Зашто, кад сам био дошао, никог није било? Кад сам био звао, одазвао се нико није? Зар је тако кратко скраћена рука моја, те не може избавити? Или: зар снаге у мени нема, те не могу ослободити? Гле, претњом својом исушујем море, претварам реке у пустињу. Распадају се рибе њихове кад воде нема, и умру од жеђи.
Зашто није било никог кад сам дошао? Зашто се нико не одазва кад сам позвао? Зар је моја рука прекратка да спасе? Зар у мени нема снаге да избавим? Једним прекором исушујем море и реке претварам у пустињу. Рибе у њима се усмрде јер нема воде и скапају од жеђи.