Bible in 90 Days
Јов одговара ГОСПОДУ
42 Тада Јов одговори ГОСПОДУ:
2 »Знам да све можеш
и да ниједан твој наум не може да се осујети.
3 Питао си: ‚Ко је овај што незналичким речима замрачује мој савет?‘
Говорио сам о стварима које нисам разумео,
о стварима сувише чудесним за мене, које нисам схватао.
4 Рекао си: ‚Слушај сада, и ја ћу говорити;
питаћу те, а ти ми одговори.‘
5 Моје уши су слушале о теби,
а сада су те и моје очи виделе.
6 Зато самог себе презирем
и у праху и пепелу се кајем.«
Закључак
7 Након што је ГОСПОД све ово рекао Јову, рече Елифазу Теманцу: »Гневан сам на тебе и на твоја два пријатеља, јер нисте о мени говорили право као мој слуга Јов. 8 Зато сада узмите седам јунаца и седам овнова, па идите моме слузи Јову и принесите за себе жртву паљеницу. Мој слуга Јов молиће се за вас, и ја ћу му услишити молитву, па нећу с вама поступити како ваше безумље заслужује зато што нисте о мени говорили право као мој слуга Јов.«
9 Тада Елифаз Теманац, Билдад Шуаховац и Цофар Наамац одоше и учинише како им је ГОСПОД рекао, и ГОСПОД услиши Јовову молитву.
10 Након што се Јов молио за своје пријатеље, ГОСПОД му поврати пређашње благостање и још му удвостручи оно што је имао раније. 11 Сва његова браћа и сестре и сви његови пређашњи познаници дођоше, па су јели с њим у његовој кући. Жалили су с њим и тешили га због свих невоља које је ГОСПОД послао на њега, и свако од њих му даде по сребрњак и по златан прстен. 12 ГОСПОД благослови други део Јововог живота више него први. Имао је четрнаест хиљада грла ситне стоке, шест хиљада камила, хиљаду јармова волова и хиљаду магарица. 13 А имао је и седам синова и три кћери. 14 Првој кћери даде име Јемима, другој Кеција и трећој Керен-Хапух. 15 И нигде у целој земљи нису се могле наћи жене тако лепе као Јовове кћери, којима отац даде наследство с браћом.
16 После тога Јов поживе још сто четрдесет година и виде своју децу и децу своје деце до четвртог колена. 17 И Јов умре у дубокој старости.
Књига прва
(Псалми 1-41)
1 Благо човеку који не иде за саветима опаких,
на путу грешничком не стоји
и на већу ругалаца не седи,
2 него ужива у Закону ГОСПОДЊЕМ
и о његовом Закону дан и ноћ размишља.
3 Он је као дрво засађено
покрај водâ текућих
које у право време доноси свој род
и лишће му никад не вене.
Све што чини, добро му успева.
4 А опаки нису такви –
они су као плева коју разноси ветар.
5 Зато се опаки неће одржати на суду,
ни грешници у заједници праведних.
6 Јер, ГОСПОД зна пут праведних,
а пут опаких пропашће.
1 Зашто се незнабошци комешају,
а народи узалуд завере кују?
2 Устају цареви земаљски
и кнежеви се удружују против ГОСПОДА
и против Помазаника његовог:
3 »Скршимо њихове окове
и збацимо њихове ланце!«
4 Смеје се Онај који на небу седи на престолу,
Господ им се изругује.
5 Онда им у свом гневу говори
и у љутој срџби их застрашује:
6 »Свог Цара сам поставио на Сиону,
на својој светој гори.«
7 Објављујем уредбу ГОСПОДЊУ.
Он ми рече:
»Ти си мој Син, данас те родих.
8 Само затражи, и даћу ти незнабошце у наследство
и крајеве земље у посед.
9 Разбићеш их гвозденом палицом,
смрскати их као посуду грнчарску.«
10 Зато се уразумите, цареви,
опомену прихватите, владари земаљски.
11 Са страхом служите ГОСПОДУ,
са трепетом му кличите.
12 Пољубите Сина, да се не разгневи,
да не пропаднете на свом путу.
Јер, његов гнев само што није плануо.
Благо свима који се у њега уздају!
Псалам Давидов. Када је бежао пред својим сином Авесаломом.
1 Како је много мојих душмана, ГОСПОДЕ!
Колики против мене устају!
2 Много их је који за мене говоре:
»Неће га Бог спасти.« Села
3 Али, ти си штит мој око мене, ГОСПОДЕ;
ти си слава моја, ти ми главу подижеш.
