши: »Нека буде како Господ хоће.«
15 После тога[g] се спремисмо и одосмо у Јерусалим. 16 А с нама су пошли и неки ученици из Кесарије, па нас поведоше Кипранину Мнасону, једном од првих ученика, да будемо његови гости.
17 Када смо стигли у Јерусалим, браћа нас топло примише. 18 Сутрадан Павле пође с нама Јакову, где су биле присутне и све старешине. 19 Он их поздрави и потанко им исприча шта је, његовом службом, Бог учинио међу незнабошцима.
20 Када су они то чули, почеше да славе Бога, па рекоше Павлу: »Видиш ли, брате, колико хиљада Јудеја има који су поверовали и сви се они ревносно држе Закона? 21 А о теби су обавештени да све Јудеје који су међу незнабошцима учиш да одбаце Мојсија, говорећи им да не обрезују своју децу и да не живе по обичајима. 22 Дакле, шта да се ради? Они ће свакако чути да си дошао, 23 па зато уради како ти кажемо. Код нас су четворица која су се заветовала. 24 Узми их, изврши обред очишћења заједно с њима и плати за њих, да могу да обрију главу. Тада ће сви знати да није истина оно што су чули о теби, него да се и ти покораваш Закону. 25 А што се тиче назнабожаца који су поверовали, њима смо послали нашу одлуку да треба да се уздржавају од жртвованог идолима, од крви, од меса удављених животиња и од блуда.«
26 Сутрадан Павле узе оне људе, па заједно с њима изврши обред очишћења. Онда уђе у Храм да објави када ће истећи дани очишћења и када ће бити принете жртве за сваког од њих.
Павле ухваћен
27 Када је тих седам дана већ готово прошло, видеше га у Храму неки Јудеји из Азије, па узбунише сав народ и зграбише га.
28 »Израелци, помагајте!« повикаше. »Ово је онај који свуда све људе учи против нашег народа, нашег закона и овог места! Чак је и Грке увео у Храм и оскврнавио ово свето место!«
29 Пре тога су, наиме, видели Трофима Ефесца с њим у граду, па су мислили да га је Павле и у Храм увео.
30 Цео град се ускомеша и народ се стрча са свих страна. Павла зграбише, па га извукоше из Храма. А врата се истог часа затворише. 31 Док су они покушавали да га убију, стиже глас до главног заповедника чете да је цео Јерусалим у пометњи. 32 Он одмах узе војнике и капетане, па се стрча до њих, а они, кад видеше заповедника и војнике, престадоше да ударају Павла.
33 Заповедник приђе Павлу, ухвати га и нареди да га вежу са два ланца, па поче да се распитује ко је он и шта је учинио. 34 А из гомиле су једни викали једно, а други друго. Пошто због метежа није могао ништа поуздано да утврди, заповедник нареди да Павла одведу у касарну. 35 Када је Павле стигао до степеништа, народ је толико насртао да су војници морали да га понесу. 36 Силан народ је, наиме, ишао за њим и викао: »Погуби га!«
Павле се брани пред народом
37 Када је требало да га уведу у касарну, Павле упита заповедника: »Да ли смем нешто да ти кажем?«
А овај рече: »Зар знаш грчки? 38 Онда ти ниси онај Египћанин који је пре неколико дана дигао буну и у пустињу повео четири хиљаде сикарија?«
39 »Ја сам Јудејин из Тарса у Киликији«, рече Павле, »грађанин знаменитог града. Молим те, дозволи ми да се обратим народу.«
40 Када му је заповедник дозволио, Павле стаде на степениште и махну руком народу, па настаде тајац. Он онда проговори на хебрејском језику и рече:
22 »Браћо и очеви, саслушајте сада моју одбрану.«
2 Када су чули да им се обраћа на хебрејском језику, они се још више утишаше.
