Bible in 90 Days

Израел у Египту

1 Ово су имена Израелових синова који су, сваки са својом породицом, с Јаковом отишли у Египат: ² Рувим, Симеон, Левије, Јуда, ³ Исахар, Завулон, Венијамин, ⁴ Дан, Нефталим, Гад и Асир.

⁵ Са Јосифом, који је већ био у Египту, било је укупно седамдесет Јаковљевих потомака.

⁶ Јосиф, сва његова браћа и читаво то поколење помреше. ⁷ Али Израелци су били плодни, ројили се и множили и постали толико бројни да се земља испунила њима.

Израелци потлачени

⁸ А онда је на власт у Египту дошао нови цар, који није знао за Јосифа.

⁹ »Ето«, рече он свом народу, »Израелци су бројнији и јачи од нас. ¹⁰ Поступимо с њима лукаво, да се не би још више намножили и, у случају рата, пришли нашим непријатељима, борили се против нас и отишли из земље.«

¹¹ Зато поставише гониче робова да их тлаче тешким пословима, па Израелци за фараона изградише градове складишта Питом и Рамзес. ¹² Али, што су их Египћани више тлачили, то су се Израелци више множили и ширили, тако да су Египћани почели да их се плаше, ¹³ па их немилосрдно подјармише. ¹⁴ Загорчавали су им живот тешким пословима са малтером и циглама и свим пољским радовима и сваким другим послом на који су их немилосрдно нагонили.

Фараон наређује помор јеврејске мушке новорођенчади

¹⁵ Египатски цар рече јеврејским бабицама које су се звале Шифра и Пуа: ¹⁶ »Кад помажете Јеврејкама да се породе, па видите да је новорођенче мушко, убијте га, а ако је женско, пустите га да живи.«

¹⁷ Али бабице су се бојале Бога и нису послушале египатског цара, него су остављале дечаке у животу.

¹⁸ Зато их египатски цар позва и упита: »Зашто сте то чиниле? Зашто сте остављале дечаке у животу?«

¹⁹ »Јеврејке нису као Египћанке«, одговорише бабице фараону. »Јаке су, па се породе пре него што бабице стигну.«

²⁰ Бог је био благонаклон према бабицама, па се народ намножио и постао веома јак. ²¹ Пошто су се бабице бојале Бога, он им даде да и оне заснују дом.

²² Тада фараон заповеди свем свом народу: »Свако јеврејско мушко новорођенче баците у Нил, а женско оставите у животу.«

Мојсијево рођење

2 Један човек из Левијевог племена ожени се једном Левиткињом, ² и она затрудне и роди сина. Када је видела како је мио, крила га је три месеца. ³ Али, када више није могла да га крије, набави корпу од папирусове трске, облепи је катраном и смолом, у њу положи дете, па је стави међу трску на обали Нила. ⁴ А његова сестра стаде мало даље, да види шта ће бити с њим.

⁵ Фараонова кћи сиђе до Нила да се окупа, а њене дворкиње су се шетале обалом. Она у трсци угледа корпу, па посла своју робињу да је донесе. ⁶ Када је отворила корпу, угледа дете.

Плакало је, и она се сажали на њега и рече: »То је једно од јеврејске деце.«

⁷ Тада његова сестра рече фараоновој кћери: »Да идем да ти доведем неку дојкињу Јеврејку, да ти доји дете?«

⁸ »Иди«, одговори јој фараонова кћи.

И девојка оде и доведе дететову мајку.

⁹ »Узми ово дете и доји га за мене«, рече јој фараонова кћи, »а ја ћу ти платити.«

И жена узе дете, па га је дојила.

¹⁰ Када је дечак порастао, она га одведе фараоновој кћери, која га усини и даде му име Мојсије^[a], »јер сам га«, рече, »извукла из воде.«

Мојсије бежи у Мидјан

¹¹ Једнога дана, када је већ одрастао, Мојсије оде међу свој народ и виде колико се мучи кулучећи. Спазивши како један Египћанин туче једног од његове јеврејске сабраће, ¹² Мојсије се осврну овамо-онамо, па кад виде да нема никог, уби Египћанина и закопа га у песак.

¹³ Када је сутрадан опет изашао, угледа два Јеврејина како се туку, па упита нападача: »Зашто бијеш свог друга?«

¹⁴ А овај рече: »Ко је тебе поставио за владара и судију над нама? Хоћеш ли и мене да убијеш као што си убио оног Египћанина?«

Тада се Мојсије уплаши и помисли: »Дакле, сазнало се шта сам учинио!«

¹⁵ Када је фараон дознао за то, хтеде да погуби Мојсија, па Мојсије побеже од фараона и оде да живи у Мидјану.

Мојсије се жени Ципором

Док је седео крај једног бунара, ¹⁶ седам кћери мидјанског свештеника дођоше да захвате воде из бунара и сипају је у појила да напоје стадо свога оца. ¹⁷ Уто дођоше неки пастири и отераше их, али Мојсије скочи и одбрани их, па им напоји стадо.

¹⁸ Када су се вратиле свом оцу Реуелу, он их упита: »Како то да сте се данас тако рано вратиле?«

¹⁹ А оне му одговорише: »Један Египћанин нас је одбранио од пастирâ, па нам је још и воде захватио и напојио нам стадо.«

²⁰ »Па где је он?« запита он своје кћери. »Зашто остависте човека? Позовите га да једе с нама.«

²¹ Мојсије пристаде да остане код тог човека, а овај му даде своју кћер Ципору за жену. ²² Она роди сина, а Мојсије му даде име Гершом^[b], »јер сам«, рече, »дошљак у туђини.«

Израелци вапију Богу због потлачености

²³ После много времена умре египатски цар. Израелци су уздисали у ропству и вапили, и њихово запомагање због ропства допре до Бога. ²⁴ Бог чу њихово роптање и сети се свога савеза са Авраамом, Исааком и Јаковом. ²⁵ И Бог погледа на Израелце и смилова им се^[c].

Мојсије и горући грм

3 Мојсије је напасао стадо свога таста Јитра, мидјанског свештеника. Он поведе стадо западно од пустиње и дође до Хорева^[d], Божије горе. ² Тамо му се у пламену огња усред грма појави анђео ГОСПОДЊИ.

Мојсије виде да је грм у пламену, али да не сагорева, ³ па помисли: »Хајде да приђем и погледам ту чудну појаву – зашто грм не сагорева.«

⁴ Када је ГОСПОД видео да је Мојсије пришао да погледа, Бог га позва из грма: »Мојсије! Мојсије!«

А Мојсије одговори: »Молим?«

⁵ »Не прилази ближе«, рече Бог. »Изуј обућу са својих ногу, јер је место на ком стојиш свето тле.«

⁶ Онда рече: »Ја сам Бог твога оца, Бог Авраамов, Бог Исааков и Бог Јаковљев.«

На то Мојсије заклони лице, јер се бојао да гледа у Бога.

