Bible in 90 Days

Смрт цара Саула

(1. Сам 31,1-13)

10 Филистејци нападоше Израел, и многи Израелци, бежећи пред њима, падоше покошени на гори Гилбои. ² Филистејци притеснише Саула и његове синове, и убише му синове Јонатана, Авинадава и Малки-Шуу. ³ Око Саула настаде жестока битка, а када га сустигоше стрелци, ранише га.

⁴ Тада Саул рече свом штитоноши: »Извуци свој мач и прободи ме, да не дођу ови необрезани и ликују нада мном.«

Али његов штитоноша се ужасну и не хтеде да то учини. Стога Саул узе свој мач и баци се на њега. ⁵ Када је штитоноша видео да је Саул мртав, и он се баци на свој мач и умре. ⁶ Тако погинуше Саул и његови синови и пропаде његова владарска кућа.

⁷ Када су сви Израелци у долини чули^[a] да су њихови побегли и да су Саул и његови синови погинули, напустише своје градове и побегоше, а Филистејци дођоше и настанише се у њима.

⁸ Када су сутрадан Филистејци дошли да пљачкају мртве, нађоше тела Саула и његових синова како леже на гори Гилбои. ⁹ Пошто су га опљачкали, узеше његову главу и оружје и разаслаше гласнике по целој филистејској земљи да објаве вест њиховим идолима и народу. ¹⁰ Његово оружје ставише у храм својих богова, а главу му обесише у Дагоновом храму. ¹¹ Када су сви житељи Јавеш-Гилада чули шта су Филистејци урадили Саулу, ¹² најхрабрији од њих одоше и узеше Саулово тело и тела његових синова и донеше их у Јавеш. Њихове кости сахранише под великим дрветом у Јавешу, па су седам дана постили.

¹³ Саул је погинуо зато што је био неверан ГОСПОДУ. Није се држао речи ГОСПОДЊЕ и чак је и медијума питао за савет, ¹⁴ а није питао ГОСПОДА. Зато га је ГОСПОД погубио и предао царство Давиду сину Јесејевом.

Давид постаје цар

(2. Сам 5,1-5)

11 Сав Израел се окупи у Хеврону и рече Давиду: »Ми смо твоја крв^[b]. ² Раније, још док је Саул био цар, ти си био тај који је предводио Израел у војним походима. ГОСПОД, твој Бог, рекао ти је: ‚Ти ћеш бити пастир моме народу Израелу и бићеш владар над њим.‘«

³ Када су све старешине Израела дошле цару Давиду у Хеврон, он склопи с њима савез у Хеврону пред ГОСПОДОМ и они га помазаше за цара Израела, као што је ГОСПОД и рекао преко Самуила.

Давид осваја Јерусалим

(2. Сам 5,6-16)

⁴ После тога Давид и сви Израелци кренуше на Јерусалим, то јест Јевус.

Јевусејци који су живели у том граду ⁵ рекоше Давиду: »Нећеш ући овамо!«

Али Давид ипак освоји тврђаву Сион, то јест Давидов град.

⁶ А Давид је био обећао: »Онај ко поведе напад на Јевусејце постаће главни заповедник војске.«

Јоав син Церујин крену на тврђаву први, и тако он постаде заповедник.

⁷ Тада се Давид настани у тврђави, коју назваше Давидов град. ⁸ Он обнови град око тврђаве, од Мила до зида унаоколо, а Јоав обнови остатак града.

⁹ Давид је постајао све моћнији, јер је с њим био ГОСПОД над војскама.

Давидови најславнији ратници

(2. Сам 23,8-39)

¹⁰ Ово су биле вође Давидових јунака, које су му, заједно са целим Израелом, помогле да постане цар и одржи своје царство, као што је ГОСПОД и рекао о Израелу. ¹¹ Ово је списак Давидових јунака:

Јашовам син Хахмонијев био је вођа заповедникâ. Борио се копљем против три стотине и све их побио у једној бици.

¹² После њега Елеазар син Дода Ахоховца, један од Тројице. ¹³ Он је био са Давидом код Пас-Дамима, где су се Филистејци окупили за бој. На једном месту где је била њива пуна јечма, војска поче да бежи пред Филистејцима, ¹⁴ али он и његови војници стадоше насред њиве, бранећи је, и побише Филистејце. Тако је ГОСПОД однео велику победу.

¹⁵ Једном Тројица од Тридесеторице сиђоше Давиду до стене код Адуламске пећине док је једна чета Филистејаца била утаборена у долини Рефаим. ¹⁶ У то време је Давид боравио у свом скровишту, а једна филистејска војна посада била је у Витлејему.

¹⁷ Давид је био жедан, па рече: »Ех, кад би ми неко донео воде из оног бунара крај витлејемске капије.«

¹⁸ Тада се Тројица пробише кроз филистејске редове, захватише воде из бунара крај витлејемске капије и донеше је Давиду. Али Давид не хтеде да је пије, него је изли као леваницу пред ГОСПОДОМ.

¹⁹ »Не дао ми Бог да тако нешто учиним«, рече он. »Било би то као да пијем крв ових људи који су свој живот ставили на коцку да је донесу.«

И не хтеде да пије.

Такви су били подвизи Тројице.

²⁰ Авишај брат Јоавов био је вођа Тридесеторице. Борио се копљем против три стотине и побио их, па се прославио међу Тридесеторицом. ²¹ Он је био најславнији од Тридесеторице и био им заповедник, али није достигао славу Тројице.

²² Бенаја син Јехојадин био је ратник из Кавцеела који је извео многе подвиге. Убио је двојицу најбољих моавских ратника. Једног снежног дана сишао је у једну јаму и у њој убио лава. ²³ Убио је и једног горостасног Египћанина, високог пет лаката^[c]. Иако је Египћанин у руци имао копље велико као ткалачко вратило, Бенаја је на њега кренуо само са штапом. Истргнуо је копље Египћанину из руке и њиме га убио. ²⁴ То су били подвизи Бенаје сина Јехојадиног којима се прославио међу Тридесеторицом. ²⁵ Имао је већи углед од осталих међу Тридесеторицом, али није достигао славу Тројице. Давид га је поставио за заповедника своје телесне страже.

²⁶ Остали јунаци су били:

Ратници који су се придружили Давиду у Циклагу

12 Ово су људи који су дошли Давиду у Циклаг, када је био протеран из близине Саула сина Кисовог – они су били међу ратницима који су му помагали у борби; ² били су наоружани луковима и умели су да гађају стрелама и да бацају камење из праћке и левом и десном руком, а били су Саулови саплеменици, из Венијаминовог племена:

⁸ Неки Гадовци су пребегли Давиду док је боравио у свом скровишту у пустињи. Били су то врсни ратници, спремни за бој и вешти у руковању копљем и штитом. Лица су им била као у лавова и били су брзи као газеле у гори. ⁹ Езер им је био вођа, Авдија његов заменик, Елиав трећи, ¹⁰ Мишмана четврти, Јеремија пети, ¹¹ Атај шести, Елиел седми, ¹² Јоанан осми, Елзавад девети, ¹³ Јеремија десети и Махбанај једанаести. ¹⁴ Ови Гадовци су били заповедници војске. Најмањи међу њима био је дорастао стотини, а највећи хиљади. ¹⁵ Они су били ти који су прегазили реку Јордан у првом месецу, када је преплавила своје обале, и натерали у бекство све који су живели у долинама источно и западно од ње.

¹⁶ И други Венијаминовци и неки Јудеји дошли су Давиду у његово скровиште.

¹⁷ Давид им изађе у сусрет и рече им: »Ако сте ми дошли у миру, да ми помогнете, вољан сам да се удружим с вама. Али, ако сте дошли да ме издате мојим непријатељима, иако нисам укаљао руке насиљем, нека Бог наших праотаца то види и суди вам.«

¹⁸ Тада Дух сиђе на Амасаја, вођу Тридесеторице, и он рече:

И Давид их прими и постави за четовође.

¹⁹ И неки из Манасијиног племена пребегли су Давиду када је са Филистејцима кренуо у рат против Саула. Али он и његова војска нису помогли Филистејцима, јер су га њихови владари, пошто су се посаветовали, отпустили, говорећи: »Стајаће нас главе ако пребегне свом господару Саулу.« ²⁰ Када се Давид вратио у Циклаг, к њему су пребегли ови људи из Манасијиног племена: Адна, Јозавад, Једиаел, Михаило, Јозавад, Елиху и Цилтај, заповедници над хиљадама Манасијеваца. ²¹ Они су помагали Давиду против пљачкашких чета, јер су сви били врсни ратници и заповедници у његовој војсци.

²² Дан за даном људи су долазили у помоћ Давиду, све док му војска није постала бројна као Божија војска.

²³ Ево броја људи наоружаних за борбу који су дошли Давиду у Хеврон, да му предају Саулово царство, као што је ГОСПОД рекао:

³⁸ Сви ови ратници, спремни за борбу, искреног срца дошли су у Хеврон да поставе Давида за цара над целим Израелом. И сви остали Израелци били су једнодушни у томе да Давида поставе за цара. ³⁹ Они проведоше са Давидом три дана, једући и пијући оно што су им саплеменици спремили. ⁴⁰ А народ је долазио чак из Исахара, Завулона и Нефталима и доносио храну на магарцима, камилама, мазгама и воловима. Било је брашна, стишњених смокава, гроздова сувог грожђа, вина, уља, говеда и оваца у изобиљу, јер у Израелу је владала радост.

Ковчег савеза одлази из Кирјат-Јеарима

(2. Сам 6,1-11)

13 Давид се посаветова са свим својим заповедницима – заповедницима над хиљадама и заповедницима над стотинама – ² па рече целој заједници Израелаца: »Ако мислите да је тако добро и да је то воља ГОСПОДА, нашега Бога, хајде да свој нашој осталој сабраћи широм земље Израел и свештеницима и Левитима који су с њима у градовима и на пашњацима пошаљемо поруку да нам се придруже. ³ Хајде да опет к себи пренесемо Божији ковчег, јер га нисмо тражили за време Саулове владавине.«

⁴ И цела заједница се сложи да тако ураде, јер је сав народ сматрао да је то добро.