Он рече: 3 »Ја сам Јудејин, рођен у Тарсу у Киликији, али сам одрастао у овом граду. Код Гамалиилових ногу сам васпитан тачно по Закону праотаца. Ревносно сам служио Богу као и сви ви данас. 4 Следбенике овога Пута прогонио сам до смрти. Мушкарце и жене сам окивао и предавао у тамнице, 5 као што првосвештеник и све старешине могу да посведоче. Од њих сам добио писма за браћу у Дамаску, па сам пошао да оне који су тамо били доведем у Јерусалим у оковима да буду кажњени.«
Павле говори о свом обраћењу
(Дап 9,1-19; 26,12-18)
6 »Али, док сам путовао и приближавао се Дамаску, око поднева силна светлост са неба изненада засја око мене.
7 »Падох на земљу и зачух глас како ми говори: ‚Савле, Савле, зашто ме прогониш?‘
8 »Ја упитах: ‚Ко си ти, Господе?‘
»А он ми рече: ‚Ја сам Исус Назарећанин, кога ти прогониш.‘
9 »Моји сапутници су видели светлост, али нису чули глас онога који ми је говорио.
10 »‚Шта да учиним, Господе?‘ упитах.
»А Господ ми рече: ‚Устани и иди у Дамаск. Тамо ће ти бити речено све што ти је одређено да учиниш.‘
11 »Како нисам видео, због сјаја оне светлости, моји сапутници ме поведоше за руку, па тако уђох у Дамаск.
12 »А неки Ананија, човек побожан по Закону и веома угледан међу свим Јудејима који су тамо становали, 13 дође к мени, стаде поред мене и рече ми: ‚Брате Савле, прогледај!‘ И ја истог часа прогледах и видех га.
14 »Он рече: ‚Бог наших праотаца предодредио те је да упознаш његову вољу, да видиш Праведника и да чујеш глас из његових уста. 15 Јер, ти ћеш му пред свим људима бити сведок за оно што си видео и чуо. 16 А сад, шта чекаш? Устани и крсти се, и спери своје грехе, призивајући његово име.‘«
Павлово послање незнабошцима
17 »Када сам се вратио у Јерусалим и молио се у Храму, падох у занос 18 и видех Господа.
»‚Пожури‘, рече ми, ‚и одмах иди из Јерусалима, јер неће прихватити твоје сведочанство о мени.‘
19 »Ја рекох: ‚Господе, они знају да сам бацао у тамнице и тукао по синагогама оне који у тебе верују. 20 И када се проливала крв твога сведока Стефана, и ја сам тамо стајао, одобравајући и чувајући одећу оних који су га убијали.‘
21 »А он ми рече: ‚Хајде! Послаћу те далеко – незнабошцима.‘«
Павле римски грађанин
22 Слушали су га до ове речи, а онда повикаше: »Уклони таквога са земље! Не треба да живи!«
23 Док су они викали, витлали огртачима и бацали прашину у ваздух, 24 заповедник нареди да Павла одведу у касарну, избичују га и испитају, да би дознао зашто су тако викали на њега.
25 Али, када су га полегли и везали каишевима, Павле упита капетана који је тамо стајао: »Зар смете да бичујете римског грађанина коме још није суђено?«
26 Када је капетан то чуо, приђе заповеднику и обавести га рекавши: »Шта то хоћеш да урадиш? Овај човек је римски грађанин.«
27 Заповедник приђе Павлу и упита: »Реци ми, јеси ли ти римски грађанин?«
»Јесам«, одговори Павле.
28 »Мене је стајало прилично новца да стекнем ово грађанство«, рече заповедник.
А Павле одврати: »Ја сам се с њим и родио.«
29 И одмах од њега одступише они који су хтели да га испитају. А заповедник се уплаши када је сазнао да је Павле, кога је он везао, римски грађанин.
Павле пред Синедрионом
30 Сутрадан га заповедник ослободи, а пошто је хтео поуздано да сазна за шта га Јудеји оптужују, нареди првосвештеницима и целом Синедриону да се окупе, па доведе Павла и постави га пред њих.