⁷ »Видео сам недаће свога народа у Египту и чуо његов вапај због гонича робова«, рече ГОСПОД. »Знам његове патње. ⁸ Зато сам сишао да га избавим из руку Египћана и да га из те земље одведем у добру и пространу земљу, у земљу којом тече мед и млеко, постојбину Ханаанаца, Хетита, Аморејаца, Перижана, Хивијаца и Јевусејаца. ⁹ Сада су до мене допрли вапаји Израелаца и видео сам како их Египћани тлаче. ¹⁰ А сад, хајде! Шаљем те фараону, да мој народ, Израелце, изведеш из Египта.«

¹¹ »Ко сам ја«, упита Мојсије Бога, »да идем фараону и да Израелце изведем из Египта?«

¹² »Ја ћу бити с тобом«, одговори му Бог, »а ово ће ти бити знак да сам те ја послао: када изведеш народ из Египта, на овој гори ћете ми се клањати.«

¹³ На то Мојсије рече Богу: »Ако одем Израелцима и кажем им: ‚Бог ваших праотаца послао ме је к вама‘, а они ме упитају: ‚Како му је име?‘ шта да им одговорим?«

¹⁴ »Ја сам који јесам«, рече Бог Мојсију. »Овако кажи Израелцима: ‚Ја сам ме је послао к вама.‘«

¹⁵ Бог још рече Мојсију: »Реци Израелцима: ‚ГОСПОД^[e], Бог ваших праотаца, Бог Авраамов, Бог Исааков и Бог Јаковљев, послао ме је к вама‘. То је моје име довека и спомен на мене из поколења у поколење. ¹⁶ Иди, окупи израелске старешине и реци им: ‚Показао ми се ГОСПОД, Бог ваших праотаца, Бог Авраамов, Исааков и Јаковљев, и рекао: »Походио сам вас и видео сам шта вам чине у Египту. ¹⁷ Одлучио сам да вас поведем из недаћа у Египту у земљу Ханаанаца, Хетита, Аморејаца, Перижана, Хивијаца и Јевусејаца, у земљу којом тече мед и млеко.«‘ ¹⁸ Старешине ће те послушати, и ти онда с њима пођи египатском цару, па му реците: ‚ГОСПОД, Бог Јевреја, састао се с нама. Пусти нас да одемо три дана хода далеко у пустињу да принесемо жртву ГОСПОДУ, нашем Богу.‘ ¹⁹ Знам да вас египатски цар неће пустити осим ако га не натера моћна рука. ²⁰ Зато ћу пружити руку и ударити Египат свим чудима која ћу у њему учинити. После тога ће вас пустити. ²¹ Учинићу да Египћани буду благонаклони према вама, па кад пођете, нећете поћи празних руку. ²² Нека свака жена од своје сусетке или станарке у својој кући затражи сребрног и златног накита и одеће. То ставите на своје синове и кћери. Тако ћете опљачкати Египћане.«

Знамења за Мојсија

4 Мојсије одврати: »А шта ако ми не поверују, или ме не послушају, па кажу: ‚ГОСПОД ти се није показао‘?«

² А ГОСПОД га упита: »Шта ти је то у руци?«

»Штап«, одговори он.

³ »Баци га на земљу«, рече ГОСПОД.

Мојсије га баци, и штап се претвори у змију, а он побеже од ње.

⁴ Онда му ГОСПОД рече: »Пружи руку и ухвати је за реп.«

Мојсије пружи руку и ухвати је, и она се у његовој руци опет претвори у штап.

⁵ »По томе ће поверовати да ти се показао ГОСПОД, Бог њихових праотаца, Бог Авраамов, Бог Исааков и Бог Јаковљев.«

⁶ Потом му ГОСПОД рече: »Завуци руку у недра.«

Мојсије завуче руку у недра, а кад ју је извукао, рука му је била губава, бела као снег.

⁷ »Завуци поново руку у недра«, рече ГОСПОД.

Мојсије је поново завуче у недра, а кад ју је извукао, опет је била као и остало тело.

⁸ »Ако ти не поверују и не прихвате поруку првог знамења, можда ће поверовати другом. ⁹ А ако не поверују ни једном од ова два знамења и не послушају те, захвати мало воде из Нила и пролиј је на суво тле. Вода коју узмеш из Нила на сувом тлу ће се претворити у крв.«

¹⁰ »Молим те, Господе«, рече Мојсије ГОСПОДУ, »никад нисам био речит човек – ни раније, ни сад кад говориш са мном, својим слугом. Говор ми је спор, а језик тром.«

¹¹ »Ко је човеку дао уста?« упита га ГОСПОД. »Ко га чини немим или глувим? Ко му даје вид или га чини слепим? Зар не ја, ГОСПОД? ¹² А сад иди! Ја ћу бити с тобом кад будеш говорио и научити те шта да кажеш.«

¹³ Али Мојсије рече: »Молим те, Господе, пошаљи неког другог.«

¹⁴ Тада се ГОСПОД разгневи на Мојсија и рече: »Зар Аарон, Левит, није твој брат? Знам да је он речит. Ево, баш ти је пошао у сусрет. Кад те види, срце ће му заиграти од радости. ¹⁵ Њему ћеш говорити и казивати му шта да каже. Ја ћу бити и с тобом и с њим кад будете говорили и научити вас шта да чините. ¹⁶ Он ће место тебе говорити народу и биће ти место уста, а ти њему место Бога. ¹⁷ Узми овај штап у руку – њиме ћеш чинити знамења.«

Мојсије се враћа у Египат

¹⁸ Мојсије се затим врати свом тасту Јитру и рече му: »Пусти ме да се вратим мојима у Египат, да видим да ли су још живи.«

А Јитро му рече: »Иди у миру.«

¹⁹ ГОСПОД у Мидјану рече Мојсију: »Врати се у Египат, јер су умрли сви који су хтели да ти одузму живот.«

²⁰ И Мојсије узе своју жену и синове, посади их на магарца и запути се у Египат, а у руци понесе Божији штап.

²¹ ГОСПОД још рече Мојсију: »Кад стигнеш у Египат, гледај да пред фараоном учиниш сва чуда за која сам ти дао моћ. Али ја ћу му отврднути срце, па неће пустити народ да оде. ²² Ти тада реци фараону: ‚Овако каже ГОСПОД: Израел је мој син, мој првенац. ²³ Рекао сам ти: »Пусти мог сина да иде да ми се поклони«, али ти си одбио да га пустиш, па ћу ја убити твог сина, твог првенца.‘«

Обрезање Мојсијевог сина

²⁴ На путу, док је Мојсије био на коначишту, дође му^[f] ГОСПОД и хтеде да га убије. ²⁵ Али Ципора дограби оштар кремен, обреза свог сина и кожицом дотаче Мојсијеве ноге, рекавши: »Стварно си ми ти крвав муж.« ²⁶ Тако га ГОСПОД остави. А она му је због обрезања рекла »крвав муж«.

Мојсије и Аарон преносе народу шта је Бог рекао

²⁷ ГОСПОД рече Аарону: »Иди у пустињу да се састанеш с Мојсијем.«

И он оде и састаде се с њим на Божијој гори и пољуби га. ²⁸ Тада Мојсије исприча Аарону све што му је ГОСПОД поверио и о свим знамењима која му је заповедио да учини.

²⁹ Потом Мојсије и Аарон одоше и окупише све старешине Израелаца. ³⁰ Аарон исприча све што је ГОСПОД рекао Мојсију, а Мојсије учини знамења наочиглед народу, ³¹ и народ поверова. Када су чули да је ГОСПОД походио Израелце и видео њихове недаће, дубоко се поклонише.

Мојсије и Аарон пред фараоном

5 После тога Мојсије и Аарон одоше фараону и рекоше му: »Овако каже ГОСПОД, Бог Израелов: ‚Пусти мој народ да оде и у пустињи одржи моју светковину.‘«

² »Ко је тај ГОСПОД да бих га ја послушао и пустио Израел?« рече фараон. »Не познајем тог ГОСПОДА и нећу да пустим Израел.«

³ »Бог Јевреја састао се с нама«, рекоше они. »Зато нас пусти да одемо три дана хода далеко у пустињу и принесемо жртву ГОСПОДУ, нашем Богу, да нас не удари помором или мачем.«

⁴ На то им египатски цар рече: »Мојсије и Аароне, зашто одвлачите народ од рада? Вратите се на посао!«

⁵ И додаде: »Сад кад је народ у земљи многобројан, ви га одвраћате од посла.«

Фараон кажњава Израелце

⁶ Истог дана фараон овако заповеди својим гоничима робова и надзорницима: ⁷ »Немојте овом народу више да набављате сламу за прављење цигала као раније. Нека иду и сами је сакупљају, ⁸ али захтевајте од њих да праве исти број цигала као и пре – не смањујте га! Лењи су, па зато вичу: ‚Хајде да принесемо жртву нашем Богу!‘ ⁹ Притисните те људе послом, да раде, а не да обраћају пажњу на лажи.«

¹⁰ Тада гоничи робова и надзорници одоше и рекоше Израелцима: »Овако каже фараон: ‚Нећу вам више давати сламу. ¹¹ Идите и сами је сакупљајте где год можете да је нађете, али вам се посао неће нимало смањити.‘«

¹² Тако се народ раштрка по читавом Египту да сакупља стрњику место сламе. ¹³ А гоничи су их терали да раде, говорећи: »Сваког дана завршите исто онолико посла колико и онда кад је било сламе.«

¹⁴ Фараонови гоничи робова били су поставили неке Израелце за надзорнике, а сада су их тукли и питали: »Зашто ни јуче ни данас нисте направили онолико цигала колико и раније?«

¹⁵ Тада надзорници Израелци одоше фараону и завапише: »Зашто тако поступаш с нама, својим слугама? ¹⁶ Нама, твојим слугама, више не дају сламу, а ипак нам говоре: ‚Правите цигле!‘ Ми, твоје слуге, чак добијамо и батине, а крив је твој народ.«

¹⁷ »Лењи сте ви, лењи«, рече фараон, »и зато говорите: ‚Хајде да принесемо жртву ГОСПОДУ.‘ ¹⁸ А сад, на посао! Нећете добити сламу, али морате да направите онолико цигала колико вам је одређено.«

¹⁹ Када им је речено: »Не смањујте дневну количину цигала«, надзорници Израелци увидеше да их је снашло зло.

²⁰ Одлазећи од фараона, наиђоше на Мојсија и Аарона, који су их чекали, ²¹ па им рекоше: »Нека вас сада ГОСПОД погледа и нека вам суди јер су нас фараон и његови службеници замрзели због вас! Ставили сте им мач у руке, да нас побију.«

Бог обећава избављење

²² Мојсије се врати ГОСПОДУ и рече: »Господе, зашто тако зло поступаш с овим народом? Зашто си ме послао овамо? ²³ Откад сам отишао да у твоје име говорим фараону, он још горе поступа с овим народом, а ти никако да избавиш свој народ.«

6 Тада ГОСПОД рече Мојсију: »Сада ћеш видети шта ћу урадити фараону. Моћна рука ће га натерати да пусти народ и због моћне руке ће га истерати из своје земље.«

² Бог рече Мојсију: »Ја сам ГОСПОД. ³ Аврааму, Исааку и Јакову показао сам се као Ел Шадај^[g], али им се својим именом ГОСПОД нисам обзнанио. ⁴ С њима сам склопио и савез да ћу им дати Ханаан, земљу у којој су боравили као дошљаци. ⁵ Чуо сам роптање Израелаца које Египћани држе у ропству и сетио сам се свога савеза. ⁶ Зато реци Израелцима: ‚Ја сам ГОСПОД и ја ћу вас извести испод египатског јарма. Ослободићу вас робовања њима и избавити^[h] вас испруженом руком и строго кажњавајући. ⁷ Узећу вас да будете мој народ и бићу ваш Бог. Тада ћете знати да сам ја ГОСПОД, ваш Бог који вас је извео испод египатског јарма. ⁸ Довешћу вас у земљу за коју сам се заклео да ћу је дати Аврааму, Исааку и Јакову. Њу ћу вам ја, ГОСПОД, дати у посед.‘«

⁹ Мојсије то пренесе Израелцима, али га они не послушаше, јер су били клонули духом због тешког ропства.

Бог поново шаље Мојсија фараону

¹⁰ ГОСПОД рече Мојсију: ¹¹ »Иди и реци фараону, египатском цару, да пусти Израелце да изађу из његове земље.«

¹² »Кад ме Израелци нису послушали«, рече Мојсије ГОСПОДУ, »како ће ме послушати фараон, кад ми је говор несигуран^[i]?«

Мојсијев и Ааронов родослов

(1. Мојс 46,9-11)

¹³ ГОСПОД је говорио Мојсију и Аарону о Израелцима и фараону, египатском цару, и заповедио им да изведу Израелце из Египта.

¹⁴ Ово су главе њихових породица:

То су главе левитских породица по њиховим братствима.

²⁶ То су они исти Аарон и Мојсије којима је ГОСПОД рекао: »Изведите Израелце из Египта по њиховим четама.« ²⁷ То су они исти Мојсије и Аарон који су говорили фараону, египатском цару, да Израелце пусти из Египта.

Бог понавља свој позив Мојсију

²⁸ Када је ГОСПОД у Египту говорио Мојсију, ²⁹ рекао му је: »Ја сам ГОСПОД. Реци фараону, египатском цару, све што ти говорим.«

³⁰ Али Мојсије рече ГОСПОДУ: »Говор ми је несигуран^[j]. Како ће ме послушати фараон?«

7 ГОСПОД рече Мојсију: »Ево, учинио сам те богом фараону, а твој брат Аарон биће твој пророк. ² Говорићеш све што ти заповедим, а твој брат Аарон нека каже фараону да пусти Израелце из своје земље. ³ Али ја ћу фараону отврднути срце, па, иако ћу умножити своја знамења и чуда по Египту, ⁴ фараон вас неће послушати. Онда ћу своју руку ставити на Египат и из њега, строго кажњавајући, извести своје чете, свој народ, Израелце. ⁵ Када пружим своју руку над Египтом и изведем Израелце, тада ће Египћани знати да сам ја ГОСПОД.«

⁶ Мојсије и Аарон учинише баш као што им је ГОСПОД заповедио. ⁷ Када су разговарали са фараоном, Мојсије је имао осамдесет, а Аарон осамдесет три године.

