Print Page Options
Previous Prev Day Next DayNext

Bible in 90 Days

An intensive Bible reading plan that walks through the entire Bible in 90 days.
Duration: 88 days
Serbian New Testament: Easy-to-Read Version (ERV-SR)
Version
1 Самуило 16:1-28:19

Самуило помазује Давида за цара

16 ГОСПОД рече Самуилу: »Докле ћеш оплакивати Саула? Ја сам га одбацио као цара Израела. Него, напуни рог уљем и хајде на пут. Шаљем те Јесеју из Витлејема. Изабрао сам једног од његових синова за цара.«

Али Самуило рече: »Како да идем? Саул ће то сазнати и убити ме!«

ГОСПОД рече: »Поведи са собом једну јуницу и реци: ‚Дошао сам да принесем жртву ГОСПОДУ.‘ Позови Јесеја на приношење жртве, а ја ћу ти показати шта да радиш. Помазаћеш ми онога за кога ти кажем.«

И Самуило учини онако како је ГОСПОД рекао.

Када је стигао у Витлејем, градске старешине задрхташе од страха када су га среле, па га упиташе: »Долазиш ли у миру?«

»Да, у миру«, одговори Самуило. »Дошао сам да ГОСПОДУ принесем жртву. Освештајте се, па дођите са мном на приношење жртве.«

Потом освешта Јесеја и његове синове и позва их на приношење жртве.

Када су ови стигли, Самуило запази Елиава и помисли: »Сигурно је он помазаник ГОСПОДЊИ.«

Али ГОСПОД рече Самуилу: »Нека те не заварава његов стас или висина, јер њега сам одбацио. ГОСПОД не гледа оно што гледа човек. Човек гледа спољашњост, а ГОСПОД гледа у срце.«

Јесеј тада позва Авинадава и доведе га пред Самуила.

Али Самуило рече: »ГОСПОД није одабрао ни овога.«

Јесеј потом доведе Шаму, али Самуило рече: »ГОСПОД није одабрао ни овога.«

10 Јесеј тако доведе седам својих синова пред Самуила, али Самуило му рече: »ГОСПОД није одабрао ниједнога од њих.«

11 Онда упита Јесеја: »Јесу ли ти ово сви синови које имаш?«

»Има још само најмлађи«, одговори Јесеј, »али он чува овце.«

На то Самуило рече: »Пошаљи по њега, а ми нећемо седати за трпезу док он не стигне.«

12 И Јесеј посла да га доведу. Био је то румен момак, лепих очију и лепе спољашњости.

Тада ГОСПОД рече: »Устани и помажи га – он је тај.«

13 Самуило узе рог с уљем и помаза Давида пред његовом браћом. Дух ГОСПОДЊИ сиђе на Давида, па је од тога дана стално био с њим.

Потом се Самуило спреми и оде у Раму.

Давид код Саула

14 А Дух ГОСПОДЊИ оставио је Саула, па је овога мучио зао дух кога је ГОСПОД послао.

15 Саулови службеници му рекоше: »Мучи те зао дух кога је послао Бог. 16 Заповеди, господару, па ћемо ми, твоје слуге, да потражимо некога ко уме да свира лиру. Он ће ти свирати када на тебе сиђе зао дух од Бога, па ће ти бити боље.«

17 Саул рече својим службеницима: »Нађите некога ко лепо свира и доведите ми га.«

18 Један од дворана одговори: »Ја сам видео једног од синова Јесеја из Витлејема који уме да свира лиру. Он је врстан ратник и војник, добар говорник, лепо изгледа и ГОСПОД је с њим.«

19 Тако Саул посла гласнике Јесеју с поруком: »Пошаљи ми свог сина Давида, онога који чува овце.«

20 Јесеј узе магарца натовареног хлебом, мешину вина и једно јаре, па их са својим сином Давидом посла Саулу. 21 Тако Давид дође Саулу и ступи у његову службу. Саул веома заволе Давида, па га узе за штитоношу.

