Print Page Options
Previous Prev Day Next DayNext

Bible in 90 Days

An intensive Bible reading plan that walks through the entire Bible in 90 days.
Duration: 88 days
Serbian New Testament: Easy-to-Read Version (ERV-SR)
Version
Језекиљ 12:21-23:39

21 Дође ми реч ГОСПОДЊА: 22 »Сине човечији, шта значи ова пословица коју имате у Израелу, а која каже: ‚Дани пролазе, а од виђењâ ништа‘? 23 Реци им: ‚Овако каже Господ ГОСПОД: Учинићу крај тој пословици, па се више неће користити у Израелу.‘ Реци им: ‚Близу су дани када ће се сва виђења остварити. 24 Јер, у израелском народу више неће бити лажних виђења ни ласкавих гатања. 25 Ја, ГОСПОД, говорићу им, и то ће се испунити без одлагања. Јер, говорићу већ у ваше време, бунтовни народе, и испунити све што кажем, говори Господ ГОСПОД.‘«

26 Дође ми реч ГОСПОДЊА: 27 »Сине човечији, израелски народ говори: ‚Виђење које он има за далеко је време; он пророкује о далекој будућности.‘ 28 Зато им реци: ‚Овако каже Господ ГОСПОД: Ниједна моја реч неће се више одлагати. Све што кажем, испуниће се, говори Господ ГОСПОД.‘«

Осуда лажних пророка

13 Дође ми реч ГОСПОДЊА: »Сине човечији, пророкуј против Израелових пророка који сада пророкују. Реци онима који пророкују по својој памети: ‚Чујте реч ГОСПОДЊУ! Овако каже Господ ГОСПОД: Тешко безумним пророцима који иду за својим духом, а ништа не виде! Твоји су пророци, Израеле, попут шакалâ у развалинама. Нисте се попели до пукотина у зидинама, да их поправите израелском народу, да стоје чврсто у боју на Дан ГОСПОДЊИ. Њихова виђења су испразна и њихова гатања су лаж. Они кажу: »Говори ГОСПОД«, а ГОСПОД их није послао. А ипак очекују да им се речи испуне. Зар нисте имали испразна виђења и изрицали лажна гатања када сте говорили »Говори ГОСПОД«, иако ја нисам говорио? Зато овако каже Господ ГОСПОД: Због ваших испразних речи и лажних виђења, ја сам против вас, говори Господ ГОСПОД. Моја рука биће против пророкâ чија су виђења испразна и гатања лажна. Они неће бити у заједници мога народа, нити ће бити уписани у књигу израелског народа, нити ће ући у Израелову земљу. Тада ћете знати да сам ја Господ ГОСПОД.

10 »‚Јер они обмањују мој народ говорећи »Мир« кад мира нема. И када неко сазида претанак зид, они га само окрече. 11 Зато реци овима који прекривају зид кречом да ће зид пасти: пашће силан пљусак, грȁд ће се сручити на зид и олујни ветрови ће га ударати. 12 Када се зид обруши, зар вас неће питати: »Где је креч којим сте га окречили?«

13 »‚Зато овако каже Господ ГОСПОД: У својој срџби ударићу га олујним ветром и у свом гневу пустити грȁд и силан пљусак да се сруче разорном жестином. 14 Оборићу зид који сте окречили и сравнити га са земљом да му се оголе темељи. Када падне, страдаћете под њим. И тада ћете знати да сам ја Господ ГОСПОД. 15 Тако ћу искалити своју срџбу на зиду и на онима који су га окречили. Рећи ћу вам: »Зида више нема, а тако ни оних који су га окречили, 16 оних израелских пророка који су пророковали Јерусалиму и имали виђења о миру за њега када мира није било«, говори Господ ГОСПОД.‘

17 »А сада, сине човечији, погледај кћери свога народа које пророкују по својој памети. Пророкуј против њих 18 и реци: ‚Овако каже Господ ГОСПОД: Тешко женама које пришивају амајлије на свачији ручни зглоб и праве велове за главе разних величина да лове душе. Зар ћете ловити душе мога народа, а своје душе сачувати живе? 19 Укаљали сте ме међу мојим народом за шаку јечма и парче хлеба. Лажући мој народ, који слуша лажи, убијали сте душе које није требало да умру, а чували живот душа које није требало да живе.

20 »‚Зато овако каже Господ ГОСПОД: Ево ме против ваших амајлија којима ловите душе као да су птице. Стргнућу их с ваших руку и ослободити душе које ловите као да су птице. 21 Поцепаћу вам велове и избавити мој народ из ваших руку, па више неће бити у вашој власти као плен. Тада ћете знати да сам ја ГОСПОД. 22 Зато што сте својим лажима обесхрабривале праведне, којима ја нисам хтео да наносим бол, а охрабривале опакога да се не одврати од свога злог начина живота и спасе свој живот, 23 више нећете имати лажна виђења ни бавити се гатањем. Избавићу свој народ из ваших руку. И тада ћете знати да сам ја ГОСПОД.‘«

Осуда идолопоклоника

14 Неки од израелских старешина дођоше к мени и седоше пред мене.

Дође ми реч ГОСПОДЊА: »Сине човечији, ови људи носе идоле у свом срцу, а пред очима им је оно о шта се спотичу на грех. Зар да им дам да од мене траже савет? Зато им реци: ‚Овако каже Господ ГОСПОД: Када неки Израелац носи идоле у свом срцу, а пред очима му је оно о шта се спотиче на грех, па оде неком пророку, сâм ја, ГОСПОД, одговорићу му онако како доликује мноштву његових идола. Учинићу то да поново задобијем срце израелског народа, који се сав отуђио од мене због својих идола.‘

»Зато реци израелском народу: ‚Овако каже Господ ГОСПОД: Покајте се! Окрените се од својих идола и оканите се свих својих гнусоба!

»‚Када се неки Израелац или дошљак који живи у Израелу одвоји од мене и носи идоле у свом срцу, а пред очима му је оно о шта се спотиче на грех, па оде неком пророку да ме упита за савет, сâм ја, ГОСПОД, одговорићу му. Окренућу се против тога човека и учинити га примером другима и узречицом: уклонићу га из свога народа. Тада ћете знати да сам ја ГОСПОД.