Ааронов штап се претвара у змију

⁸ ГОСПОД рече Мојсију и Аарону: ⁹ »Када вам фараон буде рекао: ‚Учините неко чудо‘, ти реци Аарону: ‚Узми свој штап и баци га пред фараона‘, и штап ће се претворити у змију.«

¹⁰ Мојсије и Аарон одоше фараону и учинише као што им је ГОСПОД заповедио. Аарон баци штап пред фараона и његове службенике, и штап се претвори у змију. ¹¹ Тада фараон позва мудраце и врачаре, па египатски чаробњаци својим враџбинама учинише исто: ¹² сваки од њих баци свој штап, и он се претвори у змију. Али Ааронов штап прогута њихове штапове. ¹³ Фараоново срце отврдну и он не хтеде да послуша Мојсија и Аарона, баш као што је ГОСПОД и рекао.

Прва пошаст: вода се претвара у крв

¹⁴ Тада ГОСПОД рече Мојсију: »Фараоново срце је окорело, па одбија да пусти народ. ¹⁵ Иди фараону ујутро. Када буде ишао на воду, изађи му у сусрет на обали Нила. Узми у руку штап који се претворио у змију, ¹⁶ па му реци: ‚ГОСПОД, Бог Јевреја, послао ме је да ти кажем: »Пусти мој народ да иде да ми служи у пустињи.« Али ти до сада ниси послушао. ¹⁷ Овако каже ГОСПОД: По овоме ћеш знати да сам ја ГОСПОД: ударићу по води Нила штапом који ми је у руци, и она ће се претворити у крв. ¹⁸ Рибе у Нилу ће угинути и река ће се усмрдети, па ће се Египћанима гадити да пију воду из ње.‘«

¹⁹ ГОСПОД још рече Мојсију: »Реци Аарону: ‚Узми свој штап и пружи руку над водама Египта – над њиховим рекама и прокопима, над језерцима и свим местима где се скупља вода – да се претворе у крв. Крви ће бити свуда у Египту, чак и у дрвеним и каменим посудама.‘«

²⁰ Мојсије и Аарон учинише како им је ГОСПОД заповедио. Аарон подиже штап и удари по води Нила наочиглед фараону и његовим службеницима, и сва вода се претвори у крв. ²¹ Рибе у Нилу угинуше и река се толико усмрде да Египћани нису могли да пију воду из ње. Крви је било свуда у Египту.

²² Али египатски чаробњаци својим враџбинама учинише исто, па фараоново срце отврдну и он не хтеде да послуша Мојсија и Аарона, баш као што је ГОСПОД и рекао. ²³ Фараон се окрену и уђе у своју палату, ни то не примивши к срцу.

²⁴ А сви Египћани почеше да копају око Нила тражећи воду за пиће, јер воду из Нила нису могли да пију.

Друга пошаст: жабе

²⁵ Седам дана прође након што је ГОСПОД ударио по Нилу.

8 ГОСПОД рече Мојсију: »Иди фараону и реци му: ‚Овако каже ГОСПОД: Пусти мој народ да иде да ми служи. ² Ако одбијеш да га пустиш, сву ћу ти земљу ударити жабама. ³ Нил ће врвети од жаба, и оне ће изаћи и доћи у твоју палату и у твоју спаваћу собу и на твоју постељу, и у куће твојих службеника и на твој народ, и у твоје пећи и твоје наћве. ⁴ Жабе ће се пењати по теби и по твом народу и по свим твојим службеницима.‘«

⁵ ГОСПОД још рече Мојсију: »Реци Аарону: ‚Пружи руку са штапом над рекама, прокопима и језерцима, и учини да жабе изађу на Египат.‘«

⁶ И Аарон пружи руку над водама Египта, и жабе изађоше и прекрише Египат. ⁷ Али и чаробњаци учинише исто својим враџбинама: и они учинише да жабе изађу на Египат.

⁸ Фараон позва Мојсија и Аарона и рече им: »Помолите се ГОСПОДУ да уклони жабе од мене и мога народа, а ја ћу пустити ваш народ да иде да принесе жртву ГОСПОДУ.«

⁹ »Теби препуштам част«, рече Мојсије фараону, »да одредиш када да се помолим за тебе, твоје службенике и твој народ, да се ви и ваше куће решите жаба – осим оних које ће остати у Нилу.«

¹⁰ »Сутра«, рече фараон.

»Нека буде како кажеш«, рече Мојсије, »да би знао да нико није као ГОСПОД, наш Бог. ¹¹ Жабе ће отићи од тебе и из твојих кућа, од твојих службеника и твога народа – остаће само у Нилу.«

¹² После тога Мојсије и Аарон одоше од фараона. Мојсије завапи ГОСПОДУ због жаба које је послао на фараона, ¹³ и ГОСПОД услиши Мојсија. Жабе по кућама, двориштима и пољима угинуше, ¹⁴ па су их згртали на гомиле и земља је од њих заударала. ¹⁵ Када је фараон видео да је наступило олакшање, срце му отврдну и он не хтеде да их послуша, баш као што је ГОСПОД и рекао.

Трећа пошаст: комарци

¹⁶ Тада ГОСПОД рече Мојсију: »Реци Аарону: ‚Пружи свој штап и удари по прашини на тлу да се она у целом Египту претвори у комарце.‘«

¹⁷ Они тако и учинише: Аарон пружи руку у којој је био штап и удари по прашини на тлу, и комарци навалише на људе и животиње. Сва прашина у целом Египту претвори се у комарце. ¹⁸ Када су чаробњаци својим враџбинама покушали да створе комарце, нису успели. А комарци су били и на људима и на животињама.

¹⁹ Чаробњаци рекоше фараону: »Ово је Божији прст.«

Али фараоново срце је било окорело и он не хтеде да их послуша, баш као што је ГОСПОД и рекао.

Четврта пошаст: муве

²⁰ Тада ГОСПОД рече Мојсију: »Устани рано ујутро, па кад фараон пође на воду, стани пред њега и реци му: ‚Овако каже ГОСПОД: Пусти мој народ да иде да ми служи. ²¹ Ако га не пустиш, послаћу ројеве мува на тебе и твоје службенике, на твој народ и у твоје куће. Куће Египћана биће пуне мува, па чак и тле на коме стоје. ²² Али тога дана ћу изузети гошенски крај, где живи мој народ. Тамо неће бити ројева мува, да би ти знао да сам ја, ГОСПОД, у овој земљи. ²³ Направићу разлику између свог народа и твог народа. То знамење ће бити сутра.‘«

²⁴ И ГОСПОД тако и учини: густи ројеви мува навреше у фараонову палату и у куће његових службеника. И по целом Египту земља настрада од мува.