22 Саул поручи Јесеју: »Пусти Давида да остане у мојој служби, јер сам задовољан њиме.«

23 Кад год би онај дух послан од Бога силазио на Саула, Давид би узимао лиру и свирао. То би доносило олакшање Саулу – бивало би му боље и зао дух би одлазио од њега.

Давид и Голијат

17 Филистејци сабраше војску за бој и окупише се код Сохоа у Јуди. Утаборише се код Ефес-Дамима, између Сохоа и Азеке, а Саул и Израелци се окупише и утаборише у долини Ела, где се сврсташе у бојне редове према Филистејцима. Филистејци су стајали на једном брду, Израелци на другом, а између њих је била долина.

Тада из филистејског табора иступи њихов изабрани ратник. Звао се Голијат, а био је из Гата. Био је висок шест лаката и педаљ[a]. На глави је имао шлем од бронзе и био обучен у плочасти бронзани оклоп тежак пет хиљада шекела[b]. На ногама је носио бронзане штитнике, а преко плећа му је висило бронзано копље чија је копљача била као ткалачко вратило, а гвоздени шиљак тежак шест стотина шекела[c]. Пред њим је ишао његов штитоноша.

Голијат стаде и викну према Израеловим бојним редовима: »Зашто сте изашли и сврстали се за бој? Зар ја нисам Филистејац, а ви Саулове слуге? Изаберите једнога, па нека ми дође овамо доле. Ако буде могао да се бори са мном и убије ме, ми ћемо постати ваши робови. Али ако ја савладам њега и убијем га, ви ћете постати наши робови и служити нам.«

10 Потом Филистејац рече: »Данас изазивам Израелове бојне редове! Дајте ми човека, да се боримо!«

11 Када су Саул и сви Израелци чули Филистејчеве речи, унезверише се и силно уплашише.

12 А Давид је био син Јесеја, Ефратовца из Витлејема у Јуди. Јесеј је имао осам синова, а у Саулово време већ је био веома стар. 13 Три најстарија Јесејева сина – прворођени Елиав, други Авинадав и трећи Шама – пошла су за Саулом у рат. 14 Давид је био најмлађи. Док су ова тројица најстаријих стално били са Саулом, 15 Давид је повремено одлазио од Саула да напаса стадо свога оца у Витлејему.

16 Четрдесет дана, сваког јутра и вечери, Филистејац Голијат је излазио и изазивао Израелце.

17 Јесеј рече свом сину Давиду: »Узми ову ефу[d] прженог жита и ових десет хлебова, па похитај и однеси то својој браћи у табор. 18 Ових десет сирева однеси заповеднику њихове чете. Види како су ти браћа и донеси ми од њих нешто по чему ћу знати да си ме послушао. 19 Они су са Саулом и Израелцима у долини Ела и боре се против Филистејаца.«

20 Сутрадан Давид порани, остави стадо једном пастиру, натовари ону храну и крену као што му је Јесеј заповедио. До табора стиже баш када је војска излазила на борбени положај и извикивала ратни поклич. 21 Израелци и Филистејци сврставали су се у бојне редове једни наспрам других. 22 Давид остави ону храну чувару залиха и отрча до бојних редова да поздрави браћу. 23 Док је с њима разговарао, онај изабрани ратник Голијат, Филистејац из Гата, изађе из бојних редова и изговори онај исти изазов, па га је и Давид чуо. 24 Када су Израелци угледали Голијата, побегоше пред њим у силном страху.

25 Говорили су: »Видите ли како онај стално излази? То он излази да вређа Израел. Цар ће дати велико благо ономе ко га убије. А даће му и своју кћер за жену и његову породицу ће ослободити плаћања пореза у Израелу.«

26 Давид упита људе који су стајали близу њега: »Шта ће то добити онај ко убије овог Филистејца и скине ову срамоту са Израела? Ко је тај необрезани Филистејац да вређа војске Бога живога?«

27 Војници му поновише шта су говорили и рекоше: »Ето то ће добити онај ко га убије.«

28 Када је Елиав, Давидов најстарији брат, чуо да овај разговара с војницима, наљути се на Давида, па га упита: »Зашто си дошао овамо доле и коме си оставио оно мало оваца у пустињи? Знам колико си уображен и колико ти је срце зло. Дошао си само да гледаш битку.«

29 »Шта ли сам сад урадио?« упита Давид. »Зар не смем ни да говорим?«

30 Онда се окрену неком другом и упита оно исто, а војници су му одговарали као и пре.

