Bible in 90 Days

¹¹ A sad BOG kaže: ‘Učinit ću da ti netko od obitelji donese nesreću. Uzet ću tvoje žene i dati ih tvom bližnjemu na tvoje oči, a on će s njima spavati pred očima javnosti^[a]. ¹² Ti si svoj grijeh počinio u tajnosti, a ja ću ovo svoje obećanje izvršiti pred cijelim Izraelom, usred bijela dana^[b].’«

¹³ David je rekao Natanu: »Učinio sam grijeh protiv BOGA.«

Natan odgovori: »BOG ti je oprostio. Nećeš umrijeti. ¹⁴ No budući da si svojim činom pokazao prezir prema BOGU, umrijet će ti sin.«

Davidov sinčić umire

¹⁵ Kad je Natan otišao kući, BOG učini da se razboli dijete koje je Urijina žena Bat Šeba rodila Davidu. ¹⁶ David se molio BOGU za život djeteta, postio je i proveo noć ležeći na goloj zemlji. ¹⁷ Glavari iz Davidove obitelji dolazili su i molili ga da se digne sa zemlje, ali on je odbijao. Nije s njima htio niti jesti.

¹⁸ Sedmoga je dana dijete umrlo.

Davidovi su se sluge bojali reći kralju za smrt djeteta jer su mislili: »Dok je dijete bilo živo, govorili smo mu, ali nije slušao. Kako da mu sad kažemo da je dijete umrlo? Mogao bi sebi učiniti neko zlo.«

¹⁹ No David je primijetio da sluge šapuću među sobom i shvatio da je dijete umrlo.

»Je li dijete mrtvo?« upita on.

»Da«, odgovorili su oni, »umrlo je.«

²⁰ Tada David ustane sa zemlje, opere se, presvuče i namaže uljem da bi mu se lice sjajilo.^[c] Otišao je u Božji dom i iskazao štovanje BOGU. Potom je u palači zatražio da mu donesu hranu pa je jeo.

²¹ A sluge su ga pitali: »Što to radiš? Dok je dijete bilo živo, postio si i plakao. A sad, kad je umrlo, ti si ustao i jedeš!«

²² On odgovori: »Dok je dijete bilo živo, postio sam i plakao jer sam mislio: ‘Tko zna? Možda će mi se BOG smilovati i pustiti dijete da živi.’ ²³ No zašto da sad postim kad je dijete umrlo? Mogu li ga vratiti? Ja ću jednoga dana otići k njemu, ali ono se više neće vratiti k meni.«

Salomonovo rođenje

²⁴ Potom je David tješio svoju ženu Bat Šebu. Ponovo je spavao s njom i ona je uskoro rodila sina kojem je dala^[d] ime Salomon.

BOG je volio dječaka ²⁵ te je preko proroka Natana poručio da ga treba nazvati imenom Jedidija^[e] jer je BOG tako htio.

David osvaja Rabu

(1 Ljet 20,1-3)

²⁶ Joab je još jednom napao amonski grad Rabu i ovaj put zauzeo kraljevsku tvrđavu. ²⁷ Poslao je Davidu glasnike s porukom: »Zauzeo sam Rabu i tvrđavu koja čuva zalihe vode. ²⁸ Sad ti okupi ostatak vojske, izvrši opsadu i osvoji ga. Inače ću ga osvojiti sam pa će se grad nazivati mojim imenom.«

²⁹ David je okupio svu vojsku, otišao u Rabu, napao grad i osvojio ga. ³⁰ S glave je njihovoga kralja^[f] uzeo zlatnu krunu s dragim kamenom koja je težila trideset i četiri kilograma^[g]. Stavili su je na Davidovu glavu, a on je iz grada uzeo još puno plijena. ³¹ Izveo je stanovnike i naredio im da rade pilama, željeznim pijucima i sjekirama. Natjerao ih je da izrađuju cigle. Tako je učinio u svim amonskim gradovima. Zatim se s cijelom vojskom vratio u Jeruzalem.

Amnon i Tamara

13 David je imao sina Abšaloma, a Abšalom je imao lijepu sestru Tamaru. Drugi Davidov sin, Amnon^[h], zaljubio se u nju. ² Toliko je žudio za svojom polusestrom da se gotovo razbolio. Ona je bila djevica i Amnonu se činilo nemoguće približiti joj se.

³ Amnon je imao rođaka^[i] Jonadaba, sina Davidovog brata Šimeja. Bio je to vrlo lukav čovjek.

⁴ Upitao je Amnona: »Ti si kraljev sin. Zašto svakog jutra djeluješ tako izmučeno? Reci što te muči?«

Amnon odgovori: »Zaljubljen sam u Tamaru, sestru svoga polubrata Abšaloma.«

⁵ Jonadab mu je predložio: »Legni u krevet i pretvaraj se da si bolestan. Kad te otac dođe pogledati, reci mu: ‘Može li moja sestra Tamara doći i poslužiti mi jelo. Želim vidjeti kako priprema hranu i jesti iz njezine ruke.’«

⁶ Amnon je legao u krevet pretvarajući se da je bolestan. Kad ga je kralj došao pogledati, Amnon mu je rekao: »Dopusti, molim te, da dođe moja sestra Tamara i da mi napravi dva kolača. I neka me zatim nahrani jer sam previše bolestan.«

⁷ David je poslao poruku Tamari u palaču: »Tvoj je brat Amnon bolestan. Idi kod njega i spremi mu jelo.«

⁸ Tamara je otišla u kuću svog brata Amnona koji je ležao u krevetu. Dok je on gledao, uzela je tijesto, umijesila, oblikovala i ispekla kolač. ⁹ Potom je hranu iznijela pred Amnona, ali on je odbio jesti. Rekao je slugama da izađu i da ih ostave nasamo.

¹⁰ Tada je rekao Tamari: »Donesi mi jelo u spavaonicu. Ti me hrani jer sam previše bolestan.«

Tamara je uzela kolač, koji je ispekla, i donijela ga Amnonu u spavaću sobu.

¹¹ Kad mu je izbliza ponudila jelo, on ju je uhvatio i rekao: »Dođi k meni u krevet, sestro.«

¹² »Nemoj, brate!« rekla je. »Nemoj me prisiljavati! Takvo što ne radi se u Izraelu! Ne čini mi takvu sramotu! ¹³ Što će biti sa mnom? Kako ću sakriti svoju sramotu? Ljudi će o tebi pričati u Izraelu kao o običnom nitkovu. Molim te, razgovaraj s kraljem. On mi neće braniti da se udam za tebe.«

¹⁴ No Amnon je nije slušao. Bio je jači i silovao je svoju sestru. ¹⁵ Odmah potom, silno ju je zamrzio. Njegova je mržnja bila jača od ljubavi koju je prije osjećao.

Amnon je rekao Tamari: »Ustani i odlazi!«

¹⁶ »Nemoj me tjerati, brate!« rekla je ona. »Ako me otjeraš, učinit ćeš još veće zlo od onoga prije!«

No Amnon nije poslušao Tamaru. ¹⁷ Pozvao je svoga osobnog slugu i rekao mu: »Izbaci ovu ženu odavde i zaključaj vrata za njom.«

¹⁸ Sluga je izbacio Tamaru i za njom zaključao vrata. Nosila je dugu haljinu kakvu su tada nosile kraljeve kćeri koje su bile djevice. ¹⁹ Posula se pepelom po glavi i razderala haljinu. Rukama je sakrila lice pa otišla glasno plačući.

