Bible in 90 Days

Стварање неба и земље

1 У почетку створи Бог небо и земљу. ² Земља је била безоблична и празна. Тама се простирала над безданом^[a] и Божији Дух лебдео је над водама.

Први дан – светлост

³ Тада Бог рече: »Нека буде светлост.«

И би светлост. ⁴ Бог виде да је светлост добра и раздвоји светлост од таме. ⁵ Бог назва светлост »дан«, а таму назва »ноћ«.

И би вече, и би јутро – дан први.

Други дан – небо

⁶ Тада Бог рече: »Нека буде свод између водâ, да раздваја воде од водâ.«

⁷ И Бог начини свод и раздвоји воде под сводом од водâ над сводом. И би тако. ⁸ Бог назва свод »небо«.

И би вече, и би јутро – дан други.

Трећи дан – копно и биљке

⁹ Тада Бог рече: »Нека се воде под небом саберу на једно место и нека се појави копно.«

И би тако. ¹⁰ Бог назва копно »земља«, а сабране воде назва »море«. И Бог виде да је то добро.

¹¹ Тада Бог рече: »Нека земља изнедри растиње: биљке које дају семе и плодоносно дрвеће које рађа плод са семеном у њему према својим врстама на земљи.«

И би тако. ¹² Земља изнедри растиње: биљке које дају семе према својим врстама и дрвеће које рађа плод са семеном у њему према својим врстама. И Бог виде да је то добро.

¹³ И би вече, и би јутро – дан трећи.

Четврти дан – сунце, месец и звезде

¹⁴ Тада Бог рече: »Нека буду светлила на небеском своду, да раздвајају дан од ноћи и да означавају доба, дане и године. ¹⁵ И нека светлила на небеском своду осветљавају земљу.«

И би тако. ¹⁶ Бог начини два велика светлила: веће светлило да влада дању и мање светлило да влада ноћу, и звезде. ¹⁷ Бог их постави на небески свод да осветљавају земљу, ¹⁸ да владају дању и ноћу и да раздвајају светлост од таме. И Бог виде да је то добро.

¹⁹ И би вече, и би јутро – дан четврти.

Пети дан – рибе и птице

²⁰ Тада Бог рече: »Нека воде поврве од живих бића и нека птице полете небеским сводом изнад земље.«

²¹ И Бог створи морске немани, сва жива бића која се крећу у води и од којих вода врви, према њиховим врстама, и све крилате птице према њиховим врстама. И Бог виде да је то добро.

²² Бог их благослови и рече: »Будите плодни и множите се и испуните воде мора. И нека се птице множе на земљи.«

²³ И би вече, и би јутро – дан пети.

Шести дан – копнене животиње и човек

²⁴ Тада Бог рече: »Нека земља изнедри жива бића према њиховим врстама: стоку, створења која гмижу по тлу и дивље животиње према њиховим врстама.«

И би тако. ²⁵ Бог начини дивље животиње према њиховим врстама, стоку према њеним врстама и створења која гмижу по тлу према њиховим врстама. И Бог виде да је то добро.

²⁶ Тада Бог рече: »Хајде да начинимо човека на своју слику, сличног нама. Нека има власт над рибама у мору и над птицама на небу, над стоком, над свом земљом и над свим створењима која гмижу по тлу.«

²⁸ Бог их благослови и рече им: »Будите плодни и множите се, испуните земљу и потчините је себи. Владајте над рибама у мору и над птицама на небу и над свим живим створењима која се крећу по тлу.«

²⁹ Онда Бог рече: »Ево, дајем вам на целој земљи сваку биљку која даје семе и свако дрво које рађа плод са семеном у њему – нека вам буду за храну. ³⁰ А свим дивљим животињама, свим птицама и свим створењима која гмижу по тлу – свему што у себи има дах живота – дајем све зелене биљке за храну.«

И би тако.

³¹ Тада Бог погледа све што је начинио и виде да је веома добро.

И би вече, и би јутро – дан шести.

2 Тако су довршени небо и земља и све на њима.

Седми дан – одмор

² До седмога дана Бог доврши своја дела, а седмога дана се одмори од свих својих дела. ³ Бог благослови седми дан и учини га светим, јер се седмога дана одмарао од свих својих дела стварања.

⁴ То је повест о небу и земљи – како су створени када је ГОСПОД^[b], Бог, начинио земљу и небо.

Еденски врт

⁵ Још није било пољског грмља на земљи и нису још никле пољске биљке, јер ГОСПОД, Бог, још није пустио кишу на земљу и није било човека да земљу обрађује, ⁶ него се магла дизала са земље и натапала сву површину тла.

⁷ ГОСПОД, Бог, обликова човека од земљиног праха^[c], у ноздрве му удахну дах живота, и човек постаде живо биће. ⁸ Потом ГОСПОД, Бог, засади врт у Едену, на истоку, и тамо смести човека кога је обликовао. ⁹ ГОСПОД, Бог, учини да из земље израсте сваковрсно дрвеће примамљивог изгледа и добро за јело, а насред врта дрво живота и дрво спознања добра и зла.

¹⁰ Из Едена је текла река да наводњава врт, а оданде се гранала на четири главне реке. ¹¹ Прва се зове Пишон и тече око целе земље Хавиле, у којој има злата. ¹² Злато те земље је изврсно, а у њој има и мирисних смола и оникса. ¹³ Друга река се зове Гихон и тече око целе земље Куш. ¹⁴ Трећа река се зове Тигар и тече источно од Асирије. Четврта река је Еуфрат.