»‚А ако се пророк превари, па му сâм од себе одговори, ја, ГОСПОД, навео сам га на то и пружићу руку против њега и уклонити га из свога народа Израела. 10 Обојица ће бити једнако кажњени за свој грех – пророков грех једнак је греху онога који га је питао за савет. 11 Тако израелски народ неће више одлутати од мене нити ће се каљати свим оним својим преступима. Они ће бити мој народ, а ја ћу бити њихов Бог, говори Господ ГОСПОД.‘«

Неминовност казне

12 Дође ми реч ГОСПОДЊА: 13 »Сине човечији, ако нека земља згреши против мене тако што је неверна и ја пружим своју руку против ње да јој прекинем снабдевање хлебом и пошаљем на њу глад и побијем људе и стоку у њој, 14 чак да су у њој и ова тројица – Ноје, Данило и Јов – они би својом праведношћу могли да спасе само себе, говори Господ ГОСПОД.

15 »Или, ако на ту земљу пошаљем дивље животиње и оне јој побију децу и она опусти тако да нико не може да прође кроз њу од дивљих животиња, 16 тако ми живота, говори Господ ГОСПОД, чак када би и та три човека била у њој, не би могли да спасе ни своје синове ни кћери, него само себе, а земља би опустела.

17 »Или, ако доведем мач на ту земљу и кажем: ‚Мачу, прођи овом земљом,‘ па побијем у њој људе и стоку, 18 тако ми живота, говори Господ ГОСПОД, чак када би и та три човека била у њој, не би могли да спасе ни своје синове ни кћери, него само себе.

19 »Или, ако пошаљем помор на ту земљу и у својој срџби изазовем у њој крвопролиће и побијем у њој људе и стоку, 20 тако ми живота, говори Господ ГОСПОД, чак када би ту били Ноје, Данило и Јов, не би својом праведношћу могли да спасе ни сина ни кћер, него само себе.

21 »Јер, овако каже Господ ГОСПОД: Колико ће тек горе бити када на Јерусалим пошаљем све своје четири најстрашније казне – мач, глад, дивље животиње и помор – да побијем у њему људе и стоку! 22 Ипак, преживеће Остатак, који ће извести из њега синове и кћери. Они ће доћи к вама, па када видите њихов начин живота и дела, утешићете се због несреће коју сам пустио на Јерусалим, због свих несрећа које сам пустио на њега. 23 Да, утешићете се када видите њихов начин живота и дела, јер ћете знати да против Јерусалима нисам учинио ништа без разлога, говори Господ ГОСПОД.«

Јерусалим је бескорисна лоза

15 Дође ми реч ГОСПОДЊА: »Сине човечији, како може дрво винове лозе да буде боље од дрвета гране било ког шумског дрвета? Да ли се оно узима да се направи било шта корисно? Да ли се од њега деље клин да се о њега нешто окачи? А када се баци на ватру да гори и ватра му спали оба краја и сажеже средину, може ли се тада употребити за нешто? Ако није било ни за шта ни када је било цело, како да се од њега направи нешто корисно када га спали и сажеже ватра?

»Зато овако каже Господ ГОСПОД: Као што сам дрво винове лозе међу шумским дрвећем бацио да изгори у ватри, тако ћу учинити и са житељима Јерусалима. Окренућу се против њих. Само што изађу из једне ватре, друга ће их прогутати. А када се окренем против њих, знаћете да сам ја ГОСПОД. Опустошићу земљу, јер су били неверни, говори Господ ГОСПОД.«

Слика Јерусалимовог неверства

16 Дође ми реч ГОСПОДЊА: »Сине човечији, обзнани Јерусалиму његове гнусобе. Реци му: ‚Овако Господ ГОСПОД каже Јерусалиму: Пореклом и по рођењу си из земље Ханаан: отац ти је био Аморејац, а мајка Хетиткиња. Онога дана када си се родила, нису ти пресекли пупчану врпцу ни окупали те водом да се очистиш, нити су те истрљали сољу ни повили те. Нико се није сажалио на тебе ни имао самилости да ти ишта од тога учини, него су те на дан твога рођења избацили напоље, презрену.

»‚Онда сам ја прошао онуда и видео те како се копрцаш у крви и, док си лежала у својој крви, рекох ти: »Живи!« Учинио сам да се разрастеш као изданак у пољу. И ти си одрасла и развила се и постала најлепши драгуљ. Дојке су ти се заоблиле и длачице израсле, али још си била гола и боса.

»‚Касније сам опет прошао онуда и погледао те, а оно – ти већ дорасла за љубав. Пребацих скут свога огртача преко тебе и покрих твоју голотињу. Свечано ти се заклех и склопих с тобом савез, говори Господ ГОСПОД, и ти постаде моја.

»‚Окупах те водом и спрах крв с тебе, па те помазах уљем. 10 Обукох те у везену хаљину и назух ти кожне сандале. Опасах те танким ланом и покрих скупоценим огртачима. 11 Украсих те накитом: на руке ти ставих наруквице, а око врата огрлицу, 12 у нос ти ставих алку, у уши минђуше, а на главу красну круну. 13 Сва си била окићена златом и сребром. Одећа ти је била од танког лана, скупих тканина и веза. Хранила си се белим брашном, медом и уљем. Била си прелепа и постала си царица. 14 Глас о теби проширио се међу народима због твоје лепоте, савршене због сјаја којим сам те заоденуо, говори Господ ГОСПОД.

15 »‚Али ти си се уздала у своју лепоту и постала блудница због своје гласовитости. Штедро си се нудила сваком пролазнику, његова постајала. 16 Узимала си од своје одеће да украсиш узвишице на којима си се одавала блуду. 17 Узимала си и прекрасан накит од злата и сребра који сам ти дао, па си себи правила мушке ликове и блудничила с њима. 18 Узимала си своју везену одећу да их обучеш у њу и приносила им моје уље и мој кâд. 19 Па и храну коју сам ти давао – бело брашно, уље и мед којима сам те хранио – приносила си им као пријатан мирис. Да, тако је било, говори Господ ГОСПОД. 20 Узимала си синове и кћери које си ми родила и приносила их као клане жртве за храну идолима. Зар ти је мало било твоје блудничење, 21 него си и моју децу клала и жртвовала идолима? 22 У свим својим гнусобама и блудничењу ниси се сећала своје младости, када си била гола и боса и копрцала се у крви.