23 Павле погледа у Синедрион, па рече: »Браћо, ја сам све до дана данашњег са потпуно чистом савешћу живео служећи Богу.«
2 На то првосвештеник Ананија нареди онима који су стајали до њега да Павла ударе по устима.
3 Тада му Павле рече: »Тебе ће ударити Бог, зиде окречени! И ти си сео овде да ми судиш по Закону, а противно Закону наређујеш да ме ударе!«
4 »Зар се усуђујеш да вређаш Божијег првосвештеника!« рекоше присутни.
5 А Павле рече: »Нисам знао, браћо, да је првосвештеник. Јер, записано је: ‚Не говори рђаво о поглавару свога народа.‘(A)«
6 Тада Павле, знајући да су неки од њих садукеји, а други фарисеји, повика у Синедриону: »Браћо, ја сам фарисеј, син фарисеја! Суди ми се због наде у васкрсење мртвих!«
7 И, када је то рекао, настаде препирка између фарисеја и садукеја, и окупљени се поделише. 8 Садукеји, наиме, говоре да нема васкрсења, ни анђела, ни духа, а фарисеји све то признају.
9 Диже се силна граја, а неки учитељи закона из фарисејске странке устадоше, па почеше жестоко да расправљају, говорећи: »Не налазимо да је овај човек учинио неко зло. Јер, шта ако му је говорио дух или анђео?«
10 Када се препирка веома заоштрила, заповедник се уплаши да ће Павла растргнути, па нареди да војници сиђу и да га на силу уклоне од њих и одведу у касарну.
11 Следеће ноћи Господ стаде пред Павла и рече: »Само храбро. Јер, како си о мени сведочио у Јерусалиму, тако треба да сведочиш и у Риму.«
Завера против Павла
12 Када је свануло, Јудеји сковаше заверу и заклеше се да неће ни јести ни пити док Павла не убију. 13 А оних који су сковали заверу било је више од четрдесет.
14 Они одоше првосвештенику и старешинама и рекоше: »Свечано смо се заклели да ништа не окусимо док не убијемо Павла. 15 Стога сада ви и Синедрион поднесите захтев заповеднику да вам га доведе, под изговором да бисте хтели тачније да испитате његов случај, а ми смо спремни да га убијемо пре него што стигне овамо.«
16 Али син Павлове сестре чу за ову заверу, па оде, уђе у касарну и то јави Павлу.
17 Павле позва к себи једног капетана и рече: »Одведи овог младића заповеднику, јер има о нечему да га обавести.«
18 Капетан га узе и одведе заповеднику и рече: »Затвореник Павле ме је позвао к себи и замолио ме да ти доведем овог младића, јер има о нечему да те обавести.«
19 Заповедник узе младића за руку, па га одведе на страну и упита: »О чему имаш да ме обавестиш?«
20 А он рече: »Јудеји су се договорили да те замоле да сутра доведеш Павла у Синедрион, под изговором да хоће тачније о њему да се распитају. 21 Ти, дакле, не дај да те они наговоре, јер више од четрдесет њих вреба на њега у заседи. Заклели су се да неће ни јести ни пити док га не убију. И већ сад су спремни, само чекају твој пристанак.«
22 Тада заповедник отпусти младића, наредивши му: »Ником не причај да си ме о овоме обавестио.«
Павле премештен у Кесарију
23 Онда позва двојицу својих капетана и рече: »Спремите две стотине војника, седамдесет коњаника и две стотине копљаника да у девет сати вечерас[h] крену у Кесарију. 24 Опремите и јахаће животиње на којима ће јахати Павле и безбедно га отпремите намеснику Феликсу.«
25 Потом написа писмо следеће садржине:
26 »Клаудије Лисија, уваженом намеснику Феликсу, поздрав.