²⁰ Abšalom je pitao: »Je li brat Amnon bio s tobom? Nemoj nikom reći jer ti je brat. Nećeš učiniti dobro ako ispričaš drugima.«^[j] Tamara je ostala živjeti u kući svoga brata Abšaloma kao udovica.

²¹ Kad je David čuo što se dogodilo, jako se razljutio. No ipak nije kaznio Amnona. Volio ga je jer mu je bio prvorođeni sin.^{[k] 22} Abšalom od tada više nije razgovarao s Amnonom. Mrzio ga je jer je silovao njegovu sestru Tamaru.

Abšalom se osvećuje Amnonu

²³ Dvije godine kasnije Abšalom je nadgledao ljude koji su mu šišali ovce u Baal Hasoru blizu Efrajima. Pozvao je sve kraljeve sinove da mu se pridruže.

²⁴ Otišao je kralju i rekao: »Okupio sam ljude za šišanje ovaca. Tvoj sluga moli da kralj i njegovi ljudi dođu onamo.«

²⁵ »Ne, sine«, odgovori kralj. »Ne trebamo svi ići. Bili bismo ti samo na teret.«

Iako ga je Abšalom nagovarao, David nije htio ići, već ga je samo blagoslovio.

²⁶ Tada je Abšalom rekao: »Ako ti nećeš, pusti onda brata Amnona da ide s nama.«

A kralj ga upita: »Zašto bi on išao s tobom?«

²⁷ No Abšalom je navaljivao sve dok kralj nije popustio. Kralj je pustio Amnona i sve druge svoje sinove. Abšalom je za sve njih pripremio gozbu.

²⁸ Zapovjedio je slugama: »Pratite kad Amnon bude pripit. Dat ću vam znak, a vi ga napadnite i ubijte. Ne bojte se, jer ovo vam osobno zapovijedam. Budite hrabri i odlučni!«

²⁹ Sluge su učinili kako im je Abšalom zapovjedio. Ubili su Amnona, a svi kraljevi sinovi brzo su uzjahali svoje mazge i pobjegli.

³⁰ Dok su još bili na putu kući, Davidu je stigla poruka: »Abšalom je pobio sve kraljeve sinove! Ni jedan nije ostao živ.«

³¹ Kralj je ustao, razderao svoju odjeću i legao na zemlju. I svi su ljudi uz njega razderali svoju odjeću i pridružili mu se u tugovanju.

³² Tada je Jonadab, sin Davidovog brata Šimeja, rekao: »Gospodaru, nisu ubijeni svi kraljevi sinovi. Mrtav je samo Amnon. Abšalom je to odlučio učiniti još onog dana kad je Amnon silovao njegovu sestru Tamaru. ³³ Stoga, nemoj očajavati kao da su ti svi sinovi mrtvi jer je mrtav samo Amnon.«

³⁴ U međuvremenu, Abšalom je pobjegao.

Stražar je s gradskih zidina opazio veliku skupinu ljudi kako se spušta niz padinu brda pa je dojavio kralju.

³⁵ A Jonadab je rekao kralju: »Vidiš, vraćaju se kraljevi sinovi. Tvoj je sluga rekao istinu.«

³⁶ Samo što je to izgovorio, a kraljevi su sinovi ušli glasno plačući. Gorko su plakali i kralj i svi njegovi sluge.

³⁷ Abšalom je pobjegao k Talmaju, Amihudovom sinu, kralju Gešura^[l]. David je danima oplakivao smrt svog sina. ³⁸ Abšalom je ostao u Gešuru tri godine. ³⁹ Kad je kralj prebolio Amnonovu smrt, počeo mu je jako nedostajati Abšalom.

Abšalom se vraća u Jeruzalem

14 Joab, Serujin sin, znao je koliko kralj čezne za Abšalomom. ² Zato je poslao u Tekou po jednu mudru ženu.

Rekao joj je: »Pretvaraj se kao da si u žalosti za pokojnikom. Odjeni crnu odjeću i nemoj se uljepšavati. Ponašaj se kao da već dugo oplakuješ smrt bliske osobe. ³ Takva idi kralju i razgovaraj s njim.«

Joab je ženu uputio kako treba razgovarati s kraljem.

⁴ Kad je žena iz Tekoe došla pred kralja, poklonila se do zemlje i rekla: »Kralju, molim te, pomozi mi!«

⁵ »Što te muči?« upitao je kralj.

Ona odgovori: »Udovica sam. Umro mi je muž. ⁶ Imala sam dvojicu sinova. Potukli su se u polju. Nikog nije bilo da ih rastavi pa je jedan udario drugoga i ubio ga. ⁷ Cijela je obitelj sada protiv mene. Traže da im predam ubojicu. Žele ga ubiti jer je on ubio svoga brata. Tako će ga spriječiti da ima nasljednika. Žele zatrti moju obitelj, izbrisati ime moga muža i njegovo potomstvo sa zemlje.«

⁸ Tada joj kralj reče: »Idi kući, a ja ću se pobrinuti da se riješi tvoj problem.«

⁹ No žena će kralju: »Moj gospodaru kralju, što god učinio, odgovornost će biti na meni i mojoj obitelji. Kralj i kraljevstvo ostat će nedužni u ovoj stvari.«

¹⁰ »Ako te netko bude uznemiravao«, reče kralj, »dovedi ga k meni i taj ti sigurno više neće smetati.«

¹¹ A ona odvrati: »Neka se kralj moli svome BOGU i spriječi da se izvrši krvna osveta na mome sinu.«

»Zaklinjem se BOGOM«, reče on, »tvom sinu neće pasti ni dlaka s glave.«

¹² Tada žena reče: »Moj kralju i gospodaru, smije li tvoja sluškinja još nešto reći?«

»Reci«, odgovori on.

¹³ A ona će: »Zašto si onda upravo takve stvari planirao protiv Božjeg naroda? Ovom je odlukom kralj zapravo osudio samog sebe jer ne dopušta povratak svoga prognanog sina. ¹⁴ Svi moramo umrijeti jer smo kao voda koja se prolijeva na zemlju i ne može se više pokupiti. BOG oprašta ljudima. Pomaže prognanima da se vrate. ¹⁵ Došla sam ti ovo reći, moj gospodaru, jer su me zastrašili ljudi. Pomislila sam: ‘Razgovarat ću s kraljem. Možda mi pomogne. ¹⁶ Kralj će me sigurno razumjeti i obraniti od ljudi koji meni i mome sinu žele oduzeti nasljedstvo koje nam je dao BOG.’ ¹⁷ Znam da mi riječ moga gospodara kralja donosi mir jer on, poput Božjeg anđela, razlikuje dobro i zlo. Neka je tvoj BOG uvijek s tobom.«

¹⁸ Tada će kralj: »Postavit ću ti pitanje. Odgovori mi iskreno.«

»Reci, moj gospodaru kralju«, odgovori mu žena.