¹⁵ ГОСПОД, Бог, узе човека и стави га у еденски врт, да га обрађује и стара се о њему.

¹⁶ ГОСПОД, Бог, заповеди човеку: »Са сваког дрвета у врту слободно једи, ¹⁷ али са дрвета спознања добра и зла да ниси јео! Јер, када будеш са њега јео, сигурно ћеш умрети.«

¹⁸ Онда ГОСПОД, Бог, рече: »Није добро за човека да буде сам. Начинићу му помагача као што је он.«

¹⁹ Тада ГОСПОД, Бог, од земље обликова све животиње и све птице, па их доведе пред човека, да види како ће их овај назвати. И како год је човек назвао неко живо биће – тако му је било име. ²⁰ Тако човек даде имена свакој врсти стоке, птица и дивљих животиња.

Али за човека се не нађе помагач као што је он. ²¹ Зато ГОСПОД, Бог, учини да човек западне у дубок сан и, док је овај спавао, извади му једно ребро и то место затвори месом. ²² Од ребра извађеног из човека ГОСПОД, Бог, сазда жену и доведе је пред човека.

²³ Човек рече:

²⁴ Зато ће човек оставити оца и мајку и сјединити се са својом женом, и биће једно тело.

²⁵ А обоје су били голи, и човек и његова жена, и нису се стидели.

Човеков пад

3 Змија је била лукавија од свих дивљих животиња које је ГОСПОД, Бог, начинио.

Она упита жену: »Зар је Бог заиста рекао: ‚Не смете да једете ни са једног дрвета у врту‘?«

² »Смемо да једемо плодове са дрвећа у врту«, одговори жена змији, ³ »али за плод са дрвета које је насред врта Бог је рекао: ‚Да га нисте јели! И не дирајте га, да не умрете!‘«

⁴ Тада змија рече жени: »Не, нећете умрети. ⁵ Него, зна Бог: када будете јели са њега, отвориће вам се очи и бићете као Бог – разликоваћете добро и зло.«

⁶ Жена виде да је дрво добро за јело, да примамљиво изгледа и да је пожељно због мудрости коју може дати, па убра плод са њега и поједе га. А даде и своме мужу, који је био с њом, па је и он јео. ⁷ Тада се и њему и њој отворише очи и они спознаше да су голи. Зато сплетоше смоквиног лишћа и направише себи прегаче.

⁸ Уто човек и његова жена зачуше кораке ГОСПОДА, Бога, који се шетао вртом за време дневног поветарца, па се од њега сакрише међу дрвећем у врту.

⁹ ГОСПОД, Бог, позва човека и упита га: »Где си?«

¹⁰ А човек рече: »Чуо сам твоје кораке у врту и уплашио се, јер сам гô, па сам се сакрио.«

¹¹ »Ко ти је рекао да си гô?« упита Бог. »Зар си јео са дрвета за које сам ти заповедио да са њега не једеш?«

¹² »Жена коју си ставио да буде са мном«, одговори човек, »она ми је дала плод са дрвета, па сам јео.«

¹³ Тада ГОСПОД, Бог, упита жену: »Шта си то урадила?«

»Змија ме преварила,« рече жена, »па сам јела.«

¹⁴ ГОСПОД, Бог, рече змији:

¹⁶ А жени рече:

¹⁷ Онда рече човеку:

²⁰ Човек даде својој жени име Ева^[e], јер је она мајка свима живима.

²¹ ГОСПОД, Бог, начини човеку и његовој жени одећу од коже и обуче их.

²² »Ето«, рече ГОСПОД, Бог, »човек је постао као један од нас – разликује добро и зло. Да сад још не пружи руку и не убере са дрвета живота, па поједе и живи довека!«

²³ Зато га ГОСПОД, Бог, истера из еденског врта, да обрађује земљу из које је узет. ²⁴ Када је истерао човека, постави источно од еденског врта херувиме и пламени мач, који се витлао на све стране, да чувају пут ка дрвету живота.

Каин и Авељ

4 Адам^[f] леже са својом женом Евом, и она затрудне и роди Каина.

Она тада рече: »Са ГОСПОДЊОМ помоћи добих^[g] мушко дете!«

² Касније она роди и Каиновог брата Авеља. Авељ постаде пастир, а Каин земљорадник.

³ После неког времена, Каин принесе ГОСПОДУ жртву од плодова земље, ⁴ а Авељ принесе најбоље, улојене комаде меса од првине своје стоке. ГОСПОД с наклоношћу погледа Авеља и његову жртву, ⁵ али Каина и његову жртву не погледа с наклоношћу. Зато се Каин силно наљути и лице му се смркну.

⁶ »Зашто си љут«, упита ГОСПОД Каина, »и зашто ти је лице смркнуто? ⁷ Ако чиниш оно што је добро, зар нећеш бити ведар^[h]? А ако не чиниш оно што је добро, грех на тебе вреба на вратима. Он жуди за тобом, али ти мораш да га савладаш.«

⁸ Каин рече свом брату Авељу: »Хајдемо у поље.«^[i]

А када су били у пољу, Каин насрну на Авеља и уби га.

⁹ ГОСПОД упита Каина: »Где ти је брат Авељ?«

»Не знам,« одговори овај. »Зар сам ја чувар свога брата?«

¹⁰ Тада ГОСПОД рече: »Шта си то учинио? Ено крв твога брата вапије из земље к мени. ¹¹ Сада си проклет на земљи која је отворила уста да из твоје руке прими крв твога брата. ¹² Када будеш обрађивао земљу, она ти више неће давати свој род. Бићеш луталица и бегунац на земљи.«

¹³ »Моја казна је већа него што могу да поднесем«, рече Каин ГОСПОДУ. ¹⁴ »Ево, данас ме тераш са ове земље и мораћу да се кријем од твога лица. Бићу луталица и бегунац на земљи, и ко год ме нађе, убиће ме.«

¹⁵ »Не«, рече му ГОСПОД. »Ако неко убије Каина, стићи ће га седмострука освета.«

И ГОСПОД стави на Каина знак, да га ко не убије када га сретне.

¹⁶ Тада Каин оде од лица ГОСПОДЊЕГ и настани се у земљи Нод, источно од Едена.

Каинови потомци

¹⁷ Каин леже са својом женом, и она затрудне и роди Еноха. Каин подиже град и назва га Енох, по свом сину. ¹⁸ Еноху се роди Ирад, Ираду се роди Мехујаел. Мехујаелу се роди Метушаел, а Метушаелу се роди Ламех.

¹⁹ Ламех је имао две жене: једна се звала Ада, а друга Цила. ²⁰ Ада роди Јавала, претечу свих који живе у шаторима и гаје стоку. ²¹ Његов брат се звао Јувал. Он је претеча свих који свирају харфу и свиралу. ²² Цила роди Тувал-Каина, који је ковао све врсте алатки од бакра и гвожђа. Тувал-Каинова сестра звала се Наама.

²³ Ламех рече својим женама:

Сит

²⁵ Адам опет леже са својом женом, и она роди сина и даде му име Сит, говорећи: »Бог ми је дао^[j] друго дете место Авеља, кога је Каин убио.«

²⁶ И Ситу се роди син и он му даде име Енос.

У то време људи почеше да се клањају ГОСПОДУ^[k].

Адамови потомци

5 Ово је књига повести о Адамовим потомцима:

Када је Бог створио човека, начинио га је сличног себи. ² Створио је мушко и женско и благословио их, а када их је створио, назвао их је »човек«.

³ Када је Адам имао 130 година, родио му се син сличан њему, на његову слику, и он му је дао име Сит. ⁴ После Ситовог рођења, Адам је живео још 800 година и имао још синова и кћери. ⁵ Тако је Адам живео укупно 930 година и умро.

⁶ Када је Сит имао 105 година, родио му се Енос. ⁷ После Еносовог рођења, Сит је живео још 807 година и имао још синова и кћери. ⁸ Тако је Сит живео укупно 912 година и умро.

⁹ Када је Енос имао 90 година, родио му се Каинам. ¹⁰ После Каинамовог рођења, Енос је живео још 815 година и имао још синова и кћери. ¹¹ Тако је Енос живео укупно 905 година и умро.

¹² Када је Каинам имао 70 година, родио му се Малалеил. ¹³ После Малалеиловог рођења, Каинам је живео још 840 година и имао још синова и кћери. ¹⁴ Тако је Каинам живео укупно 910 година и умро.

¹⁵ Када је Малалеил имао 65 година, родио му се Јарет. ¹⁶ После Јаретовог рођења, Малалеил је живео још 830 година и имао још синова и кћери. ¹⁷ Тако је Малалеил живео укупно 895 година и умро.

¹⁸ Када је Јарет имао 162 године, родио му се Енох. ¹⁹ После Еноховог рођења, Јарет је живео још 800 година и имао још синова и кћери. ²⁰ Тако је Јарет живео укупно 962 године и умро.

²¹ Када је Енох имао 65 година, родио му се Матусала. ²² После Матусалиног рођења, Енох је живео 300 година чинећи оно што је по Божијој вољи^[l] и имао још синова и кћери. ²³ Тако је Енох живео укупно 365 година. ²⁴ Енох је живео чинећи оно што је по Божијој вољи, а онда нестао, јер га је узео Бог.

²⁵ Када је Матусала имао 187 година, родио му се Ламех. ²⁶ После Ламеховог рођења, Матусала је живео још 782 године и имао још синова и кћери. ²⁷ Тако је Матусала живео укупно 969 година и умро.

²⁸ Када је Ламех имао 182 године, родио му се син. ²⁹ Он му даде име Ноје, говорећи: »Овај ће нас утешити^[m] у мукотрпном раду који морамо да обављамо зато што је Бог проклео земљу.« ³⁰ После Нојевог рођења, Ламех је живео још 595 година и имао још синова и кћери. ³¹ Тако је Ламех живео укупно 777 година и умро.

³² Када је Ноје имао 500 година, родили су му се Сим, Хам и Јафет.

Изопаченост људи

6 Када су људи почели да се множе на земљи и рађале им се кћери, ² синови Божији видеше да су људске кћери лепе, па су узимали себи за жене које год су хтели.

³ Тада ГОСПОД рече: »Нећу дати човеку да живи довека^[n], јер човек је телесан. Нека му животни век буде сто двадесет година.«

⁴ У то време, а и касније, на земљи су живели Нефилими^[o], јер су синови Божији спавали с људским кћерима и оне им рађале децу. То су они ратници, људи на гласу од давнина.

⁵ Видећи колико је велика човекова изопаченост на земљи и да су све човекове мисли стално окренуте само злу, ⁶ ГОСПОД зажали што је начинио човека на земљи и ражалости се.

⁷ Зато рече: »Избрисаћу са лица земље људски род који сам створио – затрћу људе и животиње, створења која гмижу по тлу и птице – јер сам зажалио што сам их створио.«

⁸ Али Ноје нађе милост у ГОСПОДЊИМ очима.

Припреме за потоп

⁹ Ово је повест о Ноју:

Ноје је био човек праведан, беспрекоран међу људима свога нараштаја, и живео је чинећи оно што је по Божијој вољи^[p]. ¹⁰ Имао је три сина: Сима, Хама и Јафета.

¹¹ А земља се пред Богом искварила и била пуна насиља.

¹² Бог виде како се земља искварила, јер су се сви људи на земљи искварили, ¹³ па рече Ноју: »Одлучио сам да буде крај свим људима, јер се земља због њих испунила насиљем. Ево, уништићу их заједно са земљом. ¹⁴ Зато сагради себи лађу од гоферовог дрвета^[q] и у њој преграде, а споља и изнутра је облепи смолом. ¹⁵ Овако је сагради: нека буде три стотине лаката дуга, педесет лаката широка и тридесет лаката висока^[r]. ¹⁶ Стави кров на лађу тако да оставиш отвор један лакат^[s] испод врха. Врата намести на једном боку лађе и направи доњи, средњи и горњи спрат.

¹⁷ »Пустићу воде потопа на земљу да затру свако створење под небом које у себи има дах живота – све на земљи ће изгинути. ¹⁸ Али с тобом ћу склопити савез. Ући ћеш у лађу, ти, твоји синови, твоја жена и жене твојих синова. ¹⁹ А од свих живих створења уведи у лађу по двоје, мужјака и женку, да с тобом преживе. ²⁰ Од сваке врсте птица, од сваке врсте животиња и од сваке врсте створења која гмижу по тлу нека по двоје уђу код тебе, да преживе. ²¹ Узми све врсте хране која ће се јести и ускладишти је на лађи, да буде за јело теби и њима.«

²² И Ноје учини све онако како му је Бог заповедио.

Потоп

7 ГОСПОД рече Ноју: »Уђи у лађу, ти и сва твоја породица, јер сам видео да си једино ти преда мном праведан у овом нараштају. ² Узми са собом седам парова – мужјака и женку – од сваке чисте животиње, један пар – мужјака и женку – од сваке нечисте животиње ³ и седам парова – мужјака и женку – од сваке птице, да им се потомство сачува на земљи. ⁴ Јер, за седам дана пустићу на земљу кишу да пада четрдесет дана и четрдесет ноћи и избрисаћу са лица земље свако живо створење које сам начинио.«

⁵ И Ноје учини све што му је ГОСПОД заповедио.

⁶ Ноје је имао шест стотина година када су воде потопа дошле на земљу. ⁷ И Ноје уђе у лађу са својим синовима, својом женом и женама својих синова, да се спасе од водâ потопа. ⁸ Од чистих и нечистих животиња, од птица и од свих створења која гмижу по тлу, ⁹ уђоше код Ноја у лађу две по две – мужјак и женка – као што му је Бог заповедио. ¹⁰ Седам дана после тога, воде потопа дођоше на земљу.

¹¹ Шестстоте године Нојевог живота, седамнаестога дана другога месеца, провалише сви извори великог бездана^[t] и отворише се небеске уставе. ¹² Киша је падала на земљу четрдесет дана и четрдесет ноћи.

¹³ Тог истог дана Ноје и његови синови Сим, Хам и Јафет, његова жена и жене његова три сина уђоше у лађу, ¹⁴ а с њима и све врсте дивљих животиња, све врсте стоке, све врсте створења која гмижу по тлу и све врсте крилатих створења и птица. ¹⁵ По двоје од свих живих створења уђоше код Ноја у лађу – ¹⁶ уђоше мужјак и женка од свих живих створења, као што му је Бог заповедио.

Тада ГОСПОД за њим затвори врата.

¹⁷ Потоп је четрдесет дана плавио земљу, а како су воде расле, тако понеше лађу и дигоше је високо изнад земље. ¹⁸ Воде су се дизале и расле високо над земљом, а лађа је плутала на површини воде. ¹⁹ Толико су се силно воде дигле над земљом да су прекриле све највише планине под небом – ²⁰ дигле су се петнаест лаката^[u] изнад потопљених планина. ²¹ Изгинуше сва жива створења: птице, стока, дивље животиње, сва створења која гмижу по тлу и сав људски род. ²² Изгину све на копну што у ноздрвама има дах живота. ²³ Тако је са лица земље избрисано свако живо створење: људи, животиње, створења која гмижу по тлу и птице. Остао је само Ноје и они који су с њим били у лађи.

²⁴ А воде су прекривале земљу стотину педесет дана.

Престанак потопа

8 Бог се сети Ноја и свих дивљих животиња и стоке с њим у лађи, па учини да ветар задува над земљом, и воде почеше да се повлаче. ² Затворише се извори бездана^[v] и небеске уставе и киша престаде да пада са неба. ³ Воде су се стално повлачиле са земље, а после сто педесет дана толико су опале ⁴ да се седамнаестог дана седмог месеца лађа зауставила у горју Арарат. ⁵ Воде су стално опадале до десетог месеца, а првог дана десетог месеца показаше се врхови планина.

⁶ После четрдесет дана, Ноје отвори прозор који је био направио на лађи ⁷ и пусти напоље гаврана. Гавран је излетао и враћао се док се воде са земље нису исушиле. ⁸ Ноје пусти и голубицу, да види да ли су се воде повукле са површине земље. ⁹ Али голубица не нађе место на које би се спустила, јер је вода још прекривала сву површину земље, па се врати к Ноју у лађу. Он пружи руку, ухвати голубицу и унесе је к себи у лађу. ¹⁰ Ноје сачека још седам дана, па опет пусти голубицу из лађе. ¹¹ Када му се увече вратила, а оно – у кљуну јој тек откинут лист маслине! Тако Ноје сазна да су се воде повукле са земље. ¹² Он онда сачека још седам дана, па опет пусти голубицу, али му се она више не врати.

¹³ Шестсто прве године Нојевог живота, до првога дана првога месеца, вода се исуши са земље. Ноје скину покров са лађе и погледа, а оно – површина земље сува. ¹⁴ До двадесет седмог дана другог месеца земља је била сасвим сува.

¹⁵ Тада Бог рече Ноју: ¹⁶ »Изађи из лађе, ти, твоја жена, твоји синови и њихове жене. ¹⁷ Изведи све врсте живих створења која су с тобом: птице, животиње и сва створења која гмижу по тлу. Нека земља поврви од њих, нека буду плодна и намноже се на земљи.«

¹⁸ И Ноје изађе заједно са својим синовима, својом женом и женама својих синова. ¹⁹ Све животиње, сва створења која гмижу по тлу и све птице – све на земљи што се креће – изађоше из лађе, врста за врстом.

²⁰ Онда Ноје подиже ГОСПОДУ жртвеник, па узе од свих чистих животиња и свих чистих птица и на жртвенику принесе жртве паљенице.

²¹ ГОСПОД омириса тај пријатан мирис, па помисли: »Никада више нећу проклети земљу због човека, иако су му од младости мисли зле, нити ћу икада више уништити сва жива створења као што сам учинио.

Божије обећање

9 Тада Бог благослови Ноја и његове синове, рекавши им: »Будите плодни и множите се и испуните земљу. ² Нека вас се плаше и од вас страхују све животиње на земљи и све птице на небу, сва створења која гмижу по тлу и све рибе у мору – у ваше руке су предате. ³ Све што се креће и живи, нека вам буде за храну. Као што сам вам дао зелене биљке, тако вам сада дајем све.

⁴ »Али не једите месо у ком је још живот, то јест крв. ⁵ За вашу крв, ваш живот, захтеваћу да се положи рачун: захтеваћу то од сваке животиње и човека. Захтеваћу живот сваког човека који другоме узме живот.

⁷ А ви будите плодни и множите се. Нека земља поврви од вас и намножите се на њој.«

⁸ Онда Бог рече Ноју и његовим синовима: ⁹ »Ево, склапам свој савез с вама и с вашим потомством после вас, ¹⁰ и са сваким живим бићем које је с вама – са птицама, стоком и свим дивљим животињама, са свим оним што је изашло из лађе с вама – са сваким живим створењем на земљи. ¹¹ Склапам свој савез с вама: Никада више неће сва жива створења бити истребљена водама потопа. Никада више неће потоп затрти земљу.«

¹² Бог рече: »Ово је знак савеза који склапам с вама и са сваким живим бићем које је с вама, за сва будућа поколења: ¹³ Ставио сам своју дугу у облаке, и она ће бити знак савеза између мене и земље. ¹⁴ Кад год навучем облаке над земљу, и у облацима се појави дуга, ¹⁵ сетићу се свога савеза с вама и са сваким живим бићем. И никада више неће воде постати потоп да затру сва жива створења. ¹⁶ Кад год се у облаку појави дуга, видећу је и сетити се вечног савеза између Бога и сваког живог бића на земљи.«

¹⁷ Бог рече Ноју: »То је знак савеза који сам склопио са свим живим створењима на земљи.«

Нојеви синови

¹⁸ Нојеви синови који су изашли из лађе били су Сим, Хам и Јафет. Хам је био отац Ханаанов. ¹⁹ Та тројица су били Нојеви синови и њихови потомци су се раширили по свој земљи.

²⁰ А Ноје је био земљорадник и засадио је виноград. ²¹ Једном приликом је пио вино, па се опио и легао гô у свом шатору. ²² Хам отац Ханаанов виде свога оца голог, па то рече својој браћи која су била напољу. ²³ Тада Сим и Јафет узеше огртач, пребацише га себи преко рамена и, идући уназад, покрише свога голог оца. Окренули су лице на другу страну, па нису гледали свога оца голог.

²⁴ Када се Ноје отрезнио од вина и сазнао шта му је учинио његов најмлађи син, ²⁵ рече:

²⁶ И још рече:

²⁸ После потопа Ноје је живео још 350 година. ²⁹ Тако је Ноје живео укупно 950 година и умро.

Потомци Нојевих синова

(1. Лет 1,5-23)

10 Ово је повест о Нојевим синовима Симу, Хаму и Јафету, којима су се родили синови после потопа:

Јафетити

Хамити

⁸ Кушу се родио и Нимрод, који је био први силник на земљи. ⁹ Он је био вешт ловац пред ГОСПОДОМ. Зато се каже: »Вешт ловац пред ГОСПОДОМ као Нимрод.« ¹⁰ Прва упоришта његовог царства била су Вавилон, Ерех, Акад и Калне у земљи Шинар. ¹¹ Из те земље отишао је у Асирију, где је сазидао Ниниву, Реховот Ир, Калах ¹² и Ресен, велики град који лежи између Ниниве и Калаха.

Касније су се братства Ханаанаца раштркала, ¹⁹ па се подручје Ханаанаца протезало од Сидона према Герару, све до Газе, па према Содоми, Гомори, Адми и Цевоиму, све до Лаше.

²⁰ То су Хамови синови по њиховим братствима, језицима, земљама и народима.

Семити

²¹ А синови су се родили и Симу, Јафетовом старијем брату и праоцу свих Еверових потомака^[x].