4 Из свега гласа ГОСПОДУ завапих,
и он ме услиши са своје свете горе. Села
5 Лежем и спавам,
и опет се будим, јер ГОСПОД ми је ослонац.
6 Не плашим се десетина хиљада
које ме са свих страна опколише.
7 Устани, ГОСПОДЕ! Спаси ме, Боже мој!
Удари по образу све моје непријатеље,
поразбијај зубе опакима.
8 Од ГОСПОДА долази спасење!
Нека твој благослов буде на твом народу! Села
Хоровођи. Уз жичане инструменте. Псалам Давидов.
1 Услиши ме кад ти завапим,
Боже мој праведни!
Олакшај моју невољу.
Смилуј ми се и чуј моју молитву.
2 Докле ћете, људи,
моју част да каљате?
Докле ћете да волите празне оптужбе
и да тражите лажи о мени? Села
3 Знајте да је ГОСПОД вернога одвојио за себе.
Чуће ГОСПОД кад му завапим.
4 У свом гневу не чините грех.
Кад лежите на својој постељи,
размислите и смирите се. Села
5 Принесите праве жртве
и у ГОСПОДА се уздајте.
6 Много их је који говоре:
»Ко ће нам показати нешто добро?«
ГОСПОДЕ, обасјај нас светлошћу свога лица.
7 Већом си ми радошћу испунио срце
од њихове кад им обилно роди жито и вино.
8 Чим легнем, одмах мирно заспим.
Само ми ти, ГОСПОДЕ, дајеш да живим спокојно.
Хоровођи. Уз фруле. Псалам Давидов.
1 Чуј моје речи, ГОСПОДЕ,
проникни у моје уздахе.
2 Моје запомагање слушај,
Царе мој и Боже мој,
јер се теби молим.
3 Сваког јутра, ГОСПОДЕ, чујеш ми глас,
сваког јутра своје молбе полажем пред тебе
и чекам.
4 Ти ниси Бог коме је мила опакост,
зло код тебе не борави.
5 Хвалисавци не опстају пред твојим погледом,
ти мрзиш све који чине зло.
6 Лажљивце уништаваш,
крволоци и варалице огавни су ГОСПОДУ.
7 А ја ћу због твоје велике љубави ући у твој Дом.
У страху од тебе поклонићу се према твом светом Храму.
8 Води ме, ГОСПОДЕ, у својој праведности.
Због мојих душмана
свој пут преда мном поравнај.
9 Нема искрености у њиховим устима,
срце им је пуно пропасти.
Грло им је гроб отворен,
језиком ласкају.
10 Прогласи их кривима, Боже!
Нека им њихове сплетке донесу пропаст.
Отерај их због многих преступа њихових,
јер су се против тебе побунили.
11 Нека се радују сви који се у тебе уздају,
нека кличу од радости довека.
Заштити оне који воле твоје Име,
нека се у теби радују,
12 јер ти, ГОСПОДЕ, благосиљаш праведника
и својом наклоношћу га окружујеш као штитом.
Хоровођи. Уз жичане инструменте. Према шеминиту. Псалам Давидов
1 Не грди ме у свом гневу, ГОСПОДЕ,
не притискај ме стегом у својој јарости.
2 Смилуј ми се, ГОСПОДЕ, јер сам изнемогао.
Излечи ме, ГОСПОДЕ, јер ми се кости тресу од страха.
3 Душа ми се силно тресе од страха.
Докле ћеш тако, ГОСПОДЕ?
4 Врати се, ГОСПОДЕ, душу ми избави,
због своје љубави ме спаси.
5 Јер, у смрти нема спомена на тебе,
у Шеолу, ко да ти захваљује?
6 Изнемогох од јецања.
Сву ноћ постељу плачем заливам,
свој лежај сузама натапам.
7 Од жалости ми очи ишчилеше,
ослабише због свих душмана мојих.
8 Даље од мене, сви који чините неправду,
јер ГОСПОД је чуо мој плач!
9 Чуо је ГОСПОД моју молбу,
ГОСПОД је моју молитву прихватио.
10 Постидеће се и силно уплашити сви моји непријатељи,
узмакнуће, изненада постиђени.
Шигајон Давидов, који је испевао ГОСПОДУ због оптужби Куша Венијаминовца.
1 ГОСПОДЕ, Боже мој, у тебе се уздам.
Спаси ме и избави од свих гонитеља мојих,
2 да ме као лав не растргну и не одвуку,
а никог да ме избави.