¹⁹ Kralj je upita: »Ima li Joab veze s ovim našim razgovorom?«

A žena odgovori: »Zaklinjem se tvojim životom, moj gospodaru kralju, ti si u pravu! Joab mi je zapovjedio da govorim s tobom i odredio što ću ti reći. ²⁰ Želio je da vidiš stvari na drugačiji način. No ti si gospodaru mudar kao Božji anđeo i znaš sve što se događa na zemlji.«

²¹ Kralj je tada rekao Joabu: »Dobro, učinit ću to. Idi i vrati mladog Abšaloma.«

²² Joab se ničice poklonio kralju, blagoslovio ga i rekao mu: »Danas znam, moj gospodaru kralju, da imam tvoju naklonost jer si ispunio moju molbu.«

²³ Zatim Joab ode u Gešur i dovede Abšaloma u Jeruzalem.

²⁴ A kralj je rekao: »Neka ide svojoj kući. Danas ga neću primiti.«

Tako se Abšalom vratio u svoj dom a da nije vidio kralja.

²⁵ U cijelom je Izraelu Abšalom bio poznat i hvaljen zbog svoje ljepote. Njegovo je tijelo bilo bez mane, od glave do pete. ²⁶ Krajem svake godine ošišao bi kosu. Bila je teška dva kilograma^[m]. ²⁷ Imao je trojicu sinova i jednu kćer. Bila je ona ljepotica i zvala se Tamara.

²⁸ Abšalom je proveo dvije godine u Jeruzalemu a da nije vidio kralja. ²⁹ Jednom je pozvao Joaba. Htio ga je poslati kralju s porukom, ali Joab je odbio. Pokušao je i drugi put, no ponovo bez uspjeha.

³⁰ Tada je Abšalom rekao svojim slugama: »Slušajte! Joabova njiva s ječmom je pokraj moje. Idite i zapalite je.«

I tako su Abšalomovi sluge zapalili Joabovu njivu.

³¹ Joab dođe u Abšalomovu kuću i upita ga: »Zašto su mi tvoji sluge zapalili njivu?«

³² »Slušaj«, reče mu Abšalom, »poručio sam ti da dođeš i preneseš kralju moju poruku: ‘Zašto sam dolazio iz Gešura? Bilo bi bolje da sam ostao tamo!’ Želim vidjeti kralja. Ako sam kriv, neka me pogubi.«

³³ Joab je otišao kralju i sve mu ispričao pa je kralj pozvao Abšaloma. Došao je pred kralja, poklonio mu se do zemlje, a kralj ga je poljubio.

Abšalom pokušava zadobiti prijestolje

15 Nakon nekog vremena, Abšalom je nabavio bojna kola, konje i pedesetoricu ljudi da trče ispred njega. ² Ustajao bi rano i stajao pokraj gradskih vrata^[n]. Kad bi netko dolazio s nekim problemom kod kralja Davida po savjet, Abšalom bi mu prišao i razgovarao s njim. Pitao bi ga: »Iz kojeg si grada?« Čovjek bi mu odgovorio iz kojeg je izraelskog plemena. ³ Abšalom bi mu tada rekao: »Vidiš, tvoji zahtjevi su dobri i pravedni, ali kralj te neće saslušati.« ⁴ I još bi mu rekao: »E, kad bi mene postavili za suca u ovoj zemlji! Svatko bi mogao doći k meni sa svojom parnicom ili slučajem, a ja bih mu pravedno sudio.« ⁵ Kad god bi netko prišao da mu se pokloni, Abšalom bi ga zagrlio i poljubio. ⁶ Tako se ponašao prema svim Izraelcima koji su dolazili kod kralja po pravdu. Na taj je način pridobio njihova srca.

⁷ Nakon četiri godine^[o] Abšalom je rekao kralju: »Pusti me u Hebron da izvršim zavjet koji sam dao BOGU. ⁸ Dok sam živio u Gešuru u Aramu, obećao sam: ‘BOŽE, ako me dovedeš natrag u Jeruzalem, služit ću ti na poseban način.’«

⁹ »Idi u miru«, odgovori kralj i Abšalom ode u Hebron.

¹⁰ Potom je Abšalom svim izraelskim plemenima poslao špijune s porukom: »Kad začujete zvuk roga, uzviknite: ‘Abšalom je kralj u Hebronu!’«

¹¹ Dvjesto je ljudi krenulo s kraljevim sinom iz Jeruzalema. Pozvao ih je kao goste u pratnji, a oni su otišli s njim, ne sluteći ništa o njegovim planovima. ¹² Ahitofel je bio Davidov savjetnik. Bio je iz grada Giloa. Dok je Abšalom prinosio žrtve, pozvao je Ahitofela da mu se pridruži. Tako se Abšalomova urota razvijala i sve je više ljudi pristajalo uz njega.

David bježi iz Jeruzalema

¹³ Glasnik je došao k Davidu i rekao: »Izraelci se sve više priklanjaju Abšalomu.«

¹⁴ Nato je David rekao svim svojim službenicima u Jeruzalemu: »Bježimo odmah jer inače ni jedan od nas neće pobjeći Abšalomu! Požurimo da nas ne preduhitri i pobije sve u gradu!«

¹⁵ Kraljevi su službenici odgovorili: »Gospodaru kralju, učinit ćemo što god odlučiš.«

¹⁶ Kralj je krenuo u pratnji svih ukućana. Ostavio je samo svojih deset žena ropkinja da vode brigu o palači. ¹⁷ Kad je kraljevska povorka odlazila iz grada, kralj je zastao pored posljednje kuće. ¹⁸ Kraj njega su prolazili svi njegovi službenici, Kerećani i Pelećani^[p], kao i svih šest stotina Gaćana koji su s kraljem došli iz Gata.

¹⁹ Kralj se obratio Itaju iz Gata: »Zašto i ti ideš s nama? Ionako si stranac, prognanik iz svoje zemlje. Vrati se i ostani uz novog kralja. ²⁰ Tek si mi se jučer pridružio. Ne trebaš lutati sa mnom od jednog mjesta do drugog. Povedi svoje sunarodnjake i vratite se. Neka vam BOG iskaže svoju ljubav i vjernost.«^[q]

²¹ Ali Itaj je odgovorio kralju: »Zaklinjem se i BOGU i tebi, gospodaru kralju, gdje god budeš, živ ili mrtav, tu će biti i tvoj sluga.«

²² Nato će mu David: »Dobro, pođimo dalje.«

Tako je Itaj iz Gata nastavio dalje u povorci sa svim drugim Gaćanima i njihovim obiteljima.

²³ Svi su glasno plakali dok je prolazio David sa svojim ljudima. Povorka je prošla preko doline potoka Kidrona i krenula dalje, putem prema pustinji. ²⁴ Abjatar i Sadok, kao i svi Leviti, nosili su kovčeg Božjeg saveza. Spustili su ga i čekali dok pored njega nije prošao sav narod na izlasku iz grada.

²⁵ Kralj je rekao Sadoku: »Vrati Božji kovčeg u grad. Ako mi je BOG naklonjen, vratit ću se u Jeruzalem i ponovo vidjeti Božji kovčeg i mjesto gdje stoji. ²⁶ Ako mi BOG nije naklonjen, neka sa mnom čini kako misli da je najbolje.«

²⁷ Kralj je još rekao svećeniku Sadoku: »Zar ne shvaćaš što se događa? Mirno se vrati u grad sa svojim sinom Ahimaasom i s Jonatanom, Abjatarovim sinom, ²⁸ a ja ću na riječnim prijelazima prema pustinji čekati vijesti od vas.«

²⁹ Tako su Sadok i Abjatar vratili Božji kovčeg i ostali u Jeruzalemu.