23 »‚Тешко теби! Тешко теби! говори Господ ГОСПОД. Поврх све своје опакости, 24 подигла си себи хум и начинила узвишице по свим трговима 25 и на почетку сваког пута. Нагрђивала си своју лепоту, са све већом развратношћу ширећи ноге пред сваким пролазником. 26 Блудничила си с Египћанима, твојим суседима великог полног уда, и изазивала ме на гнев својом све већом развратношћу. 27 Зато пружих руку против тебе и смањих твоје подручје. Предадох те у руке Филистејкама, које су те мрзеле и згражавале се над твојим развратним понашањем. 28 Блудничила си и са Асирцима, јер си била незасита, али се ниси наситила. 29 Потом си своју развратност увећала с Халдејом, земљом трговаца, али ни тада се ниси заситила.

30 »‚О какав си слабић, говори Господ ГОСПОД, када све то чиниш, као најбестиднија блудница! 31 Када си дизала своје хумове на свим раскрсницама и градила узвишице на сваком тргу, ниси била као друге блуднице јер си презирала плату, 32 него си била прељубница, жена која више воли странце него свога мужа. 33 Свака блудница се плаћа, а ти свим својим љубавницима дајеш дарове и подмићујеш их да ти дођу са свих страна ради блудничења. 34 Тако си ти у свом блудничењу различита од других блудница: нико не трчи за тобом да чини блуд, и ти плаћаш, а не плаћају теби. Заиста си различита.

35 »‚Зато, блуднице, чуј реч ГОСПОДЊУ! 36 Овако каже Господ ГОСПОД: Зато што си просипала своје богатство и у свом блудничењу показивала своју голотињу пред својим љубавницима и свим својим гнусним идолима, и зато што си им давала крв своје деце, 37 окупићу све твоје љубавнике, с којима си се предавала наслади, и оне које си волела и оне које си мрзела. Окупићу их против тебе са свих страна, па ћу те скинути голу пред њима, и они ће видети сву твоју голотињу. 38 Судићу ти као што се суди женама које почине прељубу и онима које пролију крв. Предаћу те крвној освети моје срџбе и љубоморног гнева. 39 Предаћу те у руке твојим љубавницима, и они ће порушити твоје хумове и разорити твоје узвишице. Стргнуће одећу с тебе и отети твој дивни накит, па те оставити голу и босу. 40 Онда ће против тебе довести руљу да те каменује и исече мачевима. 41 Спалиће ти куће и извршити казну над тобом наочиглед многим женама. Окончаћу твоје блудничење, па више нећеш плаћати својим љубавницима. 42 Тада ће се стишати моја срџба на тебе и одвратити се од тебе мој љубоморни гнев. Смирићу се и више нећу бити гневан. 43 Зато што се ниси сећала своје младости, него си ме раздраживала свим овим, ево сручићу ти на главу оно што си чинила, говори Господ ГОСПОД. Нећеш више свим својим гнусобама додавати и разврат.

44 »‚Ко год наводи пословице, навешће и ову о теби: »Каква мајка, таква кћи«. 45 Ти си права кћи своје мајке, која је с презиром одбацила свога мужа и децу, и права си сестра својих сестара, које су с презиром одбациле своје мужеве и децу. Мајка ти је била Хетиткиња, а отац Аморејац. 46 Твоја старија сестра била је Самарија, која је са својим кћерима живела северно од тебе, а твоја млађа сестра, која је са својим кћерима живела на југу, била је Содома. 47 Ти не само да си пошла њиховим путем и повела се за њиховим гнусобама већ си у свим својим поступцима убрзо постала још покваренија од њих. 48 Тако ми живота, говори Господ ГОСПОД, твоја сестра Содома и њене кћери никад нису чиниле оно што сте чиниле ти и твоје кћери.

49 »‚А ево шта је био грех твоје сестре Содоме: она и њене кћери биле су бахате, пресите и безбрижне и нису помагале сиромасима и убогима. 50 Биле су охоле и чиниле су гнусобе преда мном. Зато сам их затро када сам то видео. 51 А Самарија није починила ни пола твојих греха. Ти си починила више гнусоба него обе твоје сестре заједно, па њих две још испадоше праведне према гнусобама које си ти чинила. 52 Носи своју срамоту, јер си оправдала своје сестре. Пошто су твоји греси гнуснији од њихових, оне су праведније од тебе. Стога се стиди и носи своју срамоту што су, у поређењу с тобом, твоје сестре испале праведне.

53 »‚Али вратићу благостање Содоми и њеним кћерима, Самарији и њеним кћерима и твоје благостање заједно с њиховим, 54 па ћеш моћи да носиш своју срамоту и да се стидиш свега што си чинила и тако им била на утеху. 55 А твоје сестре, Содома са својим кћерима и Самарија са својим, вратиће се на оно што су биле пре, а и ти и твоје кћери вратићете се на оно што сте биле пре. 56 Зар ниси поспрдно помињала своју сестру Содому у време своје охолости, 57 пре него што је твоја опакост изашла на видело? Нека сада тебе с погрдом помињу Едомке и све њихове сусетке и Филистејке – сви око тебе који те презиру. 58 Сносићеш последице свога разврата и својих гнусоба, говори ГОСПОД.

59 »‚Овако каже Господ ГОСПОД: Поступићу с тобом онако како си ти поступила када си презрела моју заклетву раскинувши савез. 60 Али ја ћу се ипак сетити савеза који сам склопио с тобом у твојој младости и успоставити с тобом вечан савез. 61 Тада ћеш се сетити својих поступака и стидети се када примиш своје сестре, и старију и млађу, које ћу ти дати за кћери, али не по мом савезу с тобом. 62 Успоставићу свој савез с тобом, и знаћеш да сам ја ГОСПОД. 63 Тада, када извршим помирење за све што си учинила, сетићеш се и постидети, и никад више од срамоте нећеш отворити уста, говори Господ ГОСПОД.‘«

Два орла и лоза

17 Дође ми реч ГОСПОДЊА: »Сине човечији, постави загонетку израелском народу и испричај им причу. Реци им: ‚Овако каже Господ ГОСПОД:

»‚Велик орао великих крила, дугог, густог и шареног перја долете на Либан и зграби врх једног кедра, откиде највиши изданак и однесе га у земљу трговаца[a], где га засади у граду продаваца. Онда узе један изданак из ваше земље и посади га на плодној њиви. Засади га као врбу крај обилних вода, и он исклија и постаде ниска, бујна лоза. Гране јој потераше према орлу, а корење остаде под њом. Тако изданак постаде лоза, разграна се и потера младице.

