Bible in 90 Days

Обрезање – знак Савеза

17 Када је Аврам имао деведесет девет година, ГОСПОД му се показа и рече му: »Ја сам Бог Свесилни. Чини оно што је по мојој вољи^[a] и буди беспрекоран. ² Склопићу савез с тобом и силно ћу те умножити.«

³ Аврам паде ничице, а Бог му рече: ⁴ »Ово је мој савез с тобом: Бићеш отац многих народа. ⁵ Више се нећеш звати Аврам^[b], него ће ти име бити Авраам^[c], јер сам те учинио оцем многих народа. ⁶ Учинићу те веома плодним и учинити да од тебе постану народи и потекну цареви. ⁷ Склопићу савез с тобом и твојим потомцима из поколења у поколење – савез вечан – и бићу Бог твој и твојих потомака. ⁸ Теби и твојим потомцима даћу у вечан посед сву земљу Ханаан, у којој сада боравиш, и бићу њихов Бог.«

⁹ Потом Бог рече Аврааму: »Држи се мога савеза, и ти и твоји потомци из поколења у поколење. ¹⁰ Ово је мој савез с тобом и твојим потомцима, савез кога треба да се држиш: нека се обреже свако мушко међу вама. ¹¹ Обрезујте се, и то ће бити знак савеза између мене и вас. ¹² Нека се, из поколења у поколење, свако мушко међу вама обреже осмога дана по рођењу, а тако и сваки роб рођен у вашем дому или новцем купљен од странца, који није твој потомак. ¹³ Било да је рођен у твом дому или купљен новцем, мора да се обреже. Тако ће на вашем телу бити знак да је мој савез вечан савез. ¹⁴ Свако необрезано мушко, сваки онај који се не обреже, нека се одстрани из свога народа, јер је прекршио мој савез.«

¹⁵ Бог још рече Аврааму: »Своју жену више не зови Сараја^[d] – име ће јој бити Сара^[e]. ¹⁶ Благословићу је и даћу ти од ње сина. Благословићу је, и она ће постати мајка народима и од ње ће потећи цареви народâ.«

¹⁷ На то Авраам паде ничице, па се насмеја и помисли: »Зар ће се дете родити човеку од сто година? Зар ће Сара родити дете у деведесетој?«

¹⁸ Онда рече Богу: »Нека макар Јишмаел поживи пред тобом.«

¹⁹ А Бог рече: »Да, твоја жена Сара родиће ти сина, а ти ћеш му дати име Исаак^[f]. Склопићу вечан савез с њим и с његовим потомцима. ²⁰ Чуо сам шта си тражио за Јишмаела. Благословићу га, учинити га плодним и силно умножити. Родиће му се дванаест поглавара и од њега ћу начинити велик народ. ²¹ Али, свој савез ћу склопити с Исааком, кога ће ти Сара родити догодине у ово време.«

²² Када је завршио разговор с Авраамом, Бог се подиже од њега.

²³ Тог истог дана Авраам узе свога сина Јишмаела и све робове рођене у свом дому и све купљене новцем – свако мушко из свога дома – и обреза их као што му је Бог рекао. ²⁴ Авраам је имао деведесет девет година када се обрезао, ²⁵ а његов син Јишмаел тринаест. ²⁶ Тако су Авраам и његов син Јишмаел обрезани истога дана, ²⁷ а с њима и сви мушкарци у Авраамовом дому – робови рођени у његовом дому и они купљени новцем од странца.

Три посетиоца

18 ГОСПОД се показа Аврааму код Мамреовог великог дрвећа док је Авраам седео на улазу свога шатора за време дневне жеге.

² Авраам диже поглед, а оно – три човека стоје у близини!

Када их је видео, потрча им са улаза шатора у сусрет, поклони се до земље, ³ па рече: »Господару^[g], ако сам стекао милост у твојим очима, немој да прођеш крај мене, твога слуге, а да не свратиш. ⁴ Нека се донесе мало воде, да оперете ноге, па да се одморите под дрветом. ⁵ Донећу и хлеба, да се окрепите, а онда пођите даље. Јер, код свога слуге сте свратили.«

»Добро«, рекоше они. »Уради како си рекао.«

⁶ Авраам пожури к Сари у шатор и рече јој: »Брзо! Узми три сее^[h] белог брашна, па замеси и испеци лепиње!«

⁷ Онда отрча до говедâ, узе младо, угојено теле и даде га једном слузи, који пожури да га спреми за јело. ⁸ Затим Авраам узе урде и млека и теле које је спремио за јело и стави пред њих. И док су они јели, он је стајао крај њих под дрветом.

⁹ »Где ти је жена Сара?« упиташе га.

А он одговори: »Ено је у шатору.«

¹⁰ Тада један од њих рече: »Вратићу се к теби догодине у ово време, и твоја жена Сара имаће сина.«

А Сара је слушала на улазу шатора, који је био иза њега. ¹¹ И Авраам и Сара већ су били у поодмаклим годинама, и Сара више није имала месечницу.

¹² Зато се Сара насмеја у себи и рече: »Зар сад, кад сам стара, да доживим ту насладу? А и муж ми је стар.«

¹³ Тада ГОСПОД упита Авраама: »Зашто се Сара насмејала и рекла: ‚Зар ћу заиста родити дете сад кад сам стара?‘ ¹⁴ Зар је ГОСПОДУ ишта тешко? Вратићу се к теби у одређено време догодине, и Сара ће имати сина.«

¹⁵ Сара слага рекавши: »Нисам се смејала«, јер се уплашила.

А ГОСПОД рече: »Јеси, јеси, смејала си се.«

Авраам се заузима за Содому

¹⁶ Када су они људи устали да крену, погледаше ка Содоми, а Авраам пође с њима да их испрати.

¹⁷ Тада ГОСПОД рече у себи: »Зар да кријем од Авраама шта ћу да учиним? ¹⁸ Од њега ће постати велик и моћан народ и преко њега ће бити благословени сви народи на земљи. ¹⁹ Јер, ја сам га изабрао да поучи своју децу и будуће укућане да се држе ГОСПОДЊЕГ пута поступајући правично и праведно, да ГОСПОД може да изврши оно што је обећао Аврааму.«

²⁰ ГОСПОД рече: »Зато што је повика на Содому и Гомору велика и зато што је њихов грех веома тежак, ²¹ сићи ћу онамо да видим да ли заиста чине све то што сам чуо или не.«

²² Они људи кренуше оданде пут Содоме, а Авраам је још стајао пред ГОСПОДОМ.