27 Овог човека су ухватили Јудеји и хтели су да га убију, али ја сам дошао са својим војницима и избавио га пошто сам сазнао да је римски грађанин. 28 Желео сам да сазнам за шта га оптужују, па сам га одвео у њихов Синедрион. 29 Утврдио сам да га оптужују због неких спорних питања из њиховог закона и да није крив ни за шта што би заслуживало смрт или тамницу. 30 А кад ми је јављено да је против њега скована завера, одмах сам га послао теби, а његове тужитеље сам упутио да теби кажу за шта га оптужују.«
31 Војници по заповести узеше Павла и ноћу га одведоше у Антипатриду. 32 Сутрадан оставише коњанике да с њим продуже даље, а они се вратише у касарну. 33 Када су стигли у Кесарију, предадоше намеснику писмо и доведоше Павла пред њега. 34 Намесник прочита писмо, па га упита из које је покрајине.
Када је чуо да је из Киликије, 35 рече: »Саслушаћу те када стигну твоји тужитељи«, па нареди да га чувају у Иродовом двору.
Павле пред Феликсом
24 Пет дана касније, у Кесарију стигоше првосвештеник Ананија и неколико старешина са неким Тертулом, адвокатом, па намеснику изнеше оптужбе против Павла.
2 Када су Павла позвали да уђе, Тертул поче да га оптужује, говорећи: »Ми уживамо велики мир захваљујући теби, а твоја далековидост је донела побољшања овом народу, 3 и ми то, уважени Феликсе, на сваки начин и на сваком месту са свом захвалношћу признајемо. 4 Али, да те више не замарам. Молим те да нас у својој доброти укратко саслушаш.
5 »Открили смо, наиме, да је овај човек права куга. Он подстиче буне међу Јудејима свуда по свету и коловођа је назаренске секте. 6 Чак је и Храм покушао да оскврнави, али смо га ухватили. 7 [i] 8 Ако га испиташ, моћи ћеш и сâм од њега да сазнаш све за шта га оптужујемо.«
9 А Јудеји га подржаше, потврђујући да је све то тачно.
10 Када му је намесник махнуо да говори, Павле рече: »Пошто знам да си већ много година судија у овом народу, мирне душе износим своју одбрану. 11 Можеш да провериш да нема више од дванаест дана како сам стигао у Јерусалим да се поклоним Богу. 12 Нису ме затекли да се с неким препирем у Храму, ни да буним народ по синагогама или у граду 13 и не могу да ти докажу оно за шта ме сада оптужују. 14 Али, ово ти признајем: Богу наших праотаца служим у складу са Путем, који зову сектом. Верујем у све што је у складу са Законом и што је записано у Пророцима. 15 И ја имам наду у Бога, као што је и ови сами имају – да ће бити васкрсење и праведних и неправедних. 16 Зато се увек веома трудим да ми савест буде чиста пред Богом и људима.
17 »Дошао сам после неколико година да свом народу донесем помоћ и да принесем жртве. 18 Док сам то чинио, затекоше ме у Храму, очишћена, а не са гомилом или у метежу. 19 Али неки Јудеји из Азије… они би требало да се нађу пред тобом и изнесу своје оптужбе, ако шта имају против мене. 20 Или, нека ови овде кажу који су мој злочин нашли кад сам стајао пред Синедрионом, 21 осим ако то није оно што сам повикао док сам стајао међу њима: ‚Ви ми данас судите због васкрсења мртвих‘.«
22 Тада Феликс, који је био добро обавештен о Путу, одгоди саслушање, рекавши: »Када дође заповедник Лисија, решићу ваш случај.«
23 Онда нареди капетану да Павла чувају, али да има неке олакшице и да ником од његових не бране да се стара о њему.
24 Неколико дана касније, дође Феликс са својом женом Друсилом, која је била Јудејка, па посла по Павла. Слушао га је како говори о вери у Исуса Христа, 25 али када је Павле почео да расправља о праведности, уздржљивости и будућем суду, Феликса обузе страх, па рече: »Сад иди, а кад нађем времена, позваћу те.«
26 Уз то се надао да ће му Павле дати новца. Зато га је често позивао и разговарао с њим.
27 После две године, Феликса наследи Поркије Фест. А пошто је желео да угоди Јудејима, Феликс остави Павла у оковима.
Павле пред Фестом
25 Три дана по свом доласку у покрајину[j], Фест оде из Кесарије у Јерусалим. 2 Тамо му првосвештеници и јудејски поглавари изнеше своје оптужбе против Павла и замолише га 3 да им учини услугу и Павла премести у Јерусалим – пошто су спремали заседу да га на путу убију.
4 Али Фест одговори да Павла чувају у Кесарији и да ће ускоро и он сам онамо.
5 »Нека неки од ваших вођа пођу са мном«, рече, »и нека човека оптуже ако је за нешто крив.«
6 Пошто је код њих провео не више од осам или десет дана, оде у Кесарију. Већ сутрадан седе на судијску столицу и нареди да доведу Павла. 7 Када се Павле појавио, окружише га Јудеји који су дошли из Јерусалима и изнеше многе озбиљне оптужбе против њега, које нису могли да докажу.
8 А Павле се овако бранио: »Нисам се ничим огрешио о јудејски Закон, ни о Храм, ни о цара.«
9 Али Фест, пошто је хтео да угоди Јудејима, рече му: »Хоћеш ли да идеш у Јерусалим, да ти се тамо преда мном суди за ово?«
10 »Ја стојим пред царским судом«, рече Павле, »и овде треба да ми се суди. Јудејима нисам учинио никакво зло, као што и сâм добро знаш. 11 Ако сам крив, или ако сам учинио нешто што заслужује смрт, не бежим од смрти. Али, ако су неосноване оптужбе које ови људи износе против мене, нико ме не може изручити њима. Улажем призив цару.«
12 Пошто се посаветовао са својим већем, Фест одговори: »Цару си уложио призив, цару ћеш и ићи.«
Павле пред Агрипом и Верником
13 Неколико дана касније, у Кесарију стигоше цар Агрипа и Верника да поздраве Феста.
14 Пошто су се тамо задржали више дана, Фест изложи цару Павлов случај, говорећи: »Овде је неки човек кога је Феликс оставио као затвореника. 15 Кад сам био у Јерусалиму, оптужише га првосвештеници и јудејске старешине и затражише да буде осуђен. 16 Ја им рекох да код Римљана није обичај да некога изруче пре него што се он, оптужени, суочи са тужитељима и добије прилику да се брани од оптужбе. 17 Стога нисам одуговлачио када су дошли овамо са мном, него одмах сутрадан седох на судијску столицу и наредих да доведу тог човека. 18 Његови тужитељи га окружише, али га не оптужише ни за један злочин који сам ја очекивао, 19 него су се с њим препирали о питањима њихове вере и о неком Исусу, који је умро, мада Павле тврди да је жив. 20 Не сналазећи се у таквој препирци, упитао сам га да ли би хтео да иде у Јерусалим, па да му се тамо суди за то. 21 Али, пошто се Павле позвао на своје право да га ми чувамо до одлуке његовог величанства, наредих да буде чуван док га не пошаљем цару.«
22 Тада Агрипа рече Фесту: »И сâм бих волео да чујем тог човека.«
А овај рече: »Чућеш га сутра.«
23 Сутрадан Агрипа и Верника дођоше у великом сјају и, са главним заповедницима и градским угледницима, уђоше у судницу, а Фест нареди да доведу Павла.
