Print Page Options
Previous Prev Day Next DayNext

Bible in 90 Days

An intensive Bible reading plan that walks through the entire Bible in 90 days.
Duration: 88 days
Serbian New Testament: Easy-to-Read Version (ERV-SR)
Version
1 Мојсијева 1-16

Стварање неба и земље

У почетку створи Бог небо и земљу. Земља је била безоблична и празна. Тама се простирала над безданом[a] и Божији Дух лебдео је над водама.

Први дан – светлост

Тада Бог рече: »Нека буде светлост.«

И би светлост. Бог виде да је светлост добра и раздвоји светлост од таме. Бог назва светлост »дан«, а таму назва »ноћ«.

И би вече, и би јутро – дан први.

Други дан – небо

Тада Бог рече: »Нека буде свод између водâ, да раздваја воде од водâ.«

И Бог начини свод и раздвоји воде под сводом од водâ над сводом. И би тако. Бог назва свод »небо«.

И би вече, и би јутро – дан други.

Трећи дан – копно и биљке

Тада Бог рече: »Нека се воде под небом саберу на једно место и нека се појави копно.«

И би тако. 10 Бог назва копно »земља«, а сабране воде назва »море«. И Бог виде да је то добро.

11 Тада Бог рече: »Нека земља изнедри растиње: биљке које дају семе и плодоносно дрвеће које рађа плод са семеном у њему према својим врстама на земљи.«

И би тако. 12 Земља изнедри растиње: биљке које дају семе према својим врстама и дрвеће које рађа плод са семеном у њему према својим врстама. И Бог виде да је то добро.

13 И би вече, и би јутро – дан трећи.

Четврти дан – сунце, месец и звезде

14 Тада Бог рече: »Нека буду светлила на небеском своду, да раздвајају дан од ноћи и да означавају доба, дане и године. 15 И нека светлила на небеском своду осветљавају земљу.«

И би тако. 16 Бог начини два велика светлила: веће светлило да влада дању и мање светлило да влада ноћу, и звезде. 17 Бог их постави на небески свод да осветљавају земљу, 18 да владају дању и ноћу и да раздвајају светлост од таме. И Бог виде да је то добро.

19 И би вече, и би јутро – дан четврти.

Пети дан – рибе и птице

20 Тада Бог рече: »Нека воде поврве од живих бића и нека птице полете небеским сводом изнад земље.«

21 И Бог створи морске немани, сва жива бића која се крећу у води и од којих вода врви, према њиховим врстама, и све крилате птице према њиховим врстама. И Бог виде да је то добро.

22 Бог их благослови и рече: »Будите плодни и множите се и испуните воде мора. И нека се птице множе на земљи.«

23 И би вече, и би јутро – дан пети.

Шести дан – копнене животиње и човек

24 Тада Бог рече: »Нека земља изнедри жива бића према њиховим врстама: стоку, створења која гмижу по тлу и дивље животиње према њиховим врстама.«

И би тако. 25 Бог начини дивље животиње према њиховим врстама, стоку према њеним врстама и створења која гмижу по тлу према њиховим врстама. И Бог виде да је то добро.

26 Тада Бог рече: »Хајде да начинимо човека на своју слику, сличног нама. Нека има власт над рибама у мору и над птицама на небу, над стоком, над свом земљом и над свим створењима која гмижу по тлу.«

27 И Бог створи човека
    на своју слику.
На Божију слику
    створи га,
мушко и женско
    створи их.

28 Бог их благослови и рече им: »Будите плодни и множите се, испуните земљу и потчините је себи. Владајте над рибама у мору и над птицама на небу и над свим живим створењима која се крећу по тлу.«

29 Онда Бог рече: »Ево, дајем вам на целој земљи сваку биљку која даје семе и свако дрво које рађа плод са семеном у њему – нека вам буду за храну. 30 А свим дивљим животињама, свим птицама и свим створењима која гмижу по тлу – свему што у себи има дах живота – дајем све зелене биљке за храну.«

И би тако.

31 Тада Бог погледа све што је начинио и виде да је веома добро.

И би вече, и би јутро – дан шести.

Тако су довршени небо и земља и све на њима.

Седми дан – одмор

До седмога дана Бог доврши своја дела, а седмога дана се одмори од свих својих дела. Бог благослови седми дан и учини га светим, јер се седмога дана одмарао од свих својих дела стварања.

То је повест о небу и земљи – како су створени када је ГОСПОД[b], Бог, начинио земљу и небо.

Еденски врт

Још није било пољског грмља на земљи и нису још никле пољске биљке, јер ГОСПОД, Бог, још није пустио кишу на земљу и није било човека да земљу обрађује, него се магла дизала са земље и натапала сву површину тла.

ГОСПОД, Бог, обликова човека од земљиног праха[c], у ноздрве му удахну дах живота, и човек постаде живо биће. Потом ГОСПОД, Бог, засади врт у Едену, на истоку, и тамо смести човека кога је обликовао. ГОСПОД, Бог, учини да из земље израсте сваковрсно дрвеће примамљивог изгледа и добро за јело, а насред врта дрво живота и дрво спознања добра и зла.

10 Из Едена је текла река да наводњава врт, а оданде се гранала на четири главне реке. 11 Прва се зове Пишон и тече око целе земље Хавиле, у којој има злата. 12 Злато те земље је изврсно, а у њој има и мирисних смола и оникса. 13 Друга река се зове Гихон и тече око целе земље Куш. 14 Трећа река се зове Тигар и тече источно од Асирије. Четврта река је Еуфрат.

15 ГОСПОД, Бог, узе човека и стави га у еденски врт, да га обрађује и стара се о њему.

