Bible in 90 Days

Бог се поново показује Соломону

(1. Цар 9,1-9)

¹¹ Када је Соломон завршио Дом ГОСПОДЊИ и царску палату и када је успео да изврши све што је био наумио да уради у Дому ГОСПОДЊЕМ и у својој палати, ¹² ГОСПОД му се показа ноћу и рече му: »Чуо сам твоју молитву и изабрао сам ово место да ми буде храм за приношење жртава.

¹³ »Када затворим небо, па не пада киша, или заповедим скакавцима да опустоше земљу, или на свој народ пошаљем помор, ¹⁴ ако се мој народ, који се зове мојим Именом, понизи и помоли, потражи моје лице и окрене се од свога злог начина живота, ја ћу чути са неба и опростити му грех и исцелити његову земљу. ¹⁵ Моје очи и уши помно ће пазити на молитве које се моле на овоме месту. ¹⁶ Изабрао сам и освештао овај храм, да у њему довека буде моје Име. Моје очи и срце стално ће бити тамо.

¹⁷ »А ти, ако будеш живео преда мном као што је живео твој отац Давид и чинио све што заповедам и држао се мојих уредби и законâ, ¹⁸ учврстићу твој царски престо, као што сам рекао твом оцу кад сам с њим склопио савез: ‚Увек ће један од твојих потомака владати у Израелу‘.

¹⁹ »Али, ако се окренете од мене и одбаците уредбе и заповести које сам вам дао, па одете да служите другим боговима и да им се клањате, ²⁰ ишчупаћу Израелце из моје земље, коју сам им дао, и одбацићу овај храм који сам освештао за своје Име. Учинићу га узречицом и ругалицом међу свим народима. ²¹ И мада је сада овај храм тако узвишен, сви који буду пролазили згражаваће се. ‚Зашто је ГОСПОД учинио овако нешто овој земљи и овом храму?‘ питаће они, ²² а други ће одговарати: ‚Зато што су оставили ГОСПОДА, Бога својих праотаца, који их је извео из Египта, и приклонили се другим боговима, клањали им се и служили им – зато је он на њих довео сву ову несрећу.‘«

Други Соломонови подухвати

(1. Цар 9,15-28)

8 После двадесет година током којих је саградио Дом ГОСПОДЊИ и своју палату, ² Соломон је обновио села која му је дао Хирам и населио их Израелцима. ³ Потом је отишао у Хамат-Цову и освојио је. ⁴ Обновио је и Тадмор у пустињи и све градове-складишта које је изградио у Хамату. ⁵ Обновио је и Горњи и Доњи Бет Хорон, утврђене градове, са зидовима, капијама и преворницама, ⁶ а тако и Ваалат и све своје градове-складишта и градове за своја борна кола и коње – све што је желео да сагради у Јерусалиму, Либану и на целом подручју којим је владао.

⁷ Све преостале Хетите, Аморејце, Перижане, Хивијце и Јевусејце, дакле све који нису били Израелци, ⁸ односно њихове потомке који су преостали у земљи, које Израелци нису докраја затрли – Соломон је претворио у робове-кулучаре, што су и данас. ⁹ Али Соломон ниједног Израелца није учинио робом-кулучарем, него су они били његови војници, заповедници над четовођама и заповедници његових борних кола и коњаникâ. ¹⁰ Они су били и главни службеници цара Соломона, њих две стотине педесет, који су управљали народом.

¹¹ Соломон је преселио фараонову кћер из Давидовог града у палату коју је сазидао за њу, говорећи: »Моја жена не сме да живи у палати Израеловог цара Давида, јер је та палата света откад је у њој био Божији Ковчег.«

¹² Соломон је приносио жртве паљенице ГОСПОДУ на ГОСПОДЊЕМ жртвенику који је подигао испред трема, ¹³ према дневном распореду жртава који је заповедио Мојсије за суботе, младе месеце и три годишња празника – Празник бесквасног хлеба, Празник седмица и Празник сеница. ¹⁴ У складу са законом свог оца Давида, одредио је свештеничке редове за њихове дужности и Левите да воде слављење и помажу свештеницима према дневним потребама. Одредио је и чуваре капија за поједине капије по њиховим редовима, јер је тако био наредио Давид, Божији човек. ¹⁵ Они ни у чему нису одступали од царевих заповести за свештенике и Левите, укључујући и ризнице.

¹⁶ Тако су завршени сви Соломонови радови, од дана када је постављен темељ Дома ГОСПОДЊЕГ до његовог завршетка.

Тако је завршен Дом ГОСПОДЊИ.

¹⁷ Потом је Соломон отишао у Ецјон Гевер и Елот на обали Едома. ¹⁸ А Хирам му по својим слугама посла лађе и искусне морепловце. Они са Соломоновим слугама отпловише у Офир и оданде донеше четири стотине педесет таланата^[a] злата и предадоше их цару Соломону.

Соломон и краљица од Сабе

(1. Цар 10,1-13)

9 Када је глас о Соломоновој слави дошао до краљице од Сабе, она дође у Јерусалим да га искуша тешким питањима. Стигла је са великом пратњом и камилама натовареним зачинима, великом количином злата и драгим камењем. Она оде Соломону, па је с њим разговарала о свему што јој је било на уму. ² Соломон одговори на сва њена питања – ништа му није било толико тешко да не би умео да јој објасни. ³ Када је краљица од Сабе видела Соломонову мудрост и палату коју је саградио, ⁴ јела на његовој трпези, одаје његових службеника, његову послугу и његове пехарнике у њиховим одорама и жртве паљенице које је приносио у Дому ГОСПОДЊЕМ, остала је без даха.

⁵ Она рече цару: »Истина је оно што сам у својој земљи чула о теби и твојој мудрости. ⁶ Али нисам у то веровала док нисам дошла и својим очима се уверила. А није ми речена ни половина твоје велике мудрости. Ти далеко превазилазиш оно што сам чула. ⁷ Благо твојим људима! Благо твојим службеницима, који стално стоје пред тобом и слушају твоју мудрост! ⁸ Благословен ГОСПОД, твој Бог, коме си толико омилио да те поставио на свој престо за цара, да владаш за ГОСПОДА, свога Бога. Због своје љубави према Израелу и жеље да га одржи довека, он те је учинио царем, да чиниш оно што је право и праведно.«

⁹ Она даде цару сто двадесет таланата^[b] злата, силно много зачинâ и драго камење. Никада није било таквих зачинâ какве је краљица од Сабе дала цару Соломону.

¹⁰ (А Хирамове и Соломонове слуге донеле су злата из Офира, а тако и сандаловине и драгог камења. ¹¹ Цар је од сандаловине направио степенице за Дом ГОСПОДЊИ и царску палату и харфе и лире за свираче. Ништа слично није дотад виђено у Јуди.)