²³ Он приђе ГОСПОДУ и упита: »Зар ћеш заиста уништити и недужне заједно са кривима? ²⁴ А шта ако у граду има педесет недужних? Зар ћеш заиста уништити то место? Зар га нећеш поштедети због педесет недужних у њему? ²⁵ Далеко било да тако нешто учиниш – да погубиш недужне заједно са кривима, да с недужнима поступиш као са кривима. Далеко било! Зар да Судија свега света не поступи правично?«

²⁶ А ГОСПОД рече: »Ако у граду Содоми нађем педесет недужних, због њих ћу поштедети цело место.«

²⁷ »Ето«, поново проговори Авраам, »иако сам прах и пепео, усуђујем се да говорим Господу. ²⁸ Шта ако недужних буде пет мање од педесет? Хоћеш ли затрти цео град због пет људи?«

»Ако их тамо нађем четрдесет пет«, рече ГОСПОД, »нећу га затрти.«

²⁹ А Авраам му опет рече: »Шта ако их се тамо нађе само четрдест?«

Он рече: »Нећу то учинити због њих четрдесет.«

³⁰ Онда Авраам рече: »Нека се Господ не љути што опет проговарам. Шта ако их се нађе само тридесет?«

Он рече: »Нећу то учинити ако их тамо нађем тридесет.«

³¹ Тада Авраам рече: »Ето, усуђујем се да говорим Господу. Шта ако их се тамо нађе само двадесет?«

Он рече: »Нећу га затрти због њих двадесет.«

³² Онда Авраам рече: »Нека се Господ не љути, него нека ми допусти да само још једном проговорим. Шта ако их се тамо нађе само десет?«

Он рече: »Нећу га затрти због њих десет.«

³³ Када је завршио разговор с Авраамом, ГОСПОД оде, а Авраам се врати кући.

Уништење Содоме и Гоморе

19 Она два анђела стигоше увече до Содоме. Лот је седео на градској капији, па када их је угледао, устаде, пође им у сусрет и ничице се поклони.

² »Молим вас, господо«, рече, »свратите у кућу свога слуге да преноћите и оперете ноге, а сутра ураните и наставите пут.«

»Не«, одговорише они, »преноћићемо на тргу.«

³ Али Лот их је упорно наговарао, па они свратише к њему. Уђоше у његову кућу, а он им спреми гозбу и испече бесквасног хлеба, па су јели.

⁴ Пре него што су легли на починак, сви грађани Содоме, сав народ из свих делова града, и старо и младо, опколише кућу.

⁵ Зовнуше Лота, па га упиташе: »Где су људи који су ноћас дошли к теби? Изведи нам их, да спавамо с њима.«

⁶ Тада Лот изађе пред њих и затвори за собом врата, ⁷ па рече: »Молим вас, пријатељи, не чините ово зло. ⁸ Ево, имам две кћери које су још девице. Њих ћу вам извести, па с њима чините како вам драго. Али овим људима немојте да чините ништа нажао, јер су под мојим кровом и под мојом заштитом^[i].«

⁹ »Склањај нам се с пута!« рекоше они. »Дошао овде као странац, а већ би да буде судија! Сад ћемо ми с тобом горе него с њима.«

И силовито одгурнуше Лота, па кренуше да развале врата. ¹⁰ Али она двојица пружише руке напоље, па увукоше Лота к себи у кућу и затворише врата. ¹¹ А људе пред улазом, и младе и старе, заслепише, тако да нису могли да нађу улаз.

¹² »Кога још имаш овде?« упиташе она двојица Лота. »Зетове, синове и кћери и све које имаш у граду, изведи одавде ¹³ јер ћемо ми затрти ово место. Повика против ових људи постала је толика пред ГОСПОДОМ да нас је послао да га затремо.«

¹⁴ И Лот изађе да то каже својим будућим зетовима.

»Брзо!« рече им. »Изађите из овога места, јер ће га ГОСПОД затрти!«

Али његови зетови су мислили да се шали.

¹⁵ Када је свануло, анђели почеше да пожурују Лота, говорећи: »Брзо! Изведи своју жену и своје две кћери које су овде, да и ви не будете уништени када казнимо град.«

¹⁶ А Лот је оклевао. Зато они људи узеше за руку њега, његову жену и његове две кћери и изведоше их ван града, јер им се ГОСПОД смиловао.

¹⁷ Када су их извели, један од њих рече: »Бежите главом без обзира! Не осврћите се и не заустављајте се нигде у равници! Бежите у планине, да не будете уништени!«

¹⁸ Тада Лот рече: »Не, господару. ¹⁹ Ја, твој слуга, нашао сам милост у твојим очима и ти си показао велику љубав према мени када си ми спасао живот. Али, ја не могу да бежим у планине. Несрећа ће ме стићи и погинућу. ²⁰ Него, ено тамо града који је довољно близу да у њега побегнем, а мали је. Дај ми да побегнем онамо – место је заиста мало – да спасем живот.«

²¹ А онај му рече: »Добро, услишићу ти и ову молбу и нећу срушити град о ком говориш. ²² Само бежи онамо брзо, јер не могу ништа да учиним док не стигнеш тамо.« Зато је онај град добио име Цоар^[j].

²³ Сунце је већ било изашло када је Лот ушао у Цоар. ²⁴ Тада ГОСПОД горућим сумпором запљушта на Содому и Гомору са неба ²⁵ и уништи те градове и сву равницу, све житеље градова и све растиње на земљи.

²⁶ А Лотова жена се осврну, и претвори се у стуб соли.

²⁷ Авраам устаде рано ујутро и оде на место где је стајао пред ГОСПОДОМ. ²⁸ Погледа према Содоми и Гомори и према свој равници, а оно – дим куља из земље као дим из пећи!

²⁹ Тако се Бог сетио Авраама када је затирао градове у равници у којима је живео Лот и извео Лота пре њиховог уништења.

Порекло Моаваца и Амонаца

³⁰ Лот и његове две кћери одоше из Цоара и настанише се у планинама јер се он плашио да остане у Цоару. Он и његове две кћери живели су у пећини.

³¹ Старија кћи рече млађој: »Наш отац је стар, а нема мушкарца да с нама спава као што је обичај на целом свету. ³² Хајде да оца опијемо вином, па да легнемо с њим, да му сачувамо потомство.«

³³ Тако те ноћи опише оца вином, и старија кћи уђе к њему, па леже с њим. А он није знао ни када је легла ни када је устала.

³⁴ Сутрадан старија рече млађој: »Синоћ сам ја легла с оцем. Хајде да га и вечерас опијемо, па ти уђи и лези с њим, да му сачувамо потомство.«

³⁵ Тако оне и те ноћи опише свога оца вином, па млађа кћи оде и леже с њим. А он није знао ни када је легла ни када је устала.

³⁶ Тако обе Лотове кћери затруднеше са својим оцем. ³⁷ Старија кћи роди сина и даде му име Моав. Он је праотац данашњих Моаваца. ³⁸ И млађа кћи роди сина и даде му име Бен-Ами. Он је праотац данашњих Амонаца.