³⁰ David se plačući uspinjao na Maslinsku goru, pokrivene glave i bos.^[r] I sav se narod s njim uspinjao plačući, pokrivenih glava.

³¹ David je primio vijest da je Ahitofel među urotnicima s Abšalomom.

Pomolio se: »BOŽE, učini da Ahitofelovi savjeti budu glupi.«

³² David je stigao na vrh Maslinske gore, gdje se štovalo Boga, a ondje ga je dočekao Arkijac Hušaj, razderane odjeće i glave posute zemljom u znak tuge.

³³ David mu je rekao: »Ako kreneš sa mnom, bit ćeš mi na teret. ³⁴ No ako se vratiš u grad i kažeš Abšalomu: ‘Kralju, bit ću ti sluga. Prije sam bio sluga tvog oca, a sad ću služiti tebi’, pomoći ćeš mi tako što ćeš kvariti Ahitofelove savjete. ³⁵ Sve što čuješ u kraljevoj palači prenosit ćeš svećenicima Sadoku i Abjataru. ³⁶ S njima su i njihovi sinovi Ahimaas i Jonatan pa ćeš mi po njima javljati sve što čuješ.«

³⁷ Tako je Davidov prijatelj Hušaj stigao u Jeruzalem baš kad je Abšalom ulazio u grad.

Siba susreće Davida

16 Kad se David udaljio od vrha Maslinske gore, ugleda Sibu, Mefibošetovog slugu, kako čeka s dva osedlana magarca, natovarena s dvjesto kruhova, sto gruda grožđica, sto komada svježeg voća i mijehom^[s] vina.

² Kralj ga upita: »Što ćeš s tim?«

A Siba odgovori: »Magarci su za kraljevu obitelj za jahanje, kruh i voće slugama za jelo, a vino za okrepu umornima u pustinji.«

³ Tada ga upita kralj: »A gdje je Mefibošet, unuk tvoga gospodara?«

»Ostao je u Jeruzalemu«, odgovori Siba, »jer misli kako će mu sad izraelski narod vratiti kraljevstvo njegovog djeda.«

⁴ Nato mu kralj reče: »Sve što je bilo Mefibošetovo, sad pripada tebi.«

Siba je odgovorio: »Ponizno zahvaljujem. Samo želim uvijek uživati naklonost svoga gospodara kralja!«

Šimej proklinje Davida

⁵ Kad je kralj David stigao do grada Bahurima, istrčao je pred njega Šimej, sin Gerin. Bio je on iz Šaulove obitelji i proklinjao je Davida. ⁶ Bacao je kamenje na kraljevsku povorku, ali svi ratnici i narod okružili su kralja.

⁷ Šimej je vikao proklinjući: »Odlazi! Odlazi, krvniče, ništarijo! ⁸ Oduzeo si Šaulu kraljevstvo, a BOG ti sad vraća za svu prolivenu krv Šaulove obitelji. BOG je kraljevstvo predao tvome sinu Abšalomu. Evo, stiglo te zlo jer si krvnik!«

⁹ Tada je Abišaj, Serujin sin, rekao kralju: »Zar da te proklinje ovo crknuto pseto, moj gospodaru kralju? Pusti me da prijeđem i odrubim mu glavu.«

¹⁰ No kralj reče: »Što ću s vama, Serujini sinovi? Ako on proklinje mene, jer mu je BOG zapovjedio da me proklinje, tko onda može pitati zašto to radi?«

¹¹ Zatim se obrati Abišaju i svim slugama: »Rođeni me sin želi ubiti. Zašto onda to ne bi želio i ovaj čovjek iz Benjaminovog plemena? Pustite ga neka proklinje jer mu je to zapovjedio BOG. ¹² Možda će BOG vidjeti nepravdu koja mi se događa i uzvratiti mi dobrim za svaku njegovu kletvu.«

¹³ Tako su David i njegovi ljudi nastavili dalje putem, a Šimej je išao padinom brda nasuprot povorci. Proklinjao je Davida i bacao na njega kamenje i grude zemlje. ¹⁴ Kralj i svi ljudi koji su bili s njim stigli su iscrpljeni na rijeku Jordan. Tu su se odmorili i okrijepili.

¹⁵ U međuvremenu, Abšalom je ušao u Jeruzalem, praćen Izraelcima koji su ga podržavali. I Ahitofel je bio s njima.

¹⁶ Arkijac Hušaj, Davidov prijatelj, došao je kod Abšaloma i pozdravio ga: »Živio kralj! Živio kralj!«

¹⁷ Abšalom ga je upitao: »Zar tako pokazuješ odanost prijatelju? Zašto nisi otišao s njim?«

¹⁸ »Ne«, odgovorio je Hušaj, »odan sam onome kojeg je izabrao BOG, ovi ljudi i svi Izraelci. S njim ću ostati. ¹⁹ Kome bih trebao služiti? Zar ne bih trebao služiti sinu? Kao što sam služio tvome ocu, tako ću služiti i tebi.«

Abšalom traži Ahitofelov savjet

²⁰ Tada se Abšalom obratio Ahitofelu: »Savjetuj nas! Što da radimo?«

²¹ Ahitofel je odgovorio: »Spavaj sa ženama ropkinjama svog oca, koje je on ostavio da vode brigu o palači. Cijeli će Izrael čuti kako si ga ponizio pa će ojačati svi koji te podržavaju.«

²² Na ravnome krovu palače podigli su šator za Abšaloma te je spavao sa ženama ropkinjama svog oca. Cijeli je Izrael mogao to vidjeti. ²³ U to je vrijeme savjet Ahitofela vrijedio kao da je Božja riječ. Kad su ga pitali za mišljenje, i David i Abšalom poštovali su njegov savjet kao da je Božja riječ.

Ahitofelov plan

17 Ahitofel je rekao Abšalomu: »Daj da noćas krenem s dvanaest tisuća ljudi u potjeru za Davidom. ² Uhvatit ću ga dok je još umoran i slab. Prestrašit ću ga pa će mu se svi ljudi razbježati. No ubit ću samo kralja Davida. ³ Tada ću ti vratiti sve ljude. Kad David bude mrtav, cijeli će se narod mirno vratiti k tebi.«

⁴ Plan se svidio Abšalomu i svim izraelskim starješinama. ⁵ No Abšalom je rekao: »Pozovite ipak i Arkijca Hušaja, da čujemo što misli.«

Hušaj osujećuje Ahitofelov plan

⁶ Kad je došao Hušaj, Abšalom mu je prenio kako ih je savjetovao Ahitofel, pa ga upita: »Što misliš? Hoćemo li raditi kako on kaže? Ako ne, reci nam što bi ti učinio.«

⁷ Tada je Hušaj odgovorio Abšalomu: »Ovaj put Ahitofelov savjet nije dobar. ⁸ Nastavio je: ‘Ti znaš da su tvoj otac i njegovi ljudi ratnici, bijesni poput medvjedice kojoj su oteli mlade. Osim toga, tvoj je otac iskusan ratnik i neće provesti noć s narodom. ⁹ Sigurno se već sad sklonio u neku pećinu ili na neko drugo skrovito mjesto. Ako on napadne i tvoji ljudi prvi poginu, svi će govoriti da je Abšalomova vojska poražena. ¹⁰ Tada će se čak i tvoji najhrabriji ratnici, čija su srca kao u lavova, oduzeti od straha. Jer, cijeli Izrael zna da je tvoj otac ratnik i da su uz njega hrabri ljudi.