»‚А ту је био још један велик орао великих крила и густог перја, па она лоза поче да савија корење и пружа гране према њему, надајући се да ће од њега добити више воде него на месту где је засађена. А већ је била засађена у доброј земљи крај обилних вода, да би пустила гране, донела род и постала прекрасна лоза.‘

»Реци им: ‚Овако каже Господ ГОСПОД: Хоће ли напредовати? Зар је први орао неће ишчупати и откинути јој плодове, да увене? Свенуће јој све пролистале младице. А неће требати јака рука ни много људи да се ишчупа из корена. 10 Па и ако се пресади, хоће ли напредовати? Зар неће сасвим свенути чим је дотакне источни ветар? Да, свенуће на месту где је израсла.‘«

11 Дође ми реч ГОСПОДЊА: 12 »Кажи овом бунтовном народу: ‚Зар не знате шта ово значи?‘ Кажи им: ‚Вавилонски цар је дошао у Јерусалим, заробио му цара и поглаваре и одвео их са собом у Вавилон. 13 Онда је узео једнога из царске породице и с њим склопио савез, обавезавши га заклетвом. А одвео је са собом и најмоћније људе земље, 14 да би царство остало мало и немоћно да се поново уздигне и да може да опстане једино држећи се савеза с њим. 15 Али цар се побуни против њега и посла гласнике у Египат, тражећи коње и много војске. Хоће ли успети? Може ли проћи некажњено онај ко тако ради? Хоће ли раскинути савез, а проћи некажњено? 16 Тако ми живота, говори Господ ГОСПОД, умреће у Вавилону, у земљи цара који га је довео на престо, чију је заклетву презрео и с којим је раскинуо савез. 17 Фараон са својом моћном војском и силном руљом неће му бити од помоћи у рату када Вавилонци дигну насипе и саграде опсадне куле да убију много људи. 18 Презрео је заклетву раскинувши савез. Иако је својом руком потврдио заклетву, ипак је све ово учинио, и неће проћи некажњено.

19 »‚Зато овако каже Господ ГОСПОД: Тако ми живота, сручићу му на главу моју заклетву коју је презрео и мој савез који је раскинуо. 20 Разапећу своју мрежу, и он ће се ухватити у моју замку. Одвешћу га у Вавилон и тамо га казнити, јер ми је био неверан. 21 Сви његови војници бежећи ће пасти од мача, а који преживе, распршиће се на све стране. Тада ћете знати да сам ја, ГОСПОД, говорио.

22 »‚Овако каже Господ ГОСПОД: Сâм ја узећу изданак са врха кедра и засадити га. Одломићу нежну младицу с највиших изданака и засадити је на високој и узноситој гори. 23 Засадићу је на горским висовима Израела, и она ће потерати гране и донети род и постати прекрасан кедар. Птице свих врста гнездиће се на њему и налазити заклон у сенци његових грана. 24 Све дрвеће у пољу знаће да ја, ГОСПОД, обарам високо дрво и чиним да ниско дрво израсте високо. Ја чиним да се зелено дрво осуши и да суво дрво пропупи.

»‚Ја, ГОСПОД, говорио сам, и ја ћу то учинити.‘«

Свако одговара за свој грех

18 Дође ми реч ГОСПОДЊА: »На шта то мислите када наводите ову пословицу о земљи Израел: ‚Очеви су јели кисело грожђе, а деци трну зуби‘? Тако ми живота, говори Господ ГОСПОД, нећете више наводити ову пословицу у Израелу. Јер, свака жива душа припада мени – како отац тако и син. Она душа која згреши, та ће умрети.

»Узмимо праведног човека, који чини оно што је право и праведно, који не једе од жртава принетих по горама, нити слави идоле[b] израелског народа. Он не обешчашћује жену свога ближњега, нити има полне односе са женом за време њене месечнице. Никог не угњетава, а враћа оно што је узео као залог за позајмицу. Не пљачка, него даје хлеба гладноме и облачи голога. Не зеленаши и не узима камату, одбија да чини неправду и правично пресуђује у споровима. Живи по мојим уредбама и верно извршава моје законе. Тај човек је праведан и тај ће живети, говори Господ ГОСПОД.

10 »Узмимо да он има сина насилника, који пролива крв или чини нешто слично 11 – иако његов отац ништа од тога није чинио – који једе од жртава принетих по горама, обешчашћује жену свога ближњега, 12 угњетава сиромахе и убоге, пљачка, не враћа оно што је узео као залог, слави идоле, чини гнусобе, 13 зеленаши и узима камату. Хоће ли такав човек живети? Неће! Зато што је чинио све те гнусобе, умреће и сам ће бити крив за своју смрт.

14 »Узмимо сада да тај син има сина који види све грехе које чини његов отац. Али, иако их види, он сам не чини ништа од тога. 15 Не једе од жртава принетих по горама, не слави идоле израелског народа, не обешчашћује жену свога ближњега, 16 никога не угњетава и не тражи залог за позајмицу, не пљачка, даје хлеба гладноме и облачи голога, 17 одбија да чини неправду, не зеленаши и не узима камату, извршава моје законе и живи по мојим уредбама. Он неће умрети због греха свога оца – он ће живети. 18 Али његов отац ће умрети због свога греха, јер се бавио изнудом, пљачкао свога брата и чинио неправду међу својим народом.

19 »А ти опет питаш: ‚Зашто син не дели кривицу свога оца?‘ Пошто је син чинио оно што је право и праведно и помно извршавао све моје уредбе, живеће. 20 Она душа која згреши јесте та која ће умрети. Син неће делити кривицу оца, нити ће отац делити кривицу сина. Праведност ће се рачунати праведноме, а опакост опакоме.

21 »Али, ако се опаки одврати од свих греха које је починио и држи се свих мојих уредби и чини оно што је право и праведно, живеће, неће умрети. 22 Ниједан преступ који је учинио неће му бити узет за зло. Живеће због праведних дела која је учинио. 23 Зар је мени мило што ће опаки умрети, говори Господ ГОСПОД, а није ми мило да се он одврати од свог начина живота и да живи?

24 »А ако се праведник одврати од своје праведности и почини грех и чини исте гнусобе као и опаки, хоће ли живети? Ниједно праведно дело које је учинио неће му се рачунати. Умреће због своје неверности и због греха који је починио.