Авраам и Авимелех

20 Авраам крену оданде ка подручју Негева и настани се између Кадеша и Шура. Неко време је боравио у Герару ² и мештанима говорио за Сару да му је сестра. Тада герарски цар Авимелех посла по Сару и узе је к себи.

³ Али Бог дође Авимелеху ноћу у сну и рече му: »Умрећеш због ове жене коју си узео, јер она је удата жена.«

⁴ А Авимелех још није спавао са Саром, па рече: »Господе, зар ћеш побити недужан народ? ⁵ Зар ми онај није рекао: ‚Она ми је сестра‘? И зар ми она сама није рекла: ‚Он ми је брат‘? Учинио сам то чисте савести и неукаљаних руку.«

⁶ А Бог му рече у сну: »Да, знам да си то учинио чисте савести. Зато сам те задржавао да не згрешиш против мене – зато ти нисам дао да је дотакнеш. ⁷ А сада врати том човеку његову жену. Он је пророк и молиће се за тебе, и остаћеш жив. Али, ако је не вратиш, знај да ћеш умрети и ти и сви твоји.«

⁸ Авимелех устаде рано ујутро, па позва све своје службенике. Када им је испричао свој сан, они се силно уплашише.

⁹ Онда Авимелех позва Авраама, па га упита: »Шта си нам то урадио? Шта сам ти скривио да оволики грех навучеш на мене и на моје царство? Учинио си ми оно што не треба чинити.«

¹⁰ Авимелех још упита Авраама: »Из ког разлога си то учинио?«

¹¹ А Авраам одговори: »Мислио сам: ‚У овоме месту се сигурно не боје Бога, па ће ме убити због моје жене.‘ ¹² Осим тога, она ми је заиста сестра, кћи мога оца, али не и моје мајке, и постала ми је жена. ¹³ А када је Бог учинио да одем из очевог дома, рекао сам јој: ‚Овако ћеш ми показати своју љубав: куда год да одемо, кажи за мене да сам ти брат.‘«

¹⁴ Тада Авимелех узе оваца, говеда, робова и робиња и даде их Аврааму. А врати му и његову жену Сару.

¹⁵ »Ево, моја земља ти је на располагању«, рече Авимелех, »настани се где год ти драго.«

¹⁶ А Сари рече: »Дао сам твом брату хиљаду сребрњака. За све који су с тобом то ће бити доказ да си недужна. Тако ћеш бити потпуно оправдана.«

¹⁷ Тада се Авраам помоли Богу, и Бог излечи Авимелеха, његову жену и робиње, па су опет могле да рађају децу. ¹⁸ Јер, ГОСПОД је сваку жену у Авимелеховом дому био учинио нероткињом због Авраамове жене Саре.

Исааково рођење

21 ГОСПОД се смилова Сари као што је рекао и учини за њу оно што је обећао: ² Сара затрудне и роди Аврааму сина у његовој старости, баш у оно време о коме му је Бог говорио. ³ Сину кога му је Сара родила Авраам даде име Исаак^[k].

⁴ Када је његов син Исаак имао осам дана, Авраам га обреза као што му је Бог заповедио. ⁵ Авраам је имао сто година када му се родио његов син Исаак.

⁶ Сара рече: »Бог је учинио да се насмејем, и сви који за ово чују, смејаће се са мном.«

⁷ И још рече: »Ко је могао да каже Аврааму да ће Сара дојити децу? А ипак сам му родила сина у његовој старости.«

⁸ Дете је порасло и престало да сиса. А онога дана када је Исаак престао да сиса, Авраам приреди велику гозбу.

Агара и Јишмаел отерани

⁹ Сара виде како се син кога је Аврааму родила Египћанка Агара руга, ¹⁰ па рече Аврааму: »Отерај ову робињу и њеног сина, јер син ове робиње неће бити наследник са мојим сином, са Исааком.«

¹¹ То веома узруја Авраама, јер се тицало његовог сина.

¹² Али Бог му рече: »Немој да се узрујаваш због дечака и своје робиње. Послушај све што ти Сара каже, јер ће се твоје потомство рачунати по Исааку. ¹³ А и од сина робиње начинићу народ, јер је и он твој потомак.«

¹⁴ Авраам устаде рано ујутро, узе хране и мешину воде и даде их Агари. То јој напрти на плећа, па је отпреми заједно са дечаком. Она оде, па је лутала по пустињи Беер-Шеви. ¹⁵ Када је у мешини нестало воде, она стави дете под један жбун, ¹⁶ па оде и седе подаље, отприлике колико лук може да добаци, јер је мислила: »Не могу да гледам како дете умире.«

И док је тако седела, гласно заплака.

¹⁷ Бог чу дечаков плач, па Божији анђео позва Агару са неба и рече јој: »Шта је, Агаро? Не бој се. Бог је чуо како дечак тамо плаче. ¹⁸ Устани, подигни дечака и утеши га, јер ћу од њега начинити велик народ.«

¹⁹ Тада јој Бог отвори очи, и она виде бунар с водом, па оде и напуни мешину и даде дечаку да пије.

²⁰ Бог је био са дечаком док је одрастао. Живео је у пустињи и постао стрелац. ²¹ Док је живео у пустињи Паран, мајка му из Египта доведе жену.

Авраам склапа савез с Авимелехом

²² У то време Авимелех, у пратњи Пихола, заповедника његове војске, рече Аврааму: »Бог је с тобом у свему што чиниш. ²³ Зато ми се овде пред Богом закуни да нећеш варати ни мене, ни моју децу, ни моје потомке, него да ћеш мени и овој земљи у којој боравиш бити одан као што сам и ја одан теби.«

²⁴ »Кунем се«, рече Авраам.

²⁵ Тада се Авраам пожали Авимелеху због бунара с водом који су Авимелехове слуге присвојиле.

²⁶ А Авимелех рече: »Не знам ко је то урадио. Ти ми о томе ниси говорио, и ја за то тек данас чујем.«

²⁷ Авраам узе ситне и крупне стоке и даде је Авимелеху, па њих двојица склопише савез.

²⁸ Потом Авраам одвоји седморо женске јагњади из стада, ²⁹ а Авимелех га упита: »Шта значи ово седморо женске јагњади које си одвојио на страну?«

³⁰ Он му одговори: »Прими од мене ово седморо женске јагњади као сведочанство да сам ја ископао овај бунар.«

³¹ Тако оно место доби име Беер Шева^[l], јер су тамо њих двојица положили заклетву. ³² Када су Авимелех и Авраам склопили савез код Беер-Шеве, Авимелех и Пихол, заповедник његове војске, вратише се у земљу Филистејаца. ³³ Авраам посади дрво тамариска у Беер-Шеви и тамо се поклони ГОСПОДУ, Вечноме Богу^[m].