¹¹ Stoga, savjetujem ti da okupiš sve Izraelce od Dana do Beer Šebe, kojih ima kao pijeska na morskoj obali, pa ih povedi u borbu. ¹² Napast ćemo Davida gdje god ga nađemo. Bit će nas mnogo, posvuda, poput rose što pada na zemlju. Nećemo ostaviti na životu ni njega ni bilo kojeg od njegovih ljudi. ¹³ Ako se skloni unutar zidina nekoga grada, svi će Izraelci donijeti užad i srušiti zidine pa od toga grada neće ostati ni kamenčića.’«

¹⁴ Tada su Abšalom i svi Izraelci rekli: »Savjet Arkijca Hušaja bolji je od Ahitofelovog.« BOG je, naime, odlučio osujetiti Ahitofelov dobar savjet da bi Abšaloma snašla propast.

Hušaj upozorava Davida

¹⁵ Hušaj je rekao svećenicima Sadoku i Abjataru: »Ahitofel je Abšaloma i izraelske starješine savjetovao jedno, a ja drugo. ¹⁶ Zato smjesta poručite Davidu: ‘Nemojte noćiti na mjestu gdje ljudi prelaze u pustinju, već odmah prijeđite na drugu obalu. Tako ćete pobjeći neprijatelju.’«

¹⁷ Jonatan i Ahimaas, sinovi svećenika, boravili su na izvoru En Rogel jer ih nitko nije smio vidjeti kako ulaze u grad. Vijesti iz grada donosila im je jedna sluškinja, a oni su potom odlazili k Davidu i sve mu prenosili. ¹⁸ No opazio ih je jedan mladić i javio Abšalomu. Smjesta su pobjegli u Bahurim i sklonili se kod jednog čovjeka koji je imao bunar u dvorištu. Sakrili su se unutra, ¹⁹ a domaćica je preko otvora bunara prostrla pokrivač i sve posula žitom te ih nitko nije mogao vidjeti.

²⁰ Kad su Abšalomovi sluge došli u tu kuću, pitali su: »Gdje su Ahimaas i Jonatan?«

A žena im odgovori: »Već su pobjegli preko potoka.«

Nakon bezuspješnog traženja, vratili su se u Jeruzalem. ²¹ Kad su ljudi iz potjere otišli, ona su dvojica izašla iz bunara i otišla obavijestiti kralja Davida.

»Krenite smjesta i prijeđite preko rijeke«, rekli su mu, »jer je Ahitofel tako i tako savjetovao protiv vas.«

²² David, i sav narod s njim, prešli su te noći preko rijeke Jordan i do zore ondje više nije bilo nikoga.

Ahitofelovo samoubojstvo

²³ Kad je Ahitofel vidio da njegov savjet nije prihvaćen, osedlao je magarca i vratio se u rodni grad. Ondje je dao posljednje upute svojim ukućanima, a potom se objesio i umro. Sahranili su ga u obiteljskoj grobnici.

Abšalom prelazi rijeku Jordan

²⁴ David je stigao u Mahanaim baš kad je Abšalom sa svim Izraelcima, koji su bili uz njega, prelazio rijeku Jordan. ²⁵ Abšalom je za glavnog zapovjednika vojske, umjesto Joaba, postavio Jitrinog sina Amasu. Jitra je bio Išmaelac^[t], oženjen Nahaševom kćeri Abigajlom, sestrom Joabove majke Seruje. ²⁶ Abšalom i njegovi Izraelci utaborili su se u Gileadu.

²⁷ Davida su u Mahanaimu dočekali: Šobi—sin Nahaša iz Rabe u Amonu, zatim Makir—sin Amiela iz Lo Debara, i Barzilaj—iz Rogelima u Gileadu. ²⁸ Donijeli su krevete, zdjele i glineno posuđe, a za jelo pšenicu, ječam, brašno, prženo zrnje, bob, leću, ²⁹ med, maslac, ovce i kravlji sir. Sve su to donijeli Davidu i ljudima koji su bili s njim. Govorili su: »Ljudi su u pustinji gladni, žedni i umorni.«

Abšalomova smrt

18 David je izvršio smotru vojske, koja je bila s njim, i postavio zapovjednike nad tisućama i stotinama vojnika. ² Jednu je trećinu vojske stavio pod Joabovo zapovjedništvo, drugu pod zapovjedništvo njegovog brata Abišaja, a treću pod zapovjedništvo Itaja iz Gata.

Kralj im je rekao: »I ja idem s vama.«

³ No ljudi su ga odgovarali: »Ne smiješ ići s nama. Ako uđemo u bitku, Abšalomovi ljudi neće mariti za nas. Čak i ako nas pola pogine, neće im biti važno. A ti vrijediš kao deset tisuća nas.^[u] Zato je bolje da ostaneš u gradu. Ako zatreba, doći ćeš u pomoć.«

⁴ Kralj je rekao: »Učinit ću kako mislite da je najbolje.«

Stajao je pokraj vrata dok je cijela vojska prolazila pored njega u skupinama od stotinu i tisuću.

⁵ Joabu, Abišaju i Itaju je zapovjedio: »Zbog mene budite blagi prema mladome Abšalomu.«

Svi su čuli što je kralj rekao zapovjednicima o postupanju prema Abšalomu. ⁶ Davidova je vojska izašla na bojno polje u borbu protiv Abšalomovih Izraelaca. Bitka se povela u Efrajimovoj šumi. ⁷ Davidovi su ljudi porazili izraelsku vojsku. Bio je to velik poraz u kojem je ubijeno dvadeset tisuća ljudi. ⁸ Bitka se proširila cijelim krajem, ali više je žrtava poginulo u šumi nego što ih je ubijeno mačem.

⁹ Abšalom je slučajno pao u ruke Davidovim slugama. Bježao je na mazgi. Kad je prolazio ispod gustih grana velikog hrasta, glava mu je zapela u granama. Ostao je visjeti u zraku iznad zemlje^[v], a mazga je otrčala dalje.

¹⁰ To je vidio neki čovjek i dojavio Joabu: »Upravo sam vidio Abšaloma kako visi na drvetu.«

¹¹ A Joab će: »Zašto ga nisi odmah ubio i spustio tijelo na zemlju? Dao bih ti deset srebrnjaka^[w] i ratnički pojas.«

¹² No čovjek mu je odgovorio: »Kad bi mi dao i tisuću srebrnjaka^[x], ne bih podigao ruku na kraljevog sina. Svi smo čuli kad je kralj zapovjedio tebi, Abišaju i Itaju da morate čuvati mladog Abšaloma. ¹³ Da sam ubio Abšaloma, kralj bi za to doznao, a ti bi me kaznio.«

¹⁴ Joab odgovori: »Neću gubiti vrijeme ovdje s tobom.«

Uzeo je tri koplja i zabio ih Abšalomu u srce dok je još živ visio na drvetu. ¹⁵ Zatim ga je opkolilo deset Joabovih mladih vojnika koji su ga dotukli. ¹⁶ Tada je Joab zatrubio u rog i vojska je obustavila daljnji progon Izraelaca. ¹⁷ Odnijeli su Abšalomovo tijelo u šumu, bacili ga u veliku jamu i zatrpali gomilom kamenja. U međuvremenu, svi su Izraelci pobjegli svojim kućama.

