Такав ће бити охоли град што спокојно почива, који у свом срцу каже: „Ја једини и нико као ја!“ Како си постао пустош, брлог сваке звери! Ко год мимо њега прође звиждаће, одмахнуће руком.
Тако ће бити са безбрижним градом, који је живео спокојно и мислио: »Ја и нико други.« Каква пуста развалина постаде, јазбина дивљим животињама! Ко год крај њега прође, цокће од чуда и песницом узмахује.