25 »А ви говорите: ‚То што Господ чини није правично.‘

»Чуј, израелски народе: Зар то што чиним није правично? Зар није неправично то што ви чините? 26 Ако се праведан човек одврати од своје праведности и почини грех, умреће због тога – умреће због греха који је починио. 27 А ако се опак човек одврати од опаких дела која је чинио и чини што је право и праведно, спашће свој живот. 28 Када увиди да греши и одврати се од свих преступа које је починио, живеће, неће умрети. 29 А израелски народ каже: ‚То што Господ чини није правично.‘ Израелски народе, зар то што ја чиним није правично? Зар није неправично то што ви чините?

30 »Зато ћу вам судити, израелски народе, сваком од вас према оном што чини, говори Господ ГОСПОД. Покајте се и одвратите се од свих својих преступа, и ваш грех вам неће бити на пропаст. 31 Одбаците све преступе које сте починили и стекните ново срце и нов дух. Зашто да умрете, израелски народе? 32 Јер, мени није мила ничија смрт, говори Господ ГОСПОД. Покајте се и живите!«

Тужбалица за Израеловим владарима

19 »А ти, сине човечији, запевај ову тужбалицу за Израеловим владарима. Реци:

»‚Каква је само лавица
    твоја мајка била међу лавовима!
Лежала је међу лавићима,
    своје младунце гајила.
Одгајила је једног од младунаца,
    и он постаде снажан лав.
Када је научио да раздире плен,
    поче да прождире људе.

»‚Народи су чули за њега,
    и он упаде у њихову јаму,
а они га на ланцу одведоше
    у земљу египатску.

»‚А лавица је чекала
    док не виде да јој је нада пропала,
па узе друго младунче
    и одгаји га у снажног лава.
Тумарао је с другим лавовима
    и постао снажан лав.
Када је научио да раздире плен,
    поче да прождире људе,
да им разваљује утврђења
    и пустоши градове.
Земљу и све на њој
    престрављивала је његова рика.
Тада народи из околних крајева
    кренуше на њега,
па за њега разапеше мрежу,
    и он упаде у њихову јаму.
На ланцу га одвукоше у кавез
    и одведоше цару Вавилона.
У тамницу га бацише,
    да му се рика више не чује
    по горама израелским.

10 »‚Мајка ти је била попут винородне лозе,
    засађене крај воде.
Плодна је била и пуна грана
    од обиља воде.
11 Гране су јој биле јаке,
    погодне за жезло владарско.
Надвисивала је густе крошње,
    поглед привлачила својом висином
    и мноштвом својих розги.
12 Али, у јарости је ишчупаше
    и бацише на земљу.
Источни ветар сасуши јој род
    и род јој се пооткида.
Снажне јој гране свенуше
    и огањ их прогута.

13 »‚Сада је посађена у пустињи,
    у земљи сувој и жедној.
14 Огањ сукну из њеног чокота
    и прогута јој род.
И на њој више нема јаке гране
    за жезло владарско.‘

Ето, то је та тужбалица и нека служи као тужбалица.«

Израелова бунтовничка природа

20 Десетога дана петог месеца седме године, неки од Израелових старешина дођоше да упитају ГОСПОДА за савет и седоше пред мене.

Тада ми дође реч ГОСПОДЊА: »Сине човечији, реци старешинама Израеловим: ‚Овако каже Господ ГОСПОД: Јесте ли то дошли да ме питате за савет? Тако ми живота, нећу вам дати да ме питате, говори Господ ГОСПОД.‘

»Суди им, сине човечији, суди им! Обзнани им гнусобе њихових очева и реци им: ‚Овако каже Господ ГОСПОД: Онога дана када сам изабрао Израел, заклео сам се, дигнуте руке, потомцима Јаковљеве породице и објавио им се у Египту. Дигнуте руке, рекао сам им: »Ја сам ГОСПОД, ваш Бог«. Тога дана сам им се заклео да ћу их из Египта извести у земљу коју сам за њих одабрао, земљу којом тече мед и млеко, најлепшу од свих земаља. И рекао сам им: »Нека сваки од вас одбаци гадне идоле које слави[c]. Не каљајте се египатским идолима. Ја, ГОСПОД, ваш сам Бог.«

»‚Али они су се побунили против мене и нису хтели да ме слушају. Нису одбацили гадне идоле које су славили[d] и нису оставили египатске идоле. Зато рекох да ћу излити своју срџбу на њих и искалити свој гнев на њима у Египту. Али, ради свога Имена, да се не каља пред народима међу којима су живели и пред чијим очима сам се објавио Израелцима изводећи их из Египта, 10 извео сам их из Египта и довео у пустињу. 11 Дао сам им своје уредбе и обзнанио им своје законе, јер човек који их извршава од њих ће живети[e]. 12 Дао сам им и своје суботе, да буду знак између мене и њих, да знају да их ја, ГОСПОД, чиним светима.

13 »‚Али израелски народ побунио се против мене у пустињи. Нису живели по мојим уредбама, већ су одбацили моје законе – иако ће човек који их извршава од њих живети – и сасвим су оскврнавили моје суботе. Зато рекох да ћу излити своју срџбу на њих и затрти их у пустињи. 14 Али нисам то учинио, ради свога Имена, да се не скврнави пред народима пред чијим очима сам их извео из Египта. 15 И још сам им се, дигнуте руке, заклео у пустињи да их нећу одвести у земљу коју сам им дао, земљу којом тече мед и млеко, најлепшу од свих земаља, 16 јер су одбацили моје законе и нису живели по мојим уредбама и јер су оскврнавили моје суботе, пошто их је срце вукло њиховим идолима. 17 Ипак сам се сажалио на њих, па их нисам уништио и затро у пустињи, 18 него сам рекао њиховој деци у пустињи: »Немојте да живите по уредбама својих очева, не држите се њихових закона и не каљајте се њиховим идолима. 19 Ја, ГОСПОД, ваш сам Бог. Живите по мојим уредбама и помно извршавајте моје законе. 20 Држите суботе светима, да буду знак између мене и вас. Тада ћете знати да сам ја, ГОСПОД, ваш Бог.«