¹⁸ Još dok je bio živ, Abšalom je u Kraljevoj dolini postavio kameni stup. Govorio je: »Nemam sina koji bi sačuvao ime moje obitelji.« Taj se spomenik i danas naziva Abšalomov spomenik.

Joab šalje vijest Davidu

¹⁹ Ahimaas, Sadokov sin, rekao je Joabu: »Pusti me da otrčim kralju i javim da je BOG uništio njegove neprijatelje.«

²⁰ »Danas nećeš nositi vijesti«, reče mu Joab. »Možeš neki drugi dan, ali ne danas jer je umro kraljev sin.«

²¹ Zatim će Joab jednom čovjeku iz Kuša^[y]: »Idi i javi kralju što si vidio.«

Kušanin se naklonio Joabu i otrčao.

²² A Ahimaas, Sadokov sin, ponovo je tražio Joaba: »Neka bude što bude, molim te, pusti me da otrčim za Kušaninom.«

Joab mu reče: »Sine, zašto bi nosio vijesti za koje nećeš biti nagrađen?«

²³ No Ahimaas odgovori: »Što god se dogodilo, otići ću k Davidu.«

»Onda trči«, rekao je Joab. I Ahimaas je otrčao putem kroz dolinu i pretekao Kušanina.

David prima lošu vijest

²⁴ David je sjedio na ulazu u grad. Stražar se popeo na krov iznad ulaza u zidine grada i ugledao čovjeka kako trči sâm prema njima.

²⁵ Stražar vikne i dojavi kralju, a David reče: »Ako je sâm, donosi vijesti.«

Čovjek se sve više primicao gradu.

²⁶ No stražar je tada ugledao još jednog čovjeka u trku. Doviknuo je vrataru: »Vidim još jednog čovjeka koji trči sâm prema nama!«

Nato je kralj rekao: »I on donosi vijesti.«

²⁷ A stražar će: »Čini mi se da prvi trči kao Ahimaas, Sadokov sin.«

»On je dobar čovjek«, reče kralj, »sigurno donosi dobre vijesti.«

²⁸ Ahimaas vikne kralju: »Sve je u redu!« Poklonio se pred kraljem do zemlje i rekao: »Slava tvom BOGU! Porazio je tvoje neprijatelje, moj gospodaru i kralju.«

²⁹ Kralj je pitao: »Je li mladi Abšalom dobro?«

Ahimaas odgovori: »Baš kad me Joab slao k tebi, vidio sam metež, ali ne znam što je bilo.«

³⁰ Tada mu je kralj rekao: »Stani ovdje i čekaj.«

Ahimaas je stao sa strane i čekao.

³¹ Tada je stigao Kušanin: »Vijest za moga gospodara i kralja! BOG je danas kaznio tvoje protivnike!«

³² A kralj ga upita: »Je li mladi Abšalom dobro?«

Kušanin mu odgovori: »Neka svi tvoji neprijatelji, moj gospodaru kralju, i svi koji ti žele zlo, prođu kao taj mladić!«

³³ Kralj je bio duboko potresen. Popeo se na zidine grada i zaplakao.

Naricao je: »O moj sine Abšalome! Sine moj, da sam barem ja poginuo umjesto tebe! O Abšalome, sine moj, sine moj!«

Joab prekorava Davida

19 Joabu su javili da kralj plače i tuguje za Abšalomom.

² Radost pobjede pretvorila se u žalost za sve. Svi su čuli da kralj tuguje za sinom. ³ Vojska se toga dana u tišini vratila u grad, kao što se vraćaju poraženi.

⁴ Kralj je pokrio lice i ridao iz svega glasa: »Sine moj, Abšalome! Abšalome, sine moj, sine moj!«

⁵ Joab je došao u kraljevu kuću i rekao mu: »Danas si ponizio sve svoje vojnike, a oni su spasili živote tebi i tvojoj djeci, tvojim ženama i ženama ropkinjama. ⁶ Izgleda kao da voliš one koji te mrze, a mrziš one koji te vole. Danas si jasno pokazao da ti ništa ne znače tvoji zapovjednici i vojnici. Izgleda kao da bi ti bilo draže da je Abšalom preživio, a da smo svi mi pobijeni. ⁷ Izađi sad pred svoje ljude i ohrabri ih! Jer, zaklinjem ti se BOGOM, ako to ne učiniš, svi će te ljudi napustiti prije nego što prođe noć. A to će biti gore od svih nevolja koje su te do sada snašle.«

⁸ Kralj je tada otišao na gradska vrata^[z]. Vijest o tome brzo se proširila pa su se ljudi okupili pred kraljem, osim onih Izraelaca koji su pobjegli svojim kućama.

David se vraća u Jeruzalem

⁹ Narod svih izraelskih plemena raspravljao je što dalje. Govorili su: »Kralj David spasio nas je od Filistejaca i svih drugih neprijatelja, a na kraju je morao pobjeći iz zemlje pred Abšalomom. ¹⁰ No Abšalom, kojeg smo postavili za novog kralja, poginuo je u borbi. Trebalo bi vratiti Davida za kralja.«

¹¹ Svi su Izraelci govorili o kraljevom povratku. David je poslao poruku svećenicima Sadoku i Abjataru. Rekao im je da pitaju starješine Jude: »Zašto ste vi posljednji koji biste doveli kralja Davida natrag? ¹² Vi ste moja braća, moj rod^[aa], pa zašto ste onda posljednji koji žele moj povratak? ¹³ I recite Amasi: ‘Ti si moj rod. Neka me Bog kazni ako te ne postavim zapovjednikom svoje vojske umjesto Joaba.’«

¹⁴ David je pridobio srca Judejaca i oni su mu jednoglasno poručili: »Vrati se sa svim svojim ljudima.«

¹⁵ Kralj se vratio do rijeke Jordan, a cijeli ga je narod dočekao u Gilgalu i pratio dok je prelazio rijeku.

Šimej traži oprost

¹⁶ Ususret Davidu požurio je i Šimej, Gerin sin. On je bio iz Benjaminovog plemena, a živio je u Bahurimu. S njim su bili i drugi Judejci, ¹⁷ oko tisuću ljudi iz Benjaminovog plemena. Bio je tu i Siba, sa svojom petnaestoricom sinova i dvadesetoricom slugu. Siba je bio sluga u Šaulovoj kući. Pohitali su na rijeku Jordan ususret kralju. ¹⁸ Prešli su preko riječnoga gaza i pomagali kraljevim ukućanima pri prelasku. Radili su sve što je htio kralj.

Kad je kralj prešao Jordan, prišao mu je Šimej, Gerin sin, i poklonio mu se do zemlje. ¹⁹ Rekao je: »Ne smatraj me krivim, gospodaru. Zaboravi zlo koje sam učinio kad je moj gospodar i kralj napuštao Jeruzalem. Ne misli više na to. ²⁰ Znam da sam pogriješio. Zato sam danas prvi iz Josipovog plemena^[ab] došao pred svoga gospodara i kralja.«

²¹ No Abišaj, Serujin sin, rekao je: »Šimeja treba pogubiti jer je proklinjao BOŽJEG odabranoga kralja^[ac]!«

²² Nato David reče: »Što da radim s vama, Serujini sinovi? Jeste li za ili protiv mene? Nitko neće biti pogubljen jer sam od danas ponovo kralj cijeloga Izraela.«

²³ Zatim se zakune Šimeju: »Nećeš umrijeti.«^[ad]

Mefibošet susreće Davida

²⁴ Šaulov unuk Mefibošet također je dočekao kralja na obali Jordana. Od dana kad je kralj napustio Jeruzalem, Mefibošet nije njegovao svoja stopala, nije podrezivao bradu, niti prao svoju odjeću.

²⁵ Kad je iz Jeruzalema došao ususret kralju, on ga je pitao: »Zašto nisi išao sa mnom, Mefibošete?«

²⁶ »Moj gospodaru i kralju«, odgovori Mefibošet, »moj sluga Siba me prevario. Kao što znaš, ja sam hrom. Rekao sam mu: ‘Osedlaj mi magarca da idem s kraljem.’ ²⁷ A on me pred tobom oklevetao. Ali, moj je gospodar kralj poput Božjeg anđela. Stoga, učini kako misliš da je najbolje. ²⁸ Mogao si pobiti cijelu obitelj mog djeda, a ipak si me primio među one koji jedu za tvojim stolom. Imam li, dakle, ikakvo pravo žaliti se?«

²⁹ Kralj mu reče: »Ne troši više riječi. Odlučio sam da ti i Siba podijelite zemlju među sobom.«

³⁰ »Neka Siba uzme sve«, reče Mefibošet, »samo da si se ti, moj gospodaru i kralju, sigurno vratio kući!«

David poziva Barzilaja

³¹ I Gileađanin Barzilaj došao je iz Rogelima ispratiti kralja preko Jordana. ³² Barzilaj je već bio vrlo star, imao je osamdeset godina. Bio je vrlo imućan i, dok je kralj boravio u Mahanaimu, snabdijevao ga je svime što mu je bilo potrebno.

³³ Kralj je pozvao Barzilaja: »Prijeđi sa mnom Jordan. Brinut ću se za tebe u Jeruzalemu.«

³⁴ No Barzilaj je odgovorio kralju: »A koliko mi to još godina života ostaje da idem s kraljem u Jeruzalem? ³⁵ Imam osamdeset godina. Prestar sam da bih razlikovao što je za mene dobro, a što nije. Ne osjećam okus onoga što jedem i pijem, niti čujem glasove pjevača i pjevačica. Zašto da ti budem na teret, moj gospodaru i kralju? ³⁶ Samo ću te malo ispratiti preko Jordana. Nije mi potrebna nagrada koju nudiš. ³⁷ Pusti me da se vratim i umrem u svom gradu, blizu grobnice svoga oca i majke. No tu je Kimham. Vodi ga sa sobom kao slugu i učini s njim kako najbolje znaš.«

³⁸ Kralj je odgovorio: »Neka onda Kimham ide dalje sa mnom. Učinit ću za njega što god misliš da je dobro. Za tebe ću učiniti što god želiš.«

David se vraća kući

³⁹ Sav narod i kralj prešli su rijeku Jordan. Kralj je poljubio i blagoslovio Barzilaja, a on se potom vratio kući.

⁴⁰ Kad je kralj prešao u Gilgal, s njim je bio i Kimham. Preko rijeke su ga pratile cijela judejska i pola izraelske vojske.

Nadmetanje Izraelaca i Judejaca

⁴¹ Izraelci su dolazili kralju i govorili mu: »Zašto su te naša braća Judejci prisvojili samo za sebe? Zašto te oni vode sa svim tvojim ukućanima i slugama natrag preko Jordana?«

⁴² A Judejci su odgovarali Izraelcima: »Kralj je naš blizak rod. Zašto se ljutite na nas? Nismo jeli na kraljev račun, niti smo od njega uzimali darove.«

⁴³ Tada su Izraelci rekli: »Mi imamo deset udjela u kralju^[ae] pa polažemo veće pravo na njega. Zašto nas omalovažavate? Prvi smo predložili povratak kralja.«

Ali Judejci su odgovarali Izraelcima još žešćim i ljućim riječima.

Šebina pobuna

20 Ondje se zatekao Šeba, Bikrijev sin iz Benjaminovog plemena. Bio je bezvrijedni buntovnik. Zatrubio je u rog i viknuo:

² I svi su Izraelci^[af] napustili Davida i otišli za Šebom, Bikrijevim sinom. Judejci su, međutim, ostali uz svoga kralja i pratili ga cijelim putem od rijeke Jordan do Jeruzalema.

³ Kad se David vratio u palaču u Jeruzalemu, smjestio je svojih deset žena ropkinja, koje je ostavio da vode brigu o palači, u zasebnu kuću pod stražom.^[ag] Brinuo se za njih i snabdijevao ih, ali više nije spavao s njima. Tu su živjele kao udovice do svoje smrti.

⁴ Kralj je rekao Amasi: »Pozovi sve Judejce! Neka se ovdje okupe za tri dana. I ti budi s njima.«

⁵ Tako je Amasa počeo okupljati Judejce, ali to je činio duže vremena nego što mu je odredio kralj.

David zapovijeda Šebin progon

⁶ David je rekao Abišaju: »Šeba, Bikrijev sin, nanijet će nam sad više štete nego Abšalom. Uzmi moje ljude i kreni za njim u potjeru prije nego što se domogne utvrđenih gradova i pobjegne nam.«

⁷ Tako su iz Jeruzalema u potjeru za Šebom krenuli Joabovi ljudi, Kerećani i Pelećani^[ah] te svi ratnici.

Joab ubija Amasu

⁸ Kad su bili pored Velike stijene u Gibeonu, ususret im je izašao Amasa. Joab je nosio vojničku odjeću i oko struka pripasan pojas s bodežom u koricama. Dok je koračao prema Amasi, potajno je izvadio bodež.

⁹ »Kako si, brate?« upitao je Joab Amasu pa ga desnom rukom uhvatio za bradu i privukao da ga poljubi.

¹⁰ Amasa nije primijetio bodež u drugoj Joabovoj ruci. Joab je zarinuo bodež Amasi u trbuh i prosuo mu utrobu po zemlji. Amasa je bio mrtav i prije drugog uboda.

Davidovi ljudi nastavljaju potjeru za Šebom

Joab i njegov brat Abišaj nastavili su potjeru za Šebom.

¹¹ Jedan od Joabovih vojnika stao je pokraj Amasinog tijela i povikao: »Tko je god za Joaba i Davida, neka krene za Joabom!«

¹² Amasa je ležao u krvi nasred puta. Vojnik je vidio da se svi zaustavljaju pored tijela pa ga je odvukao s ceste u polje i prekrio ogrtačem. ¹³ Kad je uklonio tijelo, sva je vojska brže krenula dalje za Joabom u potjeru za Šebom, Bikrijevim sinom.

Šeba se sklanja u Abel u Bet Maaki

¹⁴ Šeba je prošao kroz sva izraelska plemena na putu do grada Abela u Bet Maaki. Svi su se Berićani^[ai] okupili i otišli s njim. ¹⁵ Joabova ih je vojska, međutim, sustigla i opkolila grad. Podigli su nasip uz vanjske bedeme grada i razbijali kamenje zidina kako bi ih srušili. ¹⁶ No jedna im mudra žena dovikne iz grada: »Slušajte! Zovite Joaba. Želim razgovarati s njim.«

¹⁷ Kad je Joab prišao, žena ga upita: »Jesi li ti Joab?«

On odgovori: »Jesam.«

»Poslušaj riječi svoje sluškinje«, rekla je.

A on odgovori: »Slušam te.«

¹⁸ »Nekad se govorilo«, nastavi ona, »‘Potraži pomoć u Abelu i dobit ćeš je.’ ¹⁹ Ja sam jedna od mnogih miroljubivih i vjernih u Izraelu. Naumio si uništiti velik i važan izraelski grad. Zar želiš uništiti ono što pripada BOGU?«

²⁰ »Ni u kojem slučaju! Ne želim ništa razarati!« odgovorio je Joab. »Ne želim uništiti vaš grad. ²¹ No u njemu se skriva Šeba, Bikrijev sin, iz Efrajimovoga gorja. Pobunio se protiv kralja Davida. Predajte ga i povući ću se od vašega grada.«

A žena je rekla Joabu: »Dobacit ćemo ti njegovu glavu preko zidina.«

²² Žena je stanovnicima grada rekla svoju mudru zamisao. Odrubili su glavu Šebi, Bikrijevom sinu, i bacili je preko gradskih zidina. Joab je zatim zatrubio i cijela se vojska povukla. Vojnici su se razišli kućama, a Joab se vratio kralju u Jeruzalem.

Visoki službenici u Davidovom kraljevstvu

²³ Joab je bio zapovjednik cijele izraelske vojske. Benaja, Jojadin sin, zapovijedao je Kerećanima i Pelećanima. ²⁴ Adoram je bio zadužen za prisilnu radnu snagu. Jošafat, Ahiludov sin, bio je povjesničar. ²⁵ Šeba je bio državni pisar, Sadok i Abjatar svećenici, ²⁶ a Ira iz Jaira osobni Davidov svećenik^[aj].

Gibeonci traže osvetu

21 Dok je David bio kralj, tri je godine zaredom u zemlji vladala glad. David se pomolio BOGU, a on je odgovorio: »Šaulova je obitelj kriva za prolijevanje krvi i smrt Gibeonaca.«

² Stoga, kralj je pozvao Gibeonce i razgovarao s njima. Gibeonci, naime, nisu bili Izraelci, već skupina Amorejaca koji su opstali među Izraelcima. Izraelci su se zakleli Gibeoncima da im neće nauditi,^[ak] ali ih je Šaul ipak progonio u svojoj revnosti za narode Izraela i Jude.

³ David je upitao Gibeonce: »Što mogu učiniti za vas? Kako se mogu iskupiti da biste blagoslovili Božji narod?«

⁴ Gibeonci su odgovorili: »Ne tražimo od Šaula i njegove obitelji srebro i zlato, niti tražimo smrt ikoga u Izraelu.«

»Što onda želite da učinim za vas?« upita David.

⁵ Odgovorili su mu: »Šaul je bio taj koji nas je progonio i pokušavao istrijebiti u cijelome Izraelu. ⁶ Bio je Božji izabranik. Izruči nam sedmoricu njegovih sinova, a mi ćemo njihova tijela javno izložiti pred BOGOM u Šaulovom Gibeonu.«

Kralj je obećao: »Predat ću vam Šaulove sinove.«

⁷ Kralj je poštedio Jonatanovog sina Mefibošeta, Šaulovog unuka. Poštedio ga je zbog zakletve BOGU koja ga je vezivala s Jonatanom.^{[al] 8} Gibeoncima je predao Armonija i Mefibošeta^[am], sinove Šaula i Ajine kćeri Rispe. Predao je također petoricu sinova Šaulove kćeri Merabe i Adriela, sina Barzilaja iz Mehole. ⁹ Gibeonci su ih pogubili i tijela im izložili na vrhu brda pred BOGOM. Zajedno su ubijeni u prvim danima žetve, baš kad se počinjao pobirati ječam.

David i Rispa

¹⁰ Rispa, Ajina kći, uzela je tkaninu za žalovanje i prostrla je na jednoj stijeni. Ondje je čuvala mrtva tijela od početka žetve pa sve dok s neba nije pala kiša. Danju ih je čuvala od ptica, a noću od divljih životinja. ¹¹ David je čuo što čini Ajina kći Rispa, nekadašnja Šaulova supruga ropkinja. ¹² Od stanovnika Jabeša u Gileadu preuzeo je Šaulove i Jonatanove kosti. Nakon njihove pogibije na gori Gilboa, glavari Jabeša su u Gilead potajno odnijeli njihova mrtva tijela, koja su Filistejci bili javno izložili na trgu u Bet Šanu. ¹³ David je sakupio i spalio Šaulove i Jonatanove kosti, kao i tijela sedmorice ubijenih Šaulovih potomaka. ¹⁴ Prema kraljevoj zapovijedi, sve je pokopano u grobnici Šaulovog oca Kiša u Seli, u Benjaminovoj zemlji. Nakon toga, BOG je ponovo slušao molitve ljudi u toj zemlji.

Rat s Filistejcima

(1 Ljet 20,4-8)

¹⁵ Ponovo je izbio rat između Filistejaca i Izraelaca. David se borio uz svoje ljude protiv Filistejaca i u borbi se jako iscrpio. ¹⁶ Išbi Benob, ratnik posvećen bogu Rafi^[an], imao je brončano koplje teško tri kilograma^[ao]. Bio je naoružan novim mačem i uvjeren da će ubiti Davida. ¹⁷ No Davidu je u pomoć priskočio Abišaj, Serujin sin, koji je napao Filistejca i ubio ga.

Tada su se ljudi zakleli Davidu: »Više ne smiješ riskirati svoj život jer o tebi ovisi budućnost Izraela!«

¹⁸ Poslije se povela bitka s Filistejcima u Gobu. Hušanin Sibekaj ubio je Safa, još jednoga filistejskog vojnika koji je bio sljedbenik boga Rafe.

¹⁹ U drugoj bitci s Filistejcima kod Goba, Elhanan iz Betlehema, sin Jair Oregima, ubio je Lahmija, brata Golijata^[ap] iz Gata. Držak njegovog koplja bio je velik kao tkalačko vratilo.

²⁰ U bitci pored Gata Izraelci su se borili protiv jednoga divovskog ratnika koji je ukupno imao dvadeset i četiri prsta—po šest prstiju na svakoj ruci i nozi. I on je bio sljedbenik boga Rafe. ²¹ Izazivao je Izraelce i ismijavao ih. No ubio ga je Jonatan, sin Davidovog brata Šimeja.

²² Sva ova četvorica filistejskih ratnika bila su sljedbenici boga Rafe iz Gata. Sve su ih pobili David i njegovi ljudi.

Davidov hvalospjev Bogu

(Ps 18)

22 David je ispjevao ovu pjesmu kad ga je BOG oslobodio Šaula i svih drugih neprijatelja.

² Pjevao je: