Bible in 90 Days

³⁸ Направио је и десет бронзаних умиваоника, од којих је сваки имао запремину четрдесет бата^[a] и имао у пречнику четири лакта^[b], по један умиваоник за свако од десет постоља. ³⁹ Пет постоља је поставио на јужној страни Храма, а пет на северној. Море је поставио на јужној страни, према југоистоку.

Списак опреме Храма

(2. Лет 4,11-5,1)

⁴⁰ Хурам је направио и лонце, лопатице и чиније за шкропљење. Тако је завршио сав посао који је обављао за цара Соломона у Дому ГОСПОДЊЕМ:

Сви ови предмети које је Хурам направио цару Соломону за Дом ГОСПОДЊИ били су од углачане бронзе. ⁴⁶ Цар је наредио да се лију у глиненим калупима у Јорданској равници између Сукота и Цартана. ⁴⁷ Соломон није мерио тежину ових предмета, јер их је било веома много, па нису ни утврђивали тежину утрошене бронзе.

⁴⁸ Соломон је дао да се изради и сва опрема у Дому ГОСПОДЊЕМ:

⁵¹ Када је цар Соломон завршио све радове на Дому ГОСПОДЊЕМ, донесе и предмете које је за ГОСПОДА одвојио његов отац Давид – сребро, злато и друге предмете – и стави их у ризнице Дома ГОСПОДЊЕГ.

Соломон преноси Ковчег савеза у Храм

(2. Лет 5,2-6,2)

8 Тада цар Соломон окупи у Јерусалиму старешине Израела, све племенске поглаваре и главе израелских породица, да са Сиона, из Давидовог града, донесу Ковчег ГОСПОДЊЕГ савеза. ² Сви израелски мушкарци окупише се код цара Соломона за време празникâ^[c] у седмом месецу, месецу етаниму.

³ Када су стигле све старешине Израела, свештеници подигоше Ковчег ⁴ и понеше га. Свештеници и Левити понеше Шатор састанка и сву његову свету опрему. ⁵ Цар Соломон и сва израелска заједница која се окупила око њега били су испред Ковчега и приносили толико много ситне и крупне стоке да није могла ни да се попише ни преброји.

⁶ Свештеници донеше Ковчег ГОСПОДЊЕГ савеза на његово место у унутрашњем светилишту Храма, Светињи над светињама, и ставише га испод крилâ херувимâ. ⁷ Крила херувимâ ширила су се над местом за Ковчег, па су тако херувими засењивали Ковчег и мотке за ношење. ⁸ Ове мотке су биле толико дугачке да су им се крајеви видели из Светиње испред унутрашњег светилишта, али не и споља. Оне су тамо и данас. ⁹ У Ковчегу није било ничег осим две камене плоче које је у њега ставио Мојсије на Хореву, где је ГОСПОД склопио савез са Израелцима након што су изашли из Египта.

¹⁰ Када су свештеници изашли из Светиње, облак испуни Дом ГОСПОДЊИ. ¹¹ Свештеници нису могли да обављају своју службу од облака, јер је Слава ГОСПОДЊА испунила Дом ГОСПОДЊИ.

¹² Соломон рече: »ГОСПОД рече да ће у тамном облаку пребивати. ¹³ Заиста сам ти величанствен дом саградио, место на ком ћеш пребивати довека.«

Соломон говори народу

(2. Лет 6,3-11)

¹⁴ Док је сва израелска заједница тамо стајала, цар се окрену и благослови је, ¹⁵ па рече: »Благословен ГОСПОД, Бог Израелов, јер је испунио обећање које је дао мом оцу Давиду када је рекао: ¹⁶ ‚Од дана када сам свој народ Израел извео из Египта, нисам изабрао ниједан град у неком од израелских племена да се у њему сагради дом за моје Име, али сам изабрао Давида да влада над мојим народом Израелом.‘

¹⁷ »Мој отац Давид био је наумио да сагради дом за Име ГОСПОДА, Бога Израеловог, ¹⁸ али му је ГОСПОД рекао: ‚Наумио си да саградиш дом за моје Име, и добро си учинио. ¹⁹ Али нећеш ти градити дом, него твој рођени син. Он ће саградити дом за моје Име.‘^[d]

²⁰ »ГОСПОД је испунио своје обећање: ја сам наследио свог оца Давида и сео на Израелов престо, баш као што је ГОСПОД и обећао, и саградио сам дом за Име ГОСПОДА, Бога Израеловог, ²¹ и у њему сам припремио место за Ковчег, у ком је Савез који је ГОСПОД склопио с нашим праоцима када их је извео из Египта.«

Соломонова молитва

(2. Лет 6,12-42)

²² Тада Соломон, пред целом израелском заједницом, стаде пред ГОСПОДЊИ жртвеник, рашири руке према небу ²³ и рече: »ГОСПОДЕ, Боже Израелов. Нема Бога као што си ти, ни горе на небу ни доле на земљи. Ти се држиш свог Савеза љубави са својим слугама који свим срцем живе као што ти тражиш. ²⁴ Одржао си обећање које си дао свом слузи Давиду, мом оцу – данас си испунио оно што си рекао.

²⁵ »Сада, ГОСПОДЕ, Боже Израелов, испуни свом слузи Давиду, мом оцу, и оно што си обећао када си рекао: ‚Увек ће један од твојих седети преда мном на Израеловом престолу, само ако твоји синови буду пазили да живе по мом Закону као што си ти живео.‘ ²⁶ Стога, Боже Израелов, нека се сада обистини оно што си обећао свом слузи Давиду, мом оцу.

²⁷ »Али, зар ће Бог заиста пребивати на земљи? Па ни небеса ни небеса над небесима не могу те обухватити, а камоли овај Дом који сам саградио! ²⁸ Ипак, обрати пажњу на молитву, ГОСПОДЕ, Боже мој, и молбу за милост и чуј вапај и молитву које ти данас ја, твој слуга, упућујем. ²⁹ Нека твоје очи и дан и ноћ гледају према овом Дому, према овом месту за које си рекао: ‚Тамо ће бити моје Име‘, да би чуо молитву коју твој слуга моли окренут према овом месту. ³⁰ Чуј молитву свога слуге и свога народа Израела када се буду молили окренути према овом месту. Чуј са неба, свог пребивалишта, и кад чујеш, опрости.

³¹ »Када неко згреши против свога ближњега и треба да се закуне, па дође и закуне се пред твојим жртвеником у овом Дому, ³² чуј са неба и пресуди међу својим слугама по њиховим делима: кривца осуди, а недужнога ослободи.

³³ »Када твој народ Израел буде поражен од непријатеља зато што је згрешио против тебе, па ти се окрене и призна твоје Име упућујући ти молитве и молбе за милост у овом Дому, ³⁴ тада то чуј са неба и опрости грех свом народу Израелу и врати га у земљу коју си дао његовим праоцима.

³⁵ »Када се небо затвори и не падне киша зато што су згрешили против тебе, а они се помоле окренути према овом месту и признају твоје Име, па се окрену од свога греха јер си их ударио невољом, ³⁶ тада то чуј са неба и опрости грех својим слугама, свом народу Израелу. Научи их да живе исправно и пошаљи кишу на земљу коју си дао свом народу у наследство.

³⁷ »Када у земљи завлада глад или помор, медљика или буђ, скакавци или попци, или када непријатељ опседне неки њихов град, или наиђе нека друга пошаст или болест, ³⁸ па ти молитву или молбу за милост упути било ко из твог народа Израела, знајући зашто га је снашла пошаст, и рашири руке према овом Дому, ³⁹ чуј то тада са неба, свог пребивалишта. Опрости и поступи са сваким човеком у складу са свим оним што чини, јер знаш његово срце – ти једини знаш срце људи. ⁴⁰ Тада ће те се бојати све док живе у земљи коју си дао нашим праоцима.

⁴¹ »Што се тиче туђинца, некога ко не припада твом народу Израелу, него је због твог Имена дошао из далеке земље ⁴² – јер људи ће чути за твоје велико Име и твоју моћну руку и испружену десницу – када туђинац дође и помоли се према овом Дому, ⁴³ чуј то тада са неба, свог пребивалишта, и учини то што туђинац од тебе тражи, да би сви народи на земљи знали твоје Име и бојали те се као и твој народ Израел, и знали да овај Дом који сам саградио носи твоје Име.

⁴⁴ »Када твој народ крене у рат против непријатеља, куд год га послао, па се помоли ГОСПОДУ према граду који си изабрао и према Дому који сам саградио за твоје Име, ⁴⁵ чуј тада са неба њихову молитву и молбу за милост и оправдај их.

⁴⁶ »Када згреше против тебе – јер нема човека који не греши – и ти се разгневиш на њих и предаш их непријатељу да их као робље одведе у своју земљу, далеко или близу, ⁴⁷ па ако се промене у земљи свог заточеништва и покају се и замоле те за милост у земљи својих поробљивача, говорећи: ‚Згрешили смо. Зло и опако смо поступили‘, ⁴⁸ и ако ти се окрену свим својим срцем и свом својом душом у земљи својих непријатеља који су их одвели у робље, и помоле ти се окренути према земљи коју си дао њиховим праоцима, према граду који си изабрао и Дому који сам саградио за твоје Име, ⁴⁹ чуј тада са неба, свог пребивалишта, њихову молитву и молбу за милост, и оправдај их. ⁵⁰ Опрости свом народу, који је згрешио против тебе. Опрости му све преступе које је против тебе учинио и учини да му се смилују његови поробљивачи. ⁵¹ Јер, они су твој народ и твој посед који си извео из Египта, пећи у којој се топи гвожђе.

⁵² »Милостиво погледај на молбу мене, твога слуге, и на молбу свога народа Израела за милост – чуј их кад год ти завапе. ⁵³ Јер, Израел си издвојио од свих народа на земљи да буде твој посед, баш као што си објавио преко свога слуге Мојсија када си, Господе ГОСПОДЕ, наше праоце извео из Египта.«

Завршна молитва

⁵⁴ Када је Соломон изговорио све ове молитве и молбе за милост ГОСПОДУ, устаде са места на ком је клечао пред жртвеником руку раширених према небу ⁵⁵ и јаким гласом благослови сву израелску заједницу, говорећи: ⁵⁶ »Благословен ГОСПОД, који је свом народу Израелу дао починак као што је и обећао. Није се изјаловила ниједна реч свих оних лепих обећања која је дао преко свога слуге Мојсија. ⁵⁷ Нека ГОСПОД, наш Бог, буде с нама као што је био с нашим праоцима. Нека нас никада не напусти и не одбаци. ⁵⁸ Нека наше срце приклони себи, да живимо како он тражи и да се држимо заповести, уредби и законâ које је дао нашим праоцима. ⁵⁹ Нека ове моје молитве буду и дан и ноћ близу ГОСПОДА, нашега Бога, да би оправдао мене, свога слугу, и свој народ Израел када буде потребно, ⁶⁰ како би сви људи на земљи знали да је ГОСПОД Бог и да нема другога. ⁶¹ Свим срцем будите одани ГОСПОДУ, нашем Богу, живећи по његовим уредбама и држећи се његових заповести као што је то данас.«

Соломон освештава Храм

(2. Лет 7,4-10)

⁶² Тада цар и сав Израел с њим принеше клане жртве пред ГОСПОДОМ. ⁶³ Соломон принесе ГОСПОДУ жртву за заједништво: двадест две хиљаде грла крупне стоке и сто двадесет хиљада грла ситне стоке. Тако цар и сви Израелци посветише Дом ГОСПОДЊИ.

⁶⁴ Тог истог дана цар освешта средњи део дворишта испред Дома ГОСПОДЊЕГ и тамо принесе жртве паљенице, житне жртве и лој жртава за заједништво, јер је бронзани жртвеник пред ГОСПОДОМ био сувише мали да прими све жртве.

⁶⁵ Соломон, и сав Израел с њим – силно мноштво народа од Лево-Хамата до Египатског потока – прослави празник^[e] који је падао у то време. Славили су га пред ГОСПОДОМ, нашим Богом, седам дана^[f]. ⁶⁶ Осмога дана Соломон отпусти народ, који благослови цара и оде кући, срећан и задовољан због свега доброг што је ГОСПОД учинио за свога слугу Давида и свој народ Израел.

Бог се поново показује Соломону

(2. Лет 7,11-22)

9 Када је Соломон завршио изградњу Дома ГОСПОДЊЕГ и царске палате и свега другог што је желео да сагради, ² ГОСПОД му се показа по други пут, онако како му се показао у Гивону, ³ и рече му: »Чуо сам молитву и молбу за милост које си ми упутио. Освештао сам овај храм који си саградио тако што сам у њега довека ставио своје Име. Моје очи и срце стално ће бити тамо.

⁴ »А ти, ако будеш живео преда мном искрено и честито као твој отац Давид и чинио све што заповедам и држао се мојих уредби и законâ, ⁵ учврстићу твој царски престо у Израелу довека, као што сам обећао твом оцу Давиду кад сам рекао: ‚Увек ће један од твојих потомака седети на Израеловом престолу.‘

⁶ »Али, ако се ти или твоји синови окренете од мене и не будете се држали заповести и уредби које сам вам дао, па одете да служите другим боговима и да им се клањате, ⁷ тада ћу уклонити Израел из земље коју сам му дао и одбацићу овај храм који сам освештао за своје Име. Тада ће Израел постати узречица и ругалица међу свим народима. ⁸ Овај храм ће бити гомила рушевина^[g] и сви који буду пролазили згражаваће се и цоктати. ‚Зашто је ГОСПОД учинио овако нешто овој земљи и овом храму?‘ питаће они, ⁹ а други ће одговарати: ‚Зато што су оставили ГОСПОДА, свога Бога, који је извео њихове праоце из Египта, и приклонили се другим боговима, клањали им се и служили им – зато је ГОСПОД на њих довео сву ову несрећу.‘«

Соломонов споразум са Хирамом

¹⁰ После двадесет година током којих је изградио ове две грађевине – Дом ГОСПОДЊИ и царску палату – ¹¹ цар Соломон даде Хираму, цару Тира, двадесет градова у Галилеји зато што га је овај снабдевао кедровином, боровином и златом колико год је Соломон хтео. ¹² Али, када је Хирам дошао из Тира да види градове које му је Соломон дао, нису му се свидели.

¹³ »Какве си ми то градове дао, брате?« упита.

Он их назва земља Кавул^[h], а тако се зову и данас.

¹⁴ Хирам је био послао цару сто двадесет таланата^[i] злата.

Други Соломонови подухвати

(2. Лет 8,1-18)

¹⁵ Цар Соломон је био наметнуо кулук да би саградио Дом ГОСПОДЊИ, своју палату, Мило, јерусалимски зид и градове Хацор, Мегидо и Гезер. ¹⁶ Фараон, египатски цар, био је напао и освојио Гезер и спалио га. Побио је његове житеље, Ханаанце, па га дао у мираз својој кћери, Соломоновој жени. ¹⁷ Соломон је обновио Гезер, као и Доњи Бет Хорон, ¹⁸ Ваалат, Тадмор у пустињском делу земље, ¹⁹ као и све своје градове-складишта и градове за своја борна кола и коње – све што је желео да сагради у Јерусалиму, у Либану и на целом подручју којим је владао.

²⁰ Све преостале Аморејце, Хетите, Перижане, Хивијце и Јевусејце, дакле све који нису били Израелци, ²¹ односно њихове потомке који су преостали у земљи, које Израелци нису могли докраја да затру, Соломон је претворио у робове-кулучаре, што су и данас. ²² Али Соломон ниједног Израелца није учинио робом, него су они били његови војници, службеници, војни заповедници, четовође и заповедници његових борних кола и коњаникâ. ²³ Они су били и главни предрадници задужени за Соломонове радове. Било је пет стотина педесет таквих предрадника који су надгледали раднике.

²⁴ Када је фараонова кћи прешла из Давидовог града у палату коју је Соломон саградио за њу, он сагради Мило.

²⁵ Соломон је три пута годишње приносио жртве паљенице и жртве за заједништво на жртвенику који је подигао ГОСПОДУ и уз њих је палио кâд пред ГОСПОДОМ. Тако је испуњавао своје храмске обавезе.

²⁶ Цар Соломон је градио и лађе у Ецјон-Геверу, близу Елота у Едому, на обали Црвеног мора. ²⁷ Хирам посла своје слуге, искусне морепловце, да служе на тим лађама са Соломоновим слугама. ²⁸ Они отпловише у Офир и оданде донеше четири стотине двадесет таланата^[j] злата и предадоше их цару Соломону.

Соломон и краљица од Сабе

(2. Лет 9,1-12)

10 Када је глас о Соломоновој слави и њеној повезаности са ГОСПОДЊИМ именом дошао до краљице од Сабе, она дође да га искуша тешким питањима. ² Стигла је у Јерусалим са великом пратњом и камилама натовареним зачинима, великом количином злата и драгим камењем. Она оде Соломону, па је с њим разговарала о свему што јој је било на уму. ³ Соломон одговори на сва њена питања – ништа му није било толико тешко да не би умео да јој објасни. ⁴ Када је краљица од Сабе видела сву Соломонову мудрост и палату коју је саградио, ⁵ јела на његовој трпези, одаје његових службеника, његову послугу у њиховим одорама, његове пехарнике и жртве паљенице које је приносио у Дому ГОСПОДЊЕМ, остала је без даха.

⁶ Она рече цару: »Истина је оно што сам у својој земљи чула о теби и твојој мудрости. ⁷ Али нисам у то веровала док нисам дошла и својим очима се уверила. А није ми речена ни половина. Твоја мудрост и богатство далеко превазилазе оно што сам чула. ⁸ Благо твојим људима! Благо овим твојим службеницима, који стално стоје пред тобом и слушају твоју мудрост! ⁹ Благословен ГОСПОД, твој Бог, коме си толико омилио да те поставио на Израелов престо. Због своје вечне љубави према Израелу, ГОСПОД те је учинио царем, да чиниш оно што је право и праведно.«

¹⁰ Она даде цару сто двадесет таланата^[k] злата, силно много зачинâ и драго камење. Никада више није неко неком донео толико зачинâ колико је краљица од Сабе дала цару Соломону.

¹¹ (А Хирамове лађе, које су довезле злато из Офира, донеле су оданде и силно много сандаловине и драгог камења. ¹² Цар је од сандаловине направио потпорње за Дом ГОСПОДЊИ и за царску палату и харфе и лире за свираче. До дана данашњег није виђено толико сандаловине.)

¹³ Цар Соломон даде краљици од Сабе све што је пожелела и затражила поврх уобичајеног царског поклона. Потом она оде са својим слугама и врати се у своју земљу.

Соломоново богатство

(2. Лет 9,13-29)

¹⁴ Злато које је Соломон добијао сваке године било је тешко шест стотина шездесет шест таланата^[l], ¹⁵ не рачунајући приход који су доносили трговци, продавци, сви цареви Арабије и управитељи области у земљи.

¹⁶ Цар Соломон је направио две стотине великих штитова од кованог злата. За сваки штит је утрошено шест стотина шекела^[m] злата. ¹⁷ Направио је и три стотине малих штитова од кованог злата, а за сваки су утрошене три мине^[n] злата. Цар их је ставио у Палату либанске шуме.

¹⁸ Цар је направио и велик престо украшен слоновачом и обложен најбољим златом. ¹⁹ Престо је имао шест степеника, а наслон му је на врху био заобљен. На обе стране седишта били су наслони за руке, а крај сваког је стајао по један кип лава. ²⁰ На оних шест степеника стајало је дванаест лавова, по један на сваком крају степеника. Никад ништа слично није израђено ни у једном другом царству.

²¹ Сви пехари цара Соломона били су од злата и све посуђе у Палати либанске шуме било је од чистог злата. Ништа није било израђено од сребра, јер се у Соломоново време сребро није сматрало вредним. ²² Цар је имао трговачке лађе^[o] које су пловиле заједно са Хирамовим лађама. Оне су се враћале сваке треће године, доносећи злато, сребро и слоновачу, мајмуне и паунове.

²³ Цар Соломон био је богатији и мудрији од свих других царева на земљи ²⁴ и цео свет је желео да дође и чује мудрост којом је Бог обдарио Соломона. ²⁵ Из године у годину, ко год је долазио, доносио је поклон – предмете од сребра и злата, одећу, оружје, зачине, коње и мазге.

²⁶ Соломон је сакупио и много борних кола и коњâ. Имао је хиљаду четири стотине борних кола и дванаест хиљада коња, које је држао у градовима одређеним за борна кола и код себе у Јерусалиму. ²⁷ Учинио је да у Јерусалиму буде сребра као камења, а кедрова у изобиљу као дивљих смокава у Шефели. ²⁸ Соломон је увозио коње из Египта и Квеа^[p] – цареви добављачи куповали су их у Квеу. ²⁹ Из Египта су увозили борна кола по шест стотина шекела сребра, а коње по сто педесет шекела^[q] сребра. Кола и коње продавали су и свим хетитским и арамејским царевима.

Соломон се окреће од Бога

11 Осим фараонове кћери, цар Соломон је волео многе друге туђинке – Моавке, Амонке, Едомке, Сидонке и Хетиткиње. ² Оне су биле из народâ за које је ГОСПОД рекао Израелцима: »Не склапајте бракове с њима, јер ће вас оне сигурно окренути својим боговима«, али се Соломон ипак у њих заљубљивао.

³ Имао је седам стотина жена царског рода и три стотине наложница, и његове жене су га окренуле од ГОСПОДА. ⁴ Када је Соломон остарио, жене га окренуше другим боговима, па више није био докраја одан ГОСПОДУ, своме Богу, као што је био његов отац Давид. ⁵ Ишао је за Астартом, богињом Сидонаца, и Молохом, одвратним богом Амонаца. ⁶ Тако је Соломон чинио оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима и није у потпуности ишао за ГОСПОДОМ као његов отац Давид. ⁷ На једном брду источно од Јерусалима, подигао је узвишицу Кемошу, одвратном богу Моава, и Молоху, одвратном богу Амонаца. ⁸ Исто је урадио за све своје жене туђинке, да би могле да пале кâд и приносе жртве својим боговима.

⁹ ГОСПОД се разгневи на Соломона, јер се окренуо од ГОСПОДА, Бога Израеловог, који му се два пута показао ¹⁰ и заповедио му да не иде за другим боговима. Али Соломон се није држао ГОСПОДЊЕ заповести.

¹¹ Стога ГОСПОД рече Соломону: »Пошто тако чиниш и не држиш се мога савеза и уредби које сам ти дао, истргнућу ти царство и дати га једном од твојих службеника. ¹² Али, због мога слуге Давида, нећу то учинити за твог живота – истргнућу га из руку твога сина. ¹³ Али нећу му истргнути цело царство, него ћу му, због мога слуге Давида и због Јерусалима, који сам изабрао, оставити једно племе.«

Соломонови непријатељи

¹⁴ Тада ГОСПОД подиже Соломону противника, Хадада Едомца, из Едомове царске лозе. ¹⁵ Када је Давид ратовао с Едомом, главни заповедник војске Јоав, који је отишао да сахрани погинуле, побио је свако мушко у Едому. ¹⁶ Јоав и сви Изараелци остали су тамо шест месеци, све док нису истребили свако мушко у Едому. ¹⁷ Али Хадад, који је још био дечак, побегао је у Египат с Едомцима који су били службеници његовог оца. ¹⁸ Отишли су из Мидјана у Паран, повели са собом неке људе из Парана и отишли у Египат. Фараон, египатски цар, дао је Хададу кућу и земљу и снабдео га храном.

¹⁹ Хадад је нашао толику милост у фараоновим очима да му је овај за жену дао сестру своје жене, царице Тахпенес. ²⁰ Тахпенесина сестра му је родила сина Генувата, кога је Тахпенес одгајила у царској палати, где је живео са фараоновим синовима.

²¹ Када је Хадад чуо у Египту да је Давид умро и да је умро и Јоав, главни заповедник војске, рече фараону: »Пусти ме да се вратим у своју земљу.«

²² »Шта ти овде недостаје«, упита га фараон, »па желиш да се вратиш у своју земљу?«

»Ништа«, одговори Хадад, »али ме пусти да идем.«

²³ Бог против Соломона подиже још једног противника, Резона сина Елјадиног. Овај је побегао од свога господара Хададезера, цара Цове, ²⁴ окупио око себе људе и постао вођа пљачкашке дружине. Када је Давид покушао да их убије, отишли су у Дамаск, где су се настанили и завладали градом. ²⁵ Резон је био противник Израела целог Соломоновог живота. Причињавао је исто толико мука Израелу као и Хадад и мрзео је Израел. Он је владао над Арамом.

²⁶ Против цара се побуни и Јаровам син Неватов. Он је био један од Соломонових службеника, Ефремовац из Цереде, а мајка му је била удовица по имену Церуа.

²⁷ Ово је приказ његове побуне: Соломон је саградио Мило и попунио шупљину у зиду града свог оца Давида. ²⁸ Јаровам је био способан човек, па га Соломон, видевши како младић добро обавља свој посао, постави да управља свим кулучарима из Јосифовог племена.

²⁹ У то време Јаровам отпутова из Јерусалима, а на путу га сусрете Ахија, пророк из Шила, огрнут новим огртачем. Њих двојица су били сами на отвореном пољу.

³⁰ Ахија узе онај нови огртач који је имао на себи и раздре га на дванаест комада, ³¹ па рече Јароваму: »Узми за себе десет комада, јер овако каже ГОСПОД, Бог Израелов: ‚Ево, истргнућу царство из Соломонових руку и теби дати десет племена. ³² Али, због мога слуге Давида и града Јерусалима, који сам изабрао између свих Израелових племена, њему ће остати једно племе. ³³ Учинићу тако јер су ме оставили и клањали се Астарти, богињи Сидонаца, Кемошу, богу Моаваца, и Молоху, богу Амонаца, и нису живели како ја тражим, нити су чинили оно што је исправно у мојим очима ни држали се мојих уредби и законâ као што је то чинио Давид отац Соломонов.

³⁴ »‚Али нећу узети цело царство из Соломонових руку. Пустићу га да влада док је жив, због мога слуге Давида, кога сам изабрао и који се држао мојих заповести и уредби. ³⁵ Одузећу царство из руку његовог сина и десет племена ћу дати теби. ³⁶ Једно племе ћу дати његовом сину, да би владарска кућа мога слуге Давида наставила да ми служи^[r] у Јерусалиму, граду који сам изабрао да у њега ставим своје Име. ³⁷ А тебе ћу узети да владаш над свим што ти срце зажели, да будеш цар Израела. ³⁸ Ако се будеш покоравао свему што ти заповедим, живео како ја тражим, чинио оно што је исправно у мојим очима и држао се мојих уредби и заповести, као што је чинио мој слуга Давид, бићу с тобом. Подићи ћу ти трајну владарску кућу, попут оне коју сам подигао Давиду, и даћу ти Израел. ³⁹ Понизићу Давидове потомке због Соломоновог греха, али не заувек.‘«

⁴⁰ Соломон покуша да убије Јаровама, али овај побеже у Египат, цару Шишаку, и тамо остаде до Соломонове смрти.

Соломонова смрт

(2. Лет 9,29-31)

⁴¹ Остали догађаји Соломонове владавине – све што је учинио и мудрост коју је показао – записани су у Књизи Соломонових летописа. ⁴² Соломон је у Јерусалиму четрдесет година владао над целим Израелом. ⁴³ Када је умро, сахранише га у Давидовом граду. На месту цара наследи га његов син Ровоам.

Побуна северних племена

(2. Лет 10,1-19)

12 Ровоам оде у Сихем, јер је сав Израел отишао онамо да га прогласи за цара. ² Јаровам син Неватов чуо је за то у Египту, куда је побегао пред царем Соломоном и тамо се настанио.

³ Када су послали по Јаровама, он и сва израелска заједница одоше Ровоаму и рекоше му: ⁴ »Твој отац је на нас навалио тежак јарам. Ти нам олакшај мукотрпни рад и тешки јарам који је он навалио на нас, и ми ћемо ти служити.«

⁵ Ровоам одговори: »Идите, па ми дођите поново за три дана.«

И народ оде.

⁶ Тада се цар Ровоам посаветова са старешинама које су служиле његовом оцу Соломону за његовог живота.

»Шта ми саветујете да одговорим овом народу?« упита он.

⁷ »Ако данас хоћеш да удовољиш овом народу^[s]«, одговорише они, »и даш им повољан одговор, они ће ти увек служити.«

⁸ Али Ровоам одбаци савет који су му дале старешине, па се посаветова са младићима с којима је одрастао и који су били у његовој служби.

⁹ Он их упита: »Шта ми саветујете? Како да одговоримо овом народу који ми говори: ‚Олакшај јарам који је на нас навалио твој отац‘?«

¹⁰ На то младићи који су с њим одрасли одговорише: »Кажи том народу који ти је тако рекао: ‚Мој мали прст је дебљи од струка мога оца. ¹¹ Мој отац је на вас навалио тежак јарам – ја ћу га учинити још тежим. Мој отац вас је кажњавао обичним бичевима – ја ћу вас кажњавати тешким корбачима^[t].‘«

¹² Трећега дана Јаровам и сав народ дођоше цару Ровоаму, као што им је рекао.

¹³ Цар оштро одговори народу, пошто је одбацио савет који су му дале старешине, ¹⁴ а прихватио савет младићâ: »Мој отац је на вас навалио тежак јарам – ја ћу га учинити још тежим. Мој отац вас је кажњавао обичним бичевима, а ја ћу тешким корбачима.«

¹⁵ Тако цар не послуша народ, јер је ГОСПОД хтео да тако буде да би се испунило оно што је рекао Јароваму сину Неватовом преко Ахије Шилонца.

¹⁶ Када су сви Израелци видели да цар неће да их послуша, рекоше му:

И Израелци одоше кући, ¹⁷ па је Ровоам владао само над оним Израелцима који су живели у градовима Јуде.

¹⁸ Цар Ровоам посла Израелцима Адорама, који је био задужен за кулук, али га они каменоваше до смрти. Тада се цар Ровоам брже-боље попе у своја кола и побеже у Јерусалим. ¹⁹ Тако је Израел у побуни против Давидове владарске куће до дана данашњег.

²⁰ Када је сав Израел чуо да се Јаровам вратио, послаше по њега и позваше га на народни збор, па га прогласише за цара над свим Израелом. Само је Јудино племе остало одано Давидовој владарској кући.

Шемајино пророштво

(2. Лет 11,1-4)

²¹ Када је Ровоам стигао у Јерусалим, окупи сто осамдесет хиљада најбољих ратника из целог Јудиног и Венијаминовог племена, да поведу рат против Израела и врате царство Ровоаму сину Соломоновом.

²² Али Божија реч дође Шемаји, Божијем човеку: ²³ »Кажи Ровоаму сину Соломоновом, цару Јуде, и целом Јудином и Венијаминовом племену и осталом народу: ²⁴ ‚Овако каже ГОСПОД: Немојте да идете да ратујете против своје браће Израелаца. Нека се сваки од вас врати својој кући, јер је све ово моје дело.‘«

И они послушаше реч ГОСПОДЊУ, па се окренуше и одоше.

Јаровам се окреће од Бога

²⁵ Јаровам утврди Сихем у Ефремовом горју, па је тамо живео. После оде оданде и утврди Пенуел.

²⁶ Тада Јаровам помисли: »Царство би се сада могло вратити Давидовој владарској кући ²⁷ ако овај народ буде ишао да приноси жртве у Дому ГОСПОДЊЕМ у Јерусалиму. Могао би поново да се приклони свом некадашњем господару, Ровоаму, цару Јуде. Мене би убили и вратили се цару Ровоаму.«

²⁸ Пошто се посаветовао, цар начини два златна телета, па рече народу: »Доста сте ишли у Јерусалим. Ево твојих богова, Израеле, који су те извели из Египта^[u].«

²⁹ Онда једно теле постави у Бетелу, а друго у Дану. ³⁰ То постаде извор греха, јер је народ ишао у Бетел и Дан да им се клања.

³¹ Јаровам подиже светилишта на узвишицама, а за свештенике постави свакакве људе, који нису били Левити. ³² Он уведе и празник петнаестог дана осмог месеца, сличан оном који се славио у Јуди, и на жртвенику у Бетелу принесе жртве телади коју је начинио. У Бетелу је, по светилиштима која је подигао на узвишицама, поставио и свештенике. ³³ Жртве на жртвенику у Бетелу принео је петнаестог дана осмог месеца, месеца који је самовољно за то изабрао. Тако је установио празник за Израелце и на жртвенику принео жртве.

13 Један Божији човек дође по ГОСПОДЊОЈ заповести из Јуде у Бетел баш кад је Јаровам стао пред жртвеник да принесе жртву. ² Он по ГОСПОДЊОЈ заповести повика против жртвеника: »Жртвениче, жртвениче! Овако каже ГОСПОД: ‚Ево, син по имену Јосија родиће се у Давидовој владарској кући. Он ће на теби жртвовати свештенике узвишица који сада приносе жртве на теби, па ће се на теби спаљивати људске кости.‘«

³ Тог истог дана Божији човек објави и знак: »Ово је знак да је ГОСПОД говорио: Жртвеник ће се распући и пепео се просути с њега.«

⁴ Када је цар Јаровам чуо шта је Божији човек повикао против жртвеника у Бетелу, он пружи руку од жртвеника према њему и рече: »Ухватите га!«

Али рука коју је пружио осуши му се, па више није могао да је привуче к себи. ⁵ Жртвеник се распуче и пепео се просу с њега, у складу са знаком који је Божији човек објавио по ГОСПОДЊОЈ заповести.

⁶ Тада цар рече Божијем човеку: »Заузми се за мене код ГОСПОДА, твога Бога, и помоли му се да ми рука оздрави.«

Божији човек се заузе код ГОСПОДА, и царева рука оздрави, па је била као и пре.

⁷ Цар рече Божијем човеку: »Пођи са мном кући, да нешто поједеш, а даћу ти и поклон.«

⁸ Али Божији човек одговори цару: »Да ми даш и половину свог имања, не бих пошао с тобом, нити бих на овом месту јео хлеба ни пио воде. ⁹ Јер, овако ми је заповеђено речју ГОСПОДЊОМ: ‚Не једи и не пиј, нити се враћај путем којим си дошао.‘«

¹⁰ Тако он оде и врати се другим путем од оног којим је дошао у Бетел.

Стари пророк из Бетела

¹¹ А у Бетелу је живео један стари пророк. Његови синови дођоше и испричаше му све што је Божији човек учинио тог дана у Бетелу и шта је рекао цару.

¹² Тада их отац упита: »Којим путем је отишао?«

Када су му синови показали којим путем је отишао Божији човек који је дошао из Јуде, ¹³ он им рече: »Оседлајте ми магарца.«

Они му оседлаше магарца, па он узјаха ¹⁴ и крену за Божијим човеком.

Нађе га како седи под једном смрдљиком, па га упита: »Јеси ли ти Божији човек који је дошао из Јуде?«

»Јесам«, одговори овај.

¹⁵ Тада му пророк рече: »Пођи са мном кући, да једеш.«

¹⁶ Божији човек одврати: »Не смем да се вратим с тобом нити смем да једем ни пијем с тобом на овом месту. ¹⁷ Јер, заповеђено ми је речју ГОСПОДЊОМ: ‚Тамо не једи и не пиј, нити се враћај путем којим си дошао.‘«

¹⁸ Тада му стари пророк рече: »И ја сам пророк као и ти и анђео ми је заповедио речју ГОСПОДЊОМ: ‚Доведи га назад својој кући да једе и пије.‘«

Али стари пророк га је слагао.

¹⁹ Тако се Божији човек врати с њим, па је јео и пио у његовој кући.

²⁰ Док су седели за трпезом, реч ГОСПОДЊА дође старом пророку, ²¹ па он повика Божијем човеку који је дошао из Јуде: »Овако каже ГОСПОД: ‚Побунио си се против онога што ти је ГОСПОД рекао и ниси се држао заповести коју ти је дао ГОСПОД, твој Бог. ²² Вратио си се и јео и пио на месту за које сам ти рекао да на њему не једеш и не пијеш. Зато твој леш неће бити сахрањен у гробници твојих праотаца.‘«

²³ Када је Божији човек престао да једе и пије, пророк који га је довео назад оседла му магарца. ²⁴ На путу га пресрете лав и уби га. Његов леш је лежао на путу, а крај њега су стајали магарац и лав. ²⁵ Неки људи прођоше онуда и видеше леш како лежи на путу и лава који стоји поред њега, па одоше и то јавише у граду у ком је живео онај стари пророк.

²⁶ Када је пророк који је онога вратио с пута то чуо, рече: »То је онај Божији човек који није послушао оно што му је ГОСПОД заповедио. ГОСПОД га је предао лаву, који га је растргао и убио, као што га је ГОСПОД и опоменуо.«

²⁷ Тада пророк рече својим синовима: »Оседлајте ми магарца.«

Они то учинише, ²⁸ па он оде и нађе леш како лежи на путу и магарца и лава како стоје поред њега – лав није прождро тело ни растргао магарца. ²⁹ Пророк подиже леш Божијег човека, положи га на магарца и однесе у свој град да га ожали и сахрани. ³⁰ Леш положи у своју гробницу, па га ожалише и рекоше: »Авај, брате мој!«

³¹ Пошто га је сахранио, рече својим синовима: »Када умрем, сахраните ме у гробници где је сахрањен и Божији човек: положите моје кости поред његових костију. ³² Јер, сигурно ће се обистинити оно што је он по ГОСПОДЊОЈ заповести објавио против жртвеника у Бетелу и против свих светилишта на узвишицама у градовима Самарије.«

Најава пропасти Јаровамове владарске куће

³³ Јаровам се ни после овога не одврати од свога злог пута, већ је и даље свакакве људе постављао за свештенике. Ко год је то желео, он му је давао службу свештеника на узвишицама. ³⁴ То је био грех Јаровамове владарске куће који је довео до њеног пада и нестанка са лица земље.

14 У то време се разболе Јаровамов син Авија.

² Јаровам рече својој жени: »Хајде, преруши се, да се не зна да си моја жена, па иди у Шило. Тамо је пророк Ахија, онај који ми је рекао да ћу бити цар овом народу. ³ Понеси са собом десет хлебова, мало колача и посуду меда и иди к њему. Он ће ти рећи шта ће бити са дечаком.«

⁴ Јаровамова жена учини као што јој је он рекао и оде Ахијиној кући у Шилу. А Ахија није више видео – изгубио је вид због старости.

⁵ ГОСПОД му рече: »Јаровамова жена долази да те пита за свог сина јер је болестан, а ти јој одговори тако и тако. Када дође, претвараће се да је нека друга.«

⁶ Када је Ахија чуо звук њених корака на улазу, рече јој: »Уђи, Јаровамова жено. Зашто се претвараш да си нека друга? Послан сам ти с рђавим вестима. ⁷ Иди и реци Јароваму: ‚Овако каже ГОСПОД, Бог Израелов: Подигао сам те из народа и учинио те владаром над мојим народом Израелом. ⁸ Истргнуо сам царство од Давидове владарске куће и дао га теби. Али ти ниси био као мој слуга Давид, који се држао мојих заповести и ишао за мном свим својим срцем и чинио само оно што је исправно у мојим очима. ⁹ Ти си учинио више зла од свих пре тебе. Одбацио си ме и разгневио начинивши себи друге богове – ливене идоле. ¹⁰ Због тога ћу пустити несрећу на Јаровамову владарску кућу. Истребићу свако Јаровамово мушко чељаде у Израелу – и роба и слободњака. Спалићу Јаровамову владарску кућу као што се спаљује балега, да ништа не остане. ¹¹ Пси ће појести оне Јаровамове који умру у граду, а птице оне који умру у пољу.‘ Тако каже ГОСПОД.

¹² »Ти се сада врати кући. Чим ногом крочиш у град, дечак ће умрети. ¹³ Сав Израел ће га ожалити и сахранити. Он ће бити једини од Јаровамових који ће бити сахрањен, јер је он једини из Јаровамове породице код кога је ГОСПОД, Бог Израелов, нашао нешто добро.

¹⁴ »ГОСПОД ће себи подићи цара над Израелом који ће уклонити Јаровамову владарску кућу. Данас је тај дан и час. ¹⁵ ГОСПОД ће ударити Израел, па ће се Израел љуљати као трска у води. Ишчупаће Израелце из ове добре земље коју је дао њиховим праоцима и расејати их с оне стране реке Еуфрат^[v], јер су разгневили ГОСПОДА правећи себи Ашерине мотке. ¹⁶ Он ће оставити Израел због грехâ које је Јаровам чинио и на њих наводио и Израел.«

¹⁷ Тада Јаровамова жена устаде и оде у Тирцу. Чим је крочила преко кућног прага, дечак умре. ¹⁸ Сахранише га и сав Израел га ожали, као што је ГОСПОД и рекао преко свог слуге, пророка Ахије.

Јаровамова смрт

¹⁹ Остали догађаји Јаровамове владавине, његови ратови и како је владао, записани су у Књизи летописа царева Израела. ²⁰ Владао је двадесет две године, а онда умро. На месту цара наследи га његов син Надав.

Ровоам, цар Јуде

(2. Лет 11,5-12,16)

²¹ Ровоам син Соломонов владао је у Јуди. Имао је четрдесет једну годину када је постао цар. Седамнаест година је владао у Јерусалиму, граду који је ГОСПОД изабрао између свих Израелових племена да у њега стави своје Име. Мајка му се звала Наама, а била је Амонка.

²² Јудеји су чинили оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима. Гресима које су чинили изазивали су љубоморни гнев ГОСПОДЊИ више него њихови праоци. ²³ Дизали су себи и узвишице, свете стубове и Ашерине мотке на сваком високом брду и под сваким крошњатим дрветом, ²⁴ а било је чак и храмских блудника у земљи. Народ је чинио све гнусобе као и народи које је ГОСПОД истерао пред Израелцима.

²⁵ Пете године Ровоамове владавине, египатски цар Шишак нападе Јерусалим ²⁶ и однесе све драгоцености из Дома ГОСПОДЊЕГ и царске палате, укључујући и златне штитове које је направио Соломон. ²⁷ Стога цар Ровоам направи бронзане штитове место оних и повери их заповедницима страже на улазу у царску палату. ²⁸ Кад год је цар одлазио у Дом ГОСПОДЊИ, стража је носила штитове, а потом их је враћала у стражару.

²⁹ Остали догађаји Ровоамове владавине, све што је учинио, записани су у Књизи летописа царева Јуде. ³⁰ Све то време водио се рат између Ровоама и Јаровама. ³¹ Ровоам умре, па га сахранише крај његових праотаца у Давидовом граду. Мајка му се звала Наама, а била је Амонка. На месту цара наследи га његов син Авија.

Авија, цар Јуде

(2. Лет 13,1-14,1)

15 Осамнаесте године владавине цара Јаровама сина Неватовог, Авија постаде цар Јуде. ² У Јерусалиму је владао три године. Мајка му се звала Мааха кћи Авесаломова. ³ Чинио је све грехе које је чинио и његов отац пре њега. Није био свим срцем одан ГОСПОДУ, своме Богу, као што је био његов праотац Давид. ⁴ Али ГОСПОД му, због Давида, даде сина који ће га наследити^[w] и ГОСПОД ојача Јерусалим. ⁵ Јер, Давид је целог свог живота чинио оно што је исправно у ГОСПОДЊИМ очима и није се оглушио ни о једну ГОСПОДЊУ заповест, осим у случају Урије Хетита.

⁶ Рат који је почео између Ровоама и Јаровама водио се и целог Авијиног живота. ⁷ Остали догађаји Авијине владавине, све што је учинио, записани су у Књизи летописа царева Јуде. Док се још водио рат између њега и Јаровама, ⁸ Авија умре, па га сахранише у Давидовом граду. На месту цара наследи га његов син Аса.

Аса, цар Јуде

(2. Лет 14,1-16,14)

⁹ Двадесете године владавине Јаровама, цара Израела, Аса постаде цар Јуде. ¹⁰ У Јерусалиму је владао четрдесет једну годину. Бака^[x] му се звала Мааха кћи Авесалемова.

¹¹ Аса је чинио оно што је исправно у ГОСПОДЊИМ очима, као што је чинио и његов праотац Давид. ¹² Протерао је из земље храмске блуднике и уклонио све идоле које су направили његови претходници. ¹³ Чак је и своју баку Мааху уклонио са положаја царице-мајке, јер је направила огавну Ашерину мотку. Аса посече мотку и спали је у долини Кидрон. ¹⁴ Иако није уклонио и узвишице, Аса је целог живота свим срцем био одан ГОСПОДУ. ¹⁵ Он је у Дом ГОСПОДЊИ унео сребро, злато и предмете које су он и његов отац одвојили за ГОСПОДА.

¹⁶ Између Асе и Бааше, цара Израела, водио се рат све време њихове владавине. ¹⁷ Бааша нападе Јуду и поче да утврђује Раму да би спречио да се улази на подручје јудејског цара Асе или да се излази из њега.

¹⁸ Тада Аса узе све преостало сребро и злато из ризнице Дома ГОСПОДЊЕГ и своје палате, па их повери својим службеницима и по њима посла Бен-Хададу сину Тавримона сина Хезјоновог, цару Арама, који је владао у Дамаску, с поруком: ¹⁹ »Хајде да један с другим склопимо савез какав је био између мог и твог оца. Ево ти шаљем на поклон сребра и злата. Раскини савез с Баашом, царем Израела, да би се он повукао од мене.«

²⁰ Бен-Хадад прихвати понуду цара Асе, па посла заповеднике своје војске на израелске градове и порази Ијон, Дан, Авел-Бет-Мааху и сав Кинерот и Нефталимову земљу. ²¹ Када је Бааша то чуо, престаде да утврђује Раму и повуче се у Тирцу. ²² Тада цар Аса издаде проглас свим Јудејима без изузетка да из Раме однесу камен и дрво које је Бааша тамо користио. Том грађом Аса обнови Геву Венијаминову и Мицпу.

²³ Остали догађаји Асине владавине, све што је постигао и учинио и сви градови које је обновио, записани су у Књизи летописа царева Јуде. Када је остарио, оболеше му ноге. ²⁴ Аса умре, па га сахранише крај његових праотаца у граду његовог праоца Давида. На месту цара наследи га његов син Јосафат.

Надав, цар Израела

²⁵ Надав син Јаровамов постаде цар Израела друге године владавине Асе, цара Јуде, а владао је две године. ²⁶ Чинио је оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима, идући стопама свога оца и чинећи исти грех на који је наводио и Израел.

²⁷ Бааша син Ахијин, из Исахаровог племена, скова заверу против Надава, па га уби код филистејског града Гибетона док су га Надав и сав Израел опседали. ²⁸ Било је то треће године владавине Асе, цара Јуде. Тако Бааша завлада место Надава ²⁹ и одмах поби сву Јаровамову породицу. Не остави Јароваму никог живог, већ их све истреби, у складу с оним што је ГОСПОД рекао преко свог слуге Ахије Шилонца – ³⁰ због грехâ које је Јаровам чинио и на њих наводио и Израел и тиме разгневио ГОСПОДА, Бога Израеловог.

³¹ Остали догађаји Надавове владавине, све што је учинио, записани су у Књизи летописа царева Израела. ³² Између Асе и Бааше, цара Израела, водио се рат све време њихове владавине.

Бааша, цар Израела

³³ Треће године владавине Асе, цара Јуде, Бааша син Ахијин постаде цар над свим Израелом у Тирци, па је владао двадесет четири године. ³⁴ Чинио је оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима, идући Јаровамовим стопама и чинећи исти грех на који је наводио и Израел.

16 Реч ГОСПОДЊА против Бааше дође Јехуу сину Хананијевом: ² »Уздигао сам те из прашине и учинио те владаром над мојим народом Израелом, али ти си кренуо Јаровамовим стопама и навео мој народ Израел да згреши и да ме разгневи својим гресима. ³ Зато ћу затрти Баашу и његову породицу: учинићу с твојом породицом исто што и са породицом Јаровама сина Неватовог. ⁴ Пси ће појести оне Баашине који умру у граду, а птице оне који умру у пољу.«

⁵ Остали догађаји Баашине владавине, све што је учинио и његови успеси, записани су у Књизи летописа царева Израела. ⁶ Бааша умре, па га сахранише у Тирци. На месту цара наследи га његов син Ела.

⁷ Оно што је ГОСПОД рекао против Бааше и његове породице преко пророка Јехуа сина Хананијевог било је због свега зла које је овај учинио пред ГОСПОДОМ. Бааша га је разгневио својим делима, укључујући и то што је затро Јаровамову породицу, па је зато његова породица постала као Јаровамова.

Ела, цар Израела

⁸ Двадесет шесте године владавине Асе, цара Јуде, Ела син Баашин постаде цар Израела, па је владао у Тирци две године.

⁹ Зимри, један од његових службеника, заповедник половине његових борних кола, скова заверу против њега. Док је Ела био у Тирци и опијао се у кући Арце, управитеља палате у Тирци, ¹⁰ Зимри уђе, нападе га и уби. То је било двадесет седме године владавине Асе, цара Јуде. Тако је Зимри завладао место Еле. ¹¹ Чим је завладао и засео на престо, Зимри поби сву Баашину породицу, не поштедевши ниједно мушко чељаде, а поби и његове рођаке и пријатеље. ¹² Тако је Зимри затро сву Баашину породицу, у складу с оним што је ГОСПОД рекао против Бааше преко пророка Јехуа ¹³ због свих греха које су починили Бааша и његов син Ела и на њих наводили и Израел. Својим ништавним идолима разгневили су ГОСПОДА, Бога Израеловог.

¹⁴ Остали догађаји Елине владавине, све што је учинио, записани су у Књизи летописа царева Израела.

Зимри, цар Израела

¹⁵ Двадесет седме године владавине Асе, цара Јуде, Зимри је владао у Тирци седам дана. Зимри је постао цар док је израелска војска била утаборена близу филистејског града Гибетона. ¹⁶ Када су Израелци у табору чули да је Зимри сковао заверу против цара и убио га, одмах тога дана у табору прогласише заповедника војске Омрија за цара Израела. ¹⁷ Тада се Омри и сви Израелци с њим повукоше од Гибетона и опседоше Тирцу. ¹⁸ Када је Зимри видео да ће град бити освојен, оде у кулу на царској палати и запали палату. Тако је погинуо ¹⁹ због грехâ које је починио. Чинио је оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима, идући Јаровамовим стопама и чинећи исти грех на који је наводио и Израел.

²⁰ Остали догађаји Зимријеве владавине и побуна коју је дигао записани су у Књизи летописа царева Израела.