21 »‚Али и њихова деца су се побунила против мене: Нису живела по мојим уредбама нити су помно извршавала моје законе – иако ће човек који их извршава од њих живети – и оскврнавила су моје суботе. Зато рекох да ћу излити своју срџбу на њих и искалити свој гнев на њима у пустињи. 22 Али ја сам суспрегнуо руку и нисам то учинио, ради свога Имена, да се не каља пред народима пред чијим очима сам их извео из Египта. 23 И још сам им се, дигнуте руке, заклео у пустињи да ћу их расејати међу народима и распршити по земљама, 24 јер нису извршавали моје законе, већ су одбацили моје уредбе и оскврнавили моје суботе и славили идоле својих очева. 25 Зато сам их предао уредбама које нису добре и законима од којих се не живи. 26 Учинио сам их нечистима њиховим даровима, њиховим приношењем на жртву све прворођенчади, да их испуним ужасом не би ли спознали да сам ја ГОСПОД.‘

27 »Зато, сине човечији, реци израелском народу: ‚Овако каже Господ ГОСПОД: Овако су и ваши праоци хулили на мене тако што су ми били неверни: 28 Када сам их довео у земљу за коју сам се заклео да ћу им је дати, почели су да приносе своје клане жртве где год су видели који виши брежуљак или крошњато дрво. Тамо су приносили жртве које су ме изазивале на гнев, тамо су правили пријатан мирис и тамо су изливали своје жртве леванице. 29 Тада сам их упитао: »Какве су то узвишице на које идете?«‘« (Тако се оне и дан-данас зову »узвишице«.)

Божији суд и опроштај

30 »Зато реци израелском народу: ‚Овако каже Господ ГОСПОД: Зар ћете се каљати како су то чинили ваши праоци и чинити блуд с њиховим одвратним идолима? 31 Јер, када приносите своје дарове, када жтрвујете своје синове у огњу, каљате се својим идолима до дана данашњег. Па зар да вам дам да ме питате за савет, израелски народе? Тако ми живота, говори Господ ГОСПОД, нећу вам дати да ме питате. 32 И неће се догодити оно што вам је на уму, оно што говорите: »Хоћемо да будемо као други народи, као људи у другим земљама, који служе дрвету и камену.«

33 »‚Тако ми живота, говори Господ ГОСПОД, владаћу над вама моћном руком, испруженом десницом и силном срџбом. 34 Извешћу вас из других народа и сабрати вас из земаља по којима сте расејани – моћном руком, испруженом десницом и силном срџбом. 35 Довешћу вас у пустињу народâ и тамо вам судити, лицем у лице. 36 Као што сам судио вашим праоцима у египатској пустињи, тако ћу судити и вама, говори Господ ГОСПОД. 37 Провешћу вас испод своје шибе и постарати се да се чврсто држите Савеза. 38 Очистићу вас од бунтовникâ и одметникâ. Иако ћу их извести из земље у којој живе, неће ући у земљу Израелову. Тада ћете знати да сам ја ГОСПОД.

39 »‚А ви, израелски народе, овако каже Господ ГОСПОД: само ви идите и служите својим идолима, сваки од вас, ако нећете да ме слушате. Али не скврнавите моје свето Име својим даровима и идолима. 40 Јер, на мојој светој гори, на високој гори Израеловој, говори Господ ГОСПОД, тамо, у својој земљи, служиће ми сав израелски народ и тамо ћу их прихватити. Тамо ћу тражити ваше прилоге и ваше најбоље дарове, са свим вашим светињама. 41 Прихватићу вас као пријатан мирис када вас изведем из других народа и саберем вас из земаља по којима сте расејани, и међу вама ћу показати своју светост наочиглед другим народима. 42 И знаћете да сам ја ГОСПОД када вас доведем у земљу Израелову, земљу за коју сам се дигнуте руке заклео да ћу је дати вашим праоцима. 43 Тамо ћете се сетити свог начина живота и свих дела којима сте се укаљали, и гнушаћете се себе због свих злодела која сте учинили. 44 Знаћете да сам ја ГОСПОД када, ради свога Имена, према вама не поступим према вашем злом начину живота и вашим поквареним делима, израелски народе, говори Господ ГОСПОД.‘«

Огањ на југу

21 Дође ми реч ГОСПОДЊА: »Сине човечији, окрени лице према југу. Проповедај против југа и пророкуј против честарског краја Негева. Реци честару негевском: ‚Чуј реч ГОСПОДЊУ. Овако каже Господ ГОСПОД: Ево запалићу огањ у теби, и он ће ти прогутати све дрвеће, и оно зелено и оно суво. Пламтећи огањ неће се угасити и опрљиће свако лице од југа до севера. Сви ће видети да сам га ја, ГОСПОД, запалио и да се не може угасити.‘«

Тада ја рекох: »Авај, Господе ГОСПОДЕ! Они већ говоре за мене: ‚Онај што прича у загонеткама.‘«

Божији мач

Дође ми реч ГОСПОДЊА: »Сине човечији, окрени лице према Јерусалиму и проповедај против светилишта. Пророкуј против земље Израелове и реци јој: ‚Овако каже ГОСПОД: Ево ме против тебе. Исукаћу мач из корица и уклонити из тебе и праведне и опаке. Пошто ћу уклонити и праведне и опаке, исукаћу мач на свакога од југа до севера. 10 Тада ће сви људи знати да сам ја, ГОСПОД, исукао мач из корица и да га више нећу враћати у њих.‘

11 »Зато јаучи, сине човечији! Јаучи као да су ти све кости поломљене, горко јаучи пред њима. 12 А када те упитају: ‚Зашто јаучеш?‘ ти им реци: ‚Због вести која стиже. Свако срце ће се следити од страха и свака рука омлитавити. Сваки дух ће клонути и свако колено клецнути.‘ Ево долази и сигурно ће се збити, говори Господ ГОСПОД.«

13 Дође ми реч ГОСПОДЊА: 14 »Сине човечији, пророкуј и кажи: ‚Овако каже ГОСПОД:

»‚Мач! Мач наоштрен и углачан!
15 Наоштрен за покољ,
    углачан да сева попут муње!
Зар да се радујемо жезлу мога сина?
    Мач презире сваки такав штап.
16 Мач је одређен да се углача,
    да се у руку узме.
Наоштрен је мач и углачан,
    спреман за руку убице.
17 Плачи и кукај, сине човечији,
    јер мач је против мога народа,
против свих владара Израелових –
    под мач падају заједно с мојим народом.
    Зато се у бедро ударај од муке.

18 »‚Провера долази.
    И шта ако не опстане владарско жезло,
    које мач презире? – говори Господ ГОСПОД.‘

19 »Зато, сине човечији, пророкуј и пљешћи рукама.
    Нека мач удари двапут, трипут.
То је мач за покољ,
    мач за велики покољ
    који им се са свих страна примиче.
20 Да им се срце следи од страха
    и да их што више изгине,
поставио сам мач на свим њиховим капијама,
    спреман, авај, да севне попут муње,
    за покољ наоштрен.
21 Сеци десно, мачу, сеци лево,
    сеци куд год ти оштрица крене.
22 А ја ћу пљескати рукама
    и моја срџба ће уминути.
    Ја, ГОСПОД, говорио сам.«

Мач вавилонског цара

23 Дође ми реч ГОСПОДЊА: 24 »Сине човечији, означи два пута којима ће ићи мач вавилонског цара, а нека оба воде из исте земље. Стави путоказ тамо где се пут грана према граду. 25 Један пут обележи за мач који ће кренути на Рабу Амонску, а други на Јуду и утврђени Јерусалим. 26 Јер, вавилонски цар ће стати на распућу, на саставку двају путева, тражећи какав знак: гатаће помоћу стрела, питаће своје идоле, гледаће у јетру. 27 Стрела у десној руци показаће му на Јерусалим, где ће поставити овнове и наредити покољ. Тамо ће се заорити бојни поклич, тамо ће поставити овнове према капијама, подићи насип и саградити опсадне куле. 28 Они који су му се заклели на верност мислиће да је знак лажан, али он ће их подсетити на њихову кривицу и поробити их. 29 Зато овако каже Господ ГОСПОД: ‚Зато што својом отвореном побуном подсећате на своју кривицу, откривајући своје грехе у свему што чините – зато што то чините, бићете поробљени.

30 »‚А теби, погани и опаки владару Израелов, чији је дан дошао, дан коначне казне, 31 овако каже Господ ГОСПОД: Скини турбан, збаци круну. Неће више бити као што је било: ко је унижен, биће узвишен, а ко је узвишен, биће унижен. 32 У рушевину! У рушевину! У рушевину ћу га претворити! Али то неће бити док не дође онај који ће му судити – њему ћу га дати.‘

33 »А ти, сине човечији, пророкуј и реци: ‚Овако каже Господ ГОСПОД о Амонцима и њиховим увредама:

»‚Мач, мач, исукан за покољ,
    углачан да убија и да сева попут муње!
34 Упркос испразним виђењима
    и лажним гатањима о вама,
мач ће бити положен на врат опаких,
    који ће бити посечени,
    чији је дан дошао, дан коначне казне.
35 Вратите мач у корице.
    Судићу вам на месту на ком сте створени,
    у земљи вашега рођења.
36 Излићу своју срџбу
    и дунути свој огњени гнев на вас.
Предаћу вас у руке суровим људима,
    вештима у сатирању.
37 Бићете храна огњу,
    крв ће вам тећи земљом
    и нико вас се више неће сећати.
Јер, ја, ГОСПОД, говорио сам.‘«

Јерусалимови греси

22 Дође ми реч ГОСПОДЊА: »Сине човечији, хоћеш ли му судити? Хоћеш ли судити овом граду крвопролића? Покажи му све његове гнусобе и реци: ‚Овако каже Господ ГОСПОД: Твој час је дошао, граде који проливаш крв по себи и каљаш се правећи идоле. Крив си због крви коју си пролио и што си се укаљао идолима које си направио. Учинио си да ти се окончају дани и заврше године. Зато ћу те учинити руглом међу народима и ругалицом међу свим земљама. Ругаће ти се и они близу и они далеко, срамни граде, препун немира.

»‚Види како сваки од Израелових поглавара који су у теби користи своју моћ да пролива крв. У теби се више не поштују отац и мајка, дошљак се тлачи и сироче и удовица злостављају. Презрео си моје свете предмете и оскврнавио моје суботе. У теби су људи који клевећу не би ли се пролила крв, у теби су они који једу од жртвованога по горама и усред тебе чине разврат. 10 У теби су они који срамоте свога оца спавајући са његовом женом. У теби су они који терају жену на полни однос за време њене месечнице, када је нечиста. 11 У теби један човек чини прељубу[f] са женом свога ближњега, други срамно обешчашћује своју снаху, трећи напаствује сестру, кћер свога оца. 12 У теби људи примају мито да пролију крв. Ти зеленашиш и узимаш камату и стичеш непоштену добит отимајући од ближњих. А мене си заборавио, говори Господ ГОСПОД.

13 »‚Зато ћу, ево, пљеснути рукама на непоштени добитак који си стекао и на крв коју си проливао по себи. 14 Хоћеш ли имати храбрости у срцу и снаге у рукама онога дана када кренем на тебе? Ја, ГОСПОД, говорио сам, и ја ћу то учинити. 15 Расућу те међу народима и расејати те по земљама и стаћу на крај твојој нечистоти. 16 Када будеш укаљан наочиглед другим народима, тада ћеш знати да сам ја ГОСПОД.‘«

17 Дође ми реч ГОСПОДЊА: 18 »Сине човечији, израелски народ за мене је постао троска. Сви су они бакар, калај, гвожђе и олово остављени у пећи – само троска од сребра. 19 Зато овако каже Господ ГОСПОД: ‚Пошто сте сви постали троска, сакупићу вас у Јерусалиму. 20 Као што се сребро, бакар, гвожђе, олово и калај сакупљају у пећи, па се уоколо распири ватра да се све растопи, тако ћу ја вас сакупити у свом гневу и срџби, ставити вас усред града и истопити вас. 21 Сакупићу вас и распирити око вас своју огњену срџбу, и ви ћете се истопити у њему. 22 Као што се сребро истопи у пећи, тако ћете се ви истопити у граду. Тада ћете знати да сам ја, ГОСПОД, излио своју срџбу на вас.‘«

23 Дође ми реч ГОСПОДЊА: 24 »Сине човечији, реци земљи: ‚Ти си земља која још није чиста. Још на тебе није пала киша на дан срџбе.‘ 25 У њој су се њени кнежеви заверили да, попут ричућег лава који раздире плен, прождиру људе, отимају благо и драгоцености и од многих жена учине удовице. 26 Њени свештеници крше мој Закон и скврнаве моје свете предмете, не разликују свето од обичног, не уче да има разлике између нечистог и чистог и занемарују моје суботе, па ме тако каљају међу народом. 27 Њени поглавари су као вукови који раздиру свој плен: проливају крв и убијају људе да се докопају непоштене добити. 28 Њени пророци све то прекривају кречом испразних виђења и лажних гатања, говорећи: ‚Овако каже Господ ГОСПОД‘ када ГОСПОД није говорио. 29 Народ ове земље бави се изнудом и пљачком, угњетава сиромаха и убогога и злоставља дошљака, ускраћујући им правду.