24 Тада Фест рече: »Царе Агрипа, и сви ви који сте присутни, погледајте овог човека. Због њега ме салеће цела јудејска заједница, и у Јерусалиму и овде, и виче да он више не треба да живи. 25 Али ја нисам нашао да је он учинио нешто што заслужује смрт, а пошто је он сам уложио призив његовом величанству, одлучио сам да га пошаљем. 26 Пошто немам ништа одређено о њему да напишем господару, извео сам га пред вас – пре свега пред тебе, царе Агрипа – да бих после овог испитивања имао шта да напишем. 27 Мислим, наиме, да је неразумно послати затвореника, а не навести за шта се окривљује.«
Павле се брани пред Агрипом
26 Тада Агрипа рече Павлу: »Допушта ти се да говориш у своју одбрану.«
Павле испружи руку и поче своју одбрану: 2 »Царе Агрипа, сматрам се срећним што ћу данас пред тобом да се браним од свега онога за шта ме Јудеји оптужују, 3 поготово зато што ти знаш све јудејске обичаје и спорна питања. Стога те молим да ме стрпљиво саслушаш.
4 »Свим Јудејима је познат мој живот, који сам од своје најраније младости провео у свом народу, у Јерусалиму. 5 Одавно ме познају и могли би, кад би хтели, да посведоче да сам, као фарисеј, живео у складу са захтевима најстроже странке наше вере. 6 А сада стојим пред судом због наде у обећање које је Бог дао нашим праоцима 7 и чијем испуњењу се нада наших дванаест племена, свесрдно и даноноћно служећи Богу. Због те наде, царе, Јудеји ме оптужују. 8 Зашто сматрате невероватним да Бог васкрсава мртве?
9 »И ја сам мислио да свим силама треба да се борим против имена Исуса Назарећанина. 10 Ево шта сам чинио у Јерусалиму: многе свете сам бацио у тамницу пошто сам добио овлашћење од првосвештеникâ. А кад су их убијали, ја сам са тим био сагласан. 11 И по свим синагогама мучењем сам их присиљавао да хуле. До те мере сам био бесан на њих да сам их прогонио и у страним градовима.«
Павле говори о свом обраћењу
(Дап 9,1-19; 22,6-16)
12 »Тако сам, са овлашћењем и одобрењем првосвештеникâ, ишао и у Дамаск. 13 Усред бела дана, царе, док сам путовао, видех светлост са неба, која сјајније од сунца обасја мене и моје сапутнике. 14 Сви попадасмо на земљу, а ја зачух глас како ми на хебрејском језику говори: ‚Савле, Савле, зашто ме прогониш? Тешко је против остана ритати се!‘
15 »Ја упитах: ‚Ко си ти, Господе?‘
»А Господ рече: ‚Ја сам Исус, кога ти прогониш. 16 Него, устани и стани на ноге. Показао сам ти се да те поставим за служитеља и сведока овога што си од мене видео и онога што ћу ти још показати. 17 Ја ћу те избављати од твог народа и од незнабожаца, којима те шаљем 18 да им отвориш очи, да се од таме окрену светлости и од Сатанине власти Богу и да верујући у мене приме опроштење грехâ и удео међу освештанима.‘
19 »Зато, царе Агрипа, нисам био непокоран небеском виђењу, 20 него сам, прво онима у Дамаску, онда онима у Јерусалиму и по целој јудејској земљи, па незнабошцима, проповедао да се покају и окрену Богу и да чине дела достојна покајања.