³¹ То су Симови синови, по њиховим братствима, језицима, земљама и народима.

³² То су братства Нојевих синова по њиховим лозама унутар њихових народа. Од њих су се после потопа раширили народи по земљи.

Вавилонска кула

11 На целом свету био је само један језик и исте речи. ² Како су се људи кретали по истоку, наиђоше на једну долину у земљи Шинар и тамо се настанише.

³ »Хајде да правимо цигле«, рекоше један другом, »и да их добро печемо.«

Тако су користили циглу место камена и катран место малтера.

⁴ Онда рекоше: »Хајде да саградимо себи град и кулу са врхом до неба, да себи стекнемо име и да се не распршимо по целом свету.«

⁵ А ГОСПОД сиђе да види град и кулу које су људи зидали.

⁶ »Заиста су један народ и сви имају један језик«, рече ГОСПОД. »Ово је тек почетак њихових дела. Сада им неће бити немогуће да учине све што замисле. ⁷ Хајде да сиђемо и побркамо им језик, да један другога не разумеју.«

⁸ Тако их ГОСПОД оданде распрши по целом свету, па они престадоше да зидају град, ⁹ који се зове Вавилон зато што је ГОСПОД тамо побркао^[z] језик целог света. Оданде их је ГОСПОД распршио по целом свету.

Симови потомци

(1. Лет 1,24-27)

¹⁰ Ово је повест о Симу:

Две године после потопа, када је Сим имао 100 година, родио му се Арфаксад. ¹¹ После Арфаксадовог рођења, Сим је живео још 500 година и имао још синова и кћери.

¹² Када је Арфаксад имао 35 година, родио му се Сала. ¹³ После Салиног рођења, Арфаксад је живео још 403 године и имао још синова и кћери.

¹⁴ Када је Сала имао 30 година, родио му се Евер. ¹⁵ После Еверовог рођења, Сала је живео још 403 године и имао још синова и кћери.

¹⁶ Када је Евер имао 34 године, родио му се Фалек. ¹⁷ После Фалековог рођења, Евер је живео још 430 година и имао још синова и кћери.

¹⁸ Када је Фалек имао 30 година, родио му се Рагав. ¹⁹ После Рагавовог рођења, Фалек је живео још 209 година и имао још синова и кћери.

²⁰ Када је Рагав имао 32 године, родио му се Серух. ²¹ После Серуховог рођења, Рагав је живео још 207 година и имао још синова и кћери.

²² Када је Серух имао 30 година, родио му се Нахор. ²³ После Нахоровог рођења, Серух је живео још 200 година и имао још синова и кћери.

²⁴ Када је Нахор имао 29 година, родио му се Тара. ²⁵ После Тариног рођења, Нахор је живео још 119 година и имао још синова и кћери.

²⁶ Након што је Тара напунио 70 година, родили су му се Аврам, Нахор и Харан.

²⁷ Ово је повест о Тари:

Тари су се родили Аврам, Нахор и Харан.

Харану се родио Лот. ²⁸ Харан је умро за живота свога оца, у Уру Халдејском, у земљи где је рођен.

²⁹ И Аврам и Нахор се оженише. Аврамова жена звала се Сараја, а Нахорова Милка кћи Харанова. Харан је био Милкин и Јискин отац. ³⁰ А Сараја није имала деце, јер је била нероткиња.

³¹ Тара узе свог сина Аврама, свог унука Лота сина Харановог и своју снаху Сарају, жену свог сина Аврама, и с њима се из Ура Халдејског запути у земљу Ханаан. Али када су стигли до Харана, настанише се тамо.

³² Тара је живео 205 година и умро је у Харану.

Бог позива Аврама

12 ГОСПОД рече Авраму: »Отиди из своје земље, од своје родбине и из дома свога оца и иди у земљу коју ћу ти показати.

⁴ И Аврам отиде, као што му је ГОСПОД рекао, а с њим отиде и Лот. Аврам је имао седамдесет пет година када је кренуо из Харана. ⁵ Са собом узе своју жену Сарају, свога братанца Лота, сву имовину коју су стекли и сву чељад коју су имали у Харану, па се запутише у земљу Ханаан и стигоше у њу.

⁶ Аврам прође земљом све до места Сихема, до великог дрвета Мореа. У то време су у тој земљи били Ханаанци.

⁷ ГОСПОД се показа Авраму, па му рече: »Ову земљу ћу дати твом потомству.«

Тамо Аврам подиже жртвеник ГОСПОДУ, који му се показао. ⁸ Оданде оде у брда источно од Бетела, где разапе свој шатор. Бетел му је био на западу, а Ај на истоку. Тамо Аврам подиже жртвеник ГОСПОДУ и поклони се ГОСПОДУ^[aa]. ⁹ Потом је, од места до места, путовао према Негеву.

Аврам у Египту

¹⁰ Када је у земљи завладала глад, Аврам сиђе у Египат да тамо борави неко време, јер је глад у земљи била страшна.

¹¹ Пре него што је ушао у Египат, он рече својој жени Сараји: »Слушај, знам да си лепа жена. ¹² Када те Египћани виде, рећи ће: ‚Ово је његова жена‘, па ће мене убити, а тебе ће оставити у животу. ¹³ Зато, молим те, кажи да си ми сестра, да би због тебе лепо поступали са мном и поштедели ми живот.«

¹⁴ Када је Аврам стигао у Египат, Египћани видеше да је Сараја веома лепа жена. ¹⁵ А видеше је и фараонови службеници, па је похвалише пред фараоном. Тако Сарају доведоше на фараонов двор. ¹⁶ Фараон је лепо поступао са Аврамом због ње, па Аврам стече оваца и говеда, магараца, робова и робиња, магарица и камила.

¹⁷ Али ГОСПОД посла тешке болести на фараона и његове укућане због Аврамове жене Сараје.

¹⁸ Зато фараон позва Аврама и упита: »Шта си ми то урадио? Зашто ми ниси рекао да ти је она жена? ¹⁹ Зашто си рекао: ‚Она ми је сестра‘, па је ја узех себи за жену? Ево ти сад твоја жена – узми је и иди!«

²⁰ Онда фараон издаде наређења својим људима, и ови отпремише Аврама са његовом женом и са свом његовом имовином.

Аврам и Лот се раздвајају

13 Аврам из Египта оде горе у Негев са својом женом и свом својом имовином, а с њим и Лот. ² Аврам је имао велико богатство у стоци, сребру и злату. ³ Из Негева је од места до места путовао све до Бетела, до оног места између Бетела и Аја где му је раније био шатор ⁴ и где је био подигао жртвеник. Тамо се Аврам поклони ГОСПОДУ^[ab].

⁵ А и Лот, који је путовао са Аврамом, имао је ситне и крупне стоке и шатора. ⁶ Онај крај није могао да издржава обојицу, пошто су имали толику имовину да нису могли да живе заједно, ⁷ а долазило је и до свађе између Аврамових и Лотових пастира. У то време су у том крају живели и Ханаанци и Перижани.

⁸ Зато Аврам рече Лоту: »Хајде да не буде свађе између мене и тебе, између мојих и твојих пастира – јер, рођаци смо. ⁹ Сва земља ти је на располагању. Одвој се од мене. Ако ти кренеш лево, ја ћу десно. Ако ти кренеш десно, ја ћу лево.«

¹⁰ Лот диже поглед и виде да је сва долина реке Јордан према Цоару добро наводњена, као врт ГОСПОДЊИ или као Египат. Ово је било пре него што је ГОСПОД затро Содому и Гомору. ¹¹ И Лот изабра за себе сву долину реке Јордан, па се запути на исток. Тако се раздвојише један од другога: ¹² Аврам је живео у Ханаану, док је Лот живео између градова у равници и разапињао шаторе све до Содоме. ¹³ А људи у Содоми били су зли и били су велики грешници пред ГОСПОДОМ.

¹⁴ ГОСПОД рече Авраму након што се Лот одвојио од њега: »Погледај са овога места на север и југ, на исток и запад. ¹⁵ Сву земљу коју видиш даћу теби и твоме потомству довека. ¹⁶ Учинићу да твога потомства буде као земљиног праха, па ако може да се преброји земљин прах, и твоје потомство ће моћи да се преброји. ¹⁷ Иди и прођи земљом уздуж и попреко, јер ћу ти је дати.«

¹⁸ Тада Аврам пресели свој шатор и оде да живи код Мамреовог великог дрвећа у Хеврону и тамо подиже жртвеник ГОСПОДУ.

Аврам избавља Лота

14 У то време Амрафел цар Шинара, Ариох цар Еласара, Кедарлаомер цар Елама и Тидал цар Гојима ² заратише против Бере цара Содоме, Бирше цара Гоморе, Шинава цара Адме, Шемевера цара Цевоима и цара Беле, то јест Цоара. ³ Сви ови потоњи здружише снаге у долини Сидим, где је сада Слано море^[ac]. ⁴ Дванаест година су служили Кедарлаомеру, али се тринаесте године побунише.

⁵ Четрнаесте године, Кедарлаомер и цареви с њим у савезу поразише Рефајце у Аштарот-Карнајиму, Зузејце у Хаму, Емијце у Шаве-Кирјатајиму ⁶ и Хоријце у горском крају Сеиру све до Ел-Парана близу пустиње. ⁷ Онда се окренуше и одоше у Ен Мишпат, то јест Кадеш, па покорише цело подручје Амалечана, као и Аморејце који су живели у Хацецон-Тамару.

⁸ Тада цар Содоме, цар Гоморе, цар Адме, цар Цевоима и цар Беле, то јест Цоара, изађоше у долину Сидим и поведоше бој ⁹ с Кедарлаомером царем Елама, Тидалом царем Гојима, Амрафелом царем Шинара и Ариохом царем Еласара – четири цара против пет. ¹⁰ А долина Сидим била је пуна јама с катраном, па када су цареви Содоме и Гоморе бежали, упадоше у њих, а остали побегоше у брда. ¹¹ Четири цара узеше сва добра Содоме и Гоморе и сву њихову храну, па одоше. ¹² Пошто је Лот, Аврамов братанац, живео у Содоми, заробише и њега са свом његовом имовином.

¹³ А један који је умакао, дође и јави то Авраму Јеврејину, који је живео код великог дрвећа Мамре Аморејца, Ешколовог и Анеровог брата. Мамре, Ешкол и Анер били су у савезу с Аврамом. ¹⁴ Када је Аврам чуо да му је братанац заробљен, окупи своје увежбане људе, робове рођене у његовом дому, њих три стотине осамнаест, и крену у потеру за царевима све до Дана. ¹⁵ Током ноћи Аврам распореди своје робове за напад и порази непријатеље, гонећи их све до Хове, северно од Дамаска. ¹⁶ Тако поврати сва добра, а врати и свога братанца Лота и његову имовину, заједно са женама и осталим народом.

¹⁷ Када се Аврам враћао после победе над Кедарлаомером и царевима који су с њим били у савезу, цар Содоме му изађе у сусрет у долини Шаве, то јест Царевој долини. ¹⁸ А Мелхиседек, цар Салима, изнесе хлеб и вино. Он је био свештеник Бога Свевишњега ¹⁹ и он благослови Аврама, говорећи:

Тада Аврам даде Мелхиседеку десетак од свега.

²¹ Цар Содоме рече Авраму: »Дај ми људе, а добра задржи за себе.«

²² Али Аврам му одговори: »Заклео сам се ГОСПОДУ, Богу Свевишњем, Створитељу неба и земље, ²³ да нећу узети ни кончића, ни ремена од обуће, нити било шта што је твоје, да не би рекао: ‚Ја сам учинио Аврама богатим‘. ²⁴ За себе нећу ништа осим онога што су моји момци појели и дела који припада људима који су ишли са мном – Анеру, Ешколу и Мамреу; они нека узму свој део.«

Божији савез с Аврамом

15 После ових догађаја, реч ГОСПОДЊА дође Авраму у виђењу:

² А Аврам рече: »Господе ГОСПОДЕ, шта ћеш ми дати? Немам деце и мој наследник ће бити Елиезер Дамашћанин.«

³ И још рече: »Ето, ниси ми дао потомство, па ће ми наследник бити роб рођен у мом дому.«

⁴ Тада му дође реч ГОСПОДЊА: »Неће тај бити твој наследник, него ће ти твој рођени син бити наследник.«

⁵ Онда изведе Аврама напоље и рече: »Погледај у небо и преброј звезде, ако можеш да их пребројиш – толико ће ти бити потомство.«

⁶ Аврам поверова ГОСПОДУ и он му то урачуна у праведност.

⁷ ГОСПОД му рече: »Ја сам ГОСПОД, који те је извео из Ура Халдејског да запоседнеш ову земљу.«

⁸ »Господе ГОСПОДЕ«, рече Аврам, »како ћу знати да ћу је запосести?«

⁹ ГОСПОД му рече: »Донеси ми јуницу од три године, козу од три године, овна од три године, једну грлицу и једно голупче.«

¹⁰ Аврам му све то донесе и расече на половине, па све половине стави једну наспрам друге. Само птице није расецао. ¹¹ Тада птице грабљивице почеше да се обрушавају на стрвине, а Аврам их је терао.

¹² Када је сунце било на заласку, Аврам западе у дубок сан и обузе га густа и језива тама.

¹³ ГОСПОД му рече: »Знај добро да ће твоји потомци бити дошљаци у туђој земљи. Биће робови и биће злостављани четири стотине година. ¹⁴ Али ја ћу казнити народ коме ће они робовати, и они ће после тога изаћи са великом имовином. ¹⁵ Ти ћеш у дубокој старости умрети у миру и бити сахрањен. ¹⁶ Тек ће се четврти нараштај твојих потомака вратити овамо, јер грех Аморејаца још није навршио меру.«

¹⁷ Када је сунце зашло и пао мрак, појавише се задимљен жеравник и пламтећа бакља и прођоше између расечених делова животиња.

¹⁸ Тога дана ГОСПОД склопи савез са Аврамом и рече: »Твојим потомцима дајем ову земљу, од Египатске реке до велике реке, реке Еуфрат – ¹⁹ земљу Кенејаца, Кенижана, Кадмонаца, ²⁰ Хетита, Перижана, Рефајаца, ²¹ Аморејаца, Ханаанаца, Гиргашана и Јевусејаца.«

Агара и Јишмаел

16 Аврамова жена Сараја није му рађала децу. А имала је једну робињу Египћанку која се звала Агара, ² па рече Авраму: »Ето, ГОСПОД није дао да имам деце. Иди и спавај с мојом робињом, можда ћу преко ње имати деце.«

И Аврам послуша Сарају. ³ Тако, када је Аврам живео у Ханаану десет година, његова жена Сараја узе своју робињу, Египћанку Агару, и даде је своме мужу Авраму за жену. ⁴ Он је спавао с Агаром и она затрудне, а када је видела да је трудна, поче да презире своју господарицу.

⁵ Сараја рече Авраму: »Ти си крив за неправду која ме снашла. Ја сам довела своју робињу у твој загрљај, а она, кад је видела да је трудна, почела је да ме презире. Нека ГОСПОД пресуди ко је од нас двоје у праву.«

⁶ »Твоја робиња је у твојој власти«, рече Аврам. »Учини с њом како мислиш да је најбоље.«

Сараја тада поче да злоставља Агару, па ова побеже од ње.

⁷ Анђео ГОСПОДЊИ нађе Агару код извора у пустињи – извора који се налази на путу за Шур – ⁸ па је упита: »Агаро, робињо Сарајина, одакле си дошла и куда идеш?«

А она одговори: »Бежим од своје господарице Сараје.«

⁹ »Врати се својој господарици и покори јој се«, рече јој анђео ГОСПОДЊИ ¹⁰ и додаде: »Умножићу твоје потомке толико да се њихово мноштво неће моћи пребројати.« ¹¹ И још јој анђео ГОСПОДЊИ рече:

¹³ Тада она ГОСПОДА, који јој је говорио, назва Ел Рои^[af], јер рече: »Овде сам видела онога који ме види.« ¹⁴ Зато се тај бунар зове Беер Лахај Рои^[ag], а налази се између Кадеша и Береда.

¹⁵ И Агара роди Авраму сина, а Аврам му даде име Јишмаел. ¹⁶ Аврам је имао осамдесет шест година када му је Агара родила Јишмаела.