3 ГОСПОДЕ, Боже мој, ако сам то учинио
– ако сам учинио неправду својим рукама,
4 ако сам злом узвратио пријатељу
или без разлога избавио његовог душманина –
5 нека ме онда мој непријатељ гони и стигне,
нека ми живот угази у земљу
и моју част баци у прашину. Села
6 Устани, ГОСПОДЕ, у свом гневу!
Дигни се против беса мојих душмана!
Пробуди се, Боже мој, правду затражи!
7 Нека те окружи скуп народâ,
а ти седи високо над њима –
8 нека ГОСПОД суди народима.
Пресуди ми, ГОСПОДЕ, по мојој праведности,
по мојој честитости.
9 Докрајчи зло опаких,
а праведне учврсти,
праведни Боже, који испитујеш срца и мисли.
10 Мој штит држи Бог,
који спасава људе срца честитог.
11 Бог је праведан судија
и поваздан своју срџбу искаљује.
12 Не покаје ли се човек,
Бог ће свој мач наоштрити,
свој лук натегнути и уперити.
13 Спремиће своје оружје смртоносно,
своје стреле запалити.
14 Ево, ко зачне зло
и невољом затрудни,
лаж рађа.
15 Ко рупу копа и продуби је,
сâм пада у јаму коју је ископао.
16 Невоља коју је изазвао
о његову главу се обија,
његово насиље на његово теме силази.
17 Захваљиваћу ГОСПОДУ због његове праведности,
псалме певати Имену ГОСПОДА Свевишњег.
Хоровођи. Према гититу. Псалам Давидов.
1 ГОСПОДЕ, Господе наш,
како је величанствено твоје Име по свој земљи!
Сјај свој над небесима си поставио!
2 Учинио си да ти са усана деце и одојчади
стижу хвалоспеви због душмана твојих,
да би ућуткао непријатеља и осветника.
3 Када небеса твоја гледам,
дело прстију твојих,
месец и звезде што си их поставио…
4 Шта је човек да га се сећаш,
син човечији да ти је до њега стало?
5 Учинио си га тек мало мањим од Бога,
овенчао га славом и чашћу.
6 Дао си му власт над делима твојих руку,
све му под ноге подложио:
7 све овце и говеда и звери пољске,
8 птице небеске и рибе морске,
и све што морским стазама пролази.
9 ГОСПОДЕ, Господе наш,
како је величанствено твоје Име по свој земљи!
Хоровођи. По напеву »Смрт сина«. Псалам Давидов.
1 Захваљиваћу ти, ГОСПОДЕ, свим срцем својим,
причати о свим твојим делима чудесним.
2 У теби ћу се радовати и веселити,
твом Имену псалме певати, Свевишњи.
3 Узмичу непријатељи моји,
пред тобом посрћу и гину.
4 Јер, ти си се за моје право и парницу заузео.
На престо си сео као судија правичан.
5 Прекорио си незнабошце и уништио опаке,
име им избрисао заувек и довека.
6 Непријатељ сконча
у рушевинама заувек.
Градове си му тако разорио
да и спомен на њих неста.
7 А ГОСПОД на престолу седи довека,
престо је поставио да са њега суди.
8 Судиће свету праведно,
народима управљати правично.
9 ГОСПОД је потлаченима утврђење високо,
утврђење високо у временима невоље.
10 У тебе се уздају они који знају твоје Име,
јер ти, ГОСПОДЕ, не остављаш оне који твоју помоћ траже.
11 Псалме певајте ГОСПОДУ,
који на Сиону седи на престолу!
Његова дела разглашујте међу народима!
12 Јер, памти Онај који крв проливену освећује,
запомагање сиромахâ не заборавља.
13 Смилуј ми се, ГОСПОДЕ.
Види како ме тлаче они што ме мрзе.
Склони ме са капија смрти
14 да све хвале теби исказујем
на капијама Кћери сионске
и да кличем због твога спасења.
15 Незнабошци потонуше у јаму
коју су сами ископали,
ноге им се ухватише у мрежу коју су сакрили.
16 ГОСПОД је познат по правди коју спроводи:
опаки се заплиће у дела својих руку. Хигајон Села
17 Опаки ће се вратити у Шеол,
сви незнабошци, који су Бога заборавили.
18 А убоги неће бити заборављени заувек,
нити ће икад пропасти нада сиромахâ.
19 Устани, ГОСПОДЕ! Не дај да човек надјача.
Нека се незнабошцима суди пред тобом.
20 Страхом их удари, ГОСПОДЕ,
да незнабошци спознају да су само смртници. Села
1 Зашто стојиш далеко, ГОСПОДЕ?
Зашто се кријеш у временима невоље?
2 Опаки у својој надмености сиромахе прогони;
они се хватају у сплетке које је смислио.
3 Опаки се пожудом свога срца хвали,
лакомог благосиља, а ГОСПОДА презире.
4 Опаки у својој надмености Бога не тражи,
нема места за Бога у његовим наумима.
5 Путеви су му увек успешни,
надмен је и далеко су од њега твоји закони,
презире све своје душмане.
6 Мисли: »Нећу посрнути.
Никад ме неће задесити зло.«
7 Уста су му пуна псовки, лукавства и преваре,
под језиком му мука и несрећа.
8 У заседи лежи покрај села,
из потаје убија недужнога,
очима вреба жртве.
9 У заседи лежи као лав у брлогу,
у заседи лежи да сиромаха ухвати,
да га у мрежу ухвати и одвуче.
10 Жртве се руше, сатрвене,
под његовом снагом падају.
11 А он мисли: »Заборавио је Бог.
Сакрио је лице и никад ништа не види.«
12 Устани, ГОСПОДЕ! Подигни руку, Боже!
Сиромахе не заборави!
13 Зашто да опаки презире Бога?
Зашто да мисли: »Неће ме казнити«?
14 Јер, ти видиш, гледаш муку и јад,
у руке их узимаш.
Невољник се теби предаје,
ти сирочади помажеш.
15 Сломи руку опакоме и зломе,
казни његову опакост, да се више не нађе.
16 ГОСПОД је Цар заувек и довека!
Нестаће незнабошци из његове земље.
17 Ти, ГОСПОДЕ, чујеш жеље кротких,
охрабрујеш их и помно слушаш.
18 Браниш права сирочади и потлачених,
да их смртник више не застрашује.
Хоровођи. Давидов.
1 У ГОСПОДА се уздам.
Зашто ми, онда, говорите:
»Одлети као птица на своју гору.
2 Јер, ено, опаки натежу лукове,
стреле на тетиве намештају,
да из мрака погоде људе срца честитог.
3 Када се темељи руше,
шта да учини праведник?«
4 ГОСПОД је у свом светом Храму,
престо ГОСПОДЊИ на небесима.
Он гледа људе, очима их испитује.
5 ГОСПОД испитује праведника,
а опакога и онога ко воли насиље
мрзи душа његова.
6 На опаке ће излити угљевље ужарено
и сумпор горући,
дати им да испију чашу ветра огњеног.
7 Јер, ГОСПОД је праведан и воли праведност.
Честити ће гледати његово лице.
Хоровођи. Према шеминиту. Псалам Давидов.
1 Помози, ГОСПОДЕ,
јер нема више верних
и нестаде поузданих међу људима.
2 Свако ближњему лажи говори
ласкавим уснама и дволичног срца.
3 Нека ГОСПОД одсече све ласкаве усне
и сваки хвалисави језик
4 који говори: »Својим језиком ћемо победити.
Са уснама какве су наше, ко да нам буде господар?«
5 »Због пљачкања сиромахâ
и роптања убогих,
сада ћу устати«, обећава ГОСПОД.
»Донећу им спасење за којим жуде.«
6 Чиста су обећања ГОСПОДЊА,
сребро пречишћено у пећи земљаној,
седам пута очишћено.
7 Ти ћеш бдети над нама, ГОСПОДЕ,
и штитити нас од ових људи довека.
8 Опаки ходају унаоколо
кад је безвредно на цени међу људима.
Хоровођи. Псалам Давидов.
1 Докле, ГОСПОДЕ?
Зар ћеш ме заувек заборавити?
Докле ћеш своје лице крити од мене?
2 Докле ћу носити бол у души,
тугу у срцу поваздан?
Докле ће се непријатељ дизати на мене?
3 Погледај ме, ГОСПОДЕ, Боже мој, и услиши,
снагу ми поврати, да не заспим сном смртним.
4 Нека мој непријатељ не каже: »Надјачао сам га.«
Нека се не веселе душмани када посрнем.
5 Јер, ја се у твоју љубав уздам,
срце ми се због твога спасења радује.
6 Певаћу ГОСПОДУ јер ми учини добро.
(Пс 53)
Хоровођи. Давидов.
1 Безумник мисли: »Нема Бога.«
Покварени су, огавна дела су учинили.