⁵ Тада Давид окупи све Израелце од реке Шихор у Египту све до Лево-Хамата, да би из Кирјат-Јеарима пренели Божији ковчег. ⁶ Давид и сви Израелци одоше у Ваалу Јудејску, то јест Кирјат Јеарим, да оданде донесу Ковчег који носи име Бога ГОСПОДА, који је на престолу међу херувимима. ⁷ Повезоше Божији ковчег из Авинадавове куће, на новим колима која су водили Уза и Ахјо. ⁸ Давид и сви Израелци играли су из све снаге пред Богом уз песме, харфе, лире, даире, чинеле и трубе. ⁹ Када су стигли до гумна Кидона, волови посрнуше, па Уза руком придржа Божији ковчег. ¹⁰ ГОСПОД плану гневом на Узу зато што је руком дотакао Ковчег, па га удари, и он умре тамо пред Богом. ¹¹ Давид се наљути што је ГОСПОД искалио свој гнев на Узи. То место се и дан-данас зове Перец Уза^[d].

¹² Тога дана се Давид уплаши Бога и рече: »Како бих икада могао пренети Божији ковчег к себи?« ¹³ Стога Давид не хтеде да узме Ковчег к себи у Давидов град, него га отпреми кући Јовид-Едома Гитејца. ¹⁴ Божији ковчег остаде код Јовид-Едомове породице у његовој кући три месеца, и ГОСПОД благослови његове укућане и све што је имао.

Давид у Јерусалиму

(2. Сам 5,11-16)

14 Хирам, цар Тира, посла Давиду гласнике, а с њима кедрова дебла, зидаре и тесаре, да Давиду подигну палату. ² Давид увиде да га је ГОСПОД учврстио као цара Израела и да је узвисио његово царство ради свога народа Израела.

³ Давид у Јерусалиму узе себи још жена, па му се родило још синова и кћери. ⁴ Ово су имена деце која су му се тамо родила: Шамуа, Шовав, Натан, Соломон, ⁵ Јивхар, Елишуа, Елпелет, ⁶ Ногах, Нефег, Јафија, ⁷ Елишама, Беелјада и Елифелет.

Сукоб с Филистејцима

(2. Сам 5,17-25)

⁸ Чувши да је Давид помазан за цара целог Израела, Филистејци окупише све своје снаге с намером да га нападну. Али Давид сазна за то и изађе пред њих.

⁹ А Филистејци су били дошли и почели да пљачкају по долини Рефаим. ¹⁰ Давид упита Бога: »Да ли да нападнем Филистејце? Хоћеш ли ми их предати у руке?«

А ГОСПОД му одговори: »Нападни, предаћу ти их у руке.«

¹¹ Тако Давид оде до Ваал-Перацима и порази Филистејце.

Он рече: »Као што вода проваљује, тако је Бог преда мном провалио међу моје непријатеље.«

Стога то место назваше Ваал Перацим^[e]. ¹² Филистејци су тамо оставили своје богове, па Давид заповеди да се спале.

¹³ Филистејци и други пут почеше да пљачкају долину, ¹⁴ па Давид опет упита Бога, који му одговори: »Не иди право пред њих, него им зађи за леђа и нападни их код балсамовог дрвећа. ¹⁵ Чим зачујеш топот корака у вршкама балсамовог дрвећа, сместа крени у бој, јер ће то значити да је Бог кренуо пред тобом да удари на филистејску војску.«

¹⁶ Давид учини као што му је ГОСПОД заповедио, па су убијали филистејску војску од Гивона до Газера.

¹⁷ Глас о Давиду рашири се по свим земљама и ГОСПОД учини да га се сви народи боје.

Припреме за преношење Ковчега савеза у Јерусалим

15 Када је Давид подигао себи зграде у Давидовом граду, он припреми и место за Божији ковчег и подиже шатор за њега.

² Онда рече: »Нико осим Левитâ не сме да носи Божији ковчег, јер је ГОСПОД њих изабрао да носе ГОСПОДЊИ ковчег и да служе пред њим довека.«

³ Давид окупи сав Израел у Јерусалиму како би пренели ГОСПОДЊИ ковчег на место које је за њега припремио.

⁴ Он сазва Ааронове потомке и Левите:

¹¹ Тада Давид позва свештенике Садока и Авиатара и Левите Уриела, Асају, Јоила, Шемају, Елиела и Аминадава, ¹² па им рече: »Ви сте главе левитских породица. Ви и ваша сабраћа Левити треба да се освештате и да донесете Ковчег ГОСПОДА, Бога Израеловог, на место које сам за њега припремио. ¹³ Прошли пут га нисте преносили ви, Левити, па је ГОСПОД, наш Бог, плануо гневом на нас зато што га нисмо питали како да то урадимо као што је прописано.«

¹⁴ И свештеници и Левити се освешташе, да би пренели ковчег ГОСПОДА, Бога Израеловог. ¹⁵ Левити су Ковчег носили на раменима помоћу мотки, као што је заповедио Мојсије у складу са Божијом речју.

¹⁶ Давид рече левитским поглаварима да одреде међу својом сабраћом певаче, да певају радосне песме уз звуке музичких инструмената: лира, харфи и чинела. ¹⁷ И Левити одредише Хемана сина Јоиловог, од његове сабраће Асафа сина Берехјиног, а од њихове сабраће Мераријеваца Етана сина Кушајиног ¹⁸ и са њима њихову сабраћу нижег реда: Захарију, Јаазиела, Шемирамота, Јехиела, Унија, Елиава, Бенају, Маасеју, Матитју, Елифелеха, Микнеју, Јовид-Едома и Јеиела, чуваре капија. ¹⁹ Свирачи Хеман, Асаф и Етан одређени су да ударају у бронзане чинеле, ²⁰ Захарија, Азиел, Шемирамот, Јехиел, Уни, Елиав, Маасеја и Бенаја да свирају лире према аламоту, ²¹ а Матитја, Елифелех, Микнеја, Јовид-Едом, Јеиел и Азазја да свирају харфе према шеминиту. ²² Кенанју, поглавара Левитâ, одредише да води певање. Ту дужност су му поверили зато што је био томе вичан.

