Bible in 90 Days

Бог заповеда Исусу Навину да запоседне Ханаан

1 После смрти Мојсија, слуге ГОСПОДЊЕГ, ГОСПОД рече Исусу Навину, Мојсијевом помоћнику: ² »Мој слуга Мојсије је умро. Зато се сада спреми, ти и сав овај народ, да пређеш преко реке Јордан, у земљу коју ћу дати Израелцима. ³ Даћу вам свако место на које ступите ногом, као што сам обећао Мојсију. ⁴ Ваше подручје ће се простирати од пустиње до Либана и од велике реке, реке Еуфрат – кроз сву земљу Хетита – до Великог мора^[a] на западу. ⁵ Док си жив, нико неће моћи да ти се одупре. Као што сам био с Мојсијем, тако ћу бити и с тобом: никада те нећу напустити ни оставити. ⁶ Буди јак и храбар, јер ти ћеш повести овај народ да запоседне земљу за коју сам се заклео његовим праоцима да ћу им је дати. ⁷ Само буди јак и врло храбар. Помно извршавај сав Закон који ти је дао мој слуга Мојсије. Не скрећи од њега ни лево ни десно, да будеш успешан куд год пођеш. ⁸ Непрестано понављај речи ове Књиге закона. Дан и ноћ размишљај о њима, да би могао помно да извршаваш све што је у њој записано. Тада ће ти бити добро и бићеш успешан.

⁹ »Заповедио сам ти: ‚Буди јак и храбар.‘ Не бој се и не страхуј, јер ће ГОСПОД, твој Бог, бити с тобом куд год пођеш.«

Народ обећава да ће слушати Исуса Навина

¹⁰ Исус Навин заповеди надгледницима народа: »Прођите кроз табор и кажите народу: ¹¹ ‚Спремите себи хране. За три дана прећи ћете преко реке Јордан да бисте ушли у земљу коју вам ГОСПОД, ваш Бог, даје да буде ваша и запосели је.‘«

¹² А Рувимовцима, Гадовцима и половини Манасијиног племена рече: ¹³ »Сетите се заповести коју вам је дао Мојсије, слуга ГОСПОДЊИ. ГОСПОД, ваш Бог, даје вам починак и дао вам је ову земљу. ¹⁴ Ваше жене, нејач и стока могу да остану у земљи коју вам је Мојсије дао с ове, источне стране реке Јордан. Али сви ви, ратници, морате наоружани да пређете испред својих сународника и помогнете им ¹⁵ док им ГОСПОД не да починак као и вама и док и они не запоседну земљу коју им даје ГОСПОД, ваш Бог. После тога можете да се вратите у своју земљу, коју вам је дао Мојсије, слуга ГОСПОДЊИ, са ове, источне стране реке Јордан.«

¹⁶ Они одговорише Исусу Навину: »Учинићемо све што си нам заповедио и ићи куд год нас пошаљеш. ¹⁷ Као што смо у свему слушали Мојсија, тако ћемо слушати и тебе. Само, нека ГОСПОД, твој Бог, буде с тобом као што је био с Мојсијем. ¹⁸ Ко год се побуни против твојих заповести и не послуша твоје речи, шта год да му заповедиш, биће погубљен. Само буди јак и храбар.«

Исус Навин шаље уходе у Јерихон

2 Тада Исус Навин тајно посла из Шитима двојицу ухода.

»Идите и извидите земљу«, рече им, »посебно град Јерихон.«

И они одоше и уђоше у кућу блуднице која се звала Раава, да тамо преноће.

² Јерихонском цару јавише: »Ено су ноћас неки Израелци дошли овамо да уходе земљу.«

³ Тада јерихонски цар посла људе Раави с поруком: »Изведи људе који су дошли к теби и ушли у твоју кућу, јер су дошли да уходе целу земљу.«

⁴ Али она узе ону двојицу и сакри их, па рече: »Ти људи су заиста дошли к мени, али не знам одакле. ⁵ Отишли су у сутон, кад се затвара градска капија. Не знам на коју страну су отишли. Пожурите за њима, па ћете их стићи.«

⁶ А она их је била одвела на кров и сакрила под стабљике лана које је распрострла по крову.

⁷ Тако цареви људи кренуше у потеру за уходама путем ка газовима на реци Јордан. Чим је потера изашла, градска капија се затвори.

⁸ Пре него што су уходе легле на починак, Раава се попе к њима на кров, ⁹ па им рече: »Знам да вам је ГОСПОД дао ову земљу. Обузео нас је силан страх од вас, па сви становници ове земље стрепе од вас. ¹⁰ Јер, чули смо како је ГОСПОД пред вама исушио воде Црвеног мора кад сте изашли из Египта и шта сте учинили са двојицом аморејских царева источно од реке Јордан, Сихоном и Огом, које сте потпуно уништили. ¹¹ Када смо то чули, клонули смо духом и све нас је због вас оставила храброст. Јер ГОСПОД, ваш Бог, Бог је горе на небу и доле на земљи. ¹² Зато ми се сада закуните ГОСПОДОМ да ћете милостиво поступити с мојом породицом, јер сам и ја милостиво поступила с вама. Дајте ми поуздан знак ¹³ да ћете поштедети живот мом оцу и мајци, мојој браћи и сестрама, и свима њиховима, и да ћете нас спасти од смрти.«

¹⁴ »Наш живот за ваш живот«, рекоше јој они. »Ако не одате шта радимо овде, одржаћемо реч и милостиво поступити с тобом кад нам ГОСПОД дâ ову земљу.«

¹⁵ Тада их она помоћу конопца спусти кроз прозор, јер је кућа у којој је живела била део градских зидина.

¹⁶ »Идите у брда«, рече им она, »да вас гонитељи не нађу. Кријте се тамо три дана док се они не врате, а онда идите својим путем.«

¹⁷ Они јој рекоше: »Бићемо слободни од заклетве којом си тражила да се закунемо ¹⁸ ако, када уђемо у земљу, не вежеш ову скерлетну узицу за прозор кроз који си нас спустила и ако не доведеш свога оца и мајку, своју браћу и сву своју породицу у своју кућу. ¹⁹ Ако неко изађе из твоје куће, сам ће бити крив за своју смрт, а не ми. Али, ако буде с тобом у кући, па неко на њега дигне руку, ми ћемо бити криви за његову смрт. ²⁰ Ако одаш шта радимо овде, бићемо слободни од заклетве којом си тражила да се закунемо.«

²¹ »Нека буде како кажете«, одврати она.

Потом их испрати и они одоше, а она веза скерлетну узицу за прозор.

²² Они одоше и стигоше у брда, где остадоше три дана, док гонитељи нису претражили све дуж пута и вратили се не нашавши их. ²³ Тада њих двојица кренуше назад. Спустише се са брдâ, пређоше преко реке и дођоше Исусу Навину, па му испричаше све што им се догодило.

²⁴ Рекоше му: »ГОСПОД нам је заиста предао целу земљу у руке. Сви становници земље стрепе од нас.«

Прелазак преко Јордана

3 Исус Навин порани следећег јутра, па он и сви Израелци кренуше из Шитима и стигоше до реке Јордан, где се утаборише пре преласка.

² После три дана, надгледници прођоше кроз табор ³ и заповедише народу: »Када видите Ковчег савеза ГОСПОДА, вашега Бога, и свештенике, који су Левити, како га носе, крените са свог места и пођите за њим. ⁴ Тако ћете знати којим путем да идете, пошто никад пре нисте ишли тим путем. Али нека између вас и Ковчега буде растојање од око две хиљаде лаката^[b] – не прилазите му ближе.«

⁵ Исус Навин рече народу: »Освештајте се, јер ће сутра ГОСПОД међу вама учинити чудесна дела.«

⁶ А свештеницима рече: »Подигните Ковчег савеза и крените испред народа.«

И они га подигоше и кренуше испред народа.

⁷ ГОСПОД рече Исусу Навину: »Данас ћу почети да те узвисујем пред очима целог Израела, да знају да сам с тобом као што сам био с Мојсијем. ⁸ Реци свештеницима који носе Ковчег савеза: ‚Када дођете до руба воде Јордана, уђите у реку и станите.‘«

⁹ Исус Навин рече Израелцима: »Дођите да чујете речи ГОСПОДА, вашега Бога!«

¹⁰ Онда рече: »По овоме ћете знати да је живи Бог међу вама и да ће он заиста пред вама истерати Ханаанце, Хетите, Хивијце, Перижане, Гиргашане, Аморејце и Јевусејце: ¹¹ Ево, Ковчег савеза Господара целог света ући ће у реку Јордан пред вама. ¹² Сада изаберите дванаест људи из Израелових племена, по једног из сваког племена. ¹³ Чим свештеници који носе Ковчег ГОСПОДА, Господара целог света, ступе ногом у Јордан, зауставиће се његове воде које теку одозго и стајаће као брана.«

¹⁴ Када је народ кренуо из табора да пређе преко реке Јордан, испред њега су пошли свештеници носећи Ковчег савеза. ¹⁵ Чим су свештеници који су носили Ковчег дошли до Јордана и ступили ногом у воду – иако се Јордан прелива преко обала све време жетве – ¹⁶ воде које су текле одозго престадоше да теку. Нагомилале су се као иза бране, све до града Адама близу Цартана, а воде које су текле у море Араву, Слано море^[c] сасвим су отекле. Тако народ пређе реку тачно преко пута Јерихона. ¹⁷ Свештеници који су носили Ковчег ГОСПОДЊЕГ савеза стајали су чврсто на сувом тлу усред реке Јордан док сав израелски народ није прешао преко Јордана по сувом.

Спомен-каменови

4 Када је сав народ прешао преко реке Јордан, ГОСПОД рече Исусу Навину: ² »Изаберите дванаест људи из народа, по једног из сваког племена, ³ и заповедите им да изваде дванаест каменова из средине Јордана, баш оданде где стоје свештеници. Понесите их са собом, па их положите на месту где ћете преноћити.«

⁴ Исус Навин позва дванаест људи које је био одредио међу Израелцима, по једнога из сваког племена, ⁵ па им рече: »Отидите до средине Јордана, пред Ковчег ГОСПОДА, вашега Бога, и нека сваки од вас на раме подигне један камен, по један за свако израелско племе, ⁶ да буду знак међу вама. Када вас ваша деца сутра упитају: ‚Шта значе ови каменови?‘ ⁷ одговорићете им: ‚Река Јордан престала је да тече пред Ковчегом ГОСПОДЊЕГ савеза. Када је Ковчег ушао у Јордан, воде Јордана престале су да теку.‘ Нека ови каменови буду спомен за израелски народ довека.«

⁸ Израелци урадише како им је Исус Навин заповедио. Узеше дванаест каменова са средине реке Јордан, по један за свако израелско племе, као што је ГОСПОД рекао Исусу Навину, па их пренеше до свог преноћишта и тамо их положише. ⁹ Исус Навин постави других дванаест каменова на средини Јордана, на месту где су стајали свештеници који су носили Ковчег савеза. Ти каменови стоје тамо и данас.

¹⁰ Свештеници који су носили Ковчег остадоше да стоје насред Јордана све док није учињено све што је ГОСПОД заповедио Исусу Навину да каже народу да учини – исто оно што је Мојсије заповедио Исусу Навину. Народ је журно прелазио преко ¹¹ и чим су сви прешли, пређоше и свештеници са ГОСПОДЊИМ ковчегом и одоше испред народа.

¹² Људи из Рувимовог, Гадовог и половине Манасијиног племена наоружани пређоше испред других Израелаца, као што им је Мојсије заповедио. ¹³ Око четрдесет хиљада људи спремних за борбу пређе пред ГОСПОДОМ да се бори на Јерихонским пољанама.

¹⁴ Тога дана ГОСПОД узвиси Исуса Навина пред очима целог Израела. Док је био жив, Израелци су га поштовали исто као што су поштовали и Мојсија.

¹⁵ ГОСПОД рече Исусу Навину: ¹⁶ »Заповеди свештеницима који носе Ковчег сведочанства да изађу из Јордана.«

¹⁷ И Исус Навин заповеди свештеницима: »Изађите из Јордана!«

¹⁸ Тада свештеници изађоше из реке, носећи Ковчег ГОСПОДЊЕГ савеза. И само што су ногом ступили на суво тле, воде Јордана се вратише на своје место и прелише се преко обала као и пре.

¹⁹ Народ је изашао из реке Јордан десетог дана првог месеца и утаборио се у Гилгалу, на источној граници Јерихона. ²⁰ Исус Навин постави у Гилгалу оних дванаест каменова које су извадили из Јордана, ²¹ па рече Израелцима: »Када ваша деца сутра буду питала вас, своје очеве: ‚Шта значе ови каменови?‘ ²² објасните им: ‚Израел је прешао преко реке Јордан по сувом тлу.‘ ²³ Јер, ГОСПОД, ваш Бог, пред вама је исушио Јордан, док не пређете преко њега, баш као што је учинио и са Црвеним морем када га је пред нама исушио док нисмо прешли преко. ²⁴ Учинио је то да би сви народи на земљи знали колико је ГОСПОДЊА рука моћна и да бисте се ви увек бојали ГОСПОДА, свога Бога.«

5 Када су сви аморејски цареви западно од реке Јордан и сви ханаански цареви у приморју чули како је ГОСПОД исушио реку Јордан испред Израелаца док ови нису прешли преко, клонуше духом и храброст их остави због Израелаца.

Обрезање у Гилгалу

² У то време ГОСПОД рече Исусу Навину: »Направи ножеве од кремена и поново обрежи Израелце.«

³ И Исус Навин направи ножеве од кремена, па на Гиват-Хааралоту^[d] обреза Израелце. ⁴ А ево зашто је то урадио: Сви који су изашли из Египта – сви мушкарци способни за борбу – помрли су током пута кроз пустињу после изласка из Египта. ⁵ Сав народ који је изашао био је обрезан, а они који су се родили у пустињи, на путу, после изласка из Египта, нису били обрезани. ⁶ Израелци су четрдесет година лутали пустињом све док нису помрли сви који су били способни за борбу када су отишли из Египта, пошто се нису покоравали ГОСПОДУ. ГОСПОД им се заклео да неће видети земљу за коју се њиховим праоцима заклео да ће је дати нама, земљу којом тече мед и млеко. ⁷ Тако је место њих подигао њихове синове – оне које је Исус Навин обрезао. Били су необрезани јер се на путу нису обрезивали. ⁸ Када је сав народ обрезан, остадоше у табору док нису оздравили.

⁹ Тада ГОСПОД рече Исусу Навину: »Данас сам са вас скинуо^[e] срамоту Египта.«

Зато се то место и дан-данас зове Гилгал^[f].

Прослава прве Пасхе у Ханаану

¹⁰ Увече, четрнаестог дана тог месеца, док су били утаборени у Гилгалу, на Јерихонским пољанама, Израелци прославише Пасху. ¹¹ Дан после Пасхе, баш на тај дан, јели су од рода оне земље: бесквасни хлеб и пржено зрневље. ¹² Дан након што су јели од рода оне земље, мана престаде да пада^[g]. Више није било мане за Израелце, него су се те године хранили плодовима ханаанске земље.

Исус Навин и заповедник ГОСПОДЊЕ војске

¹³ Када је био близу Јерихона, Исус Навин диже поглед и виде како пред њим стоји човек са исуканим мачем у руци.

Исус Навин му приђе и упита га: »Јеси ли ти с нама или с нашим непријатељима?«

¹⁴ А он му одговори: »Ја сам заповедник ГОСПОДЊЕ војске. Управо сам дошао.«

На то Исус Навин паде ничице и поклони му се, па га упита: »Шта имаш да ми кажеш, господару?«

¹⁵ »Изуј обућу са својих ногу«, одговори му заповедник ГОСПОДЊЕ војске, »јер је место на ком стојиш свето.«

И Исус Навин учини тако.

Пад Јерихона

6 А Јерихон је био чврсто затворен због Израелаца – нико није могао ни да изађе ни да уђе.

² ГОСПОД рече Исусу Навину: »Ево предајем ти у руке Јерихон с његовим царем и ратницима. ³ Обиђи једном око града са свим војницима. Тако ради шест дана. ⁴ Нека седам свештеника носи пред Ковчегом седам труба од овнујских рогова. Седмога дана обиђите око града седам пута, а свештеници нека дувају у рогове. ⁵ Када они отегнуто затрубе овнујским рогом, нека сва војска, чим чује звук трубе, испусти бојни поклич. Тада ће се срушити градске зидине, па сва војска нека се попне у град, свако право испред себе.«

⁶ Тада Исус Навин позва свештенике и рече им: »Подигните Ковчег ГОСПОДЊЕГ савеза и нека испред њега седам свештеника носи седам труба од овнујских рогова.«

⁷ А војсци рече: »Напред! Обиђите око града. Нека наоружани људи иду испред ГОСПОДЊЕГ ковчега.«

⁸ Када је Исус Навин то рекао војсци, седам свештеника, који су пред ГОСПОДОМ носили седам труба од овнујских рогова, кренуше напред дувајући у рогове, а за њима крену Ковчег ГОСПОДЊЕГ савеза. ⁹ Наоружани људи ишли су испред свештеникâ који су дували у рогове, а заштитница је ишла за Ковчегом. Све то време разлегао се звук рогова.

¹⁰ Исус заповеди војсци: »Не вичите, не правите буку, ни реч не проговарајте све до онога дана када вам будем рекао: ‚Вичите!‘ Тада ћете викати.«

¹¹ Тако је ГОСПОДЊИ ковчег једном обишао око града. Затим се вратише у табор и тамо преноћише.

¹² Исус Навин порани следећег јутра, а свештеници подигоше ГОСПОДЊИ ковчег. ¹³ Седам свештеника који су носили седам труба од овнујских рогова пођоше напред, идући испред ГОСПОДЊЕГ ковчега и дувајући у рогове. Пред њима су ишли наоружани људи, а заштитница је ишла иза ГОСПОДЊЕГ ковчега. Све то време разлегао се звук рогова. ¹⁴ Тако су и другог дана једном обишли око града и вратили се у табор.

Тако су радили шест дана.

¹⁵ Седмога дана устадоше у зору и обиђоше око града на исти начин. Али тога дана око њега обиђоше седам пута. ¹⁶ Када су око њега обилазили седми пут и када су свештеници задували у овнујске рогове, Исус Навин заповеди војсци: »Вичите! Јер, ГОСПОД вам је предао град! ¹⁷ Нека град и све што је у њему буде потпуно уништено као жртвени принос ГОСПОДУ. Поштедите живот само блудници Раави и свима који су с њом у кући, јер је она сакрила гласнике које смо послали. ¹⁸ Али држите се подаље од онога што је одређено за уништење, да не паднете у искушење да нешто од тога узмете и тиме на израелски табор доведете уништење и невољу. ¹⁹ Све сребро и злато и предмети од бронзе и гвожђа нека буду одвојени за ГОСПОДА и нека се ставе у његову ризницу.«

²⁰ Када су се овнујски рогови огласили, војска испусти бојни поклич. И на звук рога, када је војска испустила силан бојни поклич, зидине се срушише. Војска се попе у град, свако право испред себе, и заузе га. ²¹ Мачем потпуно уништише све живо у њему – мушкарце и жене, младо и старо, говеда, овце и магарад.

²² Исус Навин рече оној двојици који су уходили земљу: »Идите у кућу оне блуднице, па изведите њу и све њене, као што сте јој се заклели.«

²³ Тако они младићи, уходе, уђоше и изведоше Рааву, њеног оца и мајку, браћу и све њене – изведоше сву њену породицу и сместише је ван израелског табора.

²⁴ Град и све у њему спалише, а сребро и злато и предмете од бронзе и гвожђа ставише у ризницу Дома ГОСПОДЊЕГ.

²⁵ Али Исус Навин поштеде блудницу Рааву, њену породицу и све њене зато што је била сакрила гласнике које је послао да уходе Јерихон, и она и дан-данас живи у Израелу.

²⁶ У то време Исус Навин изрече ово проклетство: »Проклет био пред ГОСПОДОМ човек који предузме да опет сагради овај град, Јерихон:

²⁷ ГОСПОД је био са Исусом Навином и глас о њему прошири се по целој земљи.

Аханов грех

7 Али Израелци прекршише заповест о потпуном уништењу града: Ахан син Кармија сина Завдија^[h] сина Зариног, из Јудиног племена, узе неке од предмета одређених за уништење, па се ГОСПОД разгневи на Израелце.

² Исус Навин посла људе из Јерихона у Ај, који је близу Бет-Авена, источно од Бетела, и рече им: »Идите и извидите онај крај.«

И они одоше и извидеше Ај.

³ Када су се вратили Исусу Навину, рекоше му: »Не мора сва војска да иде на Ај. Пошаљи две-три хиљаде људи да га нападну. Не замарај сву војску, јер тамо има мало људи.«

⁴ Тако онамо оде око три хиљаде људи, али су морали да беже пред Ајанима. ⁵ Ајани убише око тридесет шест људи, гонећи Израелце од градске капије све до каменолома и убијајући их по падинама. Због тога народ клону духом и обесхрабри се.

⁶ Тада Исус Навин и израелске старешине раздреше своју одећу и падоше ничице на земљу пред ГОСПОДЊИМ ковчегом, посувши се прашином по глави, и тако остадоше до вечери.

⁷ Исус Навин рече: »Авај, Господе ГОСПОДЕ. Зашто си превео овај народ преко реке Јордан? Зар да нас предаш у руке Аморејцима, да нас униште? Камо среће да смо остали са друге стране Јордана! ⁸ Господе, шта да кажем сада када је Израел окренуо леђа пред својим непријатељима? ⁹ Када Ханаанци и остали становници ове земље чују за ово, опколиће нас и избрисати нам име са земље. Шта ћеш, дакле, да учиниш за своје велико име?«

¹⁰ ГОСПОД рече Исусу Навину: »Устани! Зашто лежиш ничице? ¹¹ Израел је згрешио. Погазили су мој Савез, за који сам им заповедио да га се држе. Узели су од предметâ одређених за уништење и ставили их међу своје ствари. И не само да су украли већ су и слагали. ¹² Зато Израелци не могу да се супротставе својим непријатељима, него окрећу леђа пред њима, јер су и сами постали одређени за уништење. Нећу више бити с вама ако не уништите оно што је код вас, а одређено је за уништење.

¹³ »Устани и освештај народ. Реци им: ‚Освештајте се за сутра, јер овако каже ГОСПОД, Бог Израелов: Израеле, усред тебе је оно што је одређено за уништење. Док то не уклониш, нећеш моћи да се супротставиш својим непријатељима. ¹⁴ Ујутро приступите, племе по племе. Из племена које ГОСПОД изабере нека прилази братство по братство. Из братства које ГОСПОД изабере нека прилази породица по породица. А из породице коју ГОСПОД изабере нека прилази човек по човек. ¹⁵ Онај који буде изабран, нека се спали на ломачи са свиме што има, јер је код њега оно што је одређено за уништење. Погазио је ГОСПОДЊИ савез и извршио срамотно дело у Израелу.‘«

¹⁶ Исус Навин порани следећег јутра и изведе Израел племе по племе, и би изабрано Јудино племе. ¹⁷ Из Јудиног племена изведе братство по братство, и би изабрано братство Зароваца. Он изведе братство Зароваца, породицу по породицу, и би изабрана Завдијева породица. ¹⁸ Исус изведе Завдијеву породицу, човека по човека, и би изабран Ахан син Кармија сина Завдија сина Зариног, из Јудиног племена.

¹⁹ Исус Навин рече Ахану: »Синко, дај славу ГОСПОДУ, Богу Израеловом, и признај му. Кажи ми шта си учиинио, ништа не кријући.«

²⁰ Ахан одговори: »Истина је! Ја сам тај који је згрешио против ГОСПОДА, Бога Израеловог. Ево шта сам урадио: ²¹ Кад сам видео у плену леп шинарски^[i] огртач, двеста шекела^[j] сребра и златну шипку тешку педесет шекела^[k], пожелео сам их и узео. Ено све је закопано у мом шатору, а сребро је одоздо.«

²² Исус Навин посла људе^[l], који отрчаше до шатора. Све је било тамо, сакривено у шатору, а сребро одоздо. ²³ Они то узеше из шатора, па донеше Исусу Навину и свим Израелцима и распростреше пред ГОСПОДОМ.

²⁴ Тада Исус Навин, и сав Израел с њим, узе Ахана сина Зариног, оно сребро, огртач и златну шипку, његове синове и кћери, његова говеда, магарад и овце, његов шатор и све што је имао, па га одведе у долину Ахор.

²⁵ »Зашто си нас увалио у невољу?« упита Исус Навин. »Данас ће ГОСПОД тебе увалити у невољу.«

Тада га сви Израелци каменоваше, а када су каменовали и остале, спалише их на ломачи. ²⁶ На Ахана набацаше велику гомилу камења, која тамо стоји и данас. Тада ГОСПОД одврати свој љути гнев. Зато се и дан-данас оно место зове долина Ахор^[m].

Освајање и уништење Аја

8 ГОСПОД рече Исусу Навину: »Не бој се и не обесхрабруј. Поведи са собом сву војску, па иди и нападни Ај. Јер, предајем ти у руке цара Аја, његов народ, његов град и његову земљу. ² Уради с Ајем и његовим царем исто што си урадио са Јерихоном и његовим царем, само што њихова добра и стоку можете да узмете за себе. Постави заседу иза града.«

³ Исус Навин и сва војска спремише се да нападну Ај. Он изабра тридесет хиљада врсних ратника и посла их ноћу, ⁴ заповедивши им: »Слушајте пажљиво: Поставите заседу иза града, не много далеко од њега, и сви будите спремни. ⁵ А ја и сва војска која је са мном, прићи ћемо граду, па кад они изађу на нас као и први пут, ми ћемо почети да бежимо пред њима. ⁶ Они ће поћи за нама, па ћемо их тако одвући од града. Јер, они ће рећи: ‚Беже од нас као и први пут.‘ Дакле, док ми будемо бежали пред њима, ⁷ ви изађите из заседе и запоседните град. ГОСПОД, ваш Бог, предаће вам га у руке. ⁸ Кад заузмете град, запалите га. Учините онако како је ГОСПОД заповедио. Постарајте се да буде баш тако. То су моје заповести.«

⁹ Тада их Исус Навин посла и они одоше да поставе заседу. Сместише се између Бетела и Аја, западно од Аја. А Исус Навин ту ноћ проведе с војском.

¹⁰ Исус Навин порани следећег јутра и окупи војску, па он и израелске старешине пођоше пред војском према Ају. ¹¹ Сва војска која је била с њим пође и стиже пред град, па се утабори северно од њега, тако да је између ње и града била долина. ¹² А Исус Навин је био узео око пет хиљада људи и поставио их у заседу између Бетела и Аја, западно од града. ¹³ Тако су сви били спремни – и они у табору северно од града и заседа западно од њега.

Те ноћи Исус Навин сиђе у долину. ¹⁴ Када је цар Аја то видео, он и сва његова војска устадоше рано ујутро, па похиташе из града према Арави, да заподену бој с Израелом. Али цар није знао да му је иза града постављена заседа. ¹⁵ Исус Навин и сви Израелци пустише да их они потерају пред собом, па побегоше према пустињи. ¹⁶ Сву војску из града позваше да крене у потеру за њима и тако је, гонећи Исуса Навина, била одвучена далеко од града. ¹⁷ Ни у Ају ни у Бетелу не остаде ниједан човек – сви су кренули у потеру за Израелцима. Тако су, гонећи Израелце, оставили град отворен.

¹⁸ Тада ГОСПОД рече Исусу Навину: »Упери копље које ти је у руци према Ају, јер ћу ти тај град предати у руке.«

И Исус Навин упери копље према Ају. ¹⁹ Чим је тако пружио руку, људи из заседе брзо се дигоше са свога места и потрчаше, па уђоше у град, заузеше га и одмах га запалише.

²⁰ Када су се Ајани осврнули, видеше како се из града диже дим у небо. Али нису могли да побегну ни на коју страну пошто су се Израелци, који су бежали према пустињи, сада окренули против њих. ²¹ Јер, када су Исус Навин и сви Израелци видели да је заседа заузела град и да се из њега диже дим, окренули су се и ударили на Ајане. ²² А и они из града су им пошли у сусрет, па су се Ајани нашли у средини, притешњени од Израелаца са обе стране. Израелци ударише на њих, и ниједан не остаде жив нити побеже. ²³ Али цара Аја ухватише живог и доведоше Исусу Навину.

²⁴ Када су побили све Ајане на пољима и у пустињи, где су их ови гонили – када су сви Ајани погубљени мачем – сви Израелци се вратише у Ај и погубише мачем и све који су били у њему. ²⁵ Тога дана паде свих дванаест хиљада житеља Аја, и мушкараца и жена. ²⁶ Исус Навин није спуштао руку којом је уперио копље све док није потпуно уништио све житеље Аја. ²⁷ Али стоку и добра из града Израелци узеше за себе, као што је ГОСПОД и заповедио Исусу Навину.

²⁸ Тако је Исус Навин спалио Ај^[n] и заувек га претворио у гомилу рушевина, место које је и дан-данас пусто. ²⁹ Цара Аја обеси о дрво и тако га остави до вечери. Када је сунце зашло, Исус Навин заповеди да његов леш скину са дрвета и да га баце пред улаз градске капије. Преко њега набацаше велику гомилу камења, која тамо стоји и дан-данас.

Читање Закона на гори Евал

³⁰ У то време Исус Навин подиже на гори Евал жртвеник ГОСПОДУ, Богу Израеловом, ³¹ као што је Израелцима заповедио Мојсије, слуга ГОСПОДЊИ, и као што је записано у Мојсијевој Књизи закона – жртвеник од неклесаног камена, недирнутог гвозденом алатком. На њему принеше ГОСПОДУ жртве паљенице и жртве за заједништво.

³² Ту, пред Израелцима, Исус Навин преписа на каменове Закон који је записао Мојсије. ³³ Сав Израел и његове старешине, надгледници и судије, дошљаци и рођени Израелци, стајали су са обе стране Ковчега ГОСПОДЊЕГ савеза, лицем према онима који су га носили, свештеницима, који су Левити. Пола народа је стајало испред горе Геризим, а пола испред горе Евал, као што је био заповедио Мојсије, слуга ГОСПОДЊИ, када је заповедио да се благослови израелски народ.

³⁴ Потом Исус Навин прочита све речи Закона – благослове и проклетства – баш као што је записано у Књизи закона. ³⁵ Није било ничега што је Мојсије заповедио, а да то Исус Навин није прочитао пред целом израелском заједницом, укључујући жене и нејач, и дошљаке који су живели међу њима.

Савез против Израела

9 Када су сви цареви западно од реке Јордан – они у Горју, Шефели и дуж целе обале Великог мора^[o] све до Либана: цареви Хетита, Аморејаца, Ханаанаца, Перижана, Хивијаца и Јевусејаца – чули шта се догодило, ² окупише се да заједничким снагама нападну Исуса Навина и Израел.

Варка Гивонаца

³ Чувши шта је Исус Навин учинио са Јерихоном и Ајем, житељи Гивона ⁴ прибегоше лукавству. Одоше и узеше хране, па на магарце натоварише отрцане вреће и старе, поцепане и искрпљене мешине за вино. ⁵ На ноге обуше изношене и закрпљене сандале и обукоше стару одећу. Сав хлеб који су понели као залиху био је бајат и буђав. ⁶ Када су дошли Исусу Навину у табор у Гилгалу, рекоше њему и Израелцима: »Долазимо из далеке земље. Склопите с нама савез.«

⁷ »А шта ако живите близу нас?« упиташе Израелци Хивијце. »Како онда да с вама склопимо савез?«

⁸ »Твоје смо слуге«, рекоше они Исусу Навину, а он их упита: »Ко сте ви и одакле сте дошли?«

⁹ Они одговорише: »Ми, твоје слуге, дошли смо из веома далеке земље због гласа о ГОСПОДУ, твоме Богу. Јер, чули смо за све што је учинио у Египту ¹⁰ и за све што је учинио са двојицом аморејских царева источно од реке Јордан – Сихоном, царем Хешбона, и Огом, царем Башана, који је владао у Аштароту. ¹¹ Зато нам наше старешине и сви становници наше земље рекоше: ‚Узмите залиха хране за пут, па идите и састаните се с њима и реците им: »Ваше смо слуге. Склопите с нама савез.«‘ ¹² Овај наш хлеб био је још топао када смо га понели од куће оног дана кад смо пошли к вама, а сада је, ево, бајат и буђав. ¹³ И ове мешине за вино биле су нове када смо их напунили, а сада су се, ево, поцепале. И одећа и сандале су нам се отрцале од дуга пута.«

¹⁴ Израелци прегледаше њихове залихе хране, али ништа о томе не упиташе ГОСПОДА. ¹⁵ Исус Навин склопи с њима мир и савез којим се обавеза да ће их пустити да живе, а поглавари заједнице то потврдише заклетвом.

¹⁶ Али три дана након склапања савеза, Израелци сазнаше да су им Гивонци суседи, да живе близу њих. ¹⁷ Стога Израелци кренуше на пут и трећега дана стигоше до њихових градова – Гивона, Кефире, Беерота и Кирјат-Јеарима – ¹⁸ али их не нападоше јер су им се поглавари заједнице заклели ГОСПОДОМ, Богом Израеловим.

Цела заједница поче да гунђа против поглаварâ, ¹⁹ али сви поглавари одговорише: »Заклели смо им се ГОСПОДОМ, Богом Израеловим и сада не смемо да их дирамо. ²⁰ Ево шта ћемо да урадимо: пустићемо их да живе, да се на нас не свали Божија срџба због кршења заклетве којом смо им се заклели. ²¹ Пустите их да живе«, рекоше, »али нека буду дрвосече и водоноше за целу заједницу.«

Тако поглавари одлучише о њима.

²² Тада Исус Навин позва Гивонце и рече им: »Зашто сте нас преварили рекавши: ‚Живимо далеко од вас,‘ када, у ствари, живите близу нас? ²³ Сада сте под проклетством: никада нећете престати да служите као дрвосече и водоноше за Дом мога Бога.«

²⁴ Они му одговорише: »Нама, твојим слугама, јасно је речено да је ГОСПОД, ваш Бог, заповедио свом слузи Мојсију да вам дâ сву ову земљу и да пред вама затре све њене становнике. Стога смо се због вас уплашили за свој живот и зато смо тако поступили. ²⁵ Сада смо у твојим рукама. Уради с нама онако како мислиш да је добро и исправно.«

²⁶ И Исус Навин овако уради: избави их из руку Израелаца и ови их не побише. ²⁷ Тога дана их одреди за дрвосече и водоноше за заједницу и за ГОСПОДЊИ жртвеник на месту које ће ГОСПОД изабрати, и они су то и дан-данас.

Пораз Аморејаца

10 Адони-Цедек, цар Јерусалима, чуо је да је Исус Навин заузео Ај и потпуно га уништио, учинивши са Ајем и његовим царем исто што и са Јерихоном и његовим царем, и да су житељи Гивона склопили мир са Израелцима и да живе близу њих. ² Он и његов народ силно се уплашише, јер је Гивон био велик град, као један од царских градова. Био је већи од Аја и сви су његови мушкарци били ратници. ³ Стога Адони-Цедек, цар Јерусалима, поручи Хохаму, цару Хеврона, Пираму, цару Јармута, Јафији, цару Лахиша, и Девиру, цару Еглона: ⁴ »Дођите и помозите ми да нападнем Гивон зато што је склопио мир са Исусом Навином и Израелцима.« ⁵ Тако се пет аморејских царева – цар Јерусалима, цар Хеврона, цар Јармута, цар Лахиша и цар Еглона – удружише и кренуше са свом својом војском, утаборише се пред Гивоном и нападоше га.

⁶ Тада Гивонци послаше поруку Исусу Навину у табор у Гилгалу: »Не остављај нас, твоје слуге, на цедилу. Брзо дођи к нама и спаси нас! Помози нам, јер су се сви аморејски цареви из Горја удружили против нас.«

⁷ Исус Навин крену из Гилгала са свом својом војском и врсним ратницима, ⁸ а ГОСПОД му рече: »Не плаши их се, јер сам их предао у твоје руке. Ниједан од њих неће моћи да ти се супротстави.«

⁹ Исус Навин је од Гилгала ишао целу ноћ, па их нападе изненада. ¹⁰ ГОСПОД међу њима створи пометњу пред Израелцима, који им нанеше тежак пораз код Гивона, па су их гонили дуж пута који води горе до Бет-Хорона и убијали их све до Азеке и Македе. ¹¹ Док су они бежали пред Израелцима путем од Бет-Хорона доле ка Азеки, ГОСПОД је са неба на њих бацао толико крупан грȁд да је било више оних који су погинули од грȁда него оних које су Израелци убили мачем.

¹² Тога дана када је ГОСПОД предао Аморејце Израелцима, Исус Навин рече ГОСПОДУ наочиглед Израелу:

¹³ И сунце стаде и месец се заустави док се народ није осветио својим непријатељима, као што је записано у Књизи Јашаровој. Сунце се зауставило посред неба и није се спустило готово цео дан. ¹⁴ Ни пре ни после није било таквог дана – дана када је ГОСПОД послушао човека. Јер, ГОСПОД се борио за Израел.

¹⁵ Потом се Исус Навин, и сав Израел с њим, врати у табор у Гилгалу.

Исус Навин хвата пет царева

¹⁶ А оних пет царева побеже и сакри се у пећини код Македе.

¹⁷ Када су Исусу Навину рекли да су их нашли како се крију у пећини код Македе, ¹⁸ он рече: »Наваљајте велико камење на улаз пећине и поставите људе да чувају стражу. ¹⁹ Али ви се не заустављајте: гоните своје непријетеље, пресеците им одступницу и не дајте им да дођу до својих градова, јер их је ГОСПОД, ваш Бог, предао у ваше руке.«

²⁰ Када су Исус Навин и Израелци завршили покољ над њима побивши све осим неколико њих који умакоше у своје утврђене градове, ²¹ сва војска се жива и здрава врати Исусу Навину у табор код Македе. И нико више не изусти ни реч против Израелаца.

²² Исус Навин рече: »Отворите улаз у пећину и изведите ми оних пет царева.«

²³ Тако изведоше из пећине пет царева – цара Јерусалима, цара Хеврона, цара Јармута, цара Лахиша и цара Еглона.

²⁴ Када су их извели пред Исуса Навина, он сазва све Израелце и рече главним заповедницима војске који су били с њим: »Приђите и станите ногама на вратове ових царева.«

И они приђоше и стадоше им ногама на вратове.

²⁵ Исус Навин им рече: »Не бојте се и не страхујте. Будите јаки и храбри. Овако ће ГОСПОД учинити са свим вашим непријатељима против којих се будете борили.«

²⁶ Онда Исус Навин удари и поби цареве, обеси их о пет стабала, па их оставише да тамо висе до вечери. ²⁷ Када је сунце зашло, Исус Навин заповеди да их скину са стабала и баце у пећину у којој су се крили. На улаз пећине наваљаше велико камење, које тамо стоји и данас.

Исус Навин осваја јужна подручја

²⁸ Тог истог дана Исус Навин заузе Македу и мачем погуби житеље града и његовог цара. Он потпуно уништи све живо у њему, не оставивши ниједног преживелог. Са царем Македе учини исто што и са царем Јерихона.

²⁹ Потом Исус Навин, и сав Израел с њим, крену из Македе на Ливну и нападе је. ³⁰ ГОСПОД и тај град и његовог цара предаде Израелцима у руке. Исус Навин мачем погуби све живо у њему, не оставивши ниједног преживелог. И са његовим царем учини исто што и са царем Јерихона.

³¹ Потом Исус Навин, и сав Израел с њим, крену из Ливне на Лахиш, утабори се пред њим и нападе га. ³² ГОСПОД предаде Лахиш Израелу и Исус Навин га другога дана заузе. Мачем погуби све живо у њему, исто као и у Ливни. ³³ У то време дође Хорам, цар Гезера, да помогне Лахишу, али Исус Навин порази и њега и његову војску, не оставивши ниједног преживелог.

³⁴ Потом Исус Навин, и сав Израел с њим, крену из Лахиша на Еглон. Утаборише се пред њим и нападоше га, ³⁵ па га заузеше истог дана и погубише његове житеље мачем. Потпуно уништише све живо у њему као што су учинили и у Лахишу.

³⁶ Потом Исус Навин, и сав Израел с њим, оде из Еглона у Хеврон, па га нападе. ³⁷ Заузеше град и околна села и мачем погубише његовог цара и све живо у њему, не оставивши ниједног преживелог као ни у Еглону. Исус Навин потпуно уништи град и све живо у њему.

³⁸ Потом се Исус Навин, и сав Израел с њим, врати до Девира и нападе га. ³⁹ Заузе град с његовим царем и околна села и све погуби мачем. Потпуно уништи све живо, не оставивши ниједног преживелог. Са Девиром и његовим царем учини исто што и са Хевроном и његовим царем и са Ливном и њеним царем.

⁴⁰ Тако је Исус Навин покорио цело оно подручје: Горје, Негев, Шефелу и Ашдот, и све њихове цареве, не оставивши ниједног преживелог. Потпуно је уништио све што дише, баш као што је заповедио ГОСПОД, Бог Израелов. ⁴¹ Покорио је народе од Кадеш-Барнее до Газе и од целог гошенског краја све до Гивона. ⁴² Све ове цареве Исус Навин је поразио и заузео њихове земље у једном походу зато што се ГОСПОД, Бог Израелов, борио за Израел.

⁴³ Потом се Исус, и сав Израел с њим, врати у табор у Гилгалу.

Исус Навин осваја северна подручја

11 Када је за то чуо Јавин, цар Хацора, он то јави Јоваву цару Мадона, цару Шимрона, цару Ахшафа ² и царевима у северном Горју, у Арави јужно од Кинерета^[p], у Шефели и у Нафот-Дору на западу, ³ Ханаанцима на истоку и западу, Аморејцима, Хетитима, Перижанима и Јевусејцима у Горју и Хивијцима који су живели у подножју горе Хермон на подручју Мицпе. ⁴ Ови изађоше са свом својом војском и са великим бројем коња и борних кола. Била је то огромна војска које је било као песка на морској обали. ⁵ Сви ови цареви се удружише, па се сви заједно утаборише код водâ Мерома с намером да нападну Израел.

⁶ ГОСПОД рече Исусу Навину: »Не плаши их се, јер ћу их сутра у ово време све предати Израелцима, побијене. А ти им осакати коње и спали борна кола.«

⁷ Исус Навин и сва војска с њим изненада изађоше на њих код водâ Мерома и нападоше их. ⁸ ГОСПОД их предаде у руке Израелцима и они их поразише. Гонили су их све до Великог Сидона, до Мисрефот-Мајима и до долине Мицпе на истоку, убијајући их док их све нису побили. ⁹ Исус Навин учини онако како је ГОСПОД рекао: осакати им коње и спали борна кола.

¹⁰ Потом се Исус Навин врати, заузе Хацор и мачем погуби његовог цара. Хацор је био предводник свих ових царстава. ¹¹ Све живо у њему погубише мачем. Потпуно их уништише, не поштедевши ништа што дише, а сам Хацор Исус Навин спали.

¹² Исус Навин заузе све царске градове и мачем погуби њихове цареве. Он их потпуно уништи, као што је заповедио Мојсије, слуга ГОСПОДЊИ. ¹³ Од тих градова, који су били подигнути на брежуљцима, Израел није спалио ниједан осим Хацора, који је спалио Исус Навин. ¹⁴ Израелци узеше за себе сва добра и стоку из ових градова, а све људе су убијали мачем док их нису затрли, не поштедевши никог живог.

¹⁵ Као што је ГОСПОД заповедио свом слузи Мојсију, тако је Мојсије заповедио Исусу Навину, и Исус Навин је тако учинио – ништа није пропустио да учини од свега што је ГОСПОД заповедио Мојсију.

Подручје које је освојио Исус Навин

¹⁶ Тако је Исус Навин заузео целу земљу: Горје, цео Негев, цео гошенски крај, Шефелу, Араву и горје Израела са његовим подгорјем, ¹⁷ од горе Халак, која се уздиже према Сеиру, до Ваал-Гада у либанској долини испод горе Хермон. Поразио је, заробио и погубио све њихове цареве. ¹⁸ Исус Навин је дуго ратовао са свим овим царевима. ¹⁹ Осим Гивона, у ком су живели Хивијци, ниједан град није склопио мир са Израелцима – они су их све заузели у боју. ²⁰ Јер, сâм ГОСПОД отврднуо је њихово срце да би ратовали против Израела, и Израел их је потпуно уништио, затирући их без милости, као што је ГОСПОД заповедио Мојсију.

²¹ У то време Исус Навин оде и истреби Анаковце из Горја, Хеврона, Девира и Анава, из целог горја Јуде и целог горја Израела. Исус Навин потпуно уништи и њих и њихове градове. ²² У израелској земљи не остаде ниједан од Анаковаца. Остаде их само неколико у Гази, Гату и Ашдоду. ²³ Тако је Исус Навин заузео целу земљу, баш као што је ГОСПОД наложио Мојсију, и дао је у наследство Израелу према његовим племенима.

Тада земља отпочину од рата.

Цареви које је поразио Мојсије

12 Ово су цареви земље које су Израелци поразили и чије подручје су заузели с оне, источне стране реке Јордан, од кланца Арнона до горе Хермон, укључујући цео источни део Араве:

² Први је био Сихон, цар Аморејаца, који је владао у Хешбону, а чија се власт протезала од Ароера, на ивици кланца Арнона, средином тога кланца до потока Јабока, који је граница Амонаца – пола Гилада – ³ укључујући источну Араву од Кинеретског мора^[q] према југу, у правцу Бет-Јешимота, до мора Араве, Сланог мора^[r] и обронака горе Пизге.

⁴ Други је био Ог, цар Башана, један од последњих Рефајаца, који је владао у Аштароту и Едреју. ⁵ Он је имао власт над гором Хермон, Салхом, над целим Башаном до границе са Гешурцима и Маахатовцима и над другом половином Гилада до границе Сихона, цара Хешбона.

⁶ Њих су поразили Мојсије, слуга ГОСПОДЊИ, и Израелци. Мојсије, слуга ГОСПОДЊИ, дао је њихову земљу у посед Рувимовцима, Гадовцима и половини Манасијиног племена.

Цареви које је поразио Исус Навин

⁷ Ово су цареви земље које су Исус Навин и Израелци поразили с ове, западне стране реке Јордан, од Ваал-Гада у либанској долини до горе Халак, која се уздиже према Сеиру, цареви чију је земљу Исус Навин дао у посед Израеловим племенима према оном што им је додељено ⁸ – Горје, Шефелу, Араву, Ашдот, пустињу и Негев – земље које су припадале Хетитима, Аморејцима, Ханаанцима, Перижанима, Хивијцима и Јевусејцима:

Неосвојена подручја

13 Када је Исус Навин зашао у дубоку старост, ГОСПОД му рече: »Зашао си у дубоку старост, а остало је још много земље да се запоседне. ² Ово је земља која је још остала: сва подручја Филистејаца и Гешураца, ³ подручје од реке Шихор, источно од Египта, до границе Екрона на северу – све се то рачуна као ханаанско подручје иако је на њему пет филистејских владара у Гази, Ашдоду, Ашкелону, Гату и Екрону, и Авијци ⁴ на југу – сва ханаанска земља и Меара, која припада Сидонцима, све до Афека на аморејској граници, ⁵ земља Гевелаца и цео Либан према истоку, од Ваал-Гада испод горе Хермон до Лево-Хамата.

⁶ »Ја сâм истераћу испред Израелаца све Сидонце који живе у горју од Либана до Мисрефот-Мајима, а ти се само постарај да ту земљу коцком доделиш Израелу у наследство, као што сам ти заповедио. ⁷ Раздели је као наследство на девет племена и половину Манасијиног племена.«

Племена која су добила земљу источно од Јордана

⁸ Друга половина Манасије, Рувимовци и Гадовци добили су наследство које им је Мојсије дао с оне, источне стране реке Јордан, онако како им га је он, слуга ГОСПОДЊИ, доделио: ⁹ од Ароера на ивици кланца Арнона, и од града усред кланца, укључујући целу висораван Медву све до Дивона ¹⁰ и све градове Сихона, цара Аморејаца, који је владао у Хешбону, до границе Амонаца, ¹¹ затим Гилад, подручје Гешураца и Маахатоваца, целу гору Хермон и цео Башан све до Салхе – ¹² то јест цело царство Ога у Башану. Ог је владао у Аштароту и Едреју и био један од последњих Рефајаца. Мојсије их је поразио и заузео њихову земљу. ¹³ Али Израелци нису истерали Гешурце и Маахатовце, па ови живе међу Израелцима и дан-данас.

¹⁴ Левијевом племену Мојсије није дао земљу у наследство, јер су њихово наследство жртве ГОСПОДУ, Богу Израеловом, спаљене ватром – као што им је и обећао.

Подручје Рувимовог племена

¹⁵ Ово је Мојсије дао Рувимовом племену по његовим братствима:

¹⁶ Подручје од Ароера на ивици кланца Арнона, укључујући град усред кланца, и целу висораван иза Медве ¹⁷ са Хешбоном и свим његовим градовима на висоравни укључујући Дивон, Бамот Ваал, Бет Ваал Меон, ¹⁸ Јахцу, Кедемот, Мефаат, ¹⁹ Кирјатајим, Сивму, Церет Шахар на брду у долини, ²⁰ Бет Пеор, обронке Пизге и Бет Јешимот, ²¹ то јест све градове на висоравни и цело царство Сихона, цара Аморејаца, који је владао у Хешбону. Мојсије је поразио њега и мидјанске поглаваре Евија, Рекема, Цура, Хура и Реву – Сихонове кнежеве који су живели у тој земљи. ²² Осим оних који су убијени у боју, Израелци су мачем погубили и врача-погађача Валаама сина Веоровог. ²³ Граница Рувимоваца била је обала реке Јордан. Ти градови и њихова села били су наследство Рувимоваца по њиховим братствима.

Подручје Гадовог племена

²⁴ Ово је Мојсије дао Гадовом племену по његовим братствима:

²⁵ Подручје Јаазера, све гиладске градове и половину земље Амонаца све до Ароера близу Рабе, ²⁶ и од Хешбона до Рамат-Мицпе и Бетонима, и од Маханајима до границе Девира^[t], ²⁷ а у долини, Бет Харам, Бет-Нимру, Сукот и Цафон са преосталим делом царства Сихона, цара Хешбона. Западна граница им је била река Јордан све до Кинеретског мора^[u].

²⁸ Ти градови и њихова села били су наследство Гадоваца по њиховим братствима.

Подручје половине Манасијиног племена

²⁹ Ово је Мојсије дао половини Манасијиног племена по његовим братствима:

³⁰ Подручје од Маханајима, укључујући цео Башан, цело царство Ога, цара Башана, свих шездесет Јаирових насеља у Башану, ³¹ пола Гилада са Аштаротом и Едрејем, Оговим царским градовима у Башану. То је припало потомцима Махира сина Манасијиног – половини Махирових синова по њиховим братствима.

³² То је наследство које је Мојсије расподелио када је био на Моавским пољанама, с оне стране Јордана, источно од Јерихона.

³³ Левијевом племену Мојсије није дао земљу у наследство. Њихово наследство је ГОСПОД, Бог Израелов, као што им је обећао.

Почетак деобе земље западно од Јордана

14 Ово су подручја која су Израелци добили у наследство у Ханаану, она која су им доделили свештеник Елеазар, Исус Навин и главе Израелових племенских породица. ² Њихово наследство је подељено коцком на девет племена и половину Манасијиног племена, као што је ГОСПОД заповедио преко Мојсија. ³ Два и по племена добила су од Мојсија земљу у наследство источно од Јордана, али он међу њима није дао наследство Левитима, ⁴ јер су од Јосифових синова настала два племена: Манасија и Ефрем. Левити нису добили ниједан део земље, већ само градове да живе у њима, са пашњацима за своју стоку и друге животиње. ⁵ Тако су Израелци поделили земљу баш онако како је ГОСПОД заповедио Мојсију.

Калев добија Хеврон

⁶ Људи из Јудиног племена приђоше Исусу Навину у Гилгалу, а Калев син Јефунеа Кеназовца му рече: »Ти знаш шта је у Кадеш-Барнеи ГОСПОД рекао Мојсију, Божијем човеку, о мени и теби. ⁷ Имао сам четрдесет година када ме је Мојсије, слуга ГОСПОДЊИ, послао из Кадеш-Барнее да извидим земљу, и ја сам му донео поштен извештај. ⁸ Они који су ишли са мном утерали су народу страх у кости, али ја сам верно ишао за ГОСПОДОМ, својим Богом. ⁹ Зато ми се тога дана Мојсије заклео: ‚Земља којом си газио биће твоје наследство и наследство твојих потомака довека јер си верно ишао за ГОСПОДОМ, мојим Богом.‘

¹⁰ »И ево, као што је и обећао, ГОСПОД ме је одржао у животу ових четрдесет пет година од када је то обећао Мојсију, док је Израел лутао по пустињи. Ево ме, дакле, данас: Имам осамдесет пет година, ¹¹ а још сам и дан-данас снажан као онога дана кад ме је Мојсије послао. И сада сам способан за борбу као што сам био и онда. ¹² Сада ми дај овај горски крај о коме је ГОСПОД говорио онога дана. И сâм си тада чуо да су тамо Анаковци и да су им градови велики и утврђени. Али, буде ли ГОСПОД са мном, ја ћу их истерати оданде, као што је и обећао.«

¹³ Тада Исус благослови Калева сина Јефунеовог и у наследство му даде Хеврон. ¹⁴ Тако Хеврон припада Калеву сину Јефунеа Кеназовца до дана данашњег јер је верно ишао за ГОСПОДОМ, Богом Израеловим. ¹⁵ Хеврон се некада звао Кирјат Арба, по Арби, највећем међу Анаковцима.

Тада земља отпочину од рата.