Нема никога ко чини добро.
2 ГОСПОД са неба гледа род људски,
да види има ли ко разуман,
неко ко тражи Бога.
3 Сви су застранили,
сви се заједно покварили.
Нема никога ко чини добро,
нема ниједнога.
4 Зар никад неће научити они који чине неправду,
они који мој народ прождиру као да хлеб једу
и који ГОСПОДА не призивају?
5 Ено их, силан их је страх обузео,
јер Бог је с нараштајем праведних.
6 Само се ви ругајте наумима сиромаховим –
ГОСПОД је његово уточиште.
7 О, кад би Израелу дошло спасење са Сиона!
Кад ГОСПОД врати благостање свом народу,
клицаће Јаков, радоваће се Израел!
Псалам Давидов.
1 Ко сме да борави у твом шатору, ГОСПОДЕ,
ко да станује на твојој светој гори?
2 Онај ко живи беспрекорно
и чини што је праведно,
ко из срца говори истину
3 и језиком не клевеће,
ко не наноси зло другоме
и не вређа ближњега,
4 ко презире оне које је Бог одбацио,
а указује част онима који се боје ГОСПОДА,
ко се закуне и заклетву не прекрши,
па макар била на његову штету,
5 ко новац позајмљује без камате
и не прима мито да осуди недужнога.
Ко тако чини, никад неће посрнути.
Михтам Давидов.
1 Чувај ме, Боже,
јер у тебе се уздам.
2 Ти рече ГОСПОДУ: »Ти си мој Господ,
без тебе ништа добро немам«,
3 али и о боговима који су свети народима земље:
»Величанствени су,
у њима је сва моја наслада.«
4 Умножиће се муке
оних који за другим боговима трче.
Нећу да изливам њихове крваве леванице,
ни њихова имена уснама да помињем.
5 ГОСПОДЕ, ти си одредио мој део и моју чашу,
ти чврсто држиш што ми је додељено.
6 Међе ми на лепу земљу падоше;
да, прекрасно је моје наследство.
7 Благосиљам ГОСПОДА, који ме саветује,
чак ме и ноћу опомиње савест.
8 ГОСПОД ми је стално пред очима,
јер ми је здесна, нећу посрнути.
9 Зато ми се срце радује и душа весели.
И тело ће ми спокојно почивати,
10 јер ми душу нећеш оставити у Шеолу,
ни дати да твој верни иструне.
11 Показаћеш ми стазу живота,
својим лицем радошћу ме испунити,
теби здесна милином вечном.
Молитва Давидова.
1 Чуј моју молбу за правду, ГОСПОДЕ,
обрати пажњу на мој вапај.
Саслушај моју молитву,
која не долази с усана лажљивих.
2 Нека ми од тебе дође оправдање на суду,
нека твоје очи виде шта је правично.
3 Истражиш ли ми срце и испиташ ли ме ноћу,
провериш ли ме огњем, никакво зло нећеш наћи.
Уста ме моја не наводе
4 да чиним што други људи чине.
Речју твојих усана сачувах се
од стаза насиља.
5 Кораци ми чврсто прионуше уз твоје стазе,
ноге ми се не оклизнуше.
6 Вапијем ти, Боже, јер ћеш ме услишити,
саслушај ме и чуј моје речи.
7 Покажи своју љубав чудесну,
ти који десницом својом од душмана спасаваш
оне који се у тебе уздају.
8 Чувај ме као зеницу свога ока.
У сенци својих крила ме сакриј
9 од опаких који на мене насрћу,
од смртних непријатеља који ме окружују.
10 Затворише своје срце бешћутно,
устима надмено говоре.
11 Ушли су ми у траг, већ ме опколише,
очима вребају да ме на земљу оборе
12 као лав што једва чека плен да растргне,
као млади лав што вреба из скровишта.
13 Устани, ГОСПОДЕ, стани му на пут и обори га!
Својим мачем од опакога ме избави!
14 Својом руком их уклони, ГОСПОДЕ,
уклони их из света живих,
а драгоцене своје насити:
нека су им трбуси пуни
и нека својој деци остављају што претекне.
15 А ја, ја ћу у праведности
твоје лице гледати.
Кад се пробудим,
твојим ликом ћу се ситити.
(2. Сам 22,1-51)
Хоровођи. Псалам Давида, слуге ГОСПОДЊЕГ, који је ГОСПОДУ запевао ову песму када га је ГОСПОД избавио из шака свих његових непријатеља и из Саулових руку. Он рече:
1 Волим те, ГОСПОДЕ, снаго моја.