²⁵ Тада фараон позва Мојсија и Аарона и рече: »Идите и принесите жртве своме Богу, овде у земљи.«

²⁶ »То не приличи«, рече Мојсије, »јер су Египћанима одвратне жртве које приносимо ГОСПОДУ, нашем Богу. Када бисмо наочиглед Египћанима приносили жртве које су им одвратне, зар нас не би каменовали? ²⁷ Отићи ћемо три дана хода далеко у пустињу и принећемо жртву ГОСПОДУ, нашем Богу, као што нам заповеда.«

²⁸ »Пустићу вас да одете у пустињу и принесете жртву ГОСПОДУ, вашем Богу«, рече фараон, »али немојте да одете сувише далеко. А сада се помолите за мене.«

²⁹ Тада Мојсије рече: »Чим одем од тебе, помолићу се ГОСПОДУ да ројеви мува сутра оду од фараона, његових службеника и његовог народа. Само, нека нас фараон опет не превари, па не пусти народ да иде да принесе жртву ГОСПОДУ.«

³⁰ Онда Мојсије оде од фараона и помоли се ГОСПОДУ, ³¹ и ГОСПОД услиши Мојсија: уклони муве од фараона, његових службеника и његовог народа, и ниједна не остаде. ³² Али фараону и овога пута отврдну срце и он не хтеде да пусти народ.

Пета пошаст: помор стоке

9 Тада ГОСПОД рече Мојсију: »Иди фараону и реци му: ‚Овако каже ГОСПОД, Бог Јевреја: Пусти мој народ да иде да ми служи. ² Јер, ако одбијеш да га пустиш и наставиш да га задржаваш, ³ ГОСПОДЊА рука ће послати страшан помор на твоју стоку у пољима – на твоје коње, магарце и камиле, на твоја говеда, овце и козе. ⁴ Али ГОСПОД ће направити разлику између стоке Израелаца и стоке Египћана, па ниједно грло стоке која припада Израелцима неће угинути.‘«

⁵ А ГОСПОД одреди и време, рекавши: »ГОСПОД ће то сутра учинити у овој земљи.«

⁶ И ГОСПОД то сутрадан и учини: Египћанима угину сва стока, а не угину ниједно грло стоке која је припадала Израелцима. ⁷ Фараон посла људе и утврди да Израелцима ни једно једино грло није угинуло. Али фараоново срце ипак отврдну и он не хтеде да пусти народ.

Шеста пошаст: гнојни чиреви

⁸ Тада ГОСПОД рече Мојсију и Аарону: »Узмите прегршти пепела из пећи, па нека Мојсије пред фараоном баци пепео према небу. ⁹ Од тога ће по целом Египту настати ситна прашина која ће и на људима и на животињама по целом Египту изазивати гнојне чиреве.«

¹⁰ И они узеше пепела из пећи и стадоше пред фараона. Мојсије баци пепео према небу, и гнојни чиреви избише на људима и на животињама. ¹¹ А чаробњаци нису могли да изађу пред Мојсија због чирева којима су били прекривени као и сви Египћани. ¹² Али ГОСПОД отврдну фараоново срце и он не хтеде да послуша Мојсија и Аарона, баш као што је ГОСПОД и рекао Мојсију.

Седма пошаст: грȁд

¹³ Тада ГОСПОД рече Мојсију: »Устани рано ујутро, па изађи пред фараона и реци му: ‚Овако каже ГОСПОД, Бог Јевреја: Пусти мој народ да иде да ми служи, ¹⁴ иначе ћу овога пута све своје пошасти послати на тебе, на твоје службенике и на твој народ, да спознаш да на целом свету нема никога као што сам ја. ¹⁵ Јер, до сада сам могао да пружим руку и да тебе и твој народ ударим помором који би те збрисао са земље. ¹⁶ Али поштедео сам те ради тога да ти покажем своју силу и да се о мом имену говори по целом свету. ¹⁷ А ти се још уздижеш над мојим народом и не даш му да оде. ¹⁸ Сутра у ово време оборићу на тебе страшан грȁд, каквог није било у Египту откад је настао. ¹⁹ Зато сада нареди да се склони стока и све што имаш у пољима, јер ће се грȁд сручити на сваког човека и животињу који се затекну напољу, па ће погинути.‘«

²⁰ Они фараонови службеници који се уплашише речи ГОСПОДЊЕ, утераше своје робове и стоку унутра, ²¹ а они који не примише реч ГОСПОДЊУ к срцу, оставише своје робове и стоку напољу.

²² Тада ГОСПОД рече Мојсију: »Пружи руку ка небу, да се грȁд сручи на сав Египат, на људе и на животиње, и на све што расте на пољима Египта.«

²³ Када је Мојсије пружио штап према небу, ГОСПОД посла громове и грȁд, а муње се саставише са земљом. Тако је ГОСПОД сипао грȁд по Египту, ²⁴ и грȁд је падао, а муње се мешале с њим. Такво страшно невреме није задесило Египат откад је постао народ. ²⁵ Грȁд по целом Египту поби све што се нашло напољу од људи до животиња, помлати све што је расло у пољу и скрши свако дрво. ²⁶ Само у гошенском крају, где су живели Израелци, није било грȁда.

²⁷ Тада фараон позва Мојсија и Аарона и рече им: »Овог пута сам згрешио. ГОСПОД је у праву, а ја и мој народ нисмо. ²⁸ Помолите се ГОСПОДУ, јер нам је доста грмљавине и грȁда, и ја ћу вас пустити – не морате више да останете.«

²⁹ »Чим изађем из града«, рече му Мојсије, »раширићу руке ка ГОСПОДУ, и грмљавина ће престати, а ни грȁд више неће падати – да спознаш да земља припада ГОСПОДУ. ³⁰ Али ја знам да се ти и твоји службеници још не бојите ГОСПОДА, Бога.«

³¹ Тако пропадоше лан и јечам, јер је јечам био у класу, а лан у цвету. ³² Али пшеница и крупник не пропадоше, јер касније дозревају.

³³ Мојсије оде од фараона и изађе из града, па рашири руке ка ГОСПОДУ. Грмљавина и грȁд престадоше, а ни киша више није падала на земљу. ³⁴ Када је фараон видео да су киша, грȁд и грмљавина престали, поново згреши: њему и његовим службеницима отврдну срце. ³⁵ Фараоново срце отврдну и он не хтеде да пусти Израелце, баш као што је ГОСПОД и рекао преко Мојсија.

Осма пошаст: скакавци

10 Тада ГОСПОД рече Мојсију: »Иди фараону, јер сам њему и његовим службеницима отврднуо срце да бих међу њима могао да учиним ова своја знамења. ² Моћи ћеш да причаш својој деци и унуцима како сам поступио с Египћанима и каква сам знамења међу њима учинио да бисте знали да сам ја ГОСПОД.«

³ И Мојсије и Аарон одоше фараону и рекоше му: »Овако каже ГОСПОД, Бог Јевреја: ‚Докле ћеш одбијати да се понизиш преда мном? Пусти мој народ да иде да ми служи. ⁴ Јер, ако не пустиш мој народ, сутра ћу на твоју земљу послати скакавце. ⁵ Тако ће прекрити површину земље да се она неће видети од њих. Прождреће све што вам је преостало после грȁда и оголити сва стабла која вам расту у пољу. ⁶ Испуниће твоје куће и куће свих твојих службеника и свих Египћана. Тако нешто до сада нису видели ни твоји очеви ни дедови откад су се настанили у овој земљи.‘«

Потом се Мојсије окрену и оде од фараона.

⁷ А службеници рекоше фараону: »Докле ће нам тај човек стварати невоље? Пусти те људе да иду да служе ГОСПОДУ, своме Богу. Зар још не видиш да је Египат уништен?«

⁸ Тада Мојсија и Аарона доведоше назад фараону, а он им рече: »Идите и служите ГОСПОДУ, своме Богу. Само, ко ће све ићи?«

⁹ »Ићи ћемо с нашим младима и старима«, рече Мојсије, »с нашим синовима и кћерима, с нашом ситном и крупном стоком, јер треба да одржимо ГОСПОДЊУ светковину.«

¹⁰ Фараон им рече: »Таман посла^[k] да вас пустим заједно са женама и нејачи! Види се да сте наумили неко зло! ¹¹ Нећемо тако. Него, нека само мушкарци иду да служе ГОСПОДУ, јер то сте тражили.«

И отераше их од фараона.

¹² ГОСПОД рече Мојсију: »Пружи руку над Египтом, да на њега навале скакавци и прождру све растиње, све што је преостало после грȁда.«

¹³ И Мојсије пружи штап над Египтом, а ГОСПОД подиже источни ветар, који је целог тог дана и целе ноћи дувао земљом и до јутра донео скакавце. ¹⁴ Скакавци навалише на сав Египат и у силном мноштву попадаше по свим његовим крајевима. Толико их никада до тада није било, нити ће их икада бити. ¹⁵ Тако су прекрили сву земљу да се зацрнела и прождрли све растиње и све плодове дрвећа који су преостали после грȁда. У целом Египту не остаде ништа зелено ни на дрвећу ни на биљкама.

¹⁶ Фараон брже-боље позва Мојсија и Аарона и рече: »Згрешио сам против ГОСПОДА, вашега Бога, и против вас. ¹⁷ Опростите ми тај грех још само овај пут и помолите се ГОСПОДУ, вашем Богу, да од мене уклони ову смртоносну пошаст.«

¹⁸ Тада Мојсије оде од фараона и помоли се ГОСПОДУ. ¹⁹ И ГОСПОД промени ветар у веома снажан западњак, који дохвати скакавце и однесе их у Црвено море. Ни један једини скакавац не остаде нигде у Египту. ²⁰ Али ГОСПОД отврдну фараоново срце и он не хтеде да пусти Израелце.

Девета пошаст: тама

²¹ Тада ГОСПОД рече Мојсију: »Пружи руку ка небу, да се на Египат спусти тама, тама која се може опипати.«

²² И Мојсије пружи руку ка небу, и на цео Египат се спусти густа тама која потраја три дана. ²³ Три дана људи нису могли да виде један другог, ни да се макну с места. Али тамо где су Израелци живели било је светлости.

²⁴ Тада фараон позва Мојсија и рече: »Идите и служите ГОСПОДУ. Ситна и крупна стока нека остане овде, а ваша нејач може с вама.«

²⁵ Али Мојсије рече: »Мораш да нам даш клане жртве и паљенице које ћемо принети ГОСПОДУ, нашем Богу. ²⁶ Зато ће и наша стока с нама – ни папак неће остати овде. Од ње треба да узмемо за жртве ГОСПОДУ, нашем Богу. Али док тамо не стигнемо, нећемо знати шта треба да принесемо ГОСПОДУ.«

Најава смрти египатских првенаца

²⁷ ГОСПОД отврдну фараоново срце и он не хтеде да пусти Израелце, ²⁸ него викну на Мојсија: »Одлази од мене и гледај да ми више не излазиш на очи! Јер, оног дана кад ми изађеш на очи, погинућеш!«

²⁹ »Добро си рекао«, рече Мојсије, »више ти нећу изаћи на очи.«

11 ГОСПОД рече Мојсију: »Послаћу још једну пошаст на фараона и Египат. После тога ће вас пустити одавде – у ствари, отераће вас. ² Реци народу да сваки мушкарац од свога суседа, а свака жена од своје сусетке затражи предмете од сребра и злата.«

³ ГОСПОД је учинио да Израелци нађу милост у очима Египћана, а и самог Мојсија су у Египту веома уважавали фараонови службеници и народ.

⁴ Мојсије рече: »Овако каже ГОСПОД: ‚Око поноћи ћу проћи кроз Египат. ⁵ Тада ће умрети сваки првенац у Египту, од прворођеног сина фараона који седи на престолу до прворођеног сина робиње која седи за млином. А угинуће и сва првина стоке. ⁶ По целом Египту проломиће се силан лелек, каквог није било, нити ће га икада више бити. ⁷ Али међу Израелцима ни пас неће залајати ни на човека ни на животињу.‘ По томе ћете знати да ГОСПОД разликује Египат од Израела. ⁸ Тада ће ми доћи сви ови твоји службеници, поклонити ми се и рећи: ‚Одлази, и ти и сав народ који иде за тобом!‘ После тога ћу отићи.«

И Мојсије, силно гневан, оде од фараона.

⁹ А ГОСПОД рече Мојсију: »Фараон вас неће послушати, да би се моја чуда умножила у Египту.«

¹⁰ Мојсије и Аарон учинили су сва та чуда пред фараоном, али је ГОСПОД отврднуо фараоново срце, па он није хтео да пусти Израелце из своје земље.

Установљење Пасхе

12 ГОСПОД рече Мојсију и Аарону у Египту: ² »Нека вам овај месец буде први међу месецима, нека вам буде први месец у години. ³ Овако кажите целој израелској заједници: ‚Десетог дана овог месеца нека сваки човек узме једно јагње или јаре за своју породицу – једно за свако домаћинство. ⁴ Ако је неко домаћинство сувише мало да би појело цело јагње или јаре, нека га подели с најближим суседом, узимајући у обзир број укућана и колико сваки може да поједе. ⁵ Животиња коју изаберете нека буде мужјак од годину дана и без мане. Узмите је било од оваца било од коза. ⁶ Чувајте је до четрнаестог дана овог месеца, а тада нека сви у израелској заједници у сутон закољу своју животињу. ⁷ Онда нека узму њене крви и њоме премажу оба довратка и надвратак куће у којој ће је јести. ⁸ Месо, испечено на ватри, нека једу исте ноћи, са бесквасним хлебом и горким биљем. ⁹ Не једите сирово месо, ни скувано у води, него само оно испечено на ватри заједно с главом, ногама и утробом. ¹⁰ Ништа од животиње немојте да оставите до јутра. Ако нешто остане до јутра, то спалите. ¹¹ А овако ћете је јести: опасаних бокова, са обућом на ногама и са штапом у руци. Једите је журно. То је ГОСПОДЊА Пасха.

¹² »‚Те ноћи ћу проћи Египтом и побити све првенце у Египту – и људе и стоку. Ја, ГОСПОД, извршићу казну и над свим египатским боговима. ¹³ А крв ће бити знак за вас на кућама у којима се налазите. Када видим крв, проћи ћу изнад вас, па ће вас заобићи пошаст уништења када ударим Египат.

¹⁴ »‚Нека вам тај дан буде за спомен. Славите га као ГОСПОДЊУ светковину, славите га из поколења у поколење – то је трајна уредба.‘«

Празник бесквасног хлеба

¹⁵ »‚Седам дана једите бесквасни хлеб. Већ првог дана уклоните квасац из својих кућа, јер ко год од првог до седмог дана буде јео нешто с квасцем, тај нека се одстрани из Израела. ¹⁶ Првог дана одржите свети сабор, а исто тако и седмог дана. Тих дана не обављајте никакав посао, изузев спремања јела за сваког од вас – једино то можете чинити. ¹⁷ Славите Празник бесквасног хлеба, јер сам баш тог дана извео ваше чете из Египта. Славите тај дан из поколења у поколење – то је трајна уредба. ¹⁸ У првом месецу једите бесквасни хлеб од вечери четрнаестога дана до вечери двадесет првог дана. ¹⁹ Седам дана нека се квасац не затекне у вашим кућама. Јер, ко год буде јео нешто с квасцем, тај нека се одстрани из израелске заједнице, био он дошљак или рођен међу вама. ²⁰ Не једите ништа с квасцем. Где год живели, бесквасни хлеб једите.‘«

Прва Пасха

²¹ Мојсије сазва све израелске старешине и рече им: »Идите и одаберите по јагње или јаре за своје породице и закољите пасхалну животињу. ²² Узмите струк исопа, умочите га у крв која је у чинији, па крвљу из чиније премажите надвратак и оба довратка. Нека нико не излази на врата своје куће до јутра. ²³ Када ГОСПОД буде пролазио да побије Египћане, видеће крв на надвратку и оба довратка, па ће проћи изнад тих врата и неће дати Затирачу да уђе у ваше куће и побије вас.

²⁴ »Држите се ових налога као трајне уредбе за вас и ваше потомке. ²⁵ Када уђете у земљу коју ће вам ГОСПОД дати као што је обећао, вршите овај обред. ²⁶ А када вас деца упитају: ‚Шта вам значи овај обред?‘, ²⁷ ви им одговорите: ‚То је пасхална жртва ГОСПОДУ, који је прошао изнад кућа Израелаца у Египту и поштедео наше укућане када је убијао Египћане.‘«

Народ се тада дубоко поклони Богу.

²⁸ И Израелци учинише онако како је ГОСПОД заповедио Мојсију и Аарону.

Десета пошаст: смрт египатских првенаца

²⁹ У поноћ ГОСПОД поби све првенце у Египту, од прворођеног сина фараона који седи на престолу до прворођеног сина сужња у тамници, као и све првине стоке. ³⁰ Те ноћи устадоше фараон, сви његови службеници и сви Египћани, и Египтом се разлеже силан лелек, јер није било куће у којој није било мртваца.

Фараон пушта Израелце да оду из Египта

³¹ Те исте ноћи фараон позва Мојсија и Аарона и рече им: »Спремите се! Одлазите од мог народа, и ви и Израелци! Идите и служите ГОСПОДУ као што сте тражили. ³² Узмите своју ситну и крупну стоку као што сте тражили, и идите. А и мене благословите.«

³³ Египћани почеше да наговарају Израелце да што пре оду из земље.

»Јер«, говорили су, »иначе ћемо сви изгинути.«

³⁴ Народ узе своје тесто пре него што је квасац био додат и понесе га на плећима у наћвама умотаним у одећу. ³⁵ Израелци учинише као што им је Мојсије био рекао и затражише од Египћана предмете од злата и сребра и одећу. ³⁶ А ГОСПОД је учинио да народ нађе милост у очима Египћана, па им ови дадоше оно што су тражили. Тако опљачкаше Египћане.

Израелци одлазе из Египта

³⁷ Израелци кренуше на пут из Рамзеса ка Сукоту. Било их је око шест стотина хиљада који су ишли пешице, не рачунајући жене и нејач. ³⁸ А с њима пође и мноштво људи мешаног порекла, као и огромна стада ситне и крупне стоке.

³⁹ Од теста које су понели из Египта пекли су бесквасне лепиње. Тесто је било без квасца, јер су били истерани из Египта, па нису имали времена да себи припреме јело за пут.

⁴⁰ Израелци су у Египту живели четири стотине тридесет година. ⁴¹ Када се навршило четири стотине тридесет година, баш тог дана, све ГОСПОДЊЕ чете изађоше из Египта. ⁴² Пошто је ГОСПОД ту ноћ пробдео да их изведе из Египта, та ноћ је за све Израелце ноћ ГОСПОДЊЕГ бдења из поколења у поколење.

Прописи о Пасхи

⁴³ ГОСПОД рече Мојсију и Аарону: »Ово су прописи о Пасхи: Нека је не једе ниједан туђинац, ⁴⁴ а роб купљен новцем може је јести пошто га обрежете. ⁴⁵ Нека је не једе ни странац, ни најамник.

⁴⁶ »Једите је у једној кући – ништа од меса не износите из куће и ниједну кост немојте да јој поломите. ⁴⁷ Нека је слави сва Израелска заједница.

⁴⁸ »Ако дошљак који борави међу вама хоће да слави ГОСПОДЊУ Пасху, нека се прво обрежу сви његови мушки укућани, па тек онда може да је слави, јер ће тада бити раван онима који су рођени међу вама. Али нека од ње не једе ниједан необрезани. ⁴⁹ Нека исти закон важи за рођенога међу вама и за дошљака који борави међу вама.«

⁵⁰ И сви Израелци учинише баш онако како је ГОСПОД заповедио Мојсију и Аарону.

⁵¹ Управо тог дана ГОСПОД је из Египта извео Израелце по њиховим четама.

13 ГОСПОД рече Мојсију: ² »Сваког првенца одвој за мене, јер првенац сваке утробе међу Израелцима, био то човек или животиња, припада мени.«

³ Мојсије рече народу: »Сећајте се овог дана када сте изашли из Египта, куће ропства, јер вас је ГОСПОД моћном руком извео оданде. Не једите ништа у чему има квасца. ⁴ Данас излазите, у месецу авиву. ⁵ Када те ГОСПОД уведе у земљу Ханаанаца, Хетита, Аморејаца, Хивијаца и Јевусејаца, за коју се твојим праоцима заклео да ће ти је дати, земљу којом тече мед и млеко, у овом месецу изврши овај обред: ⁶ седам дана једи бесквасни хлеб, а седмог дана одржи ГОСПОДЊУ светковину. ⁷ Седам дана једи бесквасни хлеб. Нека се код тебе не види ништа у чему има квасца и нека се квасац не види нигде унутар твојих граница. ⁸ Тога дана реци свом сину: ‚Ово је због онога што је ГОСПОД учинио за мене када сам изашао из Египта.‘ ⁹ Нека ти то буде као знак на руци и као спомен на челу да ти ГОСПОДЊИ закон увек буде на уснама, јер те је ГОСПОД моћном руком извео из Египта. ¹⁰ Ову уредбу извршавај сваке године у одређено време.«