²³ Берехју и Елкану одредише за стражаре код Ковчега.

²⁴ Свештенике Шеванју, Јосафата, Натанаила, Амасаја, Захарију, Бенају и Елиезера одредише да свирају трубе пред Божијим ковчегом. И Јовид-Едома и Јехију одредише за стражаре код Ковчега.

Давид доноси Ковчег савеза у Јерусалим

(2. Сам 6,12-23)

²⁵ Тада Давид и израелске старешине и заповедници над хиљадама одоше да пренесу Ковчег ГОСПОДЊЕГ савеза из Јовид-Едомове куће радујући се. ²⁶ Пошто је Бог помогао Левитима који су преносили Ковчег ГОСПОДЊЕГ савеза, принето је на жртву седам јунаца и седам овнова.

²⁷ Давид је на себи имао огртач од танког лана, а тако и сви Левити који су носили Ковчег, певачи и Кенанја, који је руководио певањем хорова. А Давид је на себи имао и ланени наплећак.

²⁸ Сав Израел је доносио Ковчег ГОСПОДЊЕГ савеза уз клицање, звук овнујских рогова, труба и чинела, и свирку лира и харфи. ²⁹ А када је Ковчег ГОСПОДЊЕГ савеза улазио у Давидов град, Михал кћи Саулова гледала је с прозора и видела је како цар Давид скаче и игра, и зато га презре.

16 Божији ковчег донеше и поставише у шатору који је Давид подигао за њега, па принеше жртве паљенице и жртве за заједништво пред Богом.

² Када је Давид завршио с приношењем жртава паљеница и жртава за заједништво, благослови народ у ГОСПОДЊЕ име, ³ па сваком Израелцу и Израелки даде по један хлеб, колач од урми и колач од сувог грожђа.

⁴ Он постави неке од Левита да служе пред ГОСПОДЊИМ ковчегом, да упућују молбе ГОСПОДУ, Богу Израеловом, да му захваљују и хвале га: ⁵ Асафа као поглавара, Захарију првог до њега, а за њима Јеиела, Шемирамота, Јехиела, Матитју, Елиава, Бенају, Јовид-Едома и Јеиела, да свирају лире и харфе, а Асаф да удара у чинеле. ⁶ Свештенике Бенају и Јахазиела постави да редовно свирају трубе пред Ковчегом Божијег савеза.

⁷ Тога дана Давид одреди Асафа и његове помоћнике да захваљују ГОСПОДУ:

Хвалоспев Богу

(Пс 105,1-15; 96,1-13; 106,1, 47-48)

Тада сав народ рече: »Амин« и »Нека је хваљен ГОСПОД.«

³⁷ Давид остави Асафа и његове помоћнике да редовно служе пред Ковчегом ГОСПОДЊЕГ савеза, онако како треба сваког појединог дана. ³⁸ Јовид-Едома и његових шездесет осморо сабраће остави да служе с њима. Јовид-Едом син Једитунов и Хоса били су чувари капија. ³⁹ Свештеника Садока и његову сабраћу свештенике Давид остави пред Боравиштем ГОСПОДЊИМ на узвишици у Гивону, ⁴⁰ да на жртвенику за жртве паљенице редовно, сваког јутра и вечери, приносе ГОСПОДУ жртве паљенице, у складу са свиме што је записано у Закону који је ГОСПОД дао Израелу. ⁴¹ С њима су били Хеман и Једутун и остали који су били изабрани и одређени поименце да захваљују ГОСПОДУ, »јер његова љубав остаје довека«^[f]. ⁴² Хеман и Једутун били су задужени да дувају у трубе и ударају у чинеле и да свирају друге инструменте у част Богу. Једутунови синови били су чувари капија.

⁴³ Тада се сав народ разиђе, свако својој кући, а и Давид се врати кући да благослови своје укућане.

Божије обећање Давиду

(2. Сам 7,1-17)

17 Када се Давид настанио у својој палати, он рече пророку Натану: »Ето, ја живим у кући од кедровине, а Ковчег ГОСПОДЊЕГ савеза је под шатором.«

² А Натан му одговори: »Учини што год да си наумио, јер Бог је с тобом.«

³ Те ноћи Божија реч дође Натану: ⁴ »Иди и реци мом слузи Давиду: ‚Овако каже ГОСПОД: Ниси ти онај који ће ми саградити кућу у којој ћу боравити. ⁵ Нисам боравио у кући откад сам Израел извео из Египта па све до сада. Стално сам се селио од једног места за шатор до другог, од једног боравишта до другог. ⁶ Али, куд год да сам се селио заједно са свим Израелцима, да ли сам икада рекао неком од њихових судија којима сам заповедио да буду пастири мог народа: »Зашто ми не саградисте кућу од кедровине?«‘