³⁴ Авраам је још дуго боравио у земљи Филистејаца.

Бог искушава Авраама

22 После тога Бог искуша Авраама.

Позва га: »Аврааме!«

А Авраам одговори: »Молим?«

² Бог рече: »Узми свог сина, свог јединца Исаака, кога волиш, и иди у земљу Морију. Тамо га принеси као жртву паљеницу на једној од планина за коју ти будем рекао.«

³ Авраам устаде рано ујутро, оседла магарца и поведе са собом двојицу слугу и свога сина Исаака. Када је насекао дрва за жртву паљеницу, крену ка месту о коме му је Бог говорио.

⁴ Трећега дана Авраам диже поглед и угледа то место у даљини, ⁵ па рече својим слугама: »Останите овде поред магарца, а ја и дечак идемо онамо да се поклонимо Богу, па ћемо се вратити к вама.«

⁶ Авраам узе дрва за жртву паљеницу и напрти их на свога сина Исаака, а он понесе ватру и нож, па њих двојица одоше заједно даље.

⁷ Исаак рече свом оцу Аврааму: »Оче!«

»Молим, сине?« одговори Авраам.

»Ватра и дрва су овде«, рече Исаак, »али где је јагње за жртву паљеницу?«

⁸ Авраам одговори: »Бог ће се сам постарати за јагње за жртву паљеницу, сине мој.«

И њих двојица одоше заједно даље.

⁹ Када су стигли до места о коме му је Бог говорио, Авраам подиже жртвеник и на њега наслага дрва. Затим свеза свога сина Исаака и положи га на жртвеник преко дрва, ¹⁰ па пружи руку и узе нож да закоље свога сина.

¹¹ Али анђео ГОСПОДЊИ га позва са неба: »Аврааме! Аврааме!«

А Авраам рече: »Молим?«

¹² »Не спуштај руку на дечака«, рече, »и немој ништа да му урадиш. Сада знам да се бојиш Бога, пошто ми ниси ускратио свога сина, свога јединца.«

¹³ Тада Авраам диже поглед, а кад тамо – ован се роговима заплео у жбун! Он оде, узе га и принесе као жртву паљеницу место свога сина. ¹⁴ Авраам назва оно место »ГОСПОД се стара«. Зато се још и данас каже: »На планини где ће се ГОСПОД постарати.«

¹⁵ Анђео ГОСПОДЊИ по други пут позва Авраама са неба, ¹⁶ па му рече: »Самим собом се заклињем, говори ГОСПОД, зато што си ово урадио и ниси ускратио свога сина, свога јединца, ¹⁷ заиста ћу те благословити и учинити да твојих потомака буде колико и звезда на небу и песка на морској обали. Твоји потомци ће запосести градове^[n] својих непријатеља ¹⁸ и преко твога потомства биће благословени сви народи на земљи зато што си ме послушао.«

¹⁹ Тада се Авраам врати својим слугама, па сви заједно кренуше ка Беер-Шеви. И Авраам остаде да живи у Беер-Шеви.

Нахорови потомци

²⁰ После ових догађаја, Аврааму рекоше да је и Милка родила синове његовом брату Нахору: ²¹ прворођеног Уца, његовог брата Буза, Кемуела оца Арамовог, ²² Кеседа, Хазу, Пилдаша, Јидлафа и Бетуела. ²³ Бетуел је био Ревекин отац. Ових осам синова Милка је родила Авраамовом брату Нахору. ²⁴ А и Нахорова наложница, која се звала Реума, родила је синове: Теваха, Гахама, Тахаша и Мааху.

Сарина смрт

23 Сара је живела 127 година. ² Умрла је у Кирјат-Арби, то јест Хеврону, у Ханаану, а Авраам уђе да је ожали и оплаче.

³ Када је устао од своје покојне жене, Авраам рече Хетитима: ⁴ »Ја сам међу вама дошљак и насељеник. Продајте ми овде место за сахрањивање, да могу да сахраним своју покојницу.«

⁵ Хетити му одговорише: ⁶ »Чуј нас, господару. Ти си моћан поглавар међу нама. Сахрани своју покојницу у нашој најбољој гробници. Ниједан од нас неће ти ускратити своју гробницу да у њој сахраниш своју покојницу.«

⁷ На то Авраам устаде и поклони се народу оне земље, Хетитима, ⁸ па им рече: »Ако хоћете да ми дозволите да овде сахраним своју покојницу, онда ме саслушајте и заузмите се за мене код Ефрона сина Цохаровог, ⁹ да ми прода пећину Махпелу, која припада њему, а налази се на крају његовог поља. Нека ми је прода по пуној цени, да ми буде место за сахрањивање међу вама.«

¹⁰ А Ефрон је седео са осталим Хетитима и он одговори Аврааму пред свим Хетитима који су дошли на капију његовог града: ¹¹ »Не, господару. Чуј ме: Дајем ти поље и дајем ти пећину која је на њему – дајем ти то у присуству мојих сународника. Сахрани своју покојницу.«

¹² Авраам се опет поклони народу оне земље, ¹³ па рече Ефрону пред њима: »Молим те да ме саслушаш. Платићу ти колико поље вреди. Прихвати моју понуду, да могу тамо да сахраним своју покојницу.«

¹⁴ А Ефрон одговори Аврааму: ¹⁵ »Чуј ме, господару. Та земља вреди четири стотине шекела^[o] сребра, а то није ништа ни за мене ни за тебе. Сахрани своју покојницу.«

¹⁶ Авраам се сложи с Ефроном и измери му сребра колико је овај поменуо пред осталим Хетитима: четири стотине шекела сребра трговачке мере.

¹⁷ Тако Ефроново поље у Махпели близу Мамре – и поље и пећина на њему и све дрвеће унутар његових међа – пређоше ¹⁸ у Авраамово власништво у присуству свих Хетита који су дошли на градску капију. ¹⁹ После тога Авраам сахрани своју жену Сару у пећини на пољу Махпели близу Мамре, то јест Хеврона, у Ханаану.

²⁰ Тако то поље и пећина на њему пређоше од Хетитâ у Авраамово власништво као место за сахрањивање.

Исаак и Ревека

24 Авраам је већ био веома стар, и ГОСПОД га је у свему благословио.