¹² Цар Соломон даде краљици од Сабе све што је пожелела и затражила – даде јој више него што је она донела њему. Потом она оде са својим слугама и врати се у своју земљу.

Соломоново богатство

(1. Цар 10,14-25)

¹³ Злато које је Соломон добијао сваке године било је тешко шест стотина шездесет шест таланата^[c], ¹⁴ не рачунајући приход који су доносили трговци и продавци. А и сви цареви Арабије и управитељи области у земљи доносили су Соломону злато и сребро.

¹⁵ Цар Соломон је направио две стотине великих штитова од кованог злата. За сваки штит је утрошено шест стотина шекела^[d] злата. ¹⁶ Направио је и три стотине малих штитова од кованог злата, а за сваки је утрошено три стотине шекела^[e] злата. Цар их је ставио у Палату либанске шуме.

¹⁷ Цар је направио и велик престо украшен слоновачом и обложен чистим златом. ¹⁸ Престо је имао шест степеника и златно подножје за ноге причвршћено за престо. На обе стране седишта били су наслони за руке, а крај сваког је стајао по један кип лава. ¹⁹ На оних шест степеника стајало је дванаест лавова, по један на сваком крају степеника. Никад ништа слично није израђено ни у једном другом царству.

²⁰ Сви пехари цара Соломона били су од злата и све посуђе у Палати либанске шуме било је од чистог злата. Ништа није било израђено од сребра, јер се у Соломоново време сребро није сматрало вредним.

²¹ Цар је имао трговачке лађе^[f], чију посаду су чиниле Хирамове слуге. Оне су се враћале сваке треће године, доносећи злато, сребро и слоновачу, мајмуне и паунове.

²² Цар Соломон био је богатији и мудрији од свих других царева на земљи. ²³ Сви цареви на земљи желели су да дођу и чују мудрост којом је Бог обдарио Соломона. ²⁴ Из године у годину, ко год је долазио, доносио је поклон – предмете од сребра и злата, одећу, оружје, зачине, коње и мазге.

²⁵ Соломон је имао четири хиљаде штала за коње и борна кола и дванаест хиљада коњаника, које је држао у градовима одређеним за борна кола и код себе у Јерусалиму. ²⁶ Владао је над свим царевима од реке Еуфрат^[g] до филистејске земље, све до границе Египта. ²⁷ Учинио је да у Јерусалиму буде сребра као камења, а кедрова у изобиљу као дивљих смокава у Шефели.

²⁸ Соломон је увозио коње из Египта и свих других земаља.

Соломонова смрт

(1. Цар 11,41-43)

²⁹ Што се тиче осталих дела цара Соломона, сва су, од првог до последњег, забележена у записима пророка Натана, у пророштву Ахије Шилонца и у виђењима видеоца Ида о Јароваму сину Неватовом.

³⁰ Соломон је у Јерусалиму четрдесет година владао над целим Израелом. ³¹ Када је умро, сахранише га у Давидовом граду. На месту цара наследи га његов син Ровоам.

Побуна северних племена

(1. Цар 12,1-20)

10 Ровоам оде у Сихем, јер је сав Израел отишао онамо да га прогласи за цара. ² Јаровам син Неватов чуо је за то у Египту, куда је побегао пред царем Соломоном, па се врати из Египта.

³ Када су послали по Јаровама, он и сав Израел одоше Ровоаму и рекоше му: ⁴ »Твој отац је на нас навалио тежак јарам. Ти нам олакшај мукотрпни рад и тешки јарам који је он навалио на нас, и ми ћемо ти служити.«

⁵ Ровоам одговори: »Дођите ми поново за три дана.«

И народ оде.

⁶ Тада се цар Ровоам посаветова са старешинама које су служиле његовом оцу Соломону за његовог живота.

»Шта ми саветујете да одговорим овом народу?« упита он.

⁷ »Ако будеш добар према овом народу«, одговорише они, »и даш им повољан одговор којим ће бити задовољни, они ће ти увек служити.«

⁸ Али Ровоам одбаци савет који су му дале старешине, па се посаветова са младићима с којима је одрастао и који су били у његовој служби.

⁹ Он их упита: »Шта ми саветујете? Како да одговоримо овом народу који ми говори: ‚Олакшај јарам који је на нас навалио твој отац‘?«

¹⁰ На то младићи који су с њим одрасли одговорише: »Кажи том народу који ти је тако рекао: ‚Мој мали прст је дебљи од струка мога оца. ¹¹ Мој отац је на вас навалио тежак јарам – ја ћу га учинити још тежим. Мој отац вас је кажњавао обичним бичевима, а ја ћу тешким корбачима^[h].‘«

¹² Трећега дана Јаровам и сав народ дођоше цару Ровоаму, као што им је рекао.

¹³ Цар оштро одговори народу, пошто је одбацио савет старешина, ¹⁴ а прихватио савет младићâ: »Мој отац је на вас навалио тежак јарам – ја ћу га учинити још тежим. Мој отац вас је кажњавао обичним бичевима, а ја ћу тешким корбачима.«

¹⁵ Тако цар не послуша народ, јер је Бог хтео да тако буде да би се испунило оно што је ГОСПОД рекао Јароваму сину Неватовом преко Ахије Шилонца.

¹⁶ Када су сви Израелци видели да цар неће да их послуша, рекоше му:

И сви Израелци одоше кући, ¹⁷ па је Ровоам владао само над оним Израелцима који су живели у градовима Јуде.

¹⁸ Цар Ровоам посла Израелцима Хадорама, који је био задужен за кулук, али га они каменоваше до смрти. Тада се цар Ровоам брже-боље попе у кола и побеже у Јерусалим. ¹⁹ Тако је Израел у побуни против Давидове владарске куће до дана данашњег.

Шемајино пророштво

(1. Цар 12,21-24)

11 Када је Ровоам стигао у Јерусалим, окупи сто осамдесет хиљада најбољих ратника из Јудиног и Венијаминовог племена, да поведу рат против Израела и врате царство Ровоаму.

² Али реч ГОСПОДЊА дође Шемаји, Божијем човеку: ³ »Кажи Ровоаму сину Соломоновом, цару Јуде, и свим Израелцима који живе у Јуди и Венијамину: ⁴ ‚Овако каже ГОСПОД: Немојте да идете да ратујете против своје браће. Нека се сваки од вас врати својој кући, јер је све ово моје дело.‘«

И они послушаше речи ГОСПОДЊЕ и одусташе од похода против Јаровама.

Ровоам, цар Јуде

(1. Цар 14,21-31)

⁵ Ровоам је живео у Јерусалиму и обновио градове за одбрану у Јуди: ⁶ Витлејем, Етам, Текоу, ⁷ Бет Цур, Сохо, Адулам, ⁸ Гат, Марешу, Зиф, ⁹ Адорајим, Лахиш, Азеку, ¹⁰ Цору, Ајалон и Хеврон. Све су то били утврђени градови у Јуди и Венијамину. ¹¹ Он им ојача одбрану и постави у њих заповеднике, а тако и залихе хране, уља и вина. ¹² У све градове посла штитове и копља и силно их ојача. Тако су Јуда и Венијамин остали његови.

¹³ Свештеници и Левити из свих области широм Израела стадоше на његову страну. ¹⁴ Левити чак оставише и своје пашњаке и имања и дођоше у Јуду и Јерусалим, пошто су их Јаровам и његови синови одбацили као ГОСПОДЊЕ свештенике. ¹⁵ А Јаровам постави своје свештенике да на узвишицама служе киповима јараца и телади које је он направио.

¹⁶ Али сви они из сваког израелског племена којима је било у срцу да траже ГОСПОДА, Бога Израеловог, дођоше за Левитима у Јерусалим, да принесу жртве ГОСПОДУ, Богу својих праотаца. ¹⁷ Они су ојачали јудејско царство и три године подржавали Ровоама сина Соломоновог, све време идући стопама Давида и Соломона.

¹⁸ Ровоам узе за жену Махалат, кћер Давидовог сина Јеримота и Авихајил, кћери Јесејевог сина Елиава. ¹⁹ Она му роди синове Јеуша, Шемарју и Захама. ²⁰ После тога он се ожени Маахом кћери Авесаломовом, која му роди Авију, Атаја, Зизу и Шеломита. ²¹ Ровоам је волео Мааху кћер Авесаломову више од свих својих жена и наложница. Имао је укупно осамнаест жена и шездесет наложница, двадесет осам синова и шездесет кћери. ²² Ровоам постави Авију сина Маахиног за главног кнеза међу свом његовом браћом, како би га он наследио на месту цара. ²³ Мудро је поступао, разаславши неке од својих синова по областима Јуде и Венијамина и по свим утврђеним градовима. Он им даде хране у изобиљу и ожени их многим женама.

12 Када је Ровоам учврстио царство и ојачао, он и сав Израел с њим одбацише Закон ГОСПОДЊИ.

² Пошто су били неверни ГОСПОДУ, пете године владавине цара Ровоама, египатски цар Шишак нападе Јерусалим. ³ Са хиљаду двеста борних кола, шездесет хиљада коњаника и небројеном војском састављеном од Либијаца, Сукејаца и Кушана која је с њим дошла из Египта, ⁴ он освоји утврђене градове Јуде и стиже све до Јерусалима.

⁵ Тада пророк Шемаја дође Ровоаму и јудејским поглаварима, који су се, у страху од Шишака, окупили у Јерусалиму, и рече им: »Овако каже ГОСПОД: ‚Оставили сте ме, зато ћу сада ја вас оставити Шишаку.‘«

⁶ Тада се Израелски поглавари и цар понизише и рекоше: »ГОСПОД је праведан.«

⁷ Када је ГОСПОД видео да су се понизили, реч ГОСПОДЊА дође Шемаји: »Пошто су се понизили, нећу их уништити, него ћу им ускоро дати избављење. Моја јарост се неће излити на Јерусалим преко Шишака, ⁸ али они ће постати његове слуге, да науче разлику између служења мени и служења царевима других земаља.«

⁹ Тако египатски цар Шишак нападе Јерусалим, однесе све благо из Дома ГОСПОДЊЕГ и царске палате, укључујући и златне штитове које је направио Соломон. ¹⁰ Стога цар Ровоам начини бронзане штитове место оних и повери их заповедницима страже на улазу у царску палату. ¹¹ Кад год је цар одлазио у Дом ГОСПОДЊИ, стража је ишла с њим, носећи штитове, а потом их је враћала у стражару.

¹² Пошто се Ровоам понизио, гнев ГОСПОДЊИ се одвратио од њега и ГОСПОД га није сасвим уништио, јер је у Јуди још било добра.

¹³ Цар Ровоам се учврсти у Јерусалиму и настави да влада. Имао је четрдесет једну годину када је постао цар. Седамнаест година је владао у Јерусалиму, граду који је ГОСПОД изабрао између свих израелских племена да у њега стави своје Име. Мајка му се звала Наама, а била је Амонка. ¹⁴ Чинио је зло зато што му није било у срцу да тражи ГОСПОДА.

¹⁵ Остали догађаји Ровоамовове владавине, од првог до последњег, и његов родослов, забележени су у записима пророка Шемаје и видеоца Ида. Све то време водио се рат између Ровоама и Јаровама. ¹⁶ Ровоам умре, па га сахранише у Давидовом граду. На месту цара наследи га његов син Авија.

Авија, цар Јуде

(1. Цар 15,1-8)

13 Осамнаесте године владавине цара Јаровама, Авија постаде цар Јуде. ² У Јерусалиму је владао три године. Мајка му се звала Михаја кћи Уриела из Гиве.

Између Авије и Јаровама изби рат. ³ Авија пође у бој са четири стотине хиљада врсних ратника, а Јаровам сврста осам стотина хиљада најбољих војника у бојне редове према њему.

⁴ Авија стаде на гори Цемарајим, у Ефремовом горју, и рече: »Јароваме и сав Израеле, чујте ме! ⁵ Зар не знате да је савезом соли ГОСПОД, Бог Израелов, дао Израелово царство Давиду и његовим потомцима довека? ⁶ А Јаровам син Неватов, службеник Соломона сина Давидовог, побунио се против свога господара. ⁷ Око њега су се окупиле ништарије и неваљалци и дигли се против Ровоама сина Соломоновог док је још био млад и неодлучан и недовољно јак да им се одупре. ⁸ А и сада сте наумили да се одупрете ГОСПОДЊЕМ царству, које је у рукама Давидових потомака, јер имате огромну војску и златну телад коју вам је Јаровам направио да вам буду богови. ⁹ И зар нисте истерали ГОСПОДЊЕ свештенике, Ааронове потомке, и Левите и сами себи поставили свештенике као што раде и народи других земаља? Ко год дође и освешта се једним јунцем и седам овнова може да постане свештеник онога што нису богови. ¹⁰ А што се нас тиче, ГОСПОД је наш Бог и ми га нисмо оставили. Свештеници који служе ГОСПОДУ Ааронови су потомци, а Левити им помажу. ¹¹ Сваког јутра и сваке вечери они приносе жртве паљенице и мирисни кâд ГОСПОДУ. Постављају хлебове на чист сто и сваке вечери пале светиљке на златном свећњаку. Ми се држимо онога што од нас тражи ГОСПОД, наш Бог, а ви сте га оставили. ¹² Бог је с нама – он је наш вођа. Његови свештеници ће својим трубама засвирати бојни поклич против вас. Израелци, немојте да се борите против ГОСПОДА, Бога својих праотаца, јер нећете успети.«

¹³ А Јаровам је послао део војске њима иза леђа, тако да је он био испред Јудеја, а заседа иза њих. ¹⁴ Када су се Јудеји окренули и видели да су нападнути и спреда и с леђа, завапише ГОСПОДУ. Свештеници дунуше у трубе, ¹⁵ а Јудеји испустише бојни поклич. Када је одјекнуо њихов поклич, Бог удари Јаровама и све Израелце пред Авијом и Јудом, ¹⁶ па Израелци побегоше пред Јудејима и Бог их предаде у њихове руке. ¹⁷ Авија и његова војска нанеше им тешке губитке – погину пет стотина хиљада најбољих израелских ратника. ¹⁸ Тако су тада Израелци поражени. А Јудеји су победили, јер су се ослонили на ГОСПОДА, Бога својих праотаца. ¹⁹ Авија потера Јаровама и од њега оте градове Бетел, Јешану и Ефрон са припадајућим селима. ²⁰ Јаровам се више није опоравио за време Авијине владавине – ГОСПОД га удари и он умре.

²¹ А Авија је бивао све јачи. Имао је четрнаест жена и с њима двадесет два сина и шеснаест кћери.

²² Остали догађаји Авијине владавине, оно што је чинио и говорио, записани су у Књизи тумачења пророка Ида.

Аса, цар Јуде

(1. Цар 15,9-24)

14 Када је Авија умро и када су га сахранили у Давидовом граду, на месту цара наследи га његов син Аса, за чије владавине је земља била у миру десет година. ² Аса је чинио оно што је добро и исправно у очима ГОСПОДА, његовог Бога. ³ Уклонио је туђинске жртвенике и узвишице, поразбијао свете стубове и посекао Ашерине мотке. ⁴ Наредио је Јудејима да траже ГОСПОДА, Бога својих праотаца, и да извршавају његове законе и заповести. ⁵ Из сваког града у Јуди уклонио је узвишице и кадионе жртвенике и царство је било у миру под њим. ⁶ Обновио је утврђене градове у Јуди, пошто је земља живела у миру. Ни са ким није ратовао тих година, јер му је ГОСПОД дао починак.

⁷ Он рече Јудејима: »Хајде да поново изградимо ове градове и да око њих дигнемо зидове са кулама, капијама и преворницама. Земља је још наша, јер смо тражили ГОСПОДА, нашега Бога. Тражили смо га и он нам је дао починак са свих страна.«

Тако су градили и живели у благостању. ⁸ Аса је имао војску од три стотине хиљада војника из Јудиног племена, наоружаних великим штитовима и копљима, и две стотине осамдесет хиљада војника из Венијаминовог племена, наоружаних малим штитовима и луковима. Сви су они били храбри ратници.

⁹ На њих крену Зара Кушанин са силном војском^[i] и три стотине борних кола и стиже све до Мареше. ¹⁰ Аса му крену у сусрет, па се његова војска сврста у бојне редове у долини Цефат код Мареше.

¹¹ Тада Аса завапи ГОСПОДУ, своме Богу, говорећи: »ГОСПОДЕ, нема никога као што си ти, који помажеш беспомоћнима против моћних. Помози нам, ГОСПОДЕ, Боже наш, јер ми се уздамо у тебе и у твоје име смо кренули против ове силне војске. ГОСПОДЕ, ти си наш Бог, не дај да човек надвлада против тебе.«

¹² И ГОСПОД удари Кушане пред Асом и Јудом. Кушани побегоше, ¹³ а Аса и његова војска су их гонили све до Герара. Толико Кушана погину да више нису могли да се опораве. Били су скршени пред ГОСПОДОМ и његовом војском. Јудеји однеше велик плен ¹⁴ и уништише сва села око Герара, јер је житеље обузео ужас ГОСПОДЊИ. Јудеји опљачкаше сва ова села, јер је у њима било много плена, ¹⁵ а нападоше и таборе сточарâ и одведоше стада ситне стоке и камила. Потом се вратише у Јерусалим.

15 Дух ГОСПОДЊИ сиђе на Азарју сина Одедовог. ² Азарја изађе у сусрет Аси и рече му: »Чуј ме, Аса, и сва Јудо и Венијамине: ГОСПОД је с вама када сте и ви с њим. Ако га будете тражили, он ће вам дати да га нађете, а ако га оставите, он ће оставити вас. ³ Дуго је Израел био без истинитога Бога, без свештеника да га поучи и без Закона. ⁴ Али он се у својој невољи окренуо ГОСПОДУ, Богу Израеловом, потражио га и нашао. ⁵ У то време није било безбедно путовати, јер је велик метеж владао међу становницима свих земаља. ⁶ Један народ је сатирао други народ, један град други град, јер их је Бог притискао свакојаким невољама. ⁷ Али ви будите јаки и не одустајте, јер ће ваш труд бити награђен.«

⁸ Када је Аса чуо ове речи и пророштво пророка Азарје сина Одедовог, охрабри се. Уклони одвратне идоле из целе Јудине и Венијаминове земље и из градова које је освојио у Ефремовом горју и поправи ГОСПОДЊИ жртвеник који је био испред трема Храма ГОСПОДЊЕГ. ⁹ Потом окупи све Јудеје и Венијаминовце и дошљаке из Ефремовог, Манасијиног и Симеоновог племена који су живели међу њима, пошто је много њих дошло из Израела када су видели да је ГОСПОД, његов Бог, с њим. ¹⁰ Окупише се у Јерусалиму трећег месеца петнаесте године Асине владавине, ¹¹ па принеше ГОСПОДУ на жртву седам стотина грла крупне стоке и седам хиљада грла ситне стоке од плена који су донели. ¹² Потом се заветоваше да ће да траже ГОСПОДА, Бога Израеловог, свим својим срцем и свом својом душом, ¹³ а ко год не буде хтео да тражи ГОСПОДА, Бога Израеловог, био мали или велики, мушкарац или жена, да буде погубљен. ¹⁴ Заклеше се на верност ГОСПОДУ гласним одобравањем и повицима уз звуке труба и овнујских рогова. ¹⁵ Сва Јуда се радовала због ове заклетве, јер су се заклели од свег срца. Ревносно су тражили Бога, и он им даде да га нађу. Тако им ГОСПОД даде починак са свих страна.

¹⁶ А цар Аса је чак и своју баку^[j] Мааху уклонио са положаја царице-мајке, јер је направила огавну Ашерину мотку. Аса посече мотку, изломи је и спали у долини Кидрон. ¹⁷ Иако није уклонио и узвишице из Израела, Аса је целог живота свим срцем био одан ГОСПОДУ. ¹⁸ Он је у Божији Дом унео сребро, злато и предмете које су он и његов отац одвојили за Бога. ¹⁹ И више није било рата све до тридесет пете године Асине владавине.

16 Тридесет шесте године Асине владавине, Бааша, цар Израела, нападе Јуду и поче да утврђује Раму да спречи да се улази на подручје јудејског цара Асе или да се излази из њега. ² Тада Аса узе све злато и сребро из ризнице Дома ГОСПОДЊЕГ и из своје палате и посла Бен-Хададу, цару Арама, који је владао у Дамаску, с поруком:

³ »Хајде да један с другим склопимо савез какав је био између мог и твог оца. Ево ти шаљем сребра и злата. Раскини савез с Баашом, царем Израела, да би се он повукао од мене.«

⁴ Бен-Хадад прихвати понуду цара Асе, па посла заповеднике своје војске на израелске градове и они поразише Ијон, Дан, Авел Мајим и све градове-складишта у Нефталиму. ⁵ Када је Бааша то чуо, престаде да утврђује Раму. ⁶ Тада цар Аса доведе све Јудеје, па однеше из Раме камење и дрво које је Бааша користио. Том грађом Аса обнови Геву и Мицпу.

⁷ У то време виделац Ханани дође јудејском цару Аси, па му рече: »Зато што си се ослонио на цара Арама, а не на ГОСПОДА, свога Бога, војска цара Арама отела се твојој власти. ⁸ Зар Кушани и Либијци нису били моћна војска са великим бројем борних кола и коњаника? А ипак, пошто си се ослонио на ГОСПОДА, он ти их је предао у руке. ⁹ Јер, ГОСПОДЊЕ очи гледају по свој земљи да оснаже оне који су му одани свим срцем. А ти си поступио безумно и од сада ћеш бити у рату.«

¹⁰ Аса се разгневи на видеоца и толико је био бесан на њега да га је бацио у тамницу. А у то исто време Аса је окрутно тлачио народ.

¹¹ Догађаји Асине владавине, од првог до последњег, записани су у Књизи царева Јуде и Израела.

¹² Тридесет девете године Асине владавине, њему оболеше ноге. Иако је његова болест била тешка, он ни у болести не потражи помоћ од ГОСПОДА, него од лекарâ. ¹³ Тако је, у четрдесет првој години своје владавине, Аса умро, ¹⁴ па га сахранише у гробници коју је за себе усекао у Давидовом граду. Положише га на одар прекривен зачинима и мешавином миомириса и у његову част запалише велику ватру.

Јосафат, цар Јуде

(1. Цар 22,41-50; 22,1-40)

17 Асу на месту цара наследи његов син Јосафат, који ојача у односу на Израел. ² Он постави војску по свим утврђеним градовима Јуде и размести војне посаде по Јуди и градовима Ефрема које је освојио његов отац Аса. ³ ГОСПОД је био са Јосафатом, јер је овај у својој младости ишао стопама свог праоца Давида. Није се саветовао са Баалима, ⁴ него је тражио Бога свога оца и држао се његових заповести, а не израелских обичаја. ⁵ ГОСПОД учврсти царство под његовом влашћу. Сва Јуда је Јосафату доносила поклоне, па је стекао велико богатство и част. ⁶ Свим срцем је живео онако као што ГОСПОД тражи, а из Јудеје је уклонио и узвишице и Ашерине мотке.

⁷ Треће године своје владавине, послао је своје службенике Бен-Хаила, Авдију, Захарију, Натанаила и Михеја да уче народ у јудејским градовима. ⁸ С њима су били и Левити Шемаја, Нетанја, Зевадја, Асаел, Шемирамот, Јонатан, Адонија, Товија и Тов-Адонија и свештеници Елишама и Јорам. ⁹ Они су учили народ по целој Јуди носећи са собом Књигу закона ГОСПОДЊЕГ. Тако су, учећи народ, обишли све јудејске градове.

¹⁰ Страх од ГОСПОДА обузе сва царства у земљама које су окруживале Јуду, па нису ратовала против Јосафата. ¹¹ Неки Филистејци чак донеше Јосафату поклоне и сребро као данак, а Арапи му дотераше ситне стоке: седам хиљада седам стотина овнова и седам хиљада седам стотина јараца.

¹² Јосафат је постајао све моћнији. Саградио је тврђаве и градове-складишта у Јуди, ¹³ а обављао је и многе радове и у другим јудејским градовима. У Јерусалиму је држао врсне ратнике, ¹⁴ а ово је њихов број по породицама:

Из Јуде, заповедници над хиљадама:

¹⁷ Из Венијамина:

¹⁹ То је била војска која је служила цару, осим оне коју је поставио по утврђеним градовима широм Јуде.

18 Када је Јосафат стекао велико богатство и част, ороди се с Ахавом, царем Израела, ² а после неколико година оде да посети Ахава у Самарији. За њега и његову пратњу Ахав закла много ситне стоке и говеда, па га је наговарао да нападну Рамот Гилад.

³ Ахав, цар Израела, упита Јосафата, цара Јуде: »Хоћеш ли са мном на Рамот Гилад?«

Јосафат му одговори: »Ја и моја војска стојимо ти на располагању – придружићемо ти се у том рату.«

⁴ Али Јосафат рече израелском цару и ово: »Прво потражи савет од ГОСПОДА.«

⁵ Стога израелски цар окупи пророке, њих четири стотине, и упита их: »Да ли да идем у рат против Рамот-Гилада или да одустанем?«

»Иди« одговорише они, »јер Бог ће га предати у цареве руке.«

⁶ А Јосафат упита: »Зар овде нема још неки ГОСПОДЊИ пророк, да и њега упитамо?«

⁷ Израелски цар одговори Јосафату: »Има још један човек, Михеј син Јимлин, преко кога можемо да питамо ГОСПОДА. Али ја га мрзим јер ми никад не пророкује ништа добро, него само зло.«

Јосафат на то рече: »Нека цар не говори тако.«

⁸ Тада израелски цар позва једног свог евнуха и рече: »Одмах доведи Михеја сина Јимлиног.«

⁹ Обучени у своје царске одоре, цар Израела и Јосафат, цар Јуде, седели су на својим престолима на гумну пред улазом самаријске капије, а сви пророци су пророковали пред њима.

¹⁰ Цидкија син Кенаанин направио је гвоздене рогове и рекао: »Овако каже ГОСПОД: ‚Овим ћеш пробадати Арамејце све док не буду докрајчени.‘«

¹¹ Тако су пророковали и сви други пророци и говорили: »Нападни Рамот Гилад и успећеш, јер ГОСПОД ће га предати у цареве руке.«

¹² А гласник који је отишао да позове Михеја рече му: »Ено сви пророци као један проричу цару успех. Нека се твоја реч сложи с њиховом, зато говори повољно.«

¹³ Али Михеј рече: »Тако ми ГОСПОДА живога, говорићу само оно што каже мој Бог.«

¹⁴ Када је стигао цару, цар га упита: »Михеје, да ли да идемо у рат против Рамот-Гилада или да одустанем?«

»Нападни и успећеш,« одговори Михеј, »јер биће ти предат у руке.«

¹⁵ Цар му рече: »Колико пута треба да тражим од тебе да се закунеш да ћеш ми говорити само истину у ГОСПОДЊЕ име?«

¹⁶ Тада Михеј одговори: »Видех сав Израел раштркан по брдима као овце без пастира, а ГОСПОД рече:

¹⁷ Тада израелски цар рече Јосафату: »Нисам ли ти рекао да никад не пророкује ништа добро о мени, већ само зло?«

¹⁸ Михеј рече: »Пошто је тако, чуј реч ГОСПОДЊУ. Видео сам ГОСПОДА како седи на свом престолу, а сва небеска војска стоји му са десне и леве стране.

¹⁹ »ГОСПОД рече: ‚Ко ће да намами Ахава, цара Израела, да нападне Рамот Гилад и да тамо погине?‘

»Једни предложише ово, други оно, ²⁰ док на крају не дође један дух, стаде пред ГОСПОДА и рече: ‚Ја ћу га намамити.‘

»‚Чиме?‘ упита ГОСПОД.

²¹ »‚Изаћи ћу и бићу лажљив дух у устима свих његових пророка‘, рече онај.

»‚Успећеш да га намамиш,‘ рече ГОСПОД. ‚Иди и учини то‘.

²² »Тако је сада ГОСПОД ставио лажљивог духа у уста ових твојих пророка. ГОСПОД ти је одредио несрећу.«

²³ Тада приђе Цидкија син Кенаанин и ошамари Михеја.

»Којим путем је ГОСПОДЊИ дух отишао од мене да би говорио теби?« упита он.

²⁴ А Михеј одговори: »Видећеш оног дана када будеш ишао да се сакријеш у задњој одаји.«

²⁵ Тада израелски цар рече: »Ухватите Михеја и одведите га заповеднику града Амону и мом сину Јоашу, ²⁶ па реците: ‚Овако каже цар: »Баците овога у тамницу и не дајте му ништа осим хлеба и воде док се ја не вратим жив и здрав.«‘«

²⁷ Михеј рече: »Ако се ти икада вратиш жив и здрав, ГОСПОД није говорио кроз мене.«

Онда додаде: »Упамти моје речи, сав народе!«

²⁸ Цар Израела и Јосафат, цар Јуде, кренуше на Рамот Гилад.

²⁹ »Ући ћу у бој прерушен«, рече израелски цар Јосафату, »али ти носи своју царску одору.«

Тако се израелски цар преруши и оде у бој.

³⁰ А арамејски цар је био заповедио својим заповедницима борних кола: »Не нападајте никог, ни малог ни великог, већ само израелског цара.«

³¹ Када су заповедници борних кола видели Јосафата, рекоше: »Ово мора да је израелски цар.«

Зато кренуше према њему, да га нападну. Али Јосафат завапи и ГОСПОД му поможе. Бог их одвуче од њега, ³² јер кад су заповедници борних кола видели да он није израелски цар, престадоше да га гоне. ³³ А један војник насумице одапе стрелу и погоди израелског цара између плоча оклопа.

На то цар рече возачу: »Окрени кола и изведи ме из бојних редова. Рањен сам.«

³⁴ Док је битка беснела целог тог дана, израелски цар је стајао подупрт у колима, окренут ка Арамејцима. Али, када је сунце било на заласку, он умре.

19 Када се јудејски цар Јосафат жив и здрав вратио у своју палату у Јерусалиму, ² виделац Јеху син Хананијев изађе му у сусрет, па му рече: »Зар треба да помажеш опакима и да волиш оне који мрзе ГОСПОДА? Због тога је на теби јарост ГОСПОДЊА. ³ Али има у теби и добра, јер си из земље уклонио Ашерине мотке и свим срцем тражиш Бога.«

⁴ Јосафат проведе неко време у Јерусалиму, а онда опет оде међу народ од Беер-Шеве до Ефремовог горја и поново их приклони ГОСПОДУ, Богу њихових праотаца. ⁵ Он постави судије у земљи, у сваком од утврђених градова Јуде, ⁶ и рече им: »Добро размислите шта радите, јер не судите у име човека, него у име ГОСПОДА, који је с вама кад год доносите пресуду. ⁷ Дакле, бојте се ГОСПОДА. Судите пажљиво, јер код ГОСПОДА, нашега Бога, нема неправде, ни пристрасности, ни подмићивања.«

⁸ А када се вратио у Јерусалим, Јосафат постави неке од Левита, свештеника и глава израелских породица да у Јерусалиму спроводе ГОСПОДЊИ закон и решавају спорове.

⁹ Он им овако рече: »Радите то верно и свим срцем, у страху од ГОСПОДА. ¹⁰ У сваком случају који дође пред вас, а односи се на вашу сабраћу која живе у градовима – било да је реч о проливању крви, било о нечем другом што се помиње у Закону и заповестима, уредбама и законима – треба да их опомињете да не греше против ГОСПОДА, иначе ће јарост ГОСПОДЊА сићи на вас и вашу сабраћу. Тако чините и нећете погрешити. ¹¹ Главни свештеник Амарја биће ваш претпостављени у свему што се тиче ГОСПОДА, Зевадја син Јишмаелов, поглавар Јудиног племена, биће ваш претпостављени у свему што се тиче цара, а Левити ће бити ваши надгледници. Поступајте храбро и нека ГОСПОД буде с онима који чине добро.«

20 После ових догађаја, Моавци и Амонци и неки од Меунаца дођоше да ратују против Јосафата.

² Неки дођоше и рекоше Јосафату: »Силна војска иде на тебе из Едома, с оне стране мора, и већ је у Хацецон-Тамару« – то јест Ен-Гедију.

³ Јосафат се уплаши и одлучи да упита ГОСПОДА за савет, па прогласи пост у целој Јуди. ⁴ Јудеји из сваког града у Јуди окупише се и дођоше да траже помоћ од ГОСПОДА.

⁵ Тада Јосафат устаде усред скупа Јудеја и Јерусалимљана у Дому ГОСПОДЊЕМ, пред новим двориштем, ⁶ па рече: »ГОСПОДЕ, Боже наших праотаца, ти си Бог на небу и владаш над свим царствима незнабожаца. Моћ и сила у твојим су рукама и нико не може да ти се одупре. ⁷ Боже наш, ти си отерао становнике ове земље пред својим народом Израелом и довека је дао потомцима свог пријатеља Авраама. ⁸ Они живе у њој и у њој су подигли светилиште за твоје Име, говорећи: ⁹ ‚Ако нас снађе несрећа – мач осуде, помор или глад – ми ћемо стати пред тебе, пред овај Храм који носи твоје Име, и завапити ти у својој невољи, и ти ћеш нас чути и спасти нас.‘

¹⁰ »А ево сада Амонаца, Моаваца и оних из горског краја Сеира, оних чије подручје ниси дао Израелцима да га освоје када су дошли из Египта, па су се Израелци окренули од њих и нису их затрли. ¹¹ Види како нам они узвраћају: долазе да нас отерају са поседа који си нам дао у наследство. ¹² Боже наш, зар им нећеш судити? Јер, ми смо немоћни да се суочимо са овом силном војском која иде на нас. Не знамо шта да радимо – зато су наше очи упрте у тебе.«

¹³ Сви Јудеји, са својом нејачи, женама и децом, стајали су тамо пред ГОСПОДОМ.

¹⁴ Тада Дух Јахеов сиђе на Јахазиела сина Захарије сина Бенаје сина Јеиела сина Мататјиног, Левита, Асафовог потомка, док је стајао на скупу.

¹⁵ Он рече: »Чуј, сва Јудо, житељи Јерусалима и ти царе Јосафате! Овако вам каже ГОСПОД: ‚Не бојте се и не обесхрабрујте због ове силне војске. Јер, битка није ваша, него Божија. ¹⁶ Крените сутра на њих. Они ће се пењати уз превој Циц, а ви ћете их затећи на крају кланца у пустињи Јеруел. ¹⁷ Нећете морати да се борите у овој бици. Само заузмите положаје, Јудо и Јерусалиме, и чврсто стојте и гледајте како ГОСПОД побеђује. Не бојте се и не обесхрабрујте. Крените сутра на њих, јер ГОСПОД ће бити с вама‘.«

¹⁸ На то се Јосафат ничице поклони, а и сви Јудеји и житељи Јерусалима падоше ничице пред ГОСПОДОМ, клањајући му се. ¹⁹ Тада устадоше и неки Левити Кехатовци и Корејевци, па су из свега гласа хвалили ГОСПОДА, Бога Израеловог.

²⁰ Ујутро поранише и кренуше у пустињу Текоу. Када су полазили, Јосафат устаде и рече: »Чујте ме, Јудо и житељи Јерусалима! Верујте у ГОСПОДА, свога Бога, и опстаћете. Верујте његовим пророцима, и успећете.«

²¹ Пошто се посаветовао са народом, Јосафат одреди људе да, корачајући на челу војске, певају ГОСПОДУ и хвале сјај његове светости говорећи:

²² Када су почели да певају и хвале ГОСПОДА, ГОСПОД постави заседе Амонцима, Моавцима и Сеирцима, који су кренули на Јуду, и удари их. ²³ Амонци и Моавци се дигоше на Сеирце, да их униште и затру. А када су поубијали све Сеирце, почеше да се убијају међу собом.

²⁴ Када су Јудеји стигли до места које гледа на пустињу и погледали пут оне силне војске, а оно – само мртва тела леже на земљи – нико није утекао!

²⁵ Тада Јосафат и његова војска одоше да покупе плен, па нађоше међу онима много опреме, одеће и вредних предмета – више него што су могли да понесу. Плена је било толико да су га сакупљали три дана. ²⁶ Четвртог дана се окупише у долини Бераха, где благословише ГОСПОДА. Зато се та долина и дан-данас зове Бераха^[k].

²⁷ Потом се, са Јосафатом на челу, сви Јудеји и Јерусалимљани радосни вратише у Јерусалим, јер им је ГОСПОД дао повода да ликују над својим непријатељима. ²⁸ Када су ушли у Јерусалим, одоше у Дом ГОСПОДЊИ са харфама, лирама и трубама. ²⁹ Страх од Бога обузе сва царства на земљи која су чула да се ГОСПОД борио против Израелових непријатеља. ³⁰ А Јосафатово царство било је у миру, јер му је његов Бог дао починак са свих страна.

³¹ Тако је Јосафат владао над Јудом. Имао је тридесет пет година када је постао цар Јуде и владао је у Јерусалиму двадесет пет година. Мајка му се звала Азува кћи Шилхијева. ³² Он је ишао стопама свог оца Асе и није од тога одступао, чинећи оно што је исправно у ГОСПОДЊИМ очима. ³³ Али узвишице нису уклоњене и народ се ни даље није свим срцем приклонио Богу својих праотаца.

³⁴ Остали догађаји Јосафатове владавине, од првог до последњег, записани су у Летописима Јехуа сина Хананијевог, који су забележени у Књизи царева Израела.

³⁵ Касније је јудејски цар Јосафат склопио савез са израелским царем Ахазјом, који је опако поступао. ³⁶ С њим се договорио да саграде трговачке лађе^[l]. Када су оне биле саграђене у Ецјон-Геверу, ³⁷ Елиезер син Додавахуов из Мареше пророковао је против Јосафата, говорећи: »Зато што си склопио савез са Ахазјом, ГОСПОД ће уништити оно што си саградио.«

И оне лађе се разбише, па нису могле да плове.

Јорам, цар Јуде

(2. Цар 8,16-24)

21 Јосафат умре, па га сахранише крај његових праотаца у Давидовом граду. На месту цара наследи га његов син Јорам. ² Јорамова браћа, Јосафатови синови, звали су се Азарја, Јехиел, Захарија, Азарја, Михаило и Шефатја. Сви су они били синови Јосафата, цара Израела. ³ Њихов отац им је поклонио много злата, сребра и вредних предмета и утврђене градове у Јуди, али је царство дао Јораму, јер је он био његов прворођени син. ⁴ Када се Јорам учврстио на власти у царству које је наследио од оца, он мачем погуби сву своју браћу, а с њима и друге израелске кнежеве.

⁵ Јорам је имао тридесет две године када је постао цар, а у Јерусалиму је владао осам година. ⁶ Ишао је стопама царева Израела, као и Ахавова владарска кућа, јер се оженио Ахавовом кћери. Чинио је оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима. ⁷ Али, због савеза који је склопио са Давидом, ГОСПОД не хтеде да уништи Давидову владарску кућу, пошто је обећао да ће му он и његови потомци служити^[m] довека.

⁸ У Јорамово време Едом се побуни против Јуде и постави свог цара. ⁹ Стога Јорам крену на њих са свим својим заповедницима и борним колима. Едомци опколише њега и његове заповеднике борних кола, али он се диже ноћу и изврши пробој. ¹⁰ Све до дана данашњег Едом је одметнут од Јуде. У то исто време побунила се и Ливна, јер је Јорам оставио ГОСПОДА, Бога својих праотаца. ¹¹ Јорам је дизао узвишице по брдима Јуде, наводио житеље Јерусалима да се клањају другим боговима и тако Јуду одвео на странпутицу.

¹² Јорам је од пророка Илије добио писмо у ком је стајало:

»Овако каже ГОСПОД, Бог твога праоца Давида: ‚Ниси пошао стопама свога оца Јосафата, ни стопама Асе, цара Јуде, ¹³ него си пошао стопама царева Израела и навео Јудеје и житеље Јерусалима да се клањају другим боговима, баш као и Ахавова владарска кућа. А поубијао си и своју рођену браћу, своју породицу, оне који су били бољи од тебе. ¹⁴ Зато ће сада ГОСПОД великом пошашћу ударити твој народ, твоје синове, твоје жене и све што је твоје. ¹⁵ А ти ћеш се разболети од дуготрајне болести црева, од које ће ти се на крају црева просути.‘«

¹⁶ ГОСПОД против Јорама подстакну непријатељство Филистејаца и Арапа који су живели близу Кушана, ¹⁷ па они нападоше Јуду, провалише у њу и однеше сва добра која су се налазила у царској палати. А одведоше и Јорамове синове и жене, не оставивши му ниједног сина осим најмлађег, Ахазје.

¹⁸ После свих ових догађаја, ГОСПОД удари Јорама неизлечивом болешћу црева. ¹⁹ Након неког времена, на крају друге године, црева му испадоше од болести и он умре у великим мукама. Његов народ не запали ни ватру у његову част као што је палио његовим претходницима. ²⁰ Јорам је имао тридесет две године када је постао цар, а у Јерусалиму је владао осам година. Умро је, а да нико није зажалио за њим. Сахранише га у Давидовом граду, али не у царској гробници.

Ахазја, цар Јуде

(2. Цар 8,25-29; 9,21-28)

22 Житељи Јерусалима поставише Ахазју, Јорамовог најмлађег сина, за цара, пошто су нападачи, који су с Арапима упали у табор, побили све његове старије синове. Тако је почео да влада Ахазја син Јорамов, цар Јуде.

² Ахазја је имао двадесет две године када је постао цар, а у Јерусалиму је владао годину дана. Мајка му се звала Аталја, а била је Омријева унука. ³ Ишао је стопама Ахавове владарске куће, јер га је мајка охрабривала да чини зло. ⁴ Чинио је оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима, као и Ахавова владарска кућа, јер су му баш они, на његову пропаст, постали саветници после смрти његовог оца. ⁵ Он послуша њихов савет и када је са Јорамом сином Ахавовим, царем Израела, пошао у битку код Рамот-Гилада против Хазаела, цара Арама. Арамејци ранише Јорама, ⁶ па се он врати у Јизреел да се опорави од рана које су му задали у Рамоту у борби са Хазаелом, царем Арама. Тада јудејски цар Ахазја син Јорамов оде доле у Јизреел да види Јорама сина Ахавовог пошто је овај био рањен. ⁷ Бог учини да ова његова посета Јораму буде Ахазји на пропаст. Када је стигао, Ахазја изађе с Јорамом у сусрет Јехуу сину Нимшијевом, кога је ГОСПОД помазао да затре Ахавову владарску кућу. ⁸ Док је Јеху извршавао казну над Ахавовом владарском кућом, затече тамо и јудејске кнежеве и синове Ахазјиних рођака, који су били у Ахазјиној служби, па поби и њих. ⁹ Потом крену да тражи и Ахазју. Његови људи га ухватише док се крио у Самарији, па га доведоше Јехуу и погубише. Ипак га сахранише, јер рекоше: »Био је потомак Јосафата, који је тражио ГОСПОДА свим својим срцем.« Тако у Ахазјиној владарској кући не остаде нико довољно моћан да задржи царску власт.

Аталја, царица Јуде

(2. Цар 11,1-16)

¹⁰ Када је Ахазјина мајка Аталја видела да јој је син погинуо, крену да затре сву царску породицу Јудиног племена. ¹¹ Али Јехошават, кћи цара Јорама, узе Јоаша сина Ахазјиног и украде га између царевих потомака, које су убијали. Она стави њега и његову дојкињу у једну спаваћу собу. Јехошават, кћи цара Јорама и жена свештеника Јехојаде, била је Ахазјина сестра и зато је сакрила дете од Аталје, да га ова не убије. ¹² Он остаде сакривен с њима у Божијем Дому током шест година Аталјине владавине земљом.

23 Седме године, Јехојада показа своју снагу. Он склопи савез са заповедницима над стотинама: Азарјом сином Јерохамовим, Јишмаелом сином Јоанановим, Азарјом сином Јовидовим, Маасејом сином Адајиним и Елишафатом сином Зихријевим. ² Они пођоше по свој Јуди и окупише Левите и главе израелских породица из свих градова. Када су дошли у Јерусалим, ³ цела заједница склопи савез са царем у Божијем Дому.

Јехојада им рече: »Владаће царев син, баш као што је ГОСПОД и обећао о Давидовим потомцима. ⁴ Ево шта треба да урадите: трећина вас свештеника и Левита који сте на дужности у суботу чуваћете капије, ⁵ друга трећина биће код царске палате, а трећа код Темељ-капије. Сав народ ће бити у двориштима Дома ГОСПОДЊЕГ. ⁶ Нико не сме да уђе у Дом ГОСПОДЊИ осим свештеникâ и Левитâ који су на дужности. Они могу да уђу, зато што су освештани, а сви остали треба да чувају оно што им је ГОСПОД одредио. ⁷ Левити треба да се распореде око цара, сваки с оружјем у руци. Ко год уђе у Храм, нека се погуби. Останите уз цара куд год он буде ишао.«

⁸ Левити и сви Јудеји учинише као што им је заповедио свештеник Јехојада. Сваки узе своје људе – оне који су били на дужности у суботу и оне који нису – јер свештеник Јехојада није ослободио дужности ниједан ред. ⁹ Он даде заповедницима над стотинама копља и велике и мале штитове који су припадали цару Давиду и били у Божијем Дому. ¹⁰ Потом распореди људе око цара, сваког с оружјем у руци, близу жртвеника и Храма, од јужне до северне стране Храма. ¹¹ Онда изведоше царевог сина и ставише му круну, дадоше му Сведочанство^[n], и прогласише га за цара. Јехојада и његови синови га помазаше и повикаше: »Живео цар!«

¹² Аталја је чула грају коју је дизао народ трчећи и кличући цару, па оде у Дом ГОСПОДЊИ. ¹³ Када је погледала, а оно – цар стоји поред свог стуба на улазу, поред цара заповедници и трубачи, сав народ земље се радује и дува у трубе, а певачи уз музичке инструменте предводе славље.

Тада Аталја раздре своју одећу и повика: »Издаја! Издаја!«

¹⁴ Свештеник Јехојада посла заповеднике над стотинама који су заповедали војницима и рече им: »Изведите је кроз редове и убијте мачем свакога ко крене за њом«, пошто није хтео да се она погуби у Дому ГОСПОДЊЕМ. ¹⁵ Они је ухватише на улазу Коњске капије царске палате и тамо је убише.