⁷ »Дакле, реци мом слузи Давиду: ‚Овако каже ГОСПОД над војскама: Ја сам онај који те довео с пашњака, где си ишао за стадима, да будеш владар над мојим народом Израелом. ⁸ Био сам с тобом куд год си ишао и пред тобом сам уклонио све твоје непријатеље. Учинићу да ти име буде славно као имена највећих људи на земљи. ⁹ А одредићу и место за свој народ Израел и посадити га на њему да би имао свој дом и да га нико не би узнемиравао. Више га неће тлачити зликовци као што су чинили у почетку ¹⁰ и као што су чинили откад сам поставио судије свом народу Израелу. А покорићу и све твоје непријатеље. Ја, ГОСПОД, кажем ти да ћу сâм ја учврстити твоју владарску кућу. ¹¹ Када дође време да умреш и сахране те крај твојих праотаца, учинићу да те наследи твој потомак – један од твојих синова – и учврстићу његово царство. ¹² Он ће саградити дом за мене, а ја ћу довека учврстити његов престо. ¹³ Ја ћу му бити отац, а он ће ми бити син. Никада му нећу ускратити своју љубав, као што сам је ускратио твом претходнику. ¹⁴ Поставићу га над мојим домом и мојим царством довека. Његов престо биће довека учвршћен.‘«

¹⁵ И Натан пренесе Давиду све ове речи и све што је видео.

Давидова молитва

(2. Сам 7,18-29)

¹⁶ Тада цар Давид уђе и седе пред ГОСПОДА, па рече: »Ко сам ја, ГОСПОДЕ, Боже, и шта је моја породица, да си ме оволико уздигао? ¹⁷ И као да ти то није било довољно, Боже, него си још говорио и о будућности моје породице. Погледао си на мене као да сам најузвишенији међу људима, ГОСПОДЕ, Боже. ¹⁸ Шта бих још могао да ти кажем кад си мене, свог слугу, огрнуо таквом славом? Јер, ти ме знаш, ¹⁹ ГОСПОДЕ. Ради мене, свог слуге, и по својој вољи учинио си ово велико дело и обзнанио сва ова велика дела. ²⁰ Нема никога као што си ти, ГОСПОДЕ, и нема другог Бога осим тебе, баш као што смо својим ушима чули. ²¹ И ко је као твој народ Израел – једини народ на земљи који је Бог ишао да избави да му буде народ и да тако обзнани своје Име? Учинио си велика и страшна дела и истерао народе пред својим народом, који си избавио из Египта. ²² Учинио си да Израел буде твој народ довека, а ти си, ГОСПОДЕ, постао његов Бог.

²³ »А сада, ГОСПОДЕ, нека обећање које си дао о мени, свом слузи, и о мојој породици остане довека. Учини као што си обећао. ²⁴ Нека буде тако, да твоје Име буде велико довека и да људи говоре: ‚ГОСПОД над војскама, Бог Израелов, заиста је Бог Израелов!‘ Владарска кућа твог слуге Давида учврстиће се пред тобом.

²⁵ »Ти си, Боже мој, открио мени, свом слузи, да ћеш ми подићи владарску кућу. Стога сам се и усудио да ти упутим ову молитву. ²⁶ ГОСПОДЕ, ти си Бог! Ти си сва ова добра обећао мени, свом слузи. ²⁷ Сада те молим да благословиш моју владарску кућу, да довека остане пред тобом. Јер, ти си је, ГОСПОДЕ, благословио, и биће благословена довека.«

Давид покорава околне народе

(2. Сам 8,1-14)

18 После тога Давид порази и покори Филистејце и преоте им Гат и околна села.

² Давид порази и Моавце, и они постадоше његови поданици, па су му плаћали данак.

³ Када је ишао да себи подигне споменик на реци Еуфрат, Давид порази и Хададезера, цара Цове, близу Хамата. ⁴ При том зароби хиљаду његових борних кола, седам хиљада коњаника и двадесет хиљада пешака. Онда осакати све осим стотину коња који су вукли борна кола.

⁵ Давид уби и двадесет две хиљаде Арамејаца који су дошли из Дамаска да помогну Хададезеру, цару Цове. ⁶ Онда размести војне посаде на подручју дамашћанских Арамејаца, који му постадоше поданици, па су му плаћали данак. ГОСПОД је Давиду давао победу на сваком његовом походу. ⁷ Давид узе златне штитове Хададезерових заповедника и донесе их у Јерусалим, ⁸ а из Хададезерових градова Тивхата и Куна узе силно много бронзе, од које је Соломон касније направио бронзано Море, стубове и посуде.

⁹ Када је Тоу, цар Хамата, чуо да је Давид побио сву војску Хададезера, цара Цове, ¹⁰ посла свог сина Хадорама цару Давиду да га поздрави и честита му на победи у бици против Хададезера, који је био у рату са Тоуом. Хадорам донесе и предмете од сребра, злата и бронзе, ¹¹ које цар Давид одвоји за ГОСПОДА, као што је учинио са сребром и златом свих ових народа: Едомаца, Моаваца, Амонаца, Филистејаца и Амалечана.

¹² Авишај син Церујин уби осамнаест хиљада Едомаца у Долини соли. ¹³ Он размести војне посаде широм Едома и сви Едомци постадоше Давидови поданици.

ГОСПОД је Давиду давао победу на сваком његовом походу.

Главни службеници Давидовог царства

(2. Сам 8,15-18)

¹⁴ Давид је владао над целим Израелом и поступао право и праведно са свим својим народом.

¹⁵ Јоав син Церујин био је главни заповедник војске, Јосафат син Ахилудов бележник, ¹⁶ Садок син Ахитувов и Ахимелех син Авиатаров свештеници, Шавша писар, ¹⁷ Бенаја син Јехојадин заповедник над Керећанима и Пелетовцима, а Давидови синови били су први до цара.

Давид наноси пораз Амонцима и Арамејцима

(2. Сам 10,1-19)

19 После неког времена умре Нахаш, цар Амонаца, а на месту цара наследи га његов син.

² Давид помисли: »Показаћу љубав према Хануну сину Нахашевом, јер је и његов отац показао љубав према мени.«

Тако Давид посла гласнике да изразе саучешће Хануну због смрти његовог оца.

Када су Давидове слуге дошле Хануну у земљи Амонаца да му изразе саучешће, ³ амонски поглавари рекоше Хануну: »Мислиш ли да Давид одаје почаст твом оцу тиме што је послао ове да ти изјаве саучешће? Они су дошли к теби да истраже земљу и уходе је да би је освојили.«

⁴ Тада Ханун ухвати Давидове слуге, обрија их, скрати им одећу одсекавши је при бедрима, па их пусти.

⁵ Када је неко дошао и јавио Давиду за његове људе, он им посла гласнике у сусрет, јер су били ужасно понижени, и поручи им: »Останите у Јерихону док вам не израсте брада, па се онда вратите.«

⁶ Амонци увидеше да су увредили Давида, па Ханун и Амонци послаше хиљаду таланата^[g] сребра да унајме борна кола и коњанике из Арам-Нахарајима, Арам-Маахе и Цове. ⁷ Унајмише тридесет две хиљаде борних кола и коњаникâ и уз то цара Маахе и његове војнике, па ови дођоше и утаборише се код Медве, док су се Амонци окупили из својих градова и кренули у рат.

⁸ Када је Давид то чуо, посла Јоава са свом војском.

⁹ Амонци изађоше и сврсташе се у бојне редове на улазу капије свога града, док су цареви који су дошли били засебно на пољу. ¹⁰ Јоав виде да се пред њим и иза њега пружају бојни редови, па изабра неке од најбољих војника у Израелу и сврста их у бојне редове према Арамејцима. ¹¹ Остале војнике стави под заповедништво свог брата Авишаја и сврста их у бојне редове према Амонцима.

¹² Јоав рече: »Ако Арамејци буду прејаки за мене, ви ћете ми притећи у помоћ. А ако Амонци буду прејаки за вас, ја ћу притећи у помоћ вама. ¹³ Будите јаки и хајде да се храбро боримо за свој народ и за градове нашега Бога. ГОСПОД ће учинити онако како мисли да је најбоље.«

¹⁴ Онда Јоав и његови војници кренуше напред да нападну Арамејце, али они побегоше пред њим. ¹⁵ Амонци видеше да Арамејци беже, па и они побегоше пред Јоавовим братом Авишајем и уђоше у град. Тада се Јоав врати у Јерусалим.

¹⁶ Када су Арамејци видели да их је Израел поразио, послаше гласнике да доведу Арамејце предвођене Шофахом, заповедником Хададезерове војске с оне стране Еуфрата^[h].

¹⁷ Када су то јавили Давиду, он окупи сав Израел и пређе преко реке Јордан. Он крену на Арамејце и сврста војску у бојне редове према Арамејцима. Они га нападоше, ¹⁸ али су морали да побегну пред Израелом. Давид уби седам хиљада њихових коњаника и четрдесет хиљада њихових пешака, а уби и Шофаха, заповедника њихове војске.

¹⁹ Видевши да их је Израел поразио, Хададезерови поданици склопише мир с Давидом и постадоше његови поданици. Тако Арамејци више нису хтели да помажу Амонцима.

Давид заузима Рабу

(2. Сам 12,26-31)

20 Наредног пролећа, у време када цареви полазе у рат, Јоав изведе војску и опустоши земљу Амонаца, па оде и опседе Рабу, а Давид остаде у Јерусалиму. Јоав нападе Рабу и поруши је. ² Давид узе круну с главе њиховог цара – тешку један талант^[i] злата и са драгим каменом на себи – па му је ставише на главу. Из града узе велик плен ³ и изведе из њега народ, коме одреди да ради тестерама, гвозденим пијуцима и секирама. Тако учини у свим амонским градовима. Потом се Давид са свом војском врати у Јерусалим.

Битке с филистејским дивовима

(2. Сам 21,15-22)

⁴ После неког времена, изби рат са Филистејцима у Гезеру. Том приликом Сибехај Хушанин уби Сипаја, једног од потомака Рефајаца, и тако покори Филистејце. ⁵ У другој бици с Филистејцима, Елханан син Јаиров уби Лахмија, брата Голијата Гитејца, који је имао копље чија је копљача била као ткалачко вратило. ⁶ У бици код Гата био је један горостасан човек, исто Рафин потомак, са двадесет четири прста – по шест на свакој руци и нози. ⁷ Вређао је Израел, па га уби Јонатан, син Давидовог брата Шиме.

⁸ То су били потомци Рафе из Гата, и све су их убили Давид и његове слуге.

Давид врши попис народа

(2. Сам 24,1-25)

21 Сатана се диже против Израела и подстакну Давида да изврши попис Израела.

² Давид рече Јоаву и заповедницима војске: »Идите и пребројте Израелце од Беер-Шеве до Дана, па ме известите, да знам колико их има.«

³ Јоав рече: »Учинио ГОСПОД да његовог народа буде још сто пута више. Али, мој господару царе, зар нису сви они твоји поданици? Зашто хоћеш да урадиш тако нешто? Зашто да навучеш кривицу на Израел?«

⁴ Али царева реч била је јача од Јоавове, па Јоав оде, прође целим Израелом и врати се у Јерусалим. ⁵ Он извести Давида о укупном броју мушкараца способних за војску: у целом Израелу било је милион и сто хиљада људи коју су умели да рукују мачем, а у Јуди четири стотине седамдесет хиљада.

⁶ Али Јоав није пребројао Левите и Венијаминовце, јер му је царево наређење било одвратно.

⁷ А то наређење је било зло и у Божијим очима, па он казни Израел.

⁸ Тада Давид рече Богу: »Тешко сам згрешио што сам то учинио. Сада те молим, опрости ми, јер сам поступио врло неразумно.«

⁹ ГОСПОД рече Гаду, Давидовом видеоцу: ¹⁰ »Иди и реци Давиду: ‚Овако каже ГОСПОД: Нудим ти три могућности. Изабери једну од њих, и ја ћу ти то урадити.‘«

¹¹ Гад оде Давиду и рече му: »Овако каже ГОСПОД: ‚Изабери: ¹² три године глади или да те три месеца сатиру непријатељи и да те њихови мачеви сустижу или три дана ГОСПОДЊЕГ мача – три дана помора у земљи када ће анђео ГОСПОДЊИ пустошити сваки део Израела.‘ Сада, дакле, одлучи шта да одговорим ономе који ме је послао.«

¹³ Давид рече: »На великој сам муци. Дај да паднем у ГОСПОДЊЕ руке, јер је његова самилост веома велика. Али немој да паднем у руке људима.«

¹⁴ Тако ГОСПОД пусти помор на Израел, од кога погину седамдесет хиљада људи у Израелу. ¹⁵ А Бог посла анђела да уништи и Јерусалим. Али када је анђео почео то да чини, ГОСПОД то виде и сажали се због ове несреће, па рече анђелу који је убијао народ: »Доста је било! Немој више!«

Анђео је тада стајао код гумна Орнана Јевусејца.

¹⁶ Давид подиже поглед и угледа анђела ГОСПОДЊЕГ како стоји између неба и земље, а у руци му исукан мач дигнут над Јерусалимом. Тада се Давид и старешине обукоше у кострет и падоше ничице.

¹⁷ Давид рече Богу: »Зар нисам ја наредио да се изброје мушкарци способни за војску? Ја сам тај који је починио грех и учинио зло. А шта је овај јадни народ скривио? ГОСПОДЕ, Боже мој, казни мене и моју породицу, али немој да овај помор остане на твом народу.«

¹⁸ Тада анђео ГОСПОДЊИ нареди Гаду да каже Давиду да оде и подигне жртвеник ГОСПОДУ на гумну Орнана Јевусејца.

¹⁹ И Давид оде, послушавши оно што му је Гад рекао у ГОСПОДЊЕ име.

²⁰ Док је Орнан вејао пшеницу, осврну се и виде анђела, а његова четири сина, која су била с њим, сакрише се. ²¹ Уто се приближи Давид. Када га је Орнан угледао, сиђе са гумна и ничице му се поклони.

²² Давид му рече: »Дај ми земљу на којој ти је ово гумно, да на њему подигнем жртвеник ГОСПОДУ, да престане овај помор међу народом. Продај ми је по пуној цени.«

²³ А Орнан рече: »Узми је! Нека мој господар цар уради што год му драго, а ја ћу, ево, дати волове за жртву паљеницу, млатила за дрва и пшеницу за житну жртву. Све ћу то дати.«

²⁴ Али цар Давид му одврати: »Не, хоћу да ти платим пуну цену. Нећу да узмем за ГОСПОДА оно што је твоје, нити да приносим жртве паљенице које ме ништа не стају.«

²⁵ Тако Давид за ону земљу плати Орнану шест стотина шекела^[j] злата, ²⁶ па подиже жртвеник ГОСПОДУ и принесе му жртве паљенице и жртве за заједништво. Он призва ГОСПОДА, и ГОСПОД га услиши огњем који се с неба спусти на жртвеник за жртве паљенице.

²⁷ Тада ГОСПОД заповеди анђелу, и овај врати свој мач у корице.

²⁸ У то време, пошто је видео да га је ГОСПОД тамо услишио, Давид је приносио жртве на гумну Орнана Јевусејца. ²⁹ Боравиште ГОСПОДЊЕ, које је Мојсије био направио у пустињи, и жртвеник за жртве паљенице били су тада на узвишици у Гивону. ³⁰ Али Давид није смео да оде пред њега, да пита Бога, јер се бојао мача анђела ГОСПОДЊЕГ.

22 Стога Давид рече: »Овде ће бити Дом ГОСПОДА, Бога, а тако и жртвеник за жртве паљенице за Израел.«

Припреме за изградњу Храма

² Давид нареди да се окупе странци који су живели у Израелу и међу њима одреди каменоресце, да припреме клесани камен за изградњу Божијег Дома. ³ Он набави велике количине гвожђа, да се направе клинови за крила капија и за окове, и бронзе више него што се може измерити. ⁴ Набави и кедрових дебала, више него што се може избројати, јер су му Сидонци и Тирци донели много кедровине.

⁵ Давид рече: »Мој син Соломон је млад и неискусан, а храм који треба да се сагради ГОСПОДУ треба да буде силно величанствен, славан и сјајан у очима свих народа. Зато ћу ја све спремити за њега.«

Тако је Давид пре своје смрти обавио опсежне припреме, ⁶ а онда позвао свог сина Соломона и заповедио му да сагради храм за ГОСПОДА, Бога Израеловог.

⁷ Давид рече Соломону: »Сине мој, гајио сам у срцу жељу да саградим храм који ће носити Име ГОСПОДА, мога Бога. ⁸ Али дође ми реч ГОСПОДЊА: ‚Пролио си много крви и водио много ратова. Нећеш ти саградити храм који ће носити моје Име, јер си преда мном пролио много крви на земљи. ⁹ Него, имаћеш сина који ће бити човек мира и спокоја. Даћу му починак од свих његових непријатеља унаоколо. Зваће се Соломон и за време његове владавине даћу Израелу мир и спокојство. ¹⁰ Он је тај који ће саградити храм за моје Име. Он ће ми бити син, а ја ћу му бити отац. И ја ћу довека учврстити престо његовог царства над Израелом.‘

¹¹ »А сада, сине мој, нека ГОСПОД буде с тобом, да успеш да саградиш храм ГОСПОДУ, своме Богу, као што је рекао за тебе. ¹² Нека ти ГОСПОД да проницљивости и мудрости када те постави над Израелом, да се држиш Закона ГОСПОДА, твога Бога. ¹³ Успећеш ако се будеш помно држао уредби и законâ које је ГОСПОД дао Мојсију за Израел. Буди јак и храбар. Не бој се и не обесхрабруј. ¹⁴ Много сам се трудио да за Дом ГОСПОДЊИ прикупим сто хиљада таланата^[k] злата, милион таланата^[l] сребра, толико бронзе и гвожђа да се не може ни измерити, и дрво и камен. А ти томе можеш и додати. ¹⁵ Имаш много радника: клесарâ, зидарâ и тесарâ, а тако и људи вичних свакој врсти рада ¹⁶ са златом и сребром, бронзом и гвожђем – не зна им се броја. А сада, почни да градиш и нека је ГОСПОД с тобом.«

¹⁷ Потом Давид заповеди свим израелским поглаварима да помогну његовом сину Соломону.

¹⁸ Он им рече: »Зар није ГОСПОД, ваш Бог, уз вас? Зар вам није дао починак свуда унаоколо? Јер, он ми је предао у руке становнике земље, и они су сада поданици ГОСПОДА и његовог народа. ¹⁹ Сада се срцем и душом посветите тражењу ГОСПОДА, свога Бога. Почните да градите светилиште ГОСПОДА, Бога, да бисте могли да донесете Ковчег ГОСПОДЊЕГ савеза и свете Божије предмете у храм који ће се сазидати за ГОСПОДЊЕ Име.«

23 Када је Давид зашао у дубоку старост, поставио је свог сина Соломона за цара над Израелом.

Дужности Левитâ

² Он окупи све израелске старешине, а тако и свештенике и Левите. ³ Пребројаше Левите који су имали тридесет или више година – било их је укупно тридесет осам хиљада.

⁴ Давид рече: »Од ових, њих двадесет четири хиљаде нека управљају радовима на Дому ГОСПОДЊЕМ, а њих шест хиљада нека буду надгледници и судије. ⁵ Четири хиљаде њих нека буду чувари капија, а четири хиљаде нека славе ГОСПОДА музичким инструментима које сам за то направио.«

⁶ Давид је Левите поделио у редове према Левијевим синовима Гершону, Кехату и Мерарију.

²⁴ То су били Левијеви потомци по њиховим породицама – главе породица како су поименце пописане и пребројане, то јест они који су имали двадесет или више година, а радили су и служили у Дому ГОСПОДЊЕМ.

²⁵ Јер Давид је био рекао: »Пошто је ГОСПОД, Бог Израелов, дао свом народу починак и дошао да се настани у Јерусалиму довека, ²⁶ Левити више не морају да носе Боравиште ни предмете који се у њему користе за службу.«

²⁷ По Давидовим последњим налозима, пребројани су Левити од двадесет година и старији.

²⁸ Левитима је била дужност да помажу Аароновим потомцима у служби у Дому ГОСПОДЊЕМ: да воде бригу о двориштима, одајама, очишћењу свих светих предмета и обављању других служби у Божијем Дому, ²⁹ а тако и о хлебу који се стављао на сто, брашну за житне жртве, бесквасним хлебовима, печеним жртвеним приносима, жртвеним приносима замешеним с уљем и о свим мерењима количина и величина. ³⁰ Требало је и да сваког јутра стоје и захваљују ГОСПОДУ и хвале га, а тако и сваке вечери ³¹ и кад год су се ГОСПОДУ приносиле жртве паљенице, суботом и о светковинама младог месеца и у време прописаних празника. Требало је да редовно служе пред ГОСПОДОМ, у одговарајућем броју и на прописан начин.

³² Тако су Левити извршавали своје дужности везане за Шатор састанка, за Светињу и за службу у Дому ГОСПОДЊЕМ под руководством своје сабраће, Ааронових потомака.