16 ГОСПОД, Бог, заповеди човеку: »Са сваког дрвета у врту слободно једи, 17 али са дрвета спознања добра и зла да ниси јео! Јер, када будеш са њега јео, сигурно ћеш умрети.«

18 Онда ГОСПОД, Бог, рече: »Није добро за човека да буде сам. Начинићу му помагача као што је он.«

19 Тада ГОСПОД, Бог, од земље обликова све животиње и све птице, па их доведе пред човека, да види како ће их овај назвати. И како год је човек назвао неко живо биће – тако му је било име. 20 Тако човек даде имена свакој врсти стоке, птица и дивљих животиња.

Али за човека се не нађе помагач као што је он. 21 Зато ГОСПОД, Бог, учини да човек западне у дубок сан и, док је овај спавао, извади му једно ребро и то место затвори месом. 22 Од ребра извађеног из човека ГОСПОД, Бог, сазда жену и доведе је пред човека.

23 Човек рече:

»Ево најзад кости од мојих костију
    и тела од мога тела.
Нека се зове жена,
    јер је из човека[d] узета.«

24 Зато ће човек оставити оца и мајку и сјединити се са својом женом, и биће једно тело.

25 А обоје су били голи, и човек и његова жена, и нису се стидели.

Човеков пад

Змија је била лукавија од свих дивљих животиња које је ГОСПОД, Бог, начинио.

Она упита жену: »Зар је Бог заиста рекао: ‚Не смете да једете ни са једног дрвета у врту‘?«

»Смемо да једемо плодове са дрвећа у врту«, одговори жена змији, »али за плод са дрвета које је насред врта Бог је рекао: ‚Да га нисте јели! И не дирајте га, да не умрете!‘«

Тада змија рече жени: »Не, нећете умрети. Него, зна Бог: када будете јели са њега, отвориће вам се очи и бићете као Бог – разликоваћете добро и зло.«

Жена виде да је дрво добро за јело, да примамљиво изгледа и да је пожељно због мудрости коју може дати, па убра плод са њега и поједе га. А даде и своме мужу, који је био с њом, па је и он јео. Тада се и њему и њој отворише очи и они спознаше да су голи. Зато сплетоше смоквиног лишћа и направише себи прегаче.

Уто човек и његова жена зачуше кораке ГОСПОДА, Бога, који се шетао вртом за време дневног поветарца, па се од њега сакрише међу дрвећем у врту.

ГОСПОД, Бог, позва човека и упита га: »Где си?«

10 А човек рече: »Чуо сам твоје кораке у врту и уплашио се, јер сам гô, па сам се сакрио.«

11 »Ко ти је рекао да си гô?« упита Бог. »Зар си јео са дрвета за које сам ти заповедио да са њега не једеш?«

12 »Жена коју си ставио да буде са мном«, одговори човек, »она ми је дала плод са дрвета, па сам јео.«

13 Тада ГОСПОД, Бог, упита жену: »Шта си то урадила?«

»Змија ме преварила,« рече жена, »па сам јела.«

14 ГОСПОД, Бог, рече змији:

»Зато што си то урадила,
    проклета била међу свом стоком
    и свим дивљим животињама!
На трбуху ћеш пузити
    и јести прашину
    свих дана свог живота.
15 А ја ћу заметнути непријатељство
    између тебе и жене,
и између твог потомства
    и њеног потомства.
Њено потомство сатираће ти главу,
    а ти ћеш га уједати за пету.«

16 А жени рече:

»У трудноћи ћу ти умножити муке;
    у мукама ћеш рађати децу.
Жудња ће те терати мужу,
    а он ће владати над тобом.«

17 Онда рече човеку:

»Зато што си послушао своју жену
    и јео са дрвета за које сам ти заповедио:
‚Да са њега ниси јео!‘
    нека је земља проклета због тебе.
Мукотрпно ћеш се са ње хранити
    свих дана свог живота.
18 Она ће ти рађати трње и коров,
    а ти ћеш се хранити пољским биљкама.
19 У зноју лица свога хлеб ћеш јести
    док се у земљу не вратиш,
јер из земље си и узет
    – прах си и у прах ћеш се и вратити.«

20 Човек даде својој жени име Ева[e], јер је она мајка свима живима.

21 ГОСПОД, Бог, начини човеку и његовој жени одећу од коже и обуче их.

22 »Ето«, рече ГОСПОД, Бог, »човек је постао као један од нас – разликује добро и зло. Да сад још не пружи руку и не убере са дрвета живота, па поједе и живи довека!«

23 Зато га ГОСПОД, Бог, истера из еденског врта, да обрађује земљу из које је узет. 24 Када је истерао човека, постави источно од еденског врта херувиме и пламени мач, који се витлао на све стране, да чувају пут ка дрвету живота.

Каин и Авељ

Адам[f] леже са својом женом Евом, и она затрудне и роди Каина.

Она тада рече: »Са ГОСПОДЊОМ помоћи добих[g] мушко дете!«

Касније она роди и Каиновог брата Авеља. Авељ постаде пастир, а Каин земљорадник.

После неког времена, Каин принесе ГОСПОДУ жртву од плодова земље, а Авељ принесе најбоље, улојене комаде меса од првине своје стоке. ГОСПОД с наклоношћу погледа Авеља и његову жртву, али Каина и његову жртву не погледа с наклоношћу. Зато се Каин силно наљути и лице му се смркну.

»Зашто си љут«, упита ГОСПОД Каина, »и зашто ти је лице смркнуто? Ако чиниш оно што је добро, зар нећеш бити ведар[h]? А ако не чиниш оно што је добро, грех на тебе вреба на вратима. Он жуди за тобом, али ти мораш да га савладаш.«

Каин рече свом брату Авељу: »Хајдемо у поље.«[i]

А када су били у пољу, Каин насрну на Авеља и уби га.

ГОСПОД упита Каина: »Где ти је брат Авељ?«

»Не знам,« одговори овај. »Зар сам ја чувар свога брата?«

10 Тада ГОСПОД рече: »Шта си то учинио? Ено крв твога брата вапије из земље к мени. 11 Сада си проклет на земљи која је отворила уста да из твоје руке прими крв твога брата. 12 Када будеш обрађивао земљу, она ти више неће давати свој род. Бићеш луталица и бегунац на земљи.«

13 »Моја казна је већа него што могу да поднесем«, рече Каин ГОСПОДУ. 14 »Ево, данас ме тераш са ове земље и мораћу да се кријем од твога лица. Бићу луталица и бегунац на земљи, и ко год ме нађе, убиће ме.«

15 »Не«, рече му ГОСПОД. »Ако неко убије Каина, стићи ће га седмострука освета.«

И ГОСПОД стави на Каина знак, да га ко не убије када га сретне.

16 Тада Каин оде од лица ГОСПОДЊЕГ и настани се у земљи Нод, источно од Едена.

Каинови потомци

17 Каин леже са својом женом, и она затрудне и роди Еноха. Каин подиже град и назва га Енох, по свом сину. 18 Еноху се роди Ирад, Ираду се роди Мехујаел. Мехујаелу се роди Метушаел, а Метушаелу се роди Ламех.

19 Ламех је имао две жене: једна се звала Ада, а друга Цила. 20 Ада роди Јавала, претечу свих који живе у шаторима и гаје стоку. 21 Његов брат се звао Јувал. Он је претеча свих који свирају харфу и свиралу. 22 Цила роди Тувал-Каина, који је ковао све врсте алатки од бакра и гвожђа. Тувал-Каинова сестра звала се Наама.

23 Ламех рече својим женама:

»Ада и Цила, саслушајте ме,
    жене Ламехове, послушајте моје речи.
Убих човека зато што ме ранио,
    младића јер ме ударио.
24 Ако ће Каин бити седам пута освећен,
    Ламех ће седамдесет седам.«

Сит

25 Адам опет леже са својом женом, и она роди сина и даде му име Сит, говорећи: »Бог ми је дао[j] друго дете место Авеља, кога је Каин убио.«

26 И Ситу се роди син и он му даде име Енос.

У то време људи почеше да се клањају ГОСПОДУ[k].

Адамови потомци

Ово је књига повести о Адамовим потомцима:

Када је Бог створио човека, начинио га је сличног себи. Створио је мушко и женско и благословио их, а када их је створио, назвао их је »човек«.

Када је Адам имао 130 година, родио му се син сличан њему, на његову слику, и он му је дао име Сит. После Ситовог рођења, Адам је живео још 800 година и имао још синова и кћери. Тако је Адам живео укупно 930 година и умро.

Када је Сит имао 105 година, родио му се Енос. После Еносовог рођења, Сит је живео још 807 година и имао још синова и кћери. Тако је Сит живео укупно 912 година и умро.

Када је Енос имао 90 година, родио му се Каинам. 10 После Каинамовог рођења, Енос је живео још 815 година и имао још синова и кћери. 11 Тако је Енос живео укупно 905 година и умро.

12 Када је Каинам имао 70 година, родио му се Малалеил. 13 После Малалеиловог рођења, Каинам је живео још 840 година и имао још синова и кћери. 14 Тако је Каинам живео укупно 910 година и умро.

15 Када је Малалеил имао 65 година, родио му се Јарет. 16 После Јаретовог рођења, Малалеил је живео још 830 година и имао још синова и кћери. 17 Тако је Малалеил живео укупно 895 година и умро.

18 Када је Јарет имао 162 године, родио му се Енох. 19 После Еноховог рођења, Јарет је живео још 800 година и имао још синова и кћери. 20 Тако је Јарет живео укупно 962 године и умро.

21 Када је Енох имао 65 година, родио му се Матусала. 22 После Матусалиног рођења, Енох је живео 300 година чинећи оно што је по Божијој вољи[l] и имао још синова и кћери. 23 Тако је Енох живео укупно 365 година. 24 Енох је живео чинећи оно што је по Божијој вољи, а онда нестао, јер га је узео Бог.

25 Када је Матусала имао 187 година, родио му се Ламех. 26 После Ламеховог рођења, Матусала је живео још 782 године и имао још синова и кћери. 27 Тако је Матусала живео укупно 969 година и умро.

28 Када је Ламех имао 182 године, родио му се син. 29 Он му даде име Ноје, говорећи: »Овај ће нас утешити[m] у мукотрпном раду који морамо да обављамо зато што је Бог проклео земљу.« 30 После Нојевог рођења, Ламех је живео још 595 година и имао још синова и кћери. 31 Тако је Ламех живео укупно 777 година и умро.

32 Када је Ноје имао 500 година, родили су му се Сим, Хам и Јафет.

Изопаченост људи

Када су људи почели да се множе на земљи и рађале им се кћери, синови Божији видеше да су људске кћери лепе, па су узимали себи за жене које год су хтели.

Тада ГОСПОД рече: »Нећу дати човеку да живи довека[n], јер човек је телесан. Нека му животни век буде сто двадесет година.«

У то време, а и касније, на земљи су живели Нефилими[o], јер су синови Божији спавали с људским кћерима и оне им рађале децу. То су они ратници, људи на гласу од давнина.

Видећи колико је велика човекова изопаченост на земљи и да су све човекове мисли стално окренуте само злу, ГОСПОД зажали што је начинио човека на земљи и ражалости се.

Зато рече: »Избрисаћу са лица земље људски род који сам створио – затрћу људе и животиње, створења која гмижу по тлу и птице – јер сам зажалио што сам их створио.«

Али Ноје нађе милост у ГОСПОДЊИМ очима.

Припреме за потоп

Ово је повест о Ноју:

Ноје је био човек праведан, беспрекоран међу људима свога нараштаја, и живео је чинећи оно што је по Божијој вољи[p]. 10 Имао је три сина: Сима, Хама и Јафета.