31 Када се прочуло шта је Давид питао и када су то пренели Саулу, он посла по њега.

32 Давид рече Саулу: »Нека се нико не обесхрабрује због тог Филистејца. Ја, твој слуга, ићи ћу и борити се с њим.«

33 Саул одврати: »Ниси ти у стању да изађеш против тог Филистејца и да се бориш с њим. Јер, ти си још дечак, а он је ратник од своје младости.«

34 Али Давид рече Саулу: »Ја, твој слуга, чувам овце свога оца. Када лав или медвед дође и однесе неку овцу из стада, 35 ја потрчим за њим, ударим га и истргнем му овцу из чељусти. А ако насрне на мене, ја га ухватим за гриву, ударим га и убијем. 36 Ја, твој слуга, убио сам и лава и медведа. Овај необрезани Филистејац проћи ће као један од њих, јер је вређао војске Бога живога. 37 ГОСПОД, који ме је избавио из лављих и медвеђих шапа, избавиће ме и из шака овог Филистејца.«

На то Саул рече Давиду: »Иди и нека ГОСПОД буде с тобом.«

38 Саул онда обуче Давида у своју ратну одору, на главу му стави бронзани шлем и обуче га у оклоп. 39 Давид припаса свој мач преко оклопа и покуша да хода, али није био навикао на такву опрему.

»Не могу у овоме да идем«, рече Саулу, »јер нисам навикао.«

И све скину.

40 Онда узе у руку свој штап, изабра пет облутака из потока, стави их у џеп своје пастирске торбе, па с праћком у руци крену према Филистејцу.

41 Филистејац се примицао све ближе Давиду, а његов штитоноша је ишао пред њим. 42 Када је Филистејац боље погледао Давида, презре га, пошто је видео да је овај још дечак, румен и леп.

43 »Зар сам ја пас«, рече он Давиду, »кад на мене идеш штаповима?«

Онда прокле Давида својим боговима, 44 па му рече: »Само дођи. Даћу твоје месо птицама и зверима.«

45 Али Давид рече Филистејцу: »Ти на мене идеш мачем, копљем и сулицом, а ја на тебе идем у име ГОСПОДА над војскама, Бога војски Израелових, које си вређао. 46 Данас ће те ГОСПОД предати у моје руке, и ја ћу те оборити и одрубити ти главу. Данас ћу лешеве филистејских војника дати птицама и зверима, па ће сва земља знати да у Израелу има Бог. 47 И сви овде окупљени знаће да ГОСПОД не спасава мачем или копљем. Јер, битка је ГОСПОДЊА, и он ће вас предати у наше руке.«

48 Док се Филистејац примицао да га нападне, Давид брзо потрча према филистејским бојним редовима да нападне њега. 49 Он посегну руком у торбу, извади из ње један камен, па га хитну из праћке и погоди Филистејца у чело. Овоме се камен зари у чело и он паде ничице на земљу. 50 Тако је Давид праћком и каменом савладао Филистејца – без мача у руци оборио је Филистејца и убио га.

51 Давид притрча до Филистејца и наднесе се над њега, па му извуче мач из корица, уби га и одруби му главу.

Када су Филистејци видели да је њихов ратник мртав, побегоше. 52 Тада Израелци и Јудеји јурнуше напред уз бојни поклич, па су гонили Филистејце све до улаза у Гат[e] и до капија Екрона. Убијени Филистејци лежали су по путу за Шаарајим све до Гата и Екрона. 53 Када су се Израелци вратили из потере за Филистејцима, опљачкаше њихов табор.

54 Давид узе Филистејчеву главу и однесе је у Јерусалим, а његово оружје стави у свој шатор.

55 Док је гледао како Давид излази на мегдан Филистејцу, Саул упита Авнера, главног заповедника војске: »Авнере, чији је син тај младић?«

А Авнер одговори: »Живога ми тебе, царе, не знам.«

56 Тада цар рече: »Сазнај.«

57 Чим се Давид вратио пошто је убио Филистејца, Авнер га доведе пред Саула. А Давид је још у руци држао Филистејчеву главу.

58 »Чији си ти син, младићу?« упита га Саул.

А Давид одговори: »Ја сам син твога слуге Јесеја из Витлејема.«

Саулов страх од Давида

18 После Давидовог разговора са Саулом, Јонатан осети велику блискост с Давидом и заволе га као самога себе. Од тога дана Саул задржа Давида крај себе и није га пуштао да се врати очевој кући. Јонатан склопи савез са Давидом, јер га је заволео као самога себе. Он скиде огртач који је носио и даде га Давиду, а тако и свој оклоп, па чак и свој мач, лук и појас.

Кад год га је Саул слао да нешто обави, Давид је то тако успешно чинио да га је Саул поставио за заповедника над ратницима. То је било мило не само свој војсци него и Сауловим службеницима.

Када се војска враћала кући из битке у којој је Давид погубио Филистејца, жене из свих израелских градова изашле су да дочекају цара Саула радосно играјући и певајући уз звуке даира и лира. А док су играле, певале су:

»Саул уби своје хиљаде,
    а Давид десетине хиљада.«

Саул се силно наљути, јер му се није допала та песма.

»Давиду су приписали десетине хиљада«, помисли он, »а мени само хиљаде! Шта му још недостаје осим царства?«

Од тога дана Саул је Давида гледао попреко.

10 Сутрадан зао дух послан од Бога сиђе на Саула. Саул је пророковао у кући, а Давид је, као и обично, свирао лиру. Саул је држао копље у руци, 11 па га хитну, говорећи у себи: »Прибићу Давида за зид.«

Али Давид му се два пута измаче.

12 Саул се бојао Давида, јер је ГОСПОД био с њим, а од Саула се окренуо. 13 Стога он уклони Давида из своје близине и постави га за заповедника над хиљадама. Давид је предводио своју војску у ратним походима 14 и био веома успешан у свему што је чинио, јер је ГОСПОД био с њим. 15 Видећи колико је Давид успешан, Саул га се још више плашио. 16 Али сав Израел и Јуда волели су Давида јер их је предводио у ратним походима.

17 Саул рече Давиду: »Ено моје старије кћери Мерав. Даћу ти је за жену, само ме храбро служи и биј ГОСПОДЊЕ битке.«

Јер Саул је мислио: »Не треба ја да дижем руку на њега. Нека то учине Филистејци.«

18 Али Давид рече Саулу: »Ко сам ја и шта је моја породица и братство мога оца у Израелу да бих постао царев зет?«

19 Када је дошло време да се Мерав уда за Давида, удадоше је за Адриела Мехољанина.

20 А Саулова кћи Михал била је заљубљена у Давида. Када су то рекли Саулу, би му мило.

21 »Даћу му њу«, мислио је, »па ће му она бити замка и Филистејци ће га лакше убити«.

Тако Саул рече Давиду: »Данас имаш другу прилику да ми постанеш зет.«

22 Онда заповеди својим службеницима: »Разговарајте насамо с Давидом и реците му: ‚Ето, омилио си цару и сви његови службеници те воле. Зато му сада постани зет.‘«

23 Службеници то пренеше Давиду, али он рече: »Зар мислите да је ситница постати царев зет? Ја сам само неугледни сиромах.«

24 Када су службеници испричали Саулу шта је Давид рекао, 25 он рече: »Кажите Давиду: ‚Цар за невесту не тражи ништа осим стотину филистејских обрезака, да би се осветио својим непријатељима.‘«

Саулов наум је био да Давид падне од филистејске руке.