Прописи о првенцима

¹¹ »Када те ГОСПОД уведе у земљу Ханаанаца, као што се заклео теби и твојим праоцима, и када ти је преда, ¹² предај ГОСПОДУ сваког првенца утробе. Сваки мушки првенац стоке припада ГОСПОДУ. ¹³ Свако прворођено магаре откупи јагњетом или јаретом. А ако га не откупиш, сломи му врат. Откупи и сваког прворођеног међу својим синовима. ¹⁴ Када те твој син сутра упита: ‚Шта ово значи?‘, одговори му: ‚ГОСПОД нас је моћном руком извео из Египта, куће ропства. ¹⁵ Када је фараон тврдоглаво одбио да нас пусти, ГОСПОД је убио сваког првенца утробе у Египту, и човека и животињу. Зато ГОСПОДУ жртвујем све мушке првине утробе, а своје прворођене синове откупљујем.‘ ¹⁶ Нека ти то буде као знак на руци и као знамен на челу да нас је ГОСПОД моћном руком извео из Египта.«

Бог изводи Израелце из Египта

¹⁷ Када је фараон пустио народ да оде, Бог их не поведе путем према земљи Филистејаца, иако је онуда било ближе. Јер Бог рече: »Да се не предомисле када виде рат, па се врате у Египат.« ¹⁸ Зато Бог поведе народ заобилазним путем кроз пустињу према Црвеном мору. А Израелци су пошли из Египта наоружани.

¹⁹ Мојсије са собом понесе и Јосифове кости, јер је Јосиф заклео Израелце, говорећи: »Бог ће вам сигурно притећи у помоћ. Тада одавде са собом понесите и моје кости.«^[l]

²⁰ Када су отишли из Сукота, Израелци се утаборише у Етаму, на рубу пустиње. ²¹ А ГОСПОД је ишао пред њима – дању у стубу од облака, да им показује пут, а ноћу у стубу од огња, да им светли. Тако су могли да путују и дању и ноћу. ²² И није се испред народа склањао стуб од облака дању ни стуб од огња ноћу.

Фараон креће у потеру за Израелцима

14 ГОСПОД рече Мојсију: ² »Реци Израелцима да се врате и да се утаборе пред Пи-Хахиротом, између Мигдола и мора. Утаборите се уз море преко пута Ваал-Цефона. ³ Фараон ће рећи за Израелце: ‚Лутају земљом збуњени, јер их је пустиња затворила.‘ ⁴ Отврднућу фараоново срце, и он ће кренути у потеру за њима. Али ја ћу се прославити на фараону и на свој његовој војсци, па ће Египћани знати да сам ја ГОСПОД.«

И Израелци учинише тако.

⁵ Када су египатском цару рекли да је народ побегао, фараон и његови службеници се предомислише о Израелцима, па рекоше: »Шта смо то урадили? Пустили смо Израелце да оду и више нам неће служити.«

⁶ Зато фараон нареди да му спреме кола, па поведе своју војску. ⁷ Он узе шест стотина најбољих борних кола и сва остала кола из Египта, са заповедницима над свима њима. ⁸ ГОСПОД је отврднуо срце фараону, египатском цару, да би овај кренуо у потеру за Израелцима, који су смело излазили из земље. ⁹ Тако Египћани кренуше у потеру за Израелцима. Сва фараонова кола с коњима и његови коњаници и војска сустигоше их док су били утаборени крај мора, близу Пи-Хахирота, преко пута Ваал-Цефона.

Бог раздваја воде Црвеног мора

¹⁰ Када се фараон приближио, Израелци угледаше Египћане како иду за њима, па се силно уплашише и завапише ГОСПОДУ.

¹¹ »Зар није било гробова у Египту«, упиташе Мојсија, »па си нас довео да изгинемо у пустињи? Шта нам учини тиме што си нас извео из Египта? ¹² Зар ти још у Египту нисмо рекли: ‚Окани нас се! Служићемо Египћанима.‘? Зар није боље да служимо Египћанима него да изгинемо у пустињи?«

¹³ »Не бојте се«, рече Мојсије народу. »Чврсто стојте, па ћете видети како ће вас ГОСПОД данас спасти. Египћане које данас видите више никад нећете видети. ¹⁴ ГОСПОД ће се борити за вас, а ви само будите мирни.«

¹⁵ Тада ГОСПОД рече Мојсију: »Зашто си завапио к мени? Реци Израелцима да крену даље, ¹⁶ а ти дигни свој штап, пружи руку над море и раздвој га, да Израелци прођу кроз море по сувом. ¹⁷ Ја ћу Египћанима отврднути срце, па ће кренути за њима, а ја ћу се прославити на фараону и на свој његовој војсци, на његовим колима и коњаницима. ¹⁸ Египћани ће знати да сам ја ГОСПОД када се прославим на фараону, на његовим колима и коњаницима.«

¹⁹ Тада се анђео Божији који је ишао испред израелске војске окрену и зађе им иза леђа. А и стуб од облака се помери испред њих и стаде им иза леђа, ²⁰ поставивши се између египатске војске и израелске војске, па је првој био таман облак, а другој је осветљавао ноћ. Тако војске целе ноћи нису прилазиле једна другој.

²¹ Мојсије пружи руку над море, и ГОСПОД је целе ноћи јаким источним ветром терао море и исушио га. Када су се воде раздвојиле, ²² Израелци уђоше у море по сувом, а воде су стајале као бедем с њихове десне и леве стране. ²³ Египћани кренуше у потеру за Израелцима, и сви фараонови коњи, кола и коњаници уђоше у море за њима.

²⁴ У време јутарње страже, ГОСПОД погледа на египатску војску из стуба од огња и облака и створи у њој пометњу. ²⁵ Заглави точкове њихових кола, тако да су тешко управљали њима.

Тада Египћани рекоше: »Бежимо од Израелаца! ГОСПОД се за њих бори против Египта!«

²⁶ ГОСПОД рече Мојсију: »Пружи руку над море, да воде потеку назад на Египћане, на њихова кола и коњанике.«

²⁷ Мојсије пружи руку над море, и море се у свитање врати на своје место. Док су Египћани бежали пред морем, ГОСПОД их стрмоглави у њега. ²⁸ Воде потекоше назад и прекрише кола, коњанике и сву фараонову војску која је кренула за Израелцима у море, и ниједан од њих не остаде жив.

²⁹ А Израелци наставише по сувом посред мора – воде су им као бедем стајале са десне и са леве стране. ³⁰ Тога дана ГОСПОД избави Израел из египатских руку и Израел виде Египћане мртве на морском жалу. ³¹ Када је Израел видео силну моћ коју је ГОСПОД показао на Египћанима, народ се побоја ГОСПОДА и поверова ГОСПОДУ и његовом слузи Мојсију.

Мојсијева песма

15 Тада Мојсије и Израелци запеваше ГОСПОДУ ову песму: