Bible in 90 Days
12 Одреди место ван табора где ћете вршити нужду. 13 Са својом опремом носи и нешто за копање, па када обавиш нужду, ископај рупу и затрпај свој измет. 14 Јер, ГОСПОД, твој Бог, иде по твом табору да би те заштитио и да би ти изручио твоје непријатеље. Зато нека твој табор буде свет, да он код тебе не примети ништа недолично, па се окрене од тебе.
Разни прописи
15 Ако је роб побегао и потражио уточиште код тебе, немој да га изручиш његовом господару. 16 Нека живи код тебе, међу твојим народом, где год му драго и у било ком твом граду који изабере. Не тлачи га.
17 Нека ниједна Израелка ни Израелац не буду храмски блудници. 18 Не уноси у Дом ГОСПОДА, свога Бога, зараду блуднице или плату блудника[a] да би испунио завет, јер је и једно и друго одвратно ГОСПОДУ, твоме Богу.
19 Не наплаћуј камату свом сународнику, ни на новац, ни на храну, ни на било шта друго што доноси камату. 20 Странцу можеш да наплатиш камату, али не и свом сународнику, да би те ГОСПОД, твој Бог, благословио у свему што будеш чинио у земљи у коју улазиш да је запоседнеш.
21 Ако се заветујеш ГОСПОДУ, своме Богу, не оклевај да испуниш завет, јер ће га ГОСПОД, твој Бог, сигурно тражити од тебе и бићеш крив за грех. 22 Али, ако се не заветујеш, нећеш бити крив. 23 Држи се свега што обећаш и то изврши, јер си се својим устима драговољно заветовао ГОСПОДУ, своме Богу.
24 Ако уђеш у туђи виноград, можеш да једеш грожђа колико ти драго док се не наситиш, али немој да га стављаш у своју корпу. 25 Ако уђеш у жито свога ближњега, можеш да кидаш класове руком, али немој српом да сечеш његово жито.
Развод и преудаја
24 Ако се човек ожени женом која му после не буде по вољи зато што код ње открије нешто недолично, па јој напише потврду о разводу, дâ јој је и отера је из своје куће, 2 и ако се она, када оде из његове куће, уда за другог човека, 3 па ни свом другом мужу не буде по вољи и он јој напише потврду о разводу, дâ јој је и отера је из своје куће, или ако он умре, 4 њен први муж, који се од ње развео, не може опет да је узме за жену након што је постала нечиста, јер то би било гнусно пред ГОСПОДОМ. Не навлачи грех на земљу коју ти ГОСПОД, твој Бог, даје у наследство.
Разни прописи
5 Ако се човек тек оженио, нека се не шаље у рат и нека му се не намеће било која друга обавеза. Нека буде слободан да код куће проведе годину дана и чини срећном жену којом се оженио.
6 Не узимај млински камен – ни горњи ни доњи – као залог за дуг, јер би тиме као залог узео оно од чега човек живи.
7 Ако неко отме свог сународника Израелца, па с њим поступи као да је овај роб или га прода, нека се отмичар погуби. Искорени зло из своје средине.
8 Ако се појави нека заразна кожна болест, добро пази да урадиш све онако како вас упуте свештеници, који су Левити. Помно извршите све што сам им заповедио. 9 Сети се шта је ГОСПОД, твој Бог, учинио Мирјам на путу када сте изашли из Египта.
10 Када своме ближњему даш нешто на зајам, немој да улазиш у његову кућу да узмеш оно што ти нуди као залог. 11 Остани напољу, а човек коме позајмљујеш нека ти изнесе залог. 12 Ако је сиромашан, немој да задржиш његов залог преко ноћи. 13 Врати му огртач до заласка сунца, да би могао у њему да спава, па ће те он благосиљати. Тако ћеш учинити праведно дело пред ГОСПОДОМ, својим Богом.
14 Не искоришћавај сиромашног и убогог најамника био он Израелац или дошљак у једном од твојих градова. 15 Исплати му надницу сваког дана пре заласка сунца, јер је сиромашан и рачуна на њу. Иначе ће завапити ГОСПОДУ против тебе, па ћеш бити крив за грех.
16 Нека се родитељи не погубљују због своје деце, ни деца због родитељâ – нека се свако погуби за свој грех.
17 Не ускраћуј правду дошљаку или сирочету. Од удовице не узимај одећу као залог. 18 Сети се да си био роб у Египту и да те је ГОСПОД, твој Бог, оданде ослободио. Зато ти заповедам да тако чиниш.
19 Када пожањеш жито на својој њиви, па заборавиш неки сноп на њој, не враћај се да га узмеш. Остави га дошљаку, сирочету и удовици, да би те ГОСПОД, твој Бог, благословио у свему што чиниш.
20 Када омлатиш своју маслину, не треси гране по други пут. Оно што остане остави дошљаку, сирочету и удовици.
21 Када обереш грожђе у свом винограду, не пабирчи за собом. Оно што остане остави дошљаку, сирочету и удовици. 22 Сети се да си био роб у Египту – зато ти заповедам да тако чиниш.
25 Када међу двојицом настане спор, нека га изнесу пред суд, а судије ће донети пресуду: недужнога ће ослободити, а кривца осудити. 2 Ако кривац заслужује да буде ишибан, нека му судија нареди да легне. Нека му тамо, пред судијом, одброје онолико удараца колико његов прекршај заслужује, 3 али не више од четрдесет. Јер, ако би добио више удараца, твој сународник би био понижен пред тобом.
4 Не завезуј уста волу који врше.
Деверска дужност
5 Ако браћа живе заједно, па један од њих умре а да није имао сина, нека се његова удовица не преудаје ван породице. Нека се њен девер ожени њоме и с њом спава, и тако изврши деверску дужност према њој. 6 Први син кога роди нека се води на име покојног брата, да се овоме име не избрише из Израела.
7 Али, ако човек не жели да се ожени женом свога брата, нека она оде старешинама на градској капији и каже: »Мој девер одбија да сачува име свога брата у Израелу. Неће да изврши деверску дужност према мени.« 8 Нека га тада старешине његовог града позову и поразговарају с њим. Ако он буде упорно говорио: »Не желим да се оженим њоме«, 9 нека му удовица његовог брата приђе у присуству старешина, изује му сандалу с једне ноге, пљуне му у лице и каже: »Овако се ради човеку који неће да подигне потомство своме брату.« 10 А породица тога човека нека буде позната у Израелу као »Породица онога коме су изули сандалу«.