21 »Због тога су ме Јудеји ухватили док сам био у Храму и покушали да ме убију. 22 Али, с Божијом помоћи до дана данашњег сведочим и малом и великом, не говорећи ништа осим оног што су Пророци и Мојсије рекли да ће се догодити: 23 да ће Христос страдати и, као први који је васкрсао из мртвих, објавити светлост нашем народу и незнабошцима.«
24 Док се он тако бранио, Фест повика: »Булазниш, Павле! Велика ученост ти је помутила разум.«
25 »Не булазним, уважени Фесте«, одговори Павле, »него истините и разумне речи говорим. 26 Цар је у ово добро упућен и њему могу да говорим слободно. Не верујем да му је било шта од овог непознато, јер то се није догодило у неком запећку. 27 Царе Агрипа, верујеш ли пророцима? Знам да верујеш.«
28 Тада Агрипа рече Павлу: »Још мало и убедићеш ме да постанем хришћанин!«
29 »Мало или много«, рече Павле, »ја се молим Богу да не само ти већ и сви ови који ме данас слушају постану као ја – изузев ових окова.«
30 Тада устадоше цар, намесник, Верника и они који су с њима седели, 31 па, када су се повукли, разговарали су међу собом, говорећи: »Овај човек не чини ништа што заслужује смрт или окове.«
32 А Агрипа рече Фесту: »Да није уложио призив цару, могао би да буде ослобођен.«
Павле плови у Рим
27 Када је одлучено да отпловимо у Италију, Павла и неке друге затворенике предадоше капетану Царске чете који се звао Јулије. 2 Укрцасмо се на једну адрамитску лађу која је ишла до местâ у азијском приморју и отпловисмо. А с нама је био и Аристарх, Македонац из Солуна. 3 Сутрадан пристадосмо у Сидону, а Јулије, који је човечно поступао с Павлом, допусти му да оде до својих пријатеља, да се ови побрину за његове потребе.
4 Када смо се одвезли оданде, запловисмо у заветрини Кипра, јер смо имали противан ветар. 5 Препловисмо море дуж обала Киликије и Памфилије и стигосмо у Миру Ликијску. 6 Тамо капетан нађе једну александријску лађу која је ишла за Италију, па нас укрца на њу.
7 Неколико дана смо пловили споро и једва се примакосмо Книду. Пошто нам ветар није допуштао да пристанемо, код Салмоне уђосмо у заветрину Крита, 8 па, пловећи дуж њега, на једвите јаде стигосмо до места званог Добра Пристаништа, близу којег је био град Ласеја.
9 Много времена је било изгубљено и пловидба је већ постала погибељна, јер је и Пост био прошао, па Павле поче да их опомиње.
10 »Људи«, рече им, »видим да ће наше путовање бити веома тегобно и да ће донети велику штету не само терету и лађи већ и нашим животима.«
11 Али капетан је више веровао кормилару и власнику лађе него Павловим речима. 12 Пошто лука није била погодна за зимовање, већина одлучи да се отплови оданде и да се, буде ли могуће, стигне до Феникса, критске луке која гледа на југозапад и северозапад.
Олуја
13 Када је задувао слаб јужни ветар, помислише да ће остварити свој наум, па дигоше сидро и запловише дуж обале Крита. 14 Али недуго затим са острва задува олујни ветар звани североисточњак, 15 захвати лађу, која није могла да му се одупре, па пустисмо да нас носи. 16 Док смо пловили у заветрини острвца које се зове Клауда, тешком муком дохватисмо чамац. 17 Дигоше га на палубу, па ужадима опасаше лађу. Плашећи се да се не насучу у Сирти, спустише главно сидро, и тако их је даље носило.
18 Пошто нас је олуја жестоко захватила, сутрадан почеше да избацују товар, 19 а трећег дана избацише бродску опрему. 20 Пошто се ни сунце ни звезде не показаше неколико дана, а олуја није попуштала, нестаде сваке наде да ћемо се спасти. 21 А већ дуго се није ни јело.
Тада Павле стаде пред њих и рече: »Људи, требало је послушати мене и не испловљавати са Крита. Тада бисте избегли ову невољу и штету. 22 Али и сад вам саветујем да се разведрите, јер ниједан од вас неће изгубити свој живот, само ће лађа бити изгубљена. 23 Ноћас, наиме, стаде пред мене анђео Бога коме припадам и коме служим 24 и рече: ‚Не бој се, Павле. Ти треба да станеш пред цара. И, ево, Бог ти је поклонио све ове који с тобом плове.‘ 25 Зато, разведрите се, људи, јер верујем Богу да ће бити баш тако како ми је речено. 26 Само, треба да се насучемо на једно острво.«
Бродолом
27 Четрнаесте ноћи откако нас је носило по Адрији[k], морнари наслутише да је копно близу, 28 па бацише висак и измерише двадесет хвати[l] дубине. Мало касније поново бацише висак и измерише петнаест хвати[m]. 29 Плашећи се да не налетимо на гребене, спустише четири сидра са крме, једва чекајући да сване.