² Он рече најстаријем слузи у своме дому, оном који је управљао свим његовим имањем: »Стави руку под моје бедро ³ и закуни ми се ГОСПОДОМ, Богом неба и земље, да мом сину нећеш за жену довести неку од кћери Ханаанаца, међу којима живим, ⁴ него да ћеш отићи у моју земљу, мојој родбини, и тамо наћи жену за мог сина Исаака.«

⁵ »А шта ако та жена не буде хтела да пође са мном у ову земљу?« упита га слуга. »Да ли да онда одведем твог сина у земљу из које си дошао?«

⁶ »Нипошто не води мог сина онамо!« рече Авраам. ⁷ »ГОСПОД, Бог неба, који ме извео из дома мога оца и земље моје родбине, говорио је са мном и заклео ми се: ‚Твом потомству ћу дати ову земљу.‘ Он ће пред тобом послати анђела да би ти могао оданде да доведеш жену за мог сина. ⁸ А ако та жена не буде хтела да пође овамо с тобом, бићеш ослобођен ове заклетве коју си ми дао. Али, мог сина нипошто не води тамо!«

⁹ Тада слуга стави руку под бедро свога господара Авраама и закле му се.

¹⁰ Потом узе десет камила из крда свога господара и оде, носећи са собом сваковрсних добара свога господара, па се запути у Арам Нахарајим, у Нахоров град. ¹¹ Испред града натера камиле да клекну поред једног бунара. Било је предвечерје, време када жене излазе да захвате воде.

¹² Он рече: »ГОСПОДЕ, Боже мога господара Авраама, дај ми да успем данас и покажи љубав према мом господару Аврааму. ¹³ Ево, стојим поред овог извора, а кћери житељâ града излазе да захвате воде. ¹⁴ Нека девојка којој кажем: ‚Молим те, спусти свој крчаг да пијем воде‘, а она одговори: ‚Пиј, а напојићу и твоје камиле‘ – нека она буде та коју си одредио за свога слугу Исаака. По томе ћу знати да си показао љубав мом господару.«

¹⁵ И још пре него што је он завршио молитву, изађе Ревека са својим крчагом на рамену. Она је била кћи Бетуела, сина Милке и Авраамовог брата Нахора. ¹⁶ Девојка је била врло лепа и била је девица. Она сиђе до извора, напуни крчаг и опет се попе горе.

¹⁷ Слуга јој потрча у сусрет, па јој рече: »Молим те, дај ми да попијем мало воде из твог крчага.«

¹⁸ »Пиј, господару«, рече она, па брзо спусти крчаг на руку и даде му да пије.

¹⁹ Када се напио, она рече: »И твојим камилама ћу захватати воде док се не напију«.

²⁰ И она брзо испразни крчаг у појило, па отрча назад до бунара да захвати још воде. Тако је захватила воде за све његове камиле. ²¹ А слуга је ћутао и помно је посматрао, да види да ли је ГОСПОД учинио да његов пут буде успешан или није.

²² Када су се камиле напојиле, човек извади златан носни прстен тежак једну беку^[p] и две златне наруквице тешке десет шекела^[q], ²³ па је упита: »Молим те, реци ми чија си кћи? Има ли у дому твога оца места за нас да преноћимо?«

²⁴ Она му одговори: »Ја сам кћи Бетуела, кога је Милка родила Нахору«, ²⁵ па додаде: »Код нас има сламе и крме у изобиљу, а и места за вас да преноћите.«

²⁶ Слуга се тада дубоко поклони ГОСПОДУ, ²⁷ говорећи: »Благословен ГОСПОД, Бог мога господара Авраама, што мога господара није лишио своје љубави и верности. ГОСПОД ме је водио путем до дома рођакâ мога господара.«

²⁸ Тада девојка отрча и ово исприча укућанима своје мајке. ²⁹ А Ревека је имала брата који се звао Лаван. Лаван отрча до Авраамовог слуге на извору, ³⁰ јер је видео носни прстен и наруквице на рукама своје сестре Ревеке и чуо је како прича шта јој је онај човек рекао. Када је стигао до Авраамовог слуге, нађе га како стоји крај камила близу извора, ³¹ па му рече: »Дођи, ти кога је ГОСПОД благословио. Зашто стојиш напољу? Спремио сам кућу и место за камиле.«

³² И Авраамов слуга уђе у кућу. Са камила поскидаше товар и донеше сламе и крме, а слузи и његовим људима воде да оперу ноге.

³³ Онда му простреше да једе, али он рече: »Нећу да једем док не кажем оно што имам да кажем.«

А Лаван рече: »Кажи.«

³⁴ Он рече: »Ја сам Авраамов слуга. ³⁵ ГОСПОД је обилато благословио мога господара, и он се обогатио. Дао је Аврааму ситне и крупне стоке, сребра и злата, робова и робиња, камила и магаради. ³⁶ А Сара, жена мога господара, родила му је сина у својој старости, и мој господар му је дао све што има. ³⁷ Мој господар је тражио да се закунем и рекао ми: ‚Немој да мом сину за жену доведеш неку од кћери Ханаанаца, у чијој земљи живим. ³⁸ Него, иди породици мога оца и моме братству и нађи жену за мога сина.‘ ³⁹ Ја сам онда упитао свога господара: ‚А шта ако та жена не буде хтела да пође са мном?‘ ⁴⁰ А он ми је одговорио: ‚ГОСПОД, пред којим живим чинећи његову вољу^[r], послаће с тобом анђела и учинити твој пут успешним, и ти ћеш за мог сина наћи жену из мога братства и из породице мога оца. ⁴¹ Тада ћеш, када дођеш моме братству, бити слободан од моје заклетве. Чак ако ти је они и не дају, бићеш слободан од моје заклетве.‘

⁴² »Када сам данас стигао до извора, рекао сам: ‚ГОСПОДЕ, Боже мога господара Авраама, ако хоћеш, молим те, дај да пут на који сам пошао буде успешан. ⁴³ Ево, стојим крај овог извора. Ако нека девојка изађе да захвати воде и ја јој кажем: »Молим те, дај ми да попијем мало воде из твог крчага«, ⁴⁴ а она ми каже: »Пиј, а ја ћу захватити воде и за твоје камиле« – нека она буде та коју је ГОСПОД одредио за сина мога господара.‘ ⁴⁵ И још пре него што сам завршио ову молитву у себи, изашла је Ревека са крчагом на рамену. Сишла је до извора и захватила воде, а ја сам јој рекао: ‚Молим те, дај ми да пијем.‘ ⁴⁶ Она је брзо спустила крчаг с рамена и рекла: ‚Пиј, а напојићу и твоје камиле.‘ Тако сам пио, а она је напојила и камиле. ⁴⁷ Онда сам је упитао: ‚Чија си кћи?‘ А она је рекла: ‚Ја сам кћи Нахоровог сина Бетуела, којег му је родила Милка.‘ Тада сам јој ставио прстен на ноздрву и наруквице на руке, ⁴⁸ па се дубоко поклонио ГОСПОДУ. Благословио сам ГОСПОДА, Бога мога господара Авраама, који ме је водио правим путем, да нађем унуку брата мога господара за његовог сина. ⁴⁹ А сада, ако хоћете да покажете љубав и верност мом господару, кажите ми. А и ако нећете, кажите ми, да знам на чему сам.«

⁵⁰ »Пошто ово долази од ГОСПОДА«, одговорише Лаван и Бетуел, »ми не можемо да ти кажемо ни овако ни онако. ⁵¹ Ево Ревеке пред тобом – узми је и иди. Нека постане жена сина твога господара, као што је ГОСПОД наложио.«

⁵² Када је чуо шта су рекли, Авраамов слуга се поклони ГОСПОДУ до земље. ⁵³ Онда изнесе накит од сребра и злата и одећу и даде их Ревеки, а и њеном брату и мајци даде скупе дарове. ⁵⁴ Потом он и људи који су били с њим узеше да једу и пију, и тамо преноћише.