Разни прописи
11 Ако се двојица потуку, па жена једнога од њих крене да избави свога мужа и ухвати његовог нападача за полни уд, 12 одсеци јој руку. Немој да имаш сажаљења према њој.
13 Немој у својој торби да носиш два тега – тежи и лакши. 14 Немој у својој кући да имаш две различите мере – већу и мању. 15 Нека твоји тегови и мере буду тачни и поштени, да би дуго живео у земљи коју ти ГОСПОД, твој Бог, даје. 16 Јер, ГОСПОДУ, твоме Богу, одвратан је свако ко поступа непоштено.
Налог за истребљење Амалечана
17 Сети се шта су ти Амалечани учинили на путу када сте изашли из Египта. 18 Нису се бојали Бога, па када си био уморан и изнурен, пресрели су те на путу и побили све који су били заостали. 19 Када ти ГОСПОД, твој Бог, дâ починак од свих твојих непријатеља око тебе у земљи коју ти даје у наследство, не заборави да избришеш спомен на Амалечане под небом.
Приношење првина
26 Када уђеш у земљу коју ти ГОСПОД, твој Бог, даје у наследство, када је запоседнеш и настаниш се у њој, 2 узми нешто првина од свега што будеш узгајио у земљи коју ти ГОСПОД, твој Бог, даје и стави их у корпу. Онда отиди на место које ће ГОСПОД, твој Бог, изабрати да буде боравиште за његово Име, 3 па кажи свештенику који буде у то време: »Данас изјављујем ГОСПОДУ, твоме Богу, да сам дошао у земљу за коју се ГОСПОД заклео нашим праоцима да ће нам је дати.« 4 Свештеник ће узети корпу од тебе и ставити је испред жртвеника ГОСПОДА, твога Бога. 5 Ти тада изјави пред ГОСПОДОМ, својим Богом: »Праотац ми је био луталица Арамејац и отишао је у Египат са свега неколико људи. Боравио је тамо и постао народ велик, моћан и бројан. 6 Али Египћани су рђаво поступали с нама, тлачили нас и терали да обављамо тешке послове. 7 Зато смо завапили ГОСПОДУ, Богу наших праотаца, и ГОСПОД је чуо наш глас и видео наш јад, муку и потлаченост. 8 ГОСПОД нас је извео из Египта моћном руком и испруженом десницом, великим застрашујућим делима, знамењима и чудима. 9 Довео нас је на ово место и дао нам ову земљу, земљу којом тече мед и млеко. 10 Зато сам сада донео првине плодова тла које си ми ти дао, ГОСПОДЕ.« Стави корпу пред ГОСПОДА, свога Бога, и поклони му се. 11 Потом ти, Левит и дошљак међу вама уживајте у свему добром што је ГОСПОД, твој Бог, дао теби и твојим укућанима.
Година десетка
12 Када треће године, године десетка, завршиш одвајање десетка свих својих усева, дај га Левиту, дошљаку, сирочету и удовици у твом граду, да једу и да се насите. 13 Онда кажи пред ГОСПОДОМ, својим Богом: »Изнео сам из куће свети прилог и дао га Левиту, дошљаку, сирочету и удовици, као што си заповедио. Нисам занемарио ни заборавио ниједну од твојих заповести. 14 Нисам јео од светог прилога док сам био у жалости, нити сам било шта од њега износио док сам био нечист, нити сам било шта од њега приносио мртвацу. Покоравао сам се ГОСПОДУ, своме Богу. Учинио сам све што си ми заповедио. 15 Погледај са неба, из свога светог пребивалишта, и благослови свој народ Израел и земљу коју си нам дао као што си се заклео нашим праоцима, земљу којом тече мед и млеко.«
Израел – Божији драгоцени посед
16 ГОСПОД, твој Бог, заповеда ти данас да извршаваш ове уредбе и законе. Држи их се и извршавај их свим својим срцем и свом својом душом. 17 Данас си изјавио да је ГОСПОД твој Бог и да ћеш чинити оно што он тражи[b], држати се његових уредби, заповести и законâ и покоравати му се. 18 А ГОСПОД је данас изјавио да си ти његов народ, његов драгоцени посед, као што ти је и обећао, и да треба да се држиш свих његових заповести. 19 Тада ће те хвалом, славом и чашћу издићи изнад свих народа које је створио и бићеш народ свет ГОСПОДУ, твоме Богу, као што је обећао.
Божији закони написани на камењу
27 Мојсије и израелске старешине заповедише народу: »Држите се свих ових заповести које вам данас дајем. 2 Када пређете преко реке Јордан у земљу коју ти даје ГОСПОД, твој Бог, усправи велико камење и облепи га малтером. 3 Напиши на њему све речи овог Закона када пређеш преко и уђеш у земљу коју ти даје ГОСПОД, твој Бог, земљу којом тече мед и млеко, као што ти је ГОСПОД, Бог твојих праотаца, обећао. 4 Када пређете преко реке Јордан, поставите то камење на гори Евал, као што вам данас заповедам, и облепите га малтером. 5 Тамо подигни жртвеник ГОСПОДУ, своме Богу, жртвеник од камења које нећеш обрадити гвозденом алатком. 6 Подигни жртвеник ГОСПОДУ, своме Богу, од неклесаног камења и на њему принеси жртве паљенице ГОСПОДУ, своме Богу. 7 Принеси тамо и жртве за заједништво и једи их и радуј се пред ГОСПОДОМ, својим Богом. 8 А на оном камењу читко напиши све речи овог Закона.«
9 Тада Мојсије и свештеници, који су Левити, рекоше целом Израелу: »Стишај се и слушај, Израеле! Данас си постао народ ГОСПОДА, свога Бога. 10 Покоравај се ГОСПОДУ, своме Богу, и извршавај његове заповести и уредбе које ти данас дајем.«
Проклетства
11 Тог истог дана, Мојсије заповеди народу:
12 Када пређете преко реке Јордан, ова племена нека стану на гору Геризим и нека благослове народ: Симеон, Левије, Јуда, Исахар, Јосиф и Венијамин. 13 А ова племена нека стану на гору Евал и изрекну проклетства: Рувим, Гад, Асир, Завулон, Дан и Нефталим.