30 Када су, с намером да побегну, морнари спустили чамац у море, претварајући се да желе да спусте нека сидра с прамца, 31 Павле рече капетану и војницима: »Ако ови људи не остану на броду, ви се нећете спасти.«
32 Тада војници пресекоше ужад чамца и пустише га да падне.
33 Пред свануће, Павле поче све да их наговара да нешто поједу говорећи: »Данас је четрнаести дан како чекате у неизвесности, без јела, ништа не окусивши. 34 Сада вас молим да једете, јер је то за ваше спасење. А ниједном од вас неће пасти ни длака с главе.«
35 И то рекавши, узе хлеб и пред свима захвали Богу, па га изломи и поче да једе. 36 Сви се разведрише, па се и сами прихватише јела. 37 А на лађи је било укупно две стотине седамдесет шест људи. 38 Пошто су се најели, почеше да растерећују лађу бацајући жито у море.
39 Када је свануло, не препознаше копно, али угледаше једну увалу са пешчаном обалом, па одлучише, буде ли могуће, да на њу навезу лађу. 40 Одвезаше сидра и пустише их у море, а истовремено олабавише ужад на крмама. Онда предње једро разапеше према ветру и запловише ка обали, 41 али лађа налете на гребен и насука се. Прамац се заглави и остаде непокретан, а крма се ломила под силином таласа.
42 Тада војници хтедоше да побију затворенике, да неки не би отпливао и побегао. 43 Али капетан је хтео да спасе Павла, па осујети њихов наум. Он нареди да они који знају да пливају први скоче у море и изађу на обалу, 44 а остали на даскама или олупинама лађе. Тако сви безбедно стигоше на копно.
На Малти
28 Када смо се тако спасли, сазнасмо да се острво зове Малта. 2 Домороци нам исказаше необичну љубазност. Наложише ватру и све нас примише, јер је почела киша и било је хладно. 3 Павле накупи нарамак грана, али, док га је стављао на ватру, због врелине изађе змија и припи му се уз руку.
4 Када су домороци видели како му змија виси са руке, рекоше један другом: »Мора да је овај човек убица. Спасао се од мора, али Правда му не дâ да живи.«
5 Али Павле отресе животињу у ватру и ништа му није било. 6 А они су очекивали да ће да отекне или да ће одједном да падне мртав. Када су, после дугог чекања, видели да му се ништа необично није десило, променише мишљење, па почеше да говоре да је бог.
7 А у близини се налазило имање поглавара острва, који се звао Публије. Он нас прими у свој дом и три дана нас је љубазно гостио. 8 А Публијев отац је лежао, јер су га мучиле грозница и срдобоља. Павле уђе код њега, помоли се, па положи руке на њега и излечи га. 9 После тога почеше да долазе и други болесни са острва, и беху излечени. 10 Због тога нам указаше многе почасти, а кад смо одлазили, снабдеше нас оним што нам је било потребно.
Долазак у Рим
11 Отпловили смо три месеца касније на једној александријској лађи која је презимила на острву, а заштитни знак су јој били Диоскури[n]. 12 Стигосмо у Сиракузу, где остадосмо три дана. 13 Оданде испловисмо и стигосмо у Регијум. Сутрадан задува јужни ветар, па за два дана стигосмо у Путеоле. 14 Тамо нађосмо браћу, која нас замолише да код њих останемо седам дана. Тако стигосмо и у Рим. 15 Тамошња браћа сазнаше за наш долазак, па нам изађоше у сусрет све до Апијевог Трга и Три Крчме. Када их је Павле угледао, захвали Богу и охрабри се. 16 Када смо ушли у Рим, Павлу допустише да станује одвојено, са једним војником који га је чувао.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International