26 Када су службеници то пренели Давиду, он прихвати да постане Саулов зет. Стога и пре истека рока 27 он и његови људи одоше и убише две стотине Филистејаца. Давид донесе њихове обреске и све до једног их изнесе пред цара, да би могао да постане царев зет. Тада му Саул даде своју кћер Михал за жену.

28 Када је Саул схватио да је ГОСПОД с Давидом и да његова кћи Михал воли Давида, 29 још више се бојао Давида и до краја му је остао непријатељ.

30 Филистејски заповедници наставише да иду у бој против Израелаца, али колико год пута су то чинили, Давид је имао више успеха него остали Саулови заповедници. Тако му је име постало веома славно.

Саул покушава да убије Давида

19 Саул наложи свом сину Јонатану и свим својим службеницима да убију Давида.

Али Јонатану је Давид веома омилио, па га упозори: »Мој отац Саул вреба прилику да те убије. Буди на опрезу сутра ујутро. Нађи неко скровиште и сакриј се. Ја ћу изаћи и стајати поред свога оца у пољу где ти будеш. Разговараћу с њим о теби, па ћу ти рећи шта сам сазнао.«

Јонатан похвали Давида свом оцу Саулу и рече му: »Нека цар не учини свом слузи Давиду ништа нажао. Он теби није учинио ништа нажао, а оно што је учинио било ти је од велике користи. Ставио је живот на коцку када је убио оног Филистејца. ГОСПОД је однео велику победу за сав Израел, и ти си то видео и било ти је мило. Зашто да починиш грех проливајући недужну крв тако што ћеш убити Давида без икаквог разлога?«

Саул послуша Јонатана и овако се закле: »Тако ми ГОСПОДА живога, Давид неће бити погубљен.«

Јонатан позва Давида и све му исприча. Потом га одведе Саулу, па је Давид био код Саула као и пре.

Када је опет избио рат, Давид оде да нападне Филистејце. Удари на њих таквом силином да се разбежаше пред њим.

Зао дух послан од ГОСПОДА сиђе на Саула док је седео у својој кући с копљем у руци. Док је Давид свирао, 10 Саул покуша да га копљем прибије за зид. Али Давид се измаче, па се копље зари у зид, а Давид побеже и спасе се. Те ноћи 11 Саул посла људе да мотре на Давидову кућу, па да га ујутро убију.

Давидова жена Михал рече Давиду: »Ако ноћас не побегнеш на сигурно, сутра ћеш бити мртав.«

12 Онда Михал спусти Давида кроз прозор, па он побеже и спасе се. 13 Потом Михал узе једног кућног бога и положи га на постељу, на узглавље стави козје длаке и покри идола одећом.

14 Када је Саул послао људе да ухвате Давида, Михал рече: »Болестан је.«

15 Саул их врати да виде Давида и рече им: »Донесите ми га на постељи, да га ја убијем.«

16 Али када су људи ушли, а оно – на постељи лежи кућни бог, а на узглављу козја длака.

17 Саул рече Михал: »Зашто си ме тако преварила и пустила мог непријатеља да побегне и да се спасе?«

А Михал му одговори: »Рекао ми је: ‚Пусти ме да побегнем или ћу те убити.‘«

18 Када је Давид побегао и спасао се, оде Самуилу у Раму и исприча му све што му је учинио Саул. Потом он и Самуило одоше у Најот и тамо остадоше.

19 Саулу јавише: »Ено Давида у Најоту код Раме.«

20 Саул посла људе да га ухвате, али када су његови људи видели дружину пророкâ како пророкује и Самуила како стоји као њен предводник, Дух Божији сиђе на њих, па и они почеше да пророкују.

21 То јавише Саулу, па он посла друге људе, али и они почеше да пророкују. Саул посла људе и трећи пут, али и ови почеше да пророкују.

22 На крају и сам Саул пође у Раму.

Када је стигао до велике чатрње код Сехуа, упита: »Где су Самуило и Давид?«

»У Најоту код Раме«, рекоше му.

23 Тако Саул крену у Најот код Раме. Дух Божији сиђе и на њега, па је ишао пророкујући све док није стигао у