14 Нека Левити јаким гласом кажу целом израелском народу:
15 »Проклет био ко изрезбари лик или излије идола – нешто одвратно ГОСПОДУ, дело занатлије – и тајно га постави.«
Нека тада сав народ каже: »Амин!«
16 »Проклет био ко нанесе срамоту своме оцу или мајци.«
Нека тада сав народ каже: »Амин!«
17 »Проклет био ко помери туђи камен-међаш.«
Нека тада сав народ каже: »Амин!«
18 »Проклет био ко слепога заведе на странпутицу.«
Нека тада сав народ каже: »Амин!«
19 »Проклет био ко ускрати правду дошљаку, сирочету или удовици.«
Нека тада сав народ каже: »Амин!«
20 »Проклет био ко има полне односе са женом свога оца, јер наноси срамоту своме оцу.«
Нека тада сав народ каже: »Амин!«
21 »Проклет био ко има полне односе са било којом животињом.«
Нека тада сав народ каже: »Амин!«
22 »Проклет био ко има полне односе са својом сестром, кћери свога оца или кћери своје мајке.«
Нека тада сав народ каже: »Амин!«
23 »Проклет био ко има полне односе са својом таштом.«
Нека тада сав народ каже: »Амин!«
24 »Проклет био ко из потаје убије свога ближњег.«
Нека тада сав народ каже: »Амин!«
25 »Проклет био ко прими мито да убије недужнога.«
Нека тада сав народ каже: »Амин!«
26 »Проклет био ко не подржава речи овог Закона извршавајући их.«
Нека тада сав народ каже: »Амин!«
Награда за покорност
(3. Мојс 26,1-13; 5. Мојс 7,12-24)
28 Ако се будеш потпуно покоравао ГОСПОДУ, своме Богу, држећи се свих његових заповести које ти данас дајем и извршавајући их, ГОСПОД, твој Бог, узвисиће те изнад свих народа на земљи. 2 Ако се будеш покоравао ГОСПОДУ, своме Богу, на тебе ће сићи и пратити те сви ови благослови:
3 Бићеш благословен у граду
и благословен на пољу.
4 Биће благословен твој пород,
и твоји усеви, и младунчад твоје стоке – и телад и јагњад.
5 Биће благословена твоја корпа
и твоје наћве.
6 Бићеш благословен
у свему што предузмеш[c].
7 ГОСПОД ће дати да пред тобом буду поражени непријатељи који устану против тебе. Напашће те с једне стране, а разбежати се пред тобом на седам.
8 ГОСПОД ће послати благослов на твоје амбаре и на све што будеш чинио. ГОСПОД, твој Бог, благословиће те у земљи коју ти даје.
9 Ако се будеш држао заповести ГОСПОДА, свога Бога, и чинио оно што он тражи[d], ГОСПОД ће те учврстити као свој свети народ, као што ти се заклео. 10 Тада ће сви народи на земљи[e] видети да се зовеш ГОСПОДЊИМ именом и бојати те се. 11 ГОСПОД ће те обасути обилним добрима – породом, младунчади стоке и усевима – у земљи за коју се твојим праоцима заклео да ће ти је дати.
12 ГОСПОД ће ти отворити небо, своје богато спремиште, да дâ кишу твојој земљи у право време и да благослови све што чиниш. Многим народима ћеш давати у зајам, али ни од једнога нећеш узајмљивати. 13 ГОСПОД ће те учинити главом, а не репом. Ако будеш слушао заповести ГОСПОДА, свога Бога, које ти данас дајем, држао их се и извршавао их, увек ћеш бити на врху, никад на дну. 14 Не одступај ни од једне заповести коју ти данас дајем, идући за другим боговима и служећи им.
Казна за непокорност
(3. Мојс 26,14-46)
15 Али, ако се не будеш покоравао ГОСПОДУ, своме Богу, и не будеш помно извршавао све његове заповести и уредбе које ти данас дајем, снаћи ће те и стићи сва ова проклетства:
16 Бићеш проклет у граду
и проклет на пољу.
17 Биће проклета твоја корпа
и твоје наћве.
18 Биће проклет твој пород,
и твоји усеви, и твоја телад, и твоја јагњад.
19 Бићеш проклет
у свему што предузмеш.
20 ГОСПОД ће на тебе слати проклетства, пометњу и невољу у свему што будеш чинио све док не будеш затрт и брзо не пропаднеш због зла које си учинио оставивши га. 21 ГОСПОД ће на тебе слати помор за помором док те не нестане из земље у коју улазиш да је запоседнеш. 22 ГОСПОД ће те ударати сушицом, грозницом и упалом, жегом и сушом, медљиком и буђи, које ће те прогонити све док те не нестане. 23 Небо ће ти над главом бити бронза, а земља испод тебе гвожђе. 24 ГОСПОД ће кишу твоје земље претварати у прах и прашину – падаће с неба све док не будеш затрт.
25 ГОСПОД ће учинити да те твоји непријатељи поразе. Напашћеш их с једне стране, а побећи пред њима на седам. Сва царства на земљи згражаваће се над тобом. 26 Твоја лешина биће храна свим птицама и зверима, а никога неће бити да их поплаши. 27 ГОСПОД ће те ударати чиревима какве су имали Египћани, туморима, гнојним ранама и сврабом, од којих нећеш моћи да се излечиш. 28 ГОСПОД ће те ударати лудилом, слепилом и сметеношћу ума. 29 У пô бела дана ћеш пипати као што слепац пипа у мраку. Нећеш имати успеха ни у чему што будеш чинио. Из дана у дан бићеш тлачен и пљачкан, а никога неће бити да те избави.
30 Верићеш се са женом, али други ће с њом спавати. Сазидаћеш кућу, али нећеш у њој становати. Посадићеш виноград, али нећеш јести од његовог рода. 31 Твога вола ће теби наочиглед заклати, али ти нећеш јести меса од њега. Магарца ће ти отети и неће ти га вратити. Твоје овце ће предавати твојим непријатељима, а никога неће бити да их избави. 32 Твоје синове и кћери предаваће другом народу, а теби ће очи ишчилети поваздан их чекајући, немоћан да ишта учиниш. 33 Народ који не познајеш појешће ти усеве и све око чега си се мучио, а ти ћеш из дана у дан бити тлачен и злостављан. 34 Излудећеш од призорâ које будеш гледао. 35 ГОСПОД ће ти колена и ноге ударати болним чиревима који се не могу излечити, а шириће се по теби од призорâ до темена.
36 ГОСПОД ће тебе и цара кога будеш поставио над собом отерати међу народ који ни ти ни твоји праоци нисте познавали. Тамо ћеш служити другим боговима, боговима од дрвета и камена. 37 Згражаваће се над тобом, презирати те и ругати ти се сви народи међу које те ГОСПОД буде отерао.
38 Много ћеш семена сејати на пољу, али ћеш мало жњети, јер ће ти скакавци прождирати усеве. 39 Садићеш винограде и обрађивати их, али нећеш пити вина ни брати грожђа, јер ће га црви изједати. 40 Имаћеш стабла маслина широм своје земље, али се уљем нећеш мазати, јер ће ти маслине поотпадати. 41 Рађаће ти се синови и кћери, али их нећеш имати за себе, јер ће одлазити у сужањство. 42 Ројеви скакаваца преплавиће сва твоја стабла и усеве у твојој земљи.
43 Дошљак у твојој средини све више ће се уздизати изнад тебе, а ти ћеш падати све ниже и ниже. 44 Он ће теби давати у зајам, а не ти њему. Он ће бити глава, а ти ћеш бити реп.
45 Сналазиће те сва ова проклетства. Гониће те и стизати те док не будеш затрт, јер се ниси покоравао ГОСПОДУ, своме Богу, држећи се заповести и уредби које ти је дао. 46 Ова проклетства биће знамење и чудо на теби и на твојим потомцима довека. 47 Пошто ниси ГОСПОДУ, своме Богу, служио веселог и радосног срца због изобиља свега, 48 служићеш својим непријатељима, које ће ГОСПОД послати на тебе, у глади и жеђи, у голотињи и у свему оскудевајући. Он ће ти на врат навалити гвоздени јарам док те не затре.
49 ГОСПОД ће издалека, са крајева земље, на тебе довести народ који се обрушава као орао, народ чији језик нећеш разумети, 50 народ свирепа изгледа, који не поштује старца и нема милости према младићу. 51 Прождираће младунчад твоје стоке и усеве твоје земље док не будеш затрт. Неће ти оставити ни жита, ни младог вина, ни уља, ни телади, ни јагњади док те не уништи. 52 Опседаће те у свим градовима широм твоје земље док не попадају високи, утврђени бедеми у које се уздаш. Опседаће те у свим градовима широм земље коју ти ГОСПОД, твој Бог, даје.
53 Због мука којима ће те твој непријатељ притиснути током опсаде, јешћеш свој пород – месо синова и кћери које ти ГОСПОД, твој Бог, буде дао. 54 Ни најнежнији и најосетљивији човек у твојој средини неће имати самилости према рођеном брату, ни према жени коју воли, ни према деци која му преостану. 55 Ниједном од њих неће дати меса своје деце које буде јео, јер ће му једино то преостати због опсаде и мука којима ће те твој непријатељ притиснути у свим твојим градовима. 56 Ни најнежнија и најосетљивија жена у твојој средини – толико осетљива и нежна да се не усуђује да табанима дотакне земљу – неће имати самилости према мужу кога воли ни према свом сину или кћери. 57 Неће им дати постељицу која јој изађе по порођају ни меса деце коју роди, јер ће их, због оскудице свега, јести у потаји за време опсаде и мука којима ће те твој непријатељ притиснути у твојим градовима.
58 Ако не будеш помно извршавао све речи овог Закона, које су записане у овој књизи, и не будеш се бојао овог славног и страшног Имена – ГОСПОДА, свога Бога – 59 ГОСПОД ће на тебе и твоје потомке слати страшне поморе, поморе велике и дуготрајне, и тешке и дуготрајне болести. 60 Пуштаће на тебе све египатске болештине којих си се плашио, и оне ће се лепити за тебе. 61 ГОСПОД ће на тебе пуштати и све друге болести и поморе који нису записани у овој Књизи закона док не будеш затрт. 62 Вас, којих је било колико и звезда на небу, остаће свега неколико, јер се нисте покоравали ГОСПОДУ, своме Богу. 63 Као што је ГОСПОДУ било мило да вам дâ благостање и да вас умножи, тако ће му бити мило да вас уништи и затре. Бићете ишчупани из земље у коју улазите да је запоседнете.
64 Тада ће те ГОСПОД распршити по свим народима, с краја на крај земље. Тамо ћеш служити другим боговима – боговима од дрвета и камена, које ни ти ни твоји праоци нисте познавали. 65 Међу тим народима нећеш наћи мира ни одморишта за себе, него ће ти ГОСПОД тамо дати унезверено срце, ископнеле очи и тескобну душу. 66 Живећеш у сталној неизвесности. Плашићеш се и дању и ноћу и никад нећеш бити сигуран за свој живот. 67 Ујутро ћеш говорити: »О, да је бар већ вече!« а увече: »О, да је бар већ јутро!« због ужаса који ће те спопадати и због призорâ које ћеш гледати. 68 ГОСПОД ће те у жалости[f] послати назад у Египат, на путовање за које сам ти рекао да га више никада не предузмеш. Тамо ћете се сами нудити на продају својим непријатељима за робове и робиње, али вас нико неће куповати.
Божији савез са Израелом у Моаву
29 Ово су речи Савеза који је ГОСПОД заповедио Мојсију да склопи с Израелцима у Моаву, поврх Савеза који је с њима склопио на Хореву.
2 Мојсије сазва све Израелце, па им рече:
Својим очима сте видели све што је ГОСПОД у Египту учинио са фараоном, свим његовим службеницима и целом његовом земљом. 3 Својим очима сте видели она велика искушења, она знамења и велика чуда. 4 Али ГОСПОД вам ни до дана данашњег није дао памет да схватите, очи да видите ни уши да чујете. 5 У четрдесет година колико сам вас водио кроз пустињу, није се отрцала ни одећа на вама ни сандале на вашим ногама. 6 Нисте јели хлеб ни пили вино ни друга опојна пића, да бисте спознали да је ГОСПОД ваш Бог.
7 Када сте стигли на ово место, Сихон, цар Хешбона, и Ог, цар Башана, изашли су да с нама заподену бој, али ми смо их поразили. 8 Заузели смо њихову земљу и дали је у наследство Рувимовцима, Гадовцима и половини Манасијиног племена.
9 Држите се речи овог Савеза и извршавајте их, да бисте имали успеха у свему што чините. 10 Сви ви данас стојите пред ГОСПОДОМ, својим Богом – ваши племенски поглавари, ваше старешине и ваши надгледници, и сви други мушкарци у Израелу, 11 ваша нејач и ваше жене, и дошљаци у вашем табору, који вам секу дрва и доносе воду. 12 Стојите овде да бисте ступили у савез са ГОСПОДОМ, својим Богом, савез потврђен заклетвом, савез који ГОСПОД, ваш Бог, склапа с вама данас, 13 да би данас потврдио да сте његов народ и да је он ваш Бог, као што вам је обећао и као што се заклео вашим праоцима, Аврааму, Исааку и Јакову. 14 Али он не склапа овај савез уз заклетву само с вама 15 који данас стојите с нама овде пред ГОСПОДОМ, нашим Богом, него и са онима који нису данас овде.
16 И сами знате како смо живели у Египту и како смо прошли кроз народе на путу овамо. 17 Видели сте код њих њихове огавне ликове и идоле од дрвета и камена, сребра и злата. 18 Нека данас међу вама не буде ни мушкарца, ни жене, ни братства, ни племена чије ће се срце окренути од ГОСПОДА, нашега Бога, па да иде да служи боговима тих народа. Нека међу вама не буде корена из кога би никла таква горка и отровна биљка.
19 Нека се нико, када чује речи ове заклетве, не нада благослову ако помисли: »Биће ми добро иако идем за својим тврдокорним срцем.« То би водило у потпуну пропаст! 20 Таквоме ГОСПОД неће опростити – његов гнев и љубомора распалиће се против тог човека. Сва проклетства записана у овој књизи пашће на њега и ГОСПОД ће избрисати његово име под небом. 21 ГОСПОД ће га од свих Израелових племена одвојити за пропаст, у складу са свим проклетствима Савеза која су записана у овој Књизи закона.
22 Наредно поколење ваше деце и странци који дођу из далеких земаља видеће поморе који су снашли земљу и болештине којима ју је ГОСПОД ударио. 23 Цела земља биће горућа пустара сумпора и соли – ништа неће бити засејано, ништа неће ницати, ни травка неће расти. Биће као кад су уништени Содома и Гомора, Адма и Цевоим, које је ГОСПОД уништио у свом љутом гневу. 24 Сви народи ће питати: »Зашто је то ГОСПОД учинио овој земљи? Због чега тај велики, пламтећи гнев?«
25 А одговор ће бити: »Зато што је овај народ оставио Савез ГОСПОДА, Бога својих праотаца, Савез који је с њима склопио када их је извео из Египта. 26 Отишли су и служили другим боговима и клањали им се, боговима које нису познавали, боговима које им он није дао. 27 Зато се ГОСПОД разгневио на ову земљу и на њу довео сва проклетства записана у овој књизи. 28 У љутом гневу и великој срџби, ГОСПОД их је ишчупао из њихове земље и бацио у другу земљу, где су и данас.«
29 Има тајни које припадају ГОСПОДУ, нашем Богу, али оно што је откривено припада нама и нашој деци довека, да бисмо извршавали све речи овог Закона.
30 Када ти се догоде сви ови благослови и проклетства која сам ставио пред тебе, и ти их примиш к срцу где год да те ГОСПОД, твој Бог, отера међу народе, 2 и ти и твоја деца се вратите ГОСПОДУ, своме Богу, и покорите му се свим својим срцем и свом својом душом у складу са свим овим што ти данас заповедам, 3 тада ће те ГОСПОД, твој Бог, вратити из изгнанства, смиловати ти се и поново те сабрати из свих народа међу које те је распршио. 4 Ако будеш отеран и на крај света, и оданде ће те ГОСПОД, твој Бог, сабрати и довести те назад. 5 ГОСПОД, твој Бог, довешће те у земљу која је припадала твојим праоцима, и ти ћеш је запосести, а он ће ти дати да живиш у већем благостању и учинити те бројнијим од твојих праотаца.
6 ГОСПОД, твој Бог, обрезаће твоје срце и срце твојих потомака да би волео ГОСПОДА, свога Бога, свим својим срцем и свом својом душом, и живео. 7 ГОСПОД, твој Бог, ставиће сва ова проклетства на твоје непријатеље, на оне који те мрзе и прогоне. 8 Опет ћеш се покоравати ГОСПОДУ и извршавати све његове заповести које ти данас дајем. 9 Тада ће те ГОСПОД, твој Бог, обилно благословити у свему што будеш чинио, твојим породом, младунчади твоје стоке и твојим усевима. ГОСПОД ће се опет радовати због тебе и обасути те добрима, баш као што се радовао због твојих праотаца, 10 ако се будеш покоравао ГОСПОДУ, своме Богу, држећи се његових заповести и уредби записаних у овој Књизи закона, и окренуо се ГОСПОДУ, своме Богу, свим својим срцем и свом својом душом.
11 Ова заповест коју ти данас дајем није за тебе сувише тешка, нити је ван твог домашаја. 12 Није на небу, па да кажеш: »Ко ће се попети на небо да је узме за нас, па да је чујемо и извршавамо?« 13 Није ни преко мора, па да кажеш: »Ко ће прећи море да је узме за нас, па да је чујемо и извршавамо?« 14 Не, Реч ти је сасвим близу, у твојим устима и у твом срцу, па можеш да је извршаваш.
Избор између живота и смрти
15 Ево стављам пред тебе избор: живот и благостање или смрт и уништење. 16 Заповедам ти данас да волиш ГОСПОДА, свога Бога, да чиниш оно што он тражи[g] и да се држиш његових заповести, уредби и законâ. Тада ћеш живети и множити се и ГОСПОД, твој Бог, благословиће те у земљи у коју улазиш да је запоседнеш.
17 Али, ако се твоје срце окрене и одбијеш да слушаш, па застраниш и почнеш да се клањаш другим боговима и да им служиш, 18 објављујем ти данас да ћеш сигурно бити уништен. Нећеш дуго живети у земљи у коју преко реке Јордан улазиш да је запоседнеш.
19 Данас позивам небо и земљу да буду сведоци против вас да сам пред вас ставио избор између живота и смрти, благослова и проклетства. Изабери живот, да бисте ти и твоји потомци живели. 20 Воли ГОСПОДА, свога Бога, покоравај му се и чврсто га се држи. Јер, он је твој живот и он ће ти дати много година у земљи за коју се заклео твојим праоцима, Аврааму, Исаку и Јакову, да ће им је дати.
Исус Навин постаје Мојсијев наследник
31 Мојсије настави да говори целом Израелу: 2 »Сада имам сто двадесет година и више нисам у стању да вас водим. А и ГОСПОД ми је рекао: ‚Ти нећеш прећи преко реке Јордан.‘ 3 Сâм ГОСПОД, твој Бог, прећи ће преко пред тобом. Он ће пред тобом затрти оне народе, а ти ћеш запосести њихову земљу. Исус Навин ће те повести преко као што је ГОСПОД рекао. 4 ГОСПОД ће с њима учинити исто што је учинио са Сихоном и Огом, аморејским царевима, и њиховом земљом, које је затро. 5 ГОСПОД ће вам их изручити, а ви учините с њима све што сам вам заповедио. 6 Будите јаки и храбри. Не бојте се и не стрепите од њих. Сâм ГОСПОД, твој Бог, иде с тобом. Он те неће напустити ни оставити.«
7 Онда Мојсије позва Исуса Навина, па му рече пред целим Израелом: »Буди јак и храбар, јер ти ћеш ићи са овим народом у земљу за коју се ГОСПОД заклео његовим праоцима да ће им је дати, а ти учини све да је он запоседне. 8 Сâм ГОСПОД иде пред тобом и биће с тобом. Он те неће напустити ни оставити. Не бој се и не обесхрабруј се.«
Читање Закона сваке седме године
9 Мојсије написа овај Закон и предаде га свештеницима, Левијевим потомцима, који су носили Ковчег ГОСПОДЊЕГ савеза, и свим израелским старешинама. 10 Онда им Мојсије заповеди: »На крају сваке седме године, у години отписивања дугова, за време Празника сеница, 11 када сав Израел дође да се покаже пред ГОСПОДОМ, вашим Богом, на месту које ће он изабрати, читајте овај Закон пред свим Израелом, да га чује. 12 Окупите народ – мушкарце, жене и нејач, и дошљаке који су у вашим градовима – да чују и да науче да се боје ГОСПОДА, вашега Бога, и да помно извршавају све речи овог Закона. 13 Нека га чују њихова деца, која га још не знају, и нека науче да се боје ГОСПОДА, вашега Бога, све док будете живели у земљи у коју идете преко реке Јордан да је запоседнете.«
Последњи Божији налози Мојсију
14 ГОСПОД рече Мојсију: »Ево, примиче се дан твоје смрти. Позови Исуса Навина, па се покажите у Шатору састанка, да му издам заповести.«
И Мојсије и Исус Навин дођоше у Шатор састанка, 15 а ГОСПОД се показа у Шатору у стубу од облака, и облак стаде изнад улаза у Шатор.
16 ГОСПОД рече Мојсију: »Ти ћеш умрети, а овај народ ће ускоро да се ода блуду са туђим боговима земље у коју ће ући. Оставиће ме и прекршити Савез који сам с њима склопио. 17 Тога дана ћу се разгневити на њих и оставити их. Сакрићу своје лице од њих, и биће уништени. Снаћи ће их многе несреће и невоље, па ће тога дана питати: ‚Зар нас нису ове несреће снашле зато што наш Бог није с нама?‘ 18 А ја ћу тога дана заиста сакрити своје лице од њих због свега зла које су учинили окренувши се другим боговима.
19 »Сада запишите себи ову песму и научите Израелце да је певају. Нека је певају, да ми она буде сведок против њих. 20 Када их уведем у земљу којом тече мед и млеко, земљу за коју сам се заклео њиховим праоцима, и када буду јели, наситили се и угојили, окренуће се другим боговима и служити им, а мене ће презрети и прекршити мој Савез. 21 Тада, када их снађу многе несреће и невоље, ова песма ће сведочити против њих, јер је њихови потомци неће заборавити. Знам ја шта су све спремни да учине, чак и пре него што их уведем у земљу за коју сам им се заклео.«
22 Тога дана Мојсије записа ту песму и научи Израелце да је певају.
23 ГОСПОД издаде ову заповест Исусу Навину: »Буди јак и храбар, јер ти ћеш увести Израелце у земљу за коју сам им се заклео, а ја ћу бити с тобом.«
24 Када је Мојсије од почетка до краја написао речи овог Закона у књигу, 25 издаде ову заповест Левитима који су носили Ковчег ГОСПОДЊЕГ савеза: 26 »Узмите ову Књигу закона и ставите је поред Ковчега савеза ГОСПОДА, вашега Бога. Нека стоји тамо као сведок против вас. 27 Јер, знам колико сте бунтовни и тврдоглави. Ако се буните против ГОСПОДА док сам ја још жив и с вама, колико ћете се тек бунити после моје смрти? 28 Окупите преда мном све старешине својих племена и све своје надгледнике, да им све ово кажем и да позовем небо и земљу да сведоче против њих. 29 Јер, знам да ћете се после моје смрти сасвим искварити и да ћете скренути с пута којим сам вам заповедио да идете. У будућности ће вас сналазити несрећа јер ћете чинити оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима и изазивати га на гнев оним што чините.«
Мојсијева песма
30 Потом Мојсије од почетка до краја изговори речи ове песме целој израелској заједници:
32 Слушајте, небеса, а ја ћу говорити,
чуј, земљо, речи мојих уста.
2 Нека моје учење капље као киша,
нека моје речи падају као роса,
као кишица на нежно биље,
као пљусак на младу траву.
3 Објављиваћу Име ГОСПОДЊЕ,
а ви величајте Бога нашега.
4 Он је Стена, дела су му савршена,
праведни су сви његови путеви.
Он је Бог веран и неправду не чини.
Он је праведан и правичан.
5 Али они су се искварили;
на своју срамоту нису му више деца,
нараштај изопачени и препредени.
6 Зар тако узвраћаш ГОСПОДУ,
народе неразумни и немудри?
Зар он није твој Отац, твој Створитељ,
који те начинио и саздао?
7 Сети се прадавних дана,
погледај давнашња поколења.
Упитај свога оца, и он ће ти испричати,
своје старешине, и они ће ти одговорити.
8 Када је Свевишњи народима
делио њихово наследство,
када је размештао потомке Адамове,
одредио је народима међе
у складу са бројем синова Божијих[h].
9 А ГОСПОДЊИ је део његов народ,
Јаков је његов посед.
10 Нашао га је у земљи пустињској,
у пустари голој, где звери завијају.
Обгрлио га је и гајио,
чувао га као зеницу свога ока
11 као орао што бди над својим гнездом,
над орлићима својим лебди,
крила шири да их ухвати
и однесе на својим перима.
12 ГОСПОД га је сам водио –
туђег бога није било с њим.
13 Учинио је да по висовима земље јаше
и хранио га пољским плодовима,
меда му давао из стене
и уља из кремене литице,
14 кравље урде и млека овчијег и козјег,
лоја јагњећег и јарећег,
најбоље овнове башанске,
јарце и најсочнија зрна пшенице.
Пенушаву крв грожђа си пио.
15 Јешурун[i] се угојио, па се узритао;
угојио се, утовио се и усалио.
Оставио је Бога, који га је начинио,
и одбацио Стену, свога Спаситеља.
16 Чинили су га љубоморним туђим боговима,
гневили га гнусним идолима.
17 Демонима су приносили жртве, а не Богу,
боговима које нису познавали,
боговима који се недавно појавише,
боговима којих се ваши праоци нису бојали.
18 Занемарио си Стену која те донела на свет,
заборавио Бога који те родио.
19 ГОСПОД то виде и одбаци их,
јер су га његови синови и кћери разгневили.
20 »Сакрићу своје лице од њих«, рече,
»и видећу шта ће од њих настати.
Јер, они су нараштај изопачен,
деца која немају верности.
21 Учинише ме љубоморним оним што није бог,
разгневише ме својим ништавним идолима.
Зато ћу ја њих учинити љубоморнима народом који то није,
разгневити их народом неразумним.
22 Јер, од мога гнева огањ се запалио
који гори до дубина Шеола;
прождреће земљу и њене усеве
и запалити темеље планина.
23 »Несрећу за несрећом слаћу на њих;
своје стреле на њих ћу потрошити.
24 Од глади ће умирати;
изједаће их огњица и смртоносна пошаст.
Послаћу на њих очњаке звери,
отров гуја које по прашини гмижу.
25 Напољу ће им мач затирати децу,
а унутра ће владати ужас.
Гинуће момци и девојке,
одојчад и старци седокоси.
26 Рекох да ћу их расејати
и избрисати спомен на њих међу људима.
27 Али нисам хтео да ме непријатељ разгневи,
да душмани њихови не схвате погрешно,
па кажу: ‚Ми смо победили!
Није ГОСПОД све ово учинио!‘«
28 Они су народ без памети,
нема у њима разборитости.
29 Да су мудри, разумели би ово,
увидели шта ће им се десити.
30 Како може један да гони хиљаду
или двојица десет хиљада да нагнају у бекство
ако их њихова стена није продала,
ако их ГОСПОД није изручио?
31 Али њихова стена није као наша Стена –
то чак и наши непријатељи признају.
32 Лоза им потиче од лозе содомске
и са поља гоморских;
грожђе им је пуно отрова,
гроздови пуни горчине,
33 вино им змијски отров,
кобрин отров смртоносни.
34 Зар нисам ово чувао
запечаћено у мојим спремиштима?
35 Моја је освета, ја ћу узвратити.
У своје време нога ће им се оклизнути;
близу је дан њихове пропасти,
њихов усуд брзо им се примиче.
36 Јер, ГОСПОД ће оправдати свој народ
и сажалити се на своје слуге
када види да им је ишчилела снага
и да нико, ни роб ни слободњак, није остао.
37 Рећи ће: »Где су сада њихови богови,
стена у којој су тражили уточиште,
38 богови који су јели лој њихових жртава
и пили вино њихових леваница?
Нека они устану да вам помогну!
Нека вас они заклоне!
39 »Видите сада да једино ја сам Бог
и да нема другог бога уз мене.
Ја усмрћујем и ја оживљавам,
ја рањавам и ја исцељујем.
Из моје руке нема избављења.
40 Дижем своју руку ка небу и заклињем се:
Тако ми мога живота вечног,
41 када наоштрим свој мач блистави
и узмем правду у своје руке,
осветићу се својим душманима
и узвратити онима који ме мрзе.
42 Своје стреле напојићу крвљу
и мој мач најешће се меса:
крвљу побијених и заробљених,
глава предводникâ непријатељевих.
43 »Веселите се, народи, с његовим народом,
јер он ће осветити крв својих слугу.
Осветиће се својим душманима
и очистити своју земљу и народ.«
44 Тада Мојсије дође са Хошеом сином Навиним[j] и изговори народу све речи ове песме.
45 Када је Мојсије изговорио све ово целом Израелу, 46 рече им: »Усадите у срце све што сам вам данас свечано објавио, да бисте својој деци могли да заповедите да помно извршавају све речи овог Закона. 47 Јер, оне за вас нису само празне речи – оне су ваш живот. По њима ћете дуго живети у земљи у коју идете преко реке Јордан да је запоседнете.«
Мојсију допуштено да види Ханаан
48 Тог истог дана ГОСПОД рече Мојсију: 49 »Попни се на гору Нево у горју Аварим у Моаву, преко пута Јерихона, па погледај Ханаан, земљу коју дајем у посед Израелцима. 50 Тамо ћеш умрети, на гори на коју ћеш се попети, баш као што је и твој брат Аарон умро на гори Хор. 51 То је зато што сте ме обојица изневерили пред Израелцима код водâ Мерива-Кадеша у пустињи Цин и зато што ме међу Израелцима нисте показали као светог. 52 Ту земљу ћеш видети издалека, али нећеш ући у њу, у земљу коју дајем Израелцима.«
Мојсије благосиља израелска племена
33 Ово је благослов којим је Мојсије, Божији човек, благословио Израелце пре своје смрти. 2 Он рече:
»ГОСПОД дође са Синаја,
зазори са Сеира и засја са горе Паран.
Дође са многим хиљадама светих;
уз бок му његова силна војска.
3 Ти заиста волиш народ;
сви свети у твојој су руци.
Пред твојим ногама сви се окупљају
и од тебе примају налоге,
4 закон који нам је дао Мојсије,
посед заједнице Јаковљеве.
5 ГОСПОД постаде цар над Јешуруном[k]
када су се вође народа окупиле
заједно с племенима Израеловим.
Рувим
6 »Нека Рувим живи и нека не изумре,
иако је мало мушких његових.«
Јуда
7 А ово рече за Јуду:
»Чуј, ГОСПОДЕ, вапај Јудин
и доведи га његовом народу.
Снагу му увећај
и помагач му буди
против његових душмана.«
Левије
8 За Левија рече:
»Твој Тумим и Урим припадају
оном који ти је веран.
Искушао си га код Масе,
с њим се препирао код водâ Мериве.
9 Он за свог оца и мајку рече:
‚Не познајем их.‘
Своју браћу не препозна,
на своју децу не обрати пажњу.
Само се твоје Речи држао
и твој Савез поштовао.
10 Он Јакова учи твојим законима,
Израела твоме Закону.
Он пред тобом приноси кâд
и целе жртве паљенице на твом жртвенику.
11 Благослови га снагом, ГОСПОДЕ,
и нека ти је мило оно што чини.
Прободи слабине оних што се на њега дижу
и оних што га мрзе, да више не устану.«
Венијамин
12 За Венијамина рече:
»Нека љубимац ГОСПОДЊИ у њему спокојно почива,
јер ГОСПОД га поваздан заклања,
а он живи међу бреговима[l].«
Јосиф
13 За Јосифа рече:
»Нека му ГОСПОД благослови земљу
обиљем са неба,
росом и водама подземним,
14 обиљем усева – дарова сунца –
и обиљем онога што сваки месец даје,
15 најбољим даровима древних планина
и обиљем са вечних брда,
16 обиљем са земље и свега на њој
и наклоношћу Онога који је у горућем грму боравио.
Нека све то дође на Јосифову главу,
на теме кнеза међу својом браћом.
17 Он је као првенац бика величанствен.
Рогови му рогови дивљег бивола –
њима ће народе пробадати
све до крајева земље.
Један рог је Ефрем са десетинама хиљада,
други Манасија са својим хиљадама.«
Завулон и Исахар
18 За Завулона рече:
»Радуј се, Завулоне, у својим походима
и ти, Исахаре, у својим шаторима.
19 Позиваће народе на гору
и тамо приносити праве жртве.
Гостиће се изобиљем мора
и благом у песку скривеним.«
Гад
20 За Гада рече:
»Благословен био ко Гадово подручје прошири!
На њему Гад живи као лав
и руку или главу откида.
21 За себе је најбољу земљу изабрао;
за њега се чува део владарски.
Када су се вође народа окупиле,
он изврши праведне налоге ГОСПОДЊЕ
и његову правду с Израелом.«
Дан
22 За Дана рече:
»Дан је лавић
који скаче из Башана.«
Нефталим
23 За Нефталима рече:
»Нефталим се сити наклоношћу ГОСПОДЊОМ
и пун је његових благослова.
Његов је посед према југу до језера.«
Асир
24 За Асира рече:
»Асир је најблагословенији међу синовима.
Нека буде миљеник своје браће
и нека ноге умаче у уље.
25 Преворнице твојих капија биће од гвожђа и бронзе,
а снага ти трајати док си жив.
26 »Нико није као Бог Јешурунов,
који небом јаше да вам помогне
и на облацима у свом величанству.
27 Бог вечити ваше је уточиште,
његове вечне мишице ваш ослонац.
Непријатеља истерује пред вама,
говорећи: ‚Затри!‘
28 Тако ће Израел живети спокојно,
извор Јаковљев бити на миру
у земљи жита и младог вина,
где роса капље с неба.
29 Благо теби, Израеле!
Ко је као ти,
народ који је ГОСПОД спасао?
Он ти је штит који ти помаже
и мач који ти доноси победу.
Непријатељи ће ти се улагивати,
а ти ћеш им газити по леђима[m].«
Мојсијева смрт
34 Потом се Мојсије са Моавских пољана попе на гору Нево, на врх горе Пизге, преко пута Јерихона. ГОСПОД му показа целу земљу од Гилада до Дана, 2 цео Нефталим, Ефремову и Манасијину земљу, сву Јудину земљу све до Западног мора[n], 3 Негев и цео крај од долине Јерихона, Града палми, до Цоара.
4 ГОСПОД му рече: »Ово је земља за коју сам се заклео Аврааму, Исааку и Јакову када сам рекао: ‚Даћу је вашим потомцима.‘ Дао сам ти да је видиш својим очима, али ти нећеш прећи онамо.«
5 Потом Мојсије, слуга ГОСПОДЊИ, умре тамо у Моаву, као што је ГОСПОД и рекао. 6 Сахранише га у Моаву, у долини преко пута Бет-Пеора, али до дана данашњег нико не зна где му је гроб. 7 Мојсије је имао сто двадесет година када је умро, али вид му није био ослабио ни снага ишчилела. 8 Израелци су тридесет дана оплакивали Мојсија на Моавским пољанама, а потом се оконча време жалости за Мојсијем.
9 Исус Навин је био пун духа мудрости, јер је Мојсије на њега положио руке. Израелци су га слушали и чинили онако како је ГОСПОД заповедио Мојсију.
10 Никада више у Израелу није било пророка као што је Мојсије, кога је ГОСПОД познавао лицем у лице, 11 који је учинио сва она знамења и чуда ради којих га је ГОСПОД послао у Египат да их учини на фараону, на свим његовим службеницима и на целој његовој земљи. 12 Нико никад није показао тако силну моћ или учинио тако застрашујућа дела каква је Мојсије учинио наочиглед целом Израелу.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International