Када су ујутро устали, слуга рече: »Пустите ме да се вратим свом господару.«

⁵⁵ А Ревекини брат и мајка рекоше: »Нека девојка остане с нама још десетак дана, а онда нека иде.«

⁵⁶ Али слуга им рече: »Не задржавајте ме сад кад је ГОСПОД учинио да мој пут буде успешан. Пустите ме да се вратим свом господару.«

⁵⁷ А они рекоше: »Позваћемо девојку и питаћемо је шта она мисли.«

⁵⁸ Тако позваше Ревеку и упиташе је: »Хоћеш ли да идеш с овим човеком?«

А она одговори: »Хоћу.«

⁵⁹ Тада они отпремише своју сестру Ревеку са њеном дојкињом и Авраамовим слугом и његовим људима.

⁶⁰ И благословише Ревеку рекавши јој:

⁶¹ Онда се Ревека и њене слушкиње спремише, узјахаше камиле и пођоше са Авраамовим слугом. Тако слуга узе Ревеку и оде.

⁶² А Исаак је био дошао из Беер-Лахај-Роија, јер је живео у Негеву. ⁶³ Када је једне вечери изашао у поље да се прошета, диже поглед и угледа камиле како се приближавају.

⁶⁴ А и Ревека диже поглед и угледа Исаака, па сиђе са своје камиле ⁶⁵ и упита Авраамовог слугу: »Ко је онај човек у пољу који нам долази у сусрет?«

»То је мој господар«, одговори слуга.

На то она узе свој вео и покри се.

⁶⁶ Тада слуга исприча Исааку све што је учинио. ⁶⁷ Исаак уведе Ревеку у шатор своје мајке Саре, и она му постаде жена. У љубави према њој Исаак нађе утеху после мајчине смрти.

Остали Авраамови потомци

(1. Лет 1,32-33)

25 Авраам узе себи још једну жену, која се звала Кетура.

² Она му роди Зимрана, Јокшана, Медана, Мидјана, Јишбака и Шуаха.

³ Јокшану се родише Шева и Дедан.

Деданови потомци: Ашурци, Летушци и Леумци.

⁴ Мидјанови синови: Ефа, Ефер, Енох, Авида и Елдаа.

Све су то Кетурини потомци.

⁵ Све што је имао, Авраам остави Исааку, ⁶ а синовима својих наложница још за свога живота подели дарове и посла их у земље на истоку – далеко од Исаака.

Авраамова смрт

⁷ Авраам је живео 175 година. ⁸ Умро је у веома дубокој старости, пошто је поживео много година. ⁹ Његови синови Исаак и Јишмаел сахранише га у пећини Махпели близу Мамре, на пољу Ефрона, сина Цохара Хетита, ¹⁰ на пољу које је Авраам купио од Хетитâ. Тамо је Авраам сахрањен поред своје жене Саре.

¹¹ После Авраамове смрти, Бог благослови његовог сина Исаака, који је тада живео код Беер-Лахај-Роија.

Јишмаелови потомци

(1. Лет 1,28-31)

¹² Ово је повест о Авраамовом сину Јишмаелу, кога му је родила Египћанка Агара, Сарина робиња.

¹³ Ово су имена Јишмаелових синова по реду којим су се рађали:

Јишмаелов прворођени син Невајот, па Кедар, Адбеел, Мивсам,

¹⁴ Мишма, Дума, Маса,

¹⁵ Хадад, Тема, Јетур, Нафиш и Кедма.

¹⁶ То су Јишмаелови синови, дванаесторица племенских поглавара, по којима су названа њихова насеља и табори. ¹⁷ Јишмаел је живео 137 година. Онда издахну и умре. ¹⁸ Његови потомци су се настанили на подручју између Хавиле и Шура, које се простире од Египта према Асирији, а живели су у непријатељству са другим Авраамовим потомцима.

Рођење Исава и Јакова

¹⁹ Ово је повест о Исааку сину Авраамовом.

Аврааму се родио Исаак. ²⁰ Исаак је имао четрдесет година када се оженио Ревеком кћери Бетуела, Арамејца из Падан-Арама, сестром Лавана Арамејца.

²¹ Исаак се помоли ГОСПОДУ за своју жену, јер је била нероткиња. ГОСПОД му услиши молитву и његова жена Ревека затрудне.

²² Али деца су се у њеној утроби тако гурала да она рече: »Зашто ми се ово дешава?«

Зато оде да о томе упита ГОСПОДА.

²³ ГОСПОД јој рече:

²⁴ Када је дошло време да роди, а оно – у утроби јој били близанци! ²⁵ Први који је изашао био је црвен и сав рутав као огртач. Зато му дадоше име Исав^[t]. ²⁶ После тога изађе његов брат, држећи се руком Исаву за пету. Зато му дадоше име Јаков^[u]. Исаак је имао шездесет година када их је Ревека родила.

Исав продаје своје право првородства

²⁷ Дечаци одрастоше: Исав постаде вешт ловац, човек пустаре, а Јаков је био повучен човек и боравио је међу шаторима. ²⁸ Исаак, који је волео да једе дивљач, више је волео Исава, а Ревека је више волела Јакова.

²⁹ Једном док је Јаков кувао чорбу, Исав дође из пустаре ужасно гладан, ³⁰ па рече Јакову: »Дај ми тог црвеног јела! Умирем од глади!« Зато га назваше Едом^[v].

³¹ »Прво ми продај своје право првородства«, одговори Јаков.

³² »Само што нисам умро«, рече Исав. »Шта ће ми право првородства?«

³³ »Прво ми се закуни«, рече Јаков.

И Исав му се закле и тако продаде своје право првородства Јакову.

³⁴ Тада Јаков даде Исаву хлеба и чорбе од сочива, и овај се наједе и напи, па устаде и оде.

Тако је Исав презрео своје право првородства.

Исаак у Герару

26 У земљи завлада глад као онда у Аврааамово време, па Исаак оде у Герар, Авимелеху, цару Филистејаца.

² ГОСПОД се показа Исааку и рече: »Не иди доле у Египат, него се настани у земљи за коју ти будем рекао. ³ Борави неко време у овој земљи, а ја ћу бити с тобом и благословити те. Јер, теби и твојим потомцима даћу све ове земље и испунићу заклетву којом сам се заклео твом оцу Аврааму. ⁴ Учинићу да твојих потомака буде колико и звезда на небу и даћу им све ове земље. Сви народи на земљи биће благословени преко твога потомства ⁵ зато што ме је Авраам слушао и држао се мојих налога, заповести, уредби и законâ.«

⁶ Тако Исаак остаде у Герару.

⁷ Када су га мештани питали о његовој жени, он им рече: »Она ми је сестра«, јер се бојао да каже: »Она ми је жена.« Мислио је: »Мештани би могли да ме убију због Ревеке, зато што је лепа.«

⁸ Када је Исаак већ дуго био у Герару, Авимелех, цар Филистејаца, погледа кроз прозор, а кад тамо – Исаак милује своју жену Ревеку!

⁹ Авимелех позва Исаака и рече: »Дакле, она ти је жена! Зашто си рекао: ‚Она ми је сестра‘?«

»Зато што сам мислио да бих због ње могао да погинем«, одговори Исаак.

¹⁰ На то Авимелех рече: »Шта си нам то урадио? Неко је лако могао да спава с твојом женом, и тако би ти на нас навалио кривицу!«

¹¹ Онда Авимелех издаде наредбу свему народу: »Ко учини нешто нажао овом човеку или његовој жени, биће погубљен.«

¹² Исаак засеја њиве у тој земљи, и исте године пожње стострук род, јер га је ГОСПОД благословио. ¹³ Тако се он обогати и настави да се богати док није постао веома богат. ¹⁴ Стекао је толико ситне и крупне стоке и толико слугу да су му Филистејци завидели. ¹⁵ А Филистејци су затрпали, напунивши их земљом, све бунаре које су биле ископале слуге његовог оца Авраама.

¹⁶ Тада Авимелех рече Исааку: »Одлази од нас, јер си постао сувише моћан за нас.«

¹⁷ И Исаак оде оданде и утабори се у Герарском кланцу, па је тамо живео. ¹⁸ Он поново ископа бунаре који су били ископани у време његовог оца Авраама, а које су Филистејци после Авраамове смрти затрпали, и даде им иста имена која им је био дао и његов отац.

¹⁹ Када су Исаакове слуге копале у кланцу и откриле бунар са живом водом, ²⁰ герарски пастири се посвађаше с Исааковим пастирима, говорећи: »То је наша вода!«

Зато Исаак назва тај бунар Есек^[w] јер су се с њим препирали. ²¹ Онда ископаше други бунар, али и око њега изби свађа. Зато га Исаак назва Ситна^[x]. ²² Исаак се пресели оданде, па ископа још један бунар, и нико се око њега не посвађа. Исаак га назва Реховот^[y], говорећи: »ГОСПОД нам је сада дао простор да се намножимо^[z] на земљи.«

²³ Оданде Исаак оде у Беер-Шеву.

²⁴ Те ноћи ГОСПОД му се показа и рече: »Ја сам Бог твог оца Авраама. Не бој се, јер ја сам с тобом. Благословићу те и умножити твоје потомке због свог слуге Авраама.«

²⁵ Исаак тамо подиже жртвеник и поклони се ГОСПОДУ^[aa]. Тамо разапе и свој шатор, а његове слуге почеше да копају бунар.

Исаак склапа савез с Авимелехом

²⁶ Исааку из Герара дође Авимелех са својим саветником Ахузатом и са Пихолом, заповедником војске.

²⁷ Исаак их упита: »Зашто сте дошли к мени кад ме мрзите и кад сте ме отерали?«

²⁸ »Увидели смо да је ГОСПОД с тобом«, одговорише они, »па смо мислили да би требало да се међусобно закунемо. Дај да склопимо савез с тобом ²⁹ да нам нећеш учинити зло, као што ни ми теби нисмо учинили нажао, већ смо с тобом увек добро поступали и пустили те да одеш у миру. А сада те је ГОСПОД благословио.«

³⁰ Тада им Исаак спреми гозбу, па су јели и пили. ³¹ Ујутро устадоше рано и један другом се заклеше. Исаак их онда испрати, и они одоше од њега у миру.

³² Тога дана дођоше Исаакове слуге и јавише му о бунару који су копали. »Нашли смо воду«, рекоше му, ³³ а он га назва Шива^[ab]. Зато се и дан-данас тај град зове Беер Шева^[ac].

Исавове жене

³⁴ Када је Исав имао четрдесет година, ожени се Јудитом кћери Беерија Хетита и Босмат кћери Елона Хетита. ³⁵ Оне су Исааку и Ревеки загорчавале живот.

Јаков преваром добија очев благослов

27 Када је Исаак остарио и очи му толико ослабиле да више није видео, позва свог старијег сина Исава, рекавши: »Сине!«

А овај одговори: »Молим?«

² Исаак рече: »Ето, остарио сам и не знам дан када ћу умрети. ³ Зато узми своје оружје – свој лук и тоболац – па иди у пустару да ми уловиш неку дивљач. ⁴ Припреми ми укусно јело, какво ја волим, па ми донеси да једем, да могу да те благословим пре него што умрем.«

⁵ А Ревека је слушала док је Исаак говорио свом сину Исаву, па када је Исав отишао у пустару да улови дивљач и донесе је, ⁶ Ревека рече свом сину Јакову: »Управо сам чула како твој отац каже твом брату Исаву: ⁷ ‚Донеси ми неку дивљач и припреми ми укусно јело да га поједем, па да те благословим пред ГОСПОДОМ пре него што умрем.‘ ⁸ Зато ме сада послушај, сине, и уради како ти кажем. ⁹ Иди до стада и донеси ми два лепа јарета, да од њих за твог оца спремим укусно јело, какво он воли. ¹⁰ Онда ћеш га ти однети оцу да једе, да може да те благослови пре него што умре.«

¹¹ На то Јаков рече својој мајци Ревеки: »Али мој брат Исав је рутав човек, а моја кожа је глатка. ¹² Шта ако ме отац дотакне? Испашћу варалица у његовим очима, па ћу на себе навући проклетство, а не благослов.«

¹³ »Сине«, рече му мајка, »нека твоје проклетство падне на мене. Само ти мене послушај: иди и донеси ми јариће.«

¹⁴ И он оде, ухвати јариће и донесе мајци, а она спреми укусно јело какво је његов отац волео. ¹⁵ Онда Ревека узе најлепшу одећу свог старијег сина Исава коју је имала у кући, па у њу обуче свог млађег сина Јакова, ¹⁶ а око руку и голог дела врата омота му јарећу кожу. ¹⁷ Потом свом сину Јакову даде оно укусно јело и хлеб које је спремила.