11 А земља се пред Богом искварила и била пуна насиља.

12 Бог виде како се земља искварила, јер су се сви људи на земљи искварили, 13 па рече Ноју: »Одлучио сам да буде крај свим људима, јер се земља због њих испунила насиљем. Ево, уништићу их заједно са земљом. 14 Зато сагради себи лађу од гоферовог дрвета[q] и у њој преграде, а споља и изнутра је облепи смолом. 15 Овако је сагради: нека буде три стотине лаката дуга, педесет лаката широка и тридесет лаката висока[r]. 16 Стави кров на лађу тако да оставиш отвор један лакат[s] испод врха. Врата намести на једном боку лађе и направи доњи, средњи и горњи спрат.

17 »Пустићу воде потопа на земљу да затру свако створење под небом које у себи има дах живота – све на земљи ће изгинути. 18 Али с тобом ћу склопити савез. Ући ћеш у лађу, ти, твоји синови, твоја жена и жене твојих синова. 19 А од свих живих створења уведи у лађу по двоје, мужјака и женку, да с тобом преживе. 20 Од сваке врсте птица, од сваке врсте животиња и од сваке врсте створења која гмижу по тлу нека по двоје уђу код тебе, да преживе. 21 Узми све врсте хране која ће се јести и ускладишти је на лађи, да буде за јело теби и њима.«

22 И Ноје учини све онако како му је Бог заповедио.

Потоп

ГОСПОД рече Ноју: »Уђи у лађу, ти и сва твоја породица, јер сам видео да си једино ти преда мном праведан у овом нараштају. Узми са собом седам парова – мужјака и женку – од сваке чисте животиње, један пар – мужјака и женку – од сваке нечисте животиње и седам парова – мужјака и женку – од сваке птице, да им се потомство сачува на земљи. Јер, за седам дана пустићу на земљу кишу да пада четрдесет дана и четрдесет ноћи и избрисаћу са лица земље свако живо створење које сам начинио.«

И Ноје учини све што му је ГОСПОД заповедио.

Ноје је имао шест стотина година када су воде потопа дошле на земљу. И Ноје уђе у лађу са својим синовима, својом женом и женама својих синова, да се спасе од водâ потопа. Од чистих и нечистих животиња, од птица и од свих створења која гмижу по тлу, уђоше код Ноја у лађу две по две – мужјак и женка – као што му је Бог заповедио. 10 Седам дана после тога, воде потопа дођоше на земљу.

11 Шестстоте године Нојевог живота, седамнаестога дана другога месеца, провалише сви извори великог бездана[t] и отворише се небеске уставе. 12 Киша је падала на земљу четрдесет дана и четрдесет ноћи.

13 Тог истог дана Ноје и његови синови Сим, Хам и Јафет, његова жена и жене његова три сина уђоше у лађу, 14 а с њима и све врсте дивљих животиња, све врсте стоке, све врсте створења која гмижу по тлу и све врсте крилатих створења и птица. 15 По двоје од свих живих створења уђоше код Ноја у лађу – 16 уђоше мужјак и женка од свих живих створења, као што му је Бог заповедио.

Тада ГОСПОД за њим затвори врата.

17 Потоп је четрдесет дана плавио земљу, а како су воде расле, тако понеше лађу и дигоше је високо изнад земље. 18 Воде су се дизале и расле високо над земљом, а лађа је плутала на површини воде. 19 Толико су се силно воде дигле над земљом да су прекриле све највише планине под небом – 20 дигле су се петнаест лаката[u] изнад потопљених планина. 21 Изгинуше сва жива створења: птице, стока, дивље животиње, сва створења која гмижу по тлу и сав људски род. 22 Изгину све на копну што у ноздрвама има дах живота. 23 Тако је са лица земље избрисано свако живо створење: људи, животиње, створења која гмижу по тлу и птице. Остао је само Ноје и они који су с њим били у лађи.

24 А воде су прекривале земљу стотину педесет дана.

Престанак потопа

Бог се сети Ноја и свих дивљих животиња и стоке с њим у лађи, па учини да ветар задува над земљом, и воде почеше да се повлаче. Затворише се извори бездана[v] и небеске уставе и киша престаде да пада са неба. Воде су се стално повлачиле са земље, а после сто педесет дана толико су опале да се седамнаестог дана седмог месеца лађа зауставила у горју Арарат. Воде су стално опадале до десетог месеца, а првог дана десетог месеца показаше се врхови планина.

После четрдесет дана, Ноје отвори прозор који је био направио на лађи и пусти напоље гаврана. Гавран је излетао и враћао се док се воде са земље нису исушиле. Ноје пусти и голубицу, да види да ли су се воде повукле са површине земље. Али голубица не нађе место на које би се спустила, јер је вода још прекривала сву површину земље, па се врати к Ноју у лађу. Он пружи руку, ухвати голубицу и унесе је к себи у лађу. 10 Ноје сачека још седам дана, па опет пусти голубицу из лађе. 11 Када му се увече вратила, а оно – у кљуну јој тек откинут лист маслине! Тако Ноје сазна да су се воде повукле са земље. 12 Он онда сачека још седам дана, па опет пусти голубицу, али му се она више не врати.

13 Шестсто прве године Нојевог живота, до првога дана првога месеца, вода се исуши са земље. Ноје скину покров са лађе и погледа, а оно – површина земље сува. 14 До двадесет седмог дана другог месеца земља је била сасвим сува.

15 Тада Бог рече Ноју: 16 »Изађи из лађе, ти, твоја жена, твоји синови и њихове жене. 17 Изведи све врсте живих створења која су с тобом: птице, животиње и сва створења која гмижу по тлу. Нека земља поврви од њих, нека буду плодна и намноже се на земљи.«

18 И Ноје изађе заједно са својим синовима, својом женом и женама својих синова. 19 Све животиње, сва створења која гмижу по тлу и све птице – све на земљи што се креће – изађоше из лађе, врста за врстом.

20 Онда Ноје подиже ГОСПОДУ жртвеник, па узе од свих чистих животиња и свих чистих птица и на жртвенику принесе жртве паљенице.

21 ГОСПОД омириса тај пријатан мирис, па помисли: »Никада више нећу проклети земљу због човека, иако су му од младости мисли зле, нити ћу икада више уништити сва жива створења као што сам учинио.

22 »Све док буде земље,
    сетве и жетве,
студени и врућине, лета и зиме,
    дани и ноћи никада неће престати.«

Божије обећање

Тада Бог благослови Ноја и његове синове, рекавши им: »Будите плодни и множите се и испуните земљу. Нека вас се плаше и од вас страхују све животиње на земљи и све птице на небу, сва створења која гмижу по тлу и све рибе у мору – у ваше руке су предате. Све што се креће и живи, нека вам буде за храну. Као што сам вам дао зелене биљке, тако вам сада дајем све.

»Али не једите месо у ком је још живот, то јест крв. За вашу крв, ваш живот, захтеваћу да се положи рачун: захтеваћу то од сваке животиње и човека. Захтеваћу живот сваког човека који другоме узме живот.

»Ко пролије човечију крв,
    његову ће крв пролити човек,
јер је на Божију слику
    Бог начинио човека.

А ви будите плодни и множите се. Нека земља поврви од вас и намножите се на њој.«

Онда Бог рече Ноју и његовим синовима: »Ево, склапам свој савез с вама и с вашим потомством после вас, 10 и са сваким живим бићем које је с вама – са птицама, стоком и свим дивљим животињама, са свим оним што је изашло из лађе с вама – са сваким живим створењем на земљи. 11 Склапам свој савез с вама: Никада више неће сва жива створења бити истребљена водама потопа. Никада више неће потоп затрти земљу.«

12 Бог рече: »Ово је знак савеза који склапам с вама и са сваким живим бићем које је с вама, за сва будућа поколења: 13 Ставио сам своју дугу у облаке, и она ће бити знак савеза између мене и земље. 14 Кад год навучем облаке над земљу, и у облацима се појави дуга, 15 сетићу се свога савеза с вама и са сваким живим бићем. И никада више неће воде постати потоп да затру сва жива створења. 16 Кад год се у облаку појави дуга, видећу је и сетити се вечног савеза између Бога и сваког живог бића на земљи.«

17 Бог рече Ноју: »То је знак савеза који сам склопио са свим живим створењима на земљи.«

Нојеви синови

18 Нојеви синови који су изашли из лађе били су Сим, Хам и Јафет. Хам је био отац Ханаанов. 19 Та тројица су били Нојеви синови и њихови потомци су се раширили по свој земљи.

20 А Ноје је био земљорадник и засадио је виноград. 21 Једном приликом је пио вино, па се опио и легао гô у свом шатору. 22 Хам отац Ханаанов виде свога оца голог, па то рече својој браћи која су била напољу. 23 Тада Сим и Јафет узеше огртач, пребацише га себи преко рамена и, идући уназад, покрише свога голог оца. Окренули су лице на другу страну, па нису гледали свога оца голог.

24 Када се Ноје отрезнио од вина и сазнао шта му је учинио његов најмлађи син, 25 рече:

»Проклет био Ханаан!
    Најнижи слуга биће својој браћи.«

26 И још рече:

»Благословен био ГОСПОД, Бог Симов!
    Ханаан ће бити Симов слуга.
27 Нека Бог рашири Јафета[w],
    да живи у Симовим шаторима,
    а Ханаан да му буде слуга.«

28 После потопа Ноје је живео још 350 година. 29 Тако је Ноје живео укупно 950 година и умро.

Потомци Нојевих синова

(1. Лет 1,5-23)

10 Ово је повест о Нојевим синовима Симу, Хаму и Јафету, којима су се родили синови после потопа:

Јафетити

Јафетови синови: Гомер, Магог, Мадај, Јаван, Тувал, Мешех и Тирас.

Гомерови синови: Ашкеназ, Рифат и Тогарма.

Јаванови синови: Елиша, Таршиш, Китим и Роданим. Од ових су се разделили приморски народи по својим земљама према својим братствима унутар својих народа, сваки са својим језиком.

Хамити

Хамови синови: Куш, Мицрајим, Пут и Ханаан.

Кушови синови: Сева, Хавила, Савта, Раама и Савтеха.

Раамини синови: Шева и Дедан.

Кушу се родио и Нимрод, који је био први силник на земљи. Он је био вешт ловац пред ГОСПОДОМ. Зато се каже: »Вешт ловац пред ГОСПОДОМ као Нимрод.« 10 Прва упоришта његовог царства била су Вавилон, Ерех, Акад и Калне у земљи Шинар. 11 Из те земље отишао је у Асирију, где је сазидао Ниниву, Реховот Ир, Калах 12 и Ресен, велики град који лежи између Ниниве и Калаха.

13 Од Мицрајима су потекли Лудијци, Анамци, Лехавци, Нафтухејци, 14 Патрусци, Каслухејци, од којих су потекли Филистејци, и Кафторци.

15 Од Ханаана су потекли његов прворођени син Сидон и Хетити, 16 Јевусејци, Аморејци, Гиргашани, 17 Хивијци, Аркијци, Синијци, 18 Арвађани, Цемарци и Хамаћани.

Касније су се братства Ханаанаца раштркала, 19 па се подручје Ханаанаца протезало од Сидона према Герару, све до Газе, па према Содоми, Гомори, Адми и Цевоиму, све до Лаше.

20 То су Хамови синови по њиховим братствима, језицима, земљама и народима.