2 ГОСПОД је хридина моја,
тврђава моја и избавитељ.
Мој Бог је стена моја,
у њега се уздам.
Он штит је мој и сила[a] мог спасења, утврђење високо.
3 Завапих ГОСПОДУ – нека је хваљен –
и он ме од непријатељâ спасе.
4 Таласи смрти ме опколили,
бујице уништења запретиле да ме преплаве.
5 Конопци Шеола ме омотали,
замке смрти ми се испречиле.
6 У невољи ГОСПОДУ завапих,
у помоћ позвах свога Бога.
Он у свом Храму чу мој глас,
мој вапај стиже пред њега, до ушију му допре.
7 Земља задрхта и затресе се,
уздрмаше се темељи планина,
задрхташе јер се разјарио.
8 Дим му покуља из ноздрва,
огањ прождирући сукну му из уста,
угљевље ужарено засја.
9 Он небеса разгрну и сиђе,
мрачни облаци му под ногама.
10 Херувима узјаха и полете,
на крилима ветра се вину.
11 Тмину учини својим скровиштем,
облаке небеске, мрачне и пуне воде, заклоном око себе.
12 Од његовог сјаја
грȁд и угљевље ужарено кроз облаке се пробише.
13 ГОСПОД загрме с неба,
заори се глас Свевишњега.
14 Он одапе стреле и распрши непријатеље,
муње избаци и у бег их нагна.
15 Показаше се кланци на дну мора
и открише темељи земљини
од твог бојног поклича, ГОСПОДЕ,
од силине даха твојих ноздрва.
16 Он посегну руком са висина
и дохвати ме,
из силних вода ме извуче.
17 Он ме од јаког непријатеља избави,
од оних који ме мрзе.
Јер, прејаки су били за мене;
18 напали ме у дан моје несреће,
али ГОСПОД ми је био ослонац.
19 Извео ме на пространо место,
избавио ме јер сам му омилио.
20 ГОСПОД ми узврати по мојој праведности,
награди ме јер су ми руке чисте.
21 Јер, држао сам се путева ГОСПОДЊИХ,
нисам се од свог Бога злу окренуо.
22 Преда мном су сви његови закони,
нисам од његових уредби одступио.
23 Пред њим сам беспрекоран био
и клонио се греха.
24 ГОСПОД ме награди по мојој праведности
јер виде чистоту мојих руку.
25 Верноме се показујеш као веран,
беспрекорноме као беспрекоран,
26 чистоме као чист,
а поквареноме као препреден.
27 Понизне спасаваш,
а охоле унижаваш.
28 Ти, ГОСПОДЕ, моју светиљку палиш,
мој Бог моју таму осветљава.
29 Уз твоју помоћ на војску јуришам,
са својим Богом уза зидине се верем.
30 Савршен је пут овога Бога,
без мане је реч ГОСПОДЊА.
Он штит је сваком
ко се у њега узда.
31 Јер, ко је Бог осим ГОСПОДА?
И ко је Стена осим Бога нашега?
32 Бог је тај који ми даје снагу
и мој пут чини савршеним.
33 Ноге ми чини као у јелена,
даје ми да на висовима стојим.
34 Шаке ми вежба за бој,
рукама бронзани лук натежем.
35 Дајеш ми штит своје победе,
твоја ме десница придржава,
пригињеш се да ме учиниш великим.
36 Пут пода мном шириш,
да ми се ноге не спотакну.
37 Гоним непријатеље и стижем их,
не окрећем се док их не докрајчим.
38 Скршим их, па не могу да устану,
под ногама ми попадали леже.
39 Дајеш ми снагу за бој,
моје противнике тераш да ми се поклоне.
40 Моје непријатеље у бег нагониш,
па таманим оне што ме мрзе.
41 Запомажу, а никог да их спасе,
ГОСПОДУ вапију, он се не одазива.
42 Мрвим их у прах на ветру,
изливам као блато на улици.
43 Избавио си ме од народа бунтовног,
поставио ме за владара многих народа.
Народи за које нисам знао сада ми служе.
44 Чим чују за мене, покоре ми се,
туђинци ми удворички прилазе.
45 Нестаје срчаност њихова,
дрхтећи излазе из својих скровишта.
46 Живео ГОСПОД! Благословена Стена моја!
Узвишен нека је Бог, мој Спаситељ!
47 Он је Бог који се свети за мене,
који ми народе потчињава,
48 који ме од непријатељâ избавља.
Над мојим противницима си ме узвисио,
од насилника ме избавио.
49 Зато ти, ГОСПОДЕ, захваљујем међу народима,
псалме певам твоме Имену.
50 Бог свом цару велике победе дарује.
Љубав показује
свом помазанику Давиду
и његовим потомцима довека.
Хоровођи. Псалам Давидов.
1 Небеса Божију славу казују,
свод небески објављује дело руку његових.
2 Дан дану о томе говори,
ноћ ноћи то обзнањује.
3 Нема ту говора, ни речи,
ни гласа који би се чуо,
4 а ипак њихова порука по свој земљи иде
и њихове речи до накрај света.
На небесима је шатор разапео сунцу,
5 што озарено као младожења из своје одаје излази,
усхићено као јунак спреман да стазом потрчи.
6 На једном крају неба излази
и кружи до другог.
Ништа није скривено од врелине његове.
7 Савршен је Закон ГОСПОДЊИ
– живот обнавља.
Поуздани су прописи ГОСПОДЊИ
– лаковернога мудрим чине.
8 Исправни су налози ГОСПОДЊИ
– срце радују.
Блиставе су заповести ГОСПОДЊЕ
– очи просветљују.
9 Чист је страх од ГОСПОДА
– остаје довека.
Поуздани су закони ГОСПОДЊИ
– сви редом правични,
10 драгоценији од злата,
од много чистог злата,
слађи од меда,
меда што из саћа капље.
11 Они мене, твог слугу, опомињу;
држећи их се, велику награду добијам.
12 Али ко може да примети своје грешке?
Очисти ме од скривених пропуста.
13 Чувај мене, свог слугу, од бахатости,
да не завлада нада мном.
Тада ћу бити беспрекоран,
чист од великог преступа.
14 Нека ти буду миле
речи мојих уста и мисли мога срца,
ГОСПОДЕ, Стено моја, Откупитељу мој.
Хоровођи. Псалам Давидов.
1 Услишио те ГОСПОД у дан невоље,
штитило те Име Бога Јаковљевог!
2 Помоћ ти послао из светилишта
и подржао те са Сиона!
3 Обратио пажњу на све твоје прилоге
и твоје паљенице прихватио! Села
4 Дао ти што ти срце жели
и испунио све твоје науме!
5 Клицаћемо од радости кад победиш
и дићи барјаке у име Бога нашега.
Испунио ГОСПОД сваку твоју молбу!
6 Сад знам да ГОСПОД свом помазанику
даје победу.
Са свог светог неба услишава га
снагом своје деснице победничке.
7 Неки се у борна кола уздају,
неки у коње,
а ми у Име ГОСПОДА, Бога нашега.
8 На колена су оборени и падају,
а ми устајемо и стојимо чврсто.
9 Дај цару победу, ГОСПОДЕ!
Услиши нас кад ти завапимо!
Хоровођи. Псалам Давидов.
1 Цар се радује због твоје силе, ГОСПОДЕ,
силно кличе због твоје победе.
2 Дао си му што му срце жели
и ниси одбио молбу његових усана. Села
3 У сусрет си му изашао с обилним благословима
и на главу му ставио круну од чистог злата.
4 За живот те молио, и ти му даде
век животни заувек и довека.
5 Велика је његова слава због твоје победе,
сјај и величанство ставио си на њега.
6 Дао си му вечне благослове,
силно га обрадовао својим лицем.
7 Јер, цар се у ГОСПОДА узда;
због љубави Свевишњега
неће посрнути.
8 Рука ће ти наћи све непријатеље,
твоја десница оне који те мрзе.
9 Биће као у пећи огњеној
кад се појавиш.
Прогутаће их ГОСПОД у свом гневу
и огањ ће их прождрети.
10 Истребићеш им потомке са земље,
њихово потомство из рода људског.
11 Иако зло спремају против тебе
и опаке сплетке смишљају,
неће успети.
12 У бекство ћеш их нагнати
кад у њих упериш свој лук.
13 Узвишен си, ГОСПОДЕ, у својој сили.
Певаћемо и свирати твојој снази.
Хоровођи. По напеву »Кошута у зору«. Псалам Давидов.
1 Боже мој, Боже мој,
зашто си ме оставио?
Далеко су од спасења
речи мога ридања.
2 Боже мој, вапијем дању,
а ти не одговараш,
и ноћу, али нема ми починка.
3 Ти си Свети који царује
међу хвалама Израеловим.
4 У тебе су се наши праоци уздали,
уздали се, и ти их избавио.
5 Вапили су к теби, и спасавали се,
у тебе се уздали, и нису се постидели.
6 А ја сам црв, а не човек;
људи ме вређају, народ презире.
7 Сви који ме виде, исмевају ме,
ругају ми се и одмахују главом:
8 »У ГОСПОДА се узда – нека га ГОСПОД спасе.
Нека га избави ако му је омилио.«
9 А ти си ме извео из мајчине утробе,
испунио ме уздањем већ на грудима мајке.
10 На тебе се од мајчине утробе ослањам;
ти си Бог мој још откад сам јој у трбуху био.
11 Не буди далеко од мене, јер невоља је близу,
а никога да помогне.
12 Многи бикови ме опколише,
снажни бикови башански окружују ме.
13 Уста су разјапили на мене
лавови што плен раздиру и ричу.
14 Као вода се изливам,
све ми се кости ишчашиле.
Срце ми као восак,
у мени се истопило.
15 Грло ми се осушило као суд грнчарски,
језик за непце залепио.
У смртни прах си ме положио.
16 Пси ме опколише,
чопор зликоваца око мене кружи.
Руке и ноге ми прободоше[b],
17 све кости своје пребројати могу.
Гледају ме и ликују.
18 Моју одећу разделише међу собом
и бацише коцку за моје одело.
19 Али ти, ГОСПОДЕ, не буди далеко од мене!
Снаго моја, у помоћ ми похитај!
20 Душу ми избави од мача,
живот драгоцени од псећих шапа.
21 Спаси ме из лављих уста,
услиши ме пред роговима бивољим.
22 Објавићу твоје Име својој браћи,
усред скупа ћу те хвалити.
23 Хвалите ГОСПОДА, ви који га се бојите.
Славите га, сви потомци Јаковљеви.
Плашите га се, сви потомци Израелови.
24 Јер, он није презрео патње невољникове
ни гнушао их се.
Није сакрио своје лице од њега,
него га је чуо кад је завапио.
25 Од тебе су моје хвале
на великом скупу;
пред онима који те се боје
извршићу своје завете.
26 Кротки ће јести и наситити се;
хвалиће ГОСПОДА они који га траже.
Живели довека!
27 Сетиће се ГОСПОДА сви крајеви земље
и вратити му се;
поклониће се пред њим
све породице незнабожаца.
28 Јер, царска власт припада ГОСПОДУ –
он влада над народима.
29 Јешће и клањати му се сви људи у снази.
На колена ће пред њим пасти сви који у смртни прах силазе,
који своју душу не могу да сачувају у животу.
30 Потомство ће му служити.
О Господу ће причати следећем поколењу
31 и његову праведност објављивати народу још нерођеном:
»Овако је учинио ГОСПОД.«
Псалам Давидов.
1 ГОСПОД је пастир мој,
ни у чему не оскудевам.
2 Даје ми да на зеленим ливадама лежим,
крај водâ ме мирних води,
3 живот ми обнавља.
Ради свог Имена
стазама правим ме проводи.
4 Макар долином сенке смрти ишао,
зла се не бојим,
јер ти си са мном.
Твој штап и палица
утеху ми пружају.
5 Трпезу простиреш преда мном
наочиглед душманима мојим.
Главу ми помазујеш уљем,
мој пехар се прелива.
6 Да, доброта и љубав
пратиће ме свих дана мог живота
и у Дому ГОСПОДЊЕМ боравићу свег свога века.
Псалам Давидов.
1 ГОСПОДЊА је земља и све на њој,
свет и сви који на њему живе.
2 Јер он га утемељи на морима
и учврсти на морским струјама.
3 Ко сме да се попне на гору ГОСПОДЊУ?
Ко сме да стоји на његовом светом месту?
4 Онај чије су руке неукаљане и срце чисто,
који не жуди за ништавним боговима
и не заклиње се лажно.
5 Такав ће примити благослов од ГОСПОДА
и оправдање од Бога, свог Спаситеља.
6 Такви су они који га траже –
који твоје лице траже, Боже Јаковљев. Села
7 Дигните своје надвратке, капије,
отворите се, двери вечне,
да славни Цар уђе.
8 Ко је тај славни Цар?
ГОСПОД јаки и силни,
ГОСПОД у боју силни!
9 Дигните своје надвратке, капије,
отворите се, двери вечне,
да славни Цар уђе.
10 Ко је тај славни Цар?
ГОСПОД над војскама – он је славни Цар! Села
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International