30 »Тражио сам међу њима човека који би изградио зид и стао пред мене у пролом у њему да брани земљу, да је не затрем, али не нађох никога. 31 Зато ћу излити своју срџбу на њих и затрти их огњем свога гнева, сручујући им на главу све што су чинили, говори Господ ГОСПОД.«

Две сестре блуднице: Самарија и Јерусалим

23 Дође ми реч ГОСПОДЊА: »Сине човечији, биле једном две жене, кћери исте мајке. Биле су блуднице у Египту, а блудничењем су се бавиле од младости. Тамо су им миловали дојке и мазили девојачке груди. Старија се звала Охола, а њена сестра Охолива. Обе су биле моје и родиле синове и кћери. Охола је Самарија, а Охолива је Јерусалим.

»Охола се бавила блудничењем док је још била моја. Изгарала је од пожуде за својим љубавницима, Асирцима, ратницима одевеним у плаве одоре, управитељима и заповедницима, све наочитим младићима и брзим коњаницима. Одавала се блуду с највиђенијим Асирцима и каљала се свим идолима свакога од оних за којима је изгарала од пожуде. Није се остављала блудничења започетог у Египту, где су, још у њеној младости, мушкарци спавали с њом, мазили јој девојачке груди и на њој задовољавали своју похоту.

»Зато сам је предао у руке њеним љубавницима, Асирцима, за којима је изгарала од пожуде. 10 Они су је скинули голу, одвели јој синове и кћери, а њу погубили мачем. Међу женама се причало о томе како је кажњена.

11 »Њена сестра Охолива све је то видела, али је у својој похоти и блудничењу била још покваренија од сестре. 12 И она је изгарала од пожуде за Асирцима – управитељима и заповедницима, ратницима у гиздавим одорама, вештим коњаницима, све наочитим младићима. 13 Видео сам да се и она укаљала – обе су ишле истим путем.

14 »Али она је у свом блудничењу отишла још даље. Видела је мушкарце насликане на зиду, слике Халдејаца насликане црвеним мастилом, 15 с појасевима око паса и лепршавим турбанима на главама – сви су изгледали као вавилонски заповедници борних кола, родом из Халдеје. 16 И чим их је видела, почела је да изгара од пожуде за њима и слала им гласнике у Халдеју. 17 И Вавилонци су јој долазили да на њеној постељи воде љубав, и у својој похоти толико су је укаљали да су јој се згадили. 18 Када је почела отворено да блудничи и да показује своју голотињу, згадила ми се као што ми се била згадила и њена сестра. 19 Али она је постајала све развратнија, сећајући се дана своје младости, када је била блудница у Египту, 20 када је изгарала од пожуде за својим љубавницима, чији су полни удови били као у магараца и који су избацивали семе као коњи. 21 Тако си ти жудела за развратом из своје младости, када су ти у Египту мазили груди и миловали младе дојке.

22 »Зато, Охоливо, овако каже Господ ГОСПОД: дићи ћу на тебе твоје љубавнике, оне који су ти се згадили, и довести их на тебе са свих страна: 23 Вавилонце и све Халдејце, Пекођане и Шоане и Коане, и с њима све Асирце, наочите младиће, све саме управитеље и заповеднике, заповеднике борних кола, људе на високом положају, веште коњанике. 24 Они ће доћи на тебе с оружјем, борним и другим колима и с мноштвом војске и опколити те са свих страна, с великим и малим штитовима и кацигама. Предаћу те њима у руке да ти суде, и они ће ти судити по својим законима. 25 Управићу на тебе свој љубоморни гнев, и они ће с тобом поступити у срџби. Одсећи ће ти нос и уши, а оно што од тебе остане пашће од мача. Одвешће ти синове и кћери, а ко од њих остане, прождреће га огањ. 26 Стргнуће одећу с тебе и отети твој дивни накит. 27 Тако ћу стати на крај разврату и блудничењу којима си почела да се одајеш у Египту. Нећеш више с пожудом гледати на њих ни сећати се Египта. 28 Јер, овако каже Господ ГОСПОД: Ево предаћу те у руке онима које мрзиш, онима који су ти се згадили. 29 Они ће с тобом поступати с мржњом и отети ти све за шта си радила. Оставиће те голу и босу, и показаће се срамота твога блудничења. Твој разврат и похота 30 навукли су то на тебе, јер си изгарала пожудом за другим народима и укаљала се њиховим идолима. 31 Пошла си путем своје сестре – зато ћу ти њену чашу ставити у руку.

32 »Овако каже Господ ГОСПОД:

»Испићеш чашу своје сестре,
    чашу велику и дубоку,
која ће ти донети подсмех и поругу,
    јер много у њу стане.
33 Пијанством и јадом ћеш се испунити,
    чашом пропасти и пустошења,
    чашом своје сестре Самарије.
34 Испићеш је до последње капи,
    па је разбити у пармпарчад
    и своје груди израњавити.

Ја сам говорио, говори Господ ГОСПОД.

35 »Зато овако каже Господ ГОСПОД: Зато што си ме заборавила и гурнула себи за леђа, сносићеш последице свога разврата и похоте.«

36 ГОСПОД ми рече: »Суди Охоли и Охоливи, сине човечији, суди им! Обзнани им њихове гнусобе, 37 јер су починиле прељубу и окрвавиле руке. Починиле су прељубу са својим идолима, а чак су им и своју децу, коју су ми родиле, приносиле на жртву, да их прогута огањ. 38 А и ово су ми учиниле: У исто време укаљале су моје светилиште и оскврнавиле моје суботе. 39 Оног истог дана када су своју децу принеле као клану жртву својим идолима, ушле су у моје светилиште и оскврнавиле га. Ето, то су оне учиниле у мом Дому.

Serbian New Testament: Easy-to-Read Version (ERV-SR)

Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International