Семити

21 А синови су се родили и Симу, Јафетовом старијем брату и праоцу свих Еверових потомака[x].

22 Симови синови: Елам, Ашур, Арфаксад, Луд и Арам.

23 Арамови синови: Уц, Хул, Гетер и Маш.

24 Арфаксаду се родио Сала, а Сали се родио Евер. 25 Еверу су се родила два сина. Један се звао Фалек, јер се у његово време свет поделио[y], а његов брат се звао Јоктан.

26 Јоктану су се родили Алмодад, Шелеф, Хацармавет, Јерах, 27 Хадорам, Узал, Дикла, 28 Овал, Авимаел, Шева, 29 Офир, Хавила и Јовав. Сви ови су били Јоктанови синови. 30 Они су живели на подручју од Меше према Сефару, у горском крају на истоку.

31 То су Симови синови, по њиховим братствима, језицима, земљама и народима.

32 То су братства Нојевих синова по њиховим лозама унутар њихових народа. Од њих су се после потопа раширили народи по земљи.

Вавилонска кула

11 На целом свету био је само један језик и исте речи. Како су се људи кретали по истоку, наиђоше на једну долину у земљи Шинар и тамо се настанише.

»Хајде да правимо цигле«, рекоше један другом, »и да их добро печемо.«

Тако су користили циглу место камена и катран место малтера.

Онда рекоше: »Хајде да саградимо себи град и кулу са врхом до неба, да себи стекнемо име и да се не распршимо по целом свету.«

А ГОСПОД сиђе да види град и кулу које су људи зидали.

»Заиста су један народ и сви имају један језик«, рече ГОСПОД. »Ово је тек почетак њихових дела. Сада им неће бити немогуће да учине све што замисле. Хајде да сиђемо и побркамо им језик, да један другога не разумеју.«

Тако их ГОСПОД оданде распрши по целом свету, па они престадоше да зидају град, који се зове Вавилон зато што је ГОСПОД тамо побркао[z] језик целог света. Оданде их је ГОСПОД распршио по целом свету.

Симови потомци

(1. Лет 1,24-27)

10 Ово је повест о Симу:

Две године после потопа, када је Сим имао 100 година, родио му се Арфаксад. 11 После Арфаксадовог рођења, Сим је живео још 500 година и имао још синова и кћери.

12 Када је Арфаксад имао 35 година, родио му се Сала. 13 После Салиног рођења, Арфаксад је живео још 403 године и имао још синова и кћери.

14 Када је Сала имао 30 година, родио му се Евер. 15 После Еверовог рођења, Сала је живео још 403 године и имао још синова и кћери.

16 Када је Евер имао 34 године, родио му се Фалек. 17 После Фалековог рођења, Евер је живео још 430 година и имао још синова и кћери.

18 Када је Фалек имао 30 година, родио му се Рагав. 19 После Рагавовог рођења, Фалек је живео још 209 година и имао још синова и кћери.

20 Када је Рагав имао 32 године, родио му се Серух. 21 После Серуховог рођења, Рагав је живео још 207 година и имао још синова и кћери.

22 Када је Серух имао 30 година, родио му се Нахор. 23 После Нахоровог рођења, Серух је живео још 200 година и имао још синова и кћери.

24 Када је Нахор имао 29 година, родио му се Тара. 25 После Тариног рођења, Нахор је живео још 119 година и имао још синова и кћери.

26 Након што је Тара напунио 70 година, родили су му се Аврам, Нахор и Харан.

27 Ово је повест о Тари:

Тари су се родили Аврам, Нахор и Харан.

Харану се родио Лот. 28 Харан је умро за живота свога оца, у Уру Халдејском, у земљи где је рођен.

29 И Аврам и Нахор се оженише. Аврамова жена звала се Сараја, а Нахорова Милка кћи Харанова. Харан је био Милкин и Јискин отац. 30 А Сараја није имала деце, јер је била нероткиња.

31 Тара узе свог сина Аврама, свог унука Лота сина Харановог и своју снаху Сарају, жену свог сина Аврама, и с њима се из Ура Халдејског запути у земљу Ханаан. Али када су стигли до Харана, настанише се тамо.

32 Тара је живео 205 година и умро је у Харану.

Бог позива Аврама

12 ГОСПОД рече Авраму: »Отиди из своје земље, од своје родбине и из дома свога оца и иди у земљу коју ћу ти показати.

»Учинићу од тебе велик народ
    и благословити те.
Име ћу ти учинити великим,
    а и ти сâм бићеш благослов.
Благосиљаћу оне који тебе благосиљају,
    а проклињаћу оне који тебе проклињу.
Преко тебе ће бити благословени
    сви народи на земљи.«

И Аврам отиде, као што му је ГОСПОД рекао, а с њим отиде и Лот. Аврам је имао седамдесет пет година када је кренуо из Харана. Са собом узе своју жену Сарају, свога братанца Лота, сву имовину коју су стекли и сву чељад коју су имали у Харану, па се запутише у земљу Ханаан и стигоше у њу.

Аврам прође земљом све до места Сихема, до великог дрвета Мореа. У то време су у тој земљи били Ханаанци.

ГОСПОД се показа Авраму, па му рече: »Ову земљу ћу дати твом потомству.«

Тамо Аврам подиже жртвеник ГОСПОДУ, који му се показао. Оданде оде у брда источно од Бетела, где разапе свој шатор. Бетел му је био на западу, а Ај на истоку. Тамо Аврам подиже жртвеник ГОСПОДУ и поклони се ГОСПОДУ[aa]. Потом је, од места до места, путовао према Негеву.

Аврам у Египту

10 Када је у земљи завладала глад, Аврам сиђе у Египат да тамо борави неко време, јер је глад у земљи била страшна.

11 Пре него што је ушао у Египат, он рече својој жени Сараји: »Слушај, знам да си лепа жена. 12 Када те Египћани виде, рећи ће: ‚Ово је његова жена‘, па ће мене убити, а тебе ће оставити у животу. 13 Зато, молим те, кажи да си ми сестра, да би због тебе лепо поступали са мном и поштедели ми живот.«

14 Када је Аврам стигао у Египат, Египћани видеше да је Сараја веома лепа жена. 15 А видеше је и фараонови службеници, па је похвалише пред фараоном. Тако Сарају доведоше на фараонов двор. 16 Фараон је лепо поступао са Аврамом због ње, па Аврам стече оваца и говеда, магараца, робова и робиња, магарица и камила.

17 Али ГОСПОД посла тешке болести на фараона и његове укућане због Аврамове жене Сараје.

18 Зато фараон позва Аврама и упита: »Шта си ми то урадио? Зашто ми ниси рекао да ти је она жена? 19 Зашто си рекао: ‚Она ми је сестра‘, па је ја узех себи за жену? Ево ти сад твоја жена – узми је и иди!«

20 Онда фараон издаде наређења својим људима, и ови отпремише Аврама са његовом женом и са свом његовом имовином.

Аврам и Лот се раздвајају

13 Аврам из Египта оде горе у Негев са својом женом и свом својом имовином, а с њим и Лот. Аврам је имао велико богатство у стоци, сребру и злату. Из Негева је од места до места путовао све до Бетела, до оног места између Бетела и Аја где му је раније био шатор и где је био подигао жртвеник. Тамо се Аврам поклони ГОСПОДУ[ab].

А и Лот, који је путовао са Аврамом, имао је ситне и крупне стоке и шатора. Онај крај није могао да издржава обојицу, пошто су имали толику имовину да нису могли да живе заједно, а долазило је и до свађе између Аврамових и Лотових пастира. У то време су у том крају живели и Ханаанци и Перижани.

Зато Аврам рече Лоту: »Хајде да не буде свађе између мене и тебе, између мојих и твојих пастира – јер, рођаци смо. Сва земља ти је на располагању. Одвој се од мене. Ако ти кренеш лево, ја ћу десно. Ако ти кренеш десно, ја ћу лево.«

10 Лот диже поглед и виде да је сва долина реке Јордан према Цоару добро наводњена, као врт ГОСПОДЊИ или као Египат. Ово је било пре него што је ГОСПОД затро Содому и Гомору. 11 И Лот изабра за себе сву долину реке Јордан, па се запути на исток. Тако се раздвојише један од другога: 12 Аврам је живео у Ханаану, док је Лот живео између градова у равници и разапињао шаторе све до Содоме. 13 А људи у Содоми били су зли и били су велики грешници пред ГОСПОДОМ.

14 ГОСПОД рече Авраму након што се Лот одвојио од њега: »Погледај са овога места на север и југ, на исток и запад. 15 Сву земљу коју видиш даћу теби и твоме потомству довека. 16 Учинићу да твога потомства буде као земљиног праха, па ако може да се преброји земљин прах, и твоје потомство ће моћи да се преброји. 17 Иди и прођи земљом уздуж и попреко, јер ћу ти је дати.«

18 Тада Аврам пресели свој шатор и оде да живи код Мамреовог великог дрвећа у Хеврону и тамо подиже жртвеник ГОСПОДУ.

Аврам избавља Лота

14 У то време Амрафел цар Шинара, Ариох цар Еласара, Кедарлаомер цар Елама и Тидал цар Гојима заратише против Бере цара Содоме, Бирше цара Гоморе, Шинава цара Адме, Шемевера цара Цевоима и цара Беле, то јест Цоара. Сви ови потоњи здружише снаге у долини Сидим, где је сада Слано море[ac]. Дванаест година су служили Кедарлаомеру, али се тринаесте године побунише.

Четрнаесте године, Кедарлаомер и цареви с њим у савезу поразише Рефајце у Аштарот-Карнајиму, Зузејце у Хаму, Емијце у Шаве-Кирјатајиму и Хоријце у горском крају Сеиру све до Ел-Парана близу пустиње. Онда се окренуше и одоше у Ен Мишпат, то јест Кадеш, па покорише цело подручје Амалечана, као и Аморејце који су живели у Хацецон-Тамару.

Тада цар Содоме, цар Гоморе, цар Адме, цар Цевоима и цар Беле, то јест Цоара, изађоше у долину Сидим и поведоше бој с Кедарлаомером царем Елама, Тидалом царем Гојима, Амрафелом царем Шинара и Ариохом царем Еласара – четири цара против пет. 10 А долина Сидим била је пуна јама с катраном, па када су цареви Содоме и Гоморе бежали, упадоше у њих, а остали побегоше у брда. 11 Четири цара узеше сва добра Содоме и Гоморе и сву њихову храну, па одоше. 12 Пошто је Лот, Аврамов братанац, живео у Содоми, заробише и њега са свом његовом имовином.

13 А један који је умакао, дође и јави то Авраму Јеврејину, који је живео код великог дрвећа Мамре Аморејца, Ешколовог и Анеровог брата. Мамре, Ешкол и Анер били су у савезу с Аврамом. 14 Када је Аврам чуо да му је братанац заробљен, окупи своје увежбане људе, робове рођене у његовом дому, њих три стотине осамнаест, и крену у потеру за царевима све до Дана. 15 Током ноћи Аврам распореди своје робове за напад и порази непријатеље, гонећи их све до Хове, северно од Дамаска. 16 Тако поврати сва добра, а врати и свога братанца Лота и његову имовину, заједно са женама и осталим народом.

17 Када се Аврам враћао после победе над Кедарлаомером и царевима који су с њим били у савезу, цар Содоме му изађе у сусрет у долини Шаве, то јест Царевој долини. 18 А Мелхиседек, цар Салима, изнесе хлеб и вино. Он је био свештеник Бога Свевишњега 19 и он благослови Аврама, говорећи:

»Нека благослови Аврама Бог Свевишњи,
    Створитељ[ad] неба и земље.
20 Благословен Бог Свевишњи,
    који ти непријатеље предаде у руке.«

Тада Аврам даде Мелхиседеку десетак од свега.

21 Цар Содоме рече Авраму: »Дај ми људе, а добра задржи за себе.«

22 Али Аврам му одговори: »Заклео сам се ГОСПОДУ, Богу Свевишњем, Створитељу неба и земље, 23 да нећу узети ни кончића, ни ремена од обуће, нити било шта што је твоје, да не би рекао: ‚Ја сам учинио Аврама богатим‘. 24 За себе нећу ништа осим онога што су моји момци појели и дела који припада људима који су ишли са мном – Анеру, Ешколу и Мамреу; они нека узму свој део.«

Божији савез с Аврамом

15 После ових догађаја, реч ГОСПОДЊА дође Авраму у виђењу:

»Не бој се, Авраме,
    ја сам твој штит.
    Твоја награда биће веома велика.«

А Аврам рече: »Господе ГОСПОДЕ, шта ћеш ми дати? Немам деце и мој наследник ће бити Елиезер Дамашћанин.«

И још рече: »Ето, ниси ми дао потомство, па ће ми наследник бити роб рођен у мом дому.«

Тада му дође реч ГОСПОДЊА: »Неће тај бити твој наследник, него ће ти твој рођени син бити наследник.«

Онда изведе Аврама напоље и рече: »Погледај у небо и преброј звезде, ако можеш да их пребројиш – толико ће ти бити потомство.«

Аврам поверова ГОСПОДУ и он му то урачуна у праведност.

ГОСПОД му рече: »Ја сам ГОСПОД, који те је извео из Ура Халдејског да запоседнеш ову земљу.«

»Господе ГОСПОДЕ«, рече Аврам, »како ћу знати да ћу је запосести?«

ГОСПОД му рече: »Донеси ми јуницу од три године, козу од три године, овна од три године, једну грлицу и једно голупче.«

10 Аврам му све то донесе и расече на половине, па све половине стави једну наспрам друге. Само птице није расецао. 11 Тада птице грабљивице почеше да се обрушавају на стрвине, а Аврам их је терао.

12 Када је сунце било на заласку, Аврам западе у дубок сан и обузе га густа и језива тама.

13 ГОСПОД му рече: »Знај добро да ће твоји потомци бити дошљаци у туђој земљи. Биће робови и биће злостављани четири стотине година. 14 Али ја ћу казнити народ коме ће они робовати, и они ће после тога изаћи са великом имовином. 15 Ти ћеш у дубокој старости умрети у миру и бити сахрањен. 16 Тек ће се четврти нараштај твојих потомака вратити овамо, јер грех Аморејаца још није навршио меру.«

17 Када је сунце зашло и пао мрак, појавише се задимљен жеравник и пламтећа бакља и прођоше између расечених делова животиња.

18 Тога дана ГОСПОД склопи савез са Аврамом и рече: »Твојим потомцима дајем ову земљу, од Египатске реке до велике реке, реке Еуфрат – 19 земљу Кенејаца, Кенижана, Кадмонаца, 20 Хетита, Перижана, Рефајаца, 21 Аморејаца, Ханаанаца, Гиргашана и Јевусејаца.«

Агара и Јишмаел

16 Аврамова жена Сараја није му рађала децу. А имала је једну робињу Египћанку која се звала Агара, па рече Авраму: »Ето, ГОСПОД није дао да имам деце. Иди и спавај с мојом робињом, можда ћу преко ње имати деце.«

И Аврам послуша Сарају. Тако, када је Аврам живео у Ханаану десет година, његова жена Сараја узе своју робињу, Египћанку Агару, и даде је своме мужу Авраму за жену. Он је спавао с Агаром и она затрудне, а када је видела да је трудна, поче да презире своју господарицу.

Сараја рече Авраму: »Ти си крив за неправду која ме снашла. Ја сам довела своју робињу у твој загрљај, а она, кад је видела да је трудна, почела је да ме презире. Нека ГОСПОД пресуди ко је од нас двоје у праву.«

»Твоја робиња је у твојој власти«, рече Аврам. »Учини с њом како мислиш да је најбоље.«

Сараја тада поче да злоставља Агару, па ова побеже од ње.

Анђео ГОСПОДЊИ нађе Агару код извора у пустињи – извора који се налази на путу за Шур – па је упита: »Агаро, робињо Сарајина, одакле си дошла и куда идеш?«

А она одговори: »Бежим од своје господарице Сараје.«

»Врати се својој господарици и покори јој се«, рече јој анђео ГОСПОДЊИ 10 и додаде: »Умножићу твоје потомке толико да се њихово мноштво неће моћи пребројати.« 11 И још јој анђео ГОСПОДЊИ рече:

»Ево, трудна си и родићеш сина.
    Даћеш му име Јишмаел[ae],
    јер је ГОСПОД чуо за твоје недаће.
12 Он ће бити као дивље магаре.
На свакога ће дизати руку
    и свако ће дизати руку на њега.
У непријатељству ће живети
    са свом својом сабраћом.«

13 Тада она ГОСПОДА, који јој је говорио, назва Ел Рои[af], јер рече: »Овде сам видела онога који ме види.« 14 Зато се тај бунар зове Беер Лахај Рои[ag], а налази се између Кадеша и Береда.

15 И Агара роди Авраму сина, а Аврам му даде име Јишмаел. 16 Аврам је имао осамдесет шест година када му је Агара родила Јишмаела.

Serbian New Testament: Easy-to-Read Version (ERV-SR)

Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International