¹⁸ Јаков оде оцу и рече: »Оче!«

»Молим?« рече Исаак. »Који си ти мој син?«

¹⁹ А Јаков рече оцу: »Ја сам Исав, твој прворођени син. Урадио сам као што си ми рекао. Сада се, молим те, придигни и поједи мало моје дивљачи, да можеш да ме благословиш.«

²⁰ »Како си је тако брзо нашао, сине?« упита Исаак свог сина, а овај одговори: »Зато што ми је помогао ГОСПОД, твој Бог.«

²¹ Тада Исаак рече Јакову: »Приђи ближе, сине, да опипам да ли си ти заиста мој син Исав или ниси.«

²² Јаков се примаче свом оцу Исааку, и овај га опипа, па рече: »Глас је Јаковљев, али су руке Исавове.«

²³ Није га препознао, јер су му руке биле рутаве као у његовог брата Исава. Када је хтео да га благослови, ²⁴ упита га још једном: »Јеси ли ти заиста мој син Исав?«

А Јаков одговори: »Јесам.«

²⁵ Тада Исаак рече: »Сине, принеси ми да поједем мало твоје дивљачи, да могу да те благословим.«

И Јаков му принесе, па је Исаак јео. А донео је и вина, па је Исаак пио.

²⁶ Тада му његов отац Исаак рече: »Сада приђи и пољуби ме, сине.«

²⁷ И Јаков му приђе и пољуби га, а Исаак осети мирис његове одеће, па га благослови, говорећи:

³⁰ Тек што је Јаков отишао од свог оца Исаака након што га је овај благословио, његов брат Исав стиже из лова. ³¹ И он спреми укусно јело, донесе га оцу, па му рече: »Оче, придигни се и поједи мало моје дивљачи, да можеш да ме благословиш.«

³² А његов отац Исаак га упита: »Ко си ти?«

»Ја сам твој син« одговори он, »твој прворођени син Исав.«

³³ На то Исаак претрну од ужаса и рече: »Па ко је онда био онај који је уловио дивљач и донео ми је? Јео сам је пре него што си ти дошао и благословио сам га, и он ће бити благословен.«

³⁴ Када је Исав чуо шта је његов отац рекао, силно и огорчено крикну, па рече оцу: »И мене благослови, оче!«

³⁵ А Исаак рече: »Твој брат је дошао и на превару узео твој благослов.«

³⁶ Тада Исав рече: »Зар се с правом не зове Јаков^[ad]? Већ ме је двапут преварио – узео ми је право првородства, а сада ми, ево, узе и благослов.«

Онда упита: »Зар за мене ниси сачувао ниједан благослов?«

³⁷ Исаак одговори: »Њега сам поставио за твога господара и дао му сву његову сабраћу за слуге, обезбедио га житом и младим вином – па шта сад да учиним за тебе, сине?«

³⁸ На то Исав рече оцу: »Зар имаш само један благослов, оче? Благослови и мене, оче мој!«

И гласно заплака.

³⁹ Његов отац Исаак му рече:

⁴¹ Исав замрзе Јакова због благослова који је овоме дао отац, па помисли: »Мој отац ће ускоро умрети^[ae]. Тада ћу убити свог брата Јакова.«

⁴² Када су Ревеки рекли шта њен старији син Исав намерава, она посла по свог млађег сина Јакова, па му рече: »Твој брат Исав се носи мишљу да те убије. ⁴³ Зато ме сада послушај, сине: сместа бежи мом брату Лавану у Харан. ⁴⁴ Остани код њега неко време, док твог брата не прође бес. ⁴⁵ Кад се више не буде љутио на тебе и кад заборави шта си му урадио, јавићу ти да се вратиш. Зашто да вас обојицу изгубим у истом дану?«

Исаак шаље Јакова Лавану

⁴⁶ Ревека рече Исааку: »Смучио ми се живот због ових Хетиткиња. Ако се и Јаков ожени неком од жена из ове земље – Хетиткињом као што су ове – шта ће ми живот!«

28 Тада Исаак позва Јакова и благослови га, па му заповеди: »Немој да се ожениш Ханаанком! ² Сместа иди у Падан Арам, у дом Бетуела, оца твоје мајке, и тамо себи нађи жену, једну од кћери свог ујака Лавана. ³ Нека те Бог Свесилни благослови и учини плодним и многобројним, да од тебе постане мноштво народâ. ⁴ Нека теби и твојим потомцима дâ Авраамов благослов, да запоседнеш земљу у којој сада боравиш, земљу коју је Бог дао Аврааму.«

⁵ Онда Исаак отпреми Јакова, и овај оде у Падан Арам, Лавану, сину Бетуела Арамејца и брату Јаковљеве и Исавове мајке Ревеке.

Исав се поново жени

⁶ Исав дозна да је Исаак благословио Јакова и послао га у Падан Арам да тамо себи нађе жену и да му је, благосиљајући га, заповедио: »Немој да се ожениш Ханаанком!« ⁷ и да је Јаков послушао оца и мајку и отишао у Падан Арам. ⁸ Тако Исав схвати колико су Ханаанке мрске његовом оцу Исааку, ⁹ па оде Јишмаелу и узе за жену, поред жена које је већ имао, Махалат кћер Јишмаела сина Авраамовог, Невајотову сестру.

Јаковљев сан у Бетелу

¹⁰ Јаков оде из Беер-Шеве и запути се у Харан. ¹¹ Стиже до једног места и тамо заноћи, јер је сунце већ било зашло. Узе један од каменова који су били на том месту, стави га под главу и леже да спава. ¹² У сну виде мердевине како стоје на земљи, а врх им допире до неба. Божији анђели су се по њима пењали и силазили, ¹³ а крај њега је стајао ГОСПОД и говорио: »Ја сам ГОСПОД, Бог твога праоца Авраама и Бог Исааков. Теби и твојим потомцима даћу земљу на којој лежиш. ¹⁴ Твојих потомака ће бити као праха на земљи и раширићете се на запад и на исток, на север и на југ. Преко тебе и твога потомства биће благословени сви народи на земљи. ¹⁵ Ја сам с тобом – чуваћу те куд год будеш ишао и вратићу те у ову земљу. Нећу те оставити док не испуним то што сам ти обећао.«

¹⁶ Када се Јаков пробудио из сна, рече: »Заиста је ГОСПОД на овоме месту, а ја то нисам знао!«

¹⁷ И, уплашен, рече: »Како је страшно ово место! Ово није ништа друго него Божија кућа! Ово је капија неба!«

¹⁸ Јаков устаде рано ујутро, узе камен који је био ставио под главу, па га усправи као стуб и на њега изли уља. ¹⁹ То место назва Бетел^[af]. Град уз њега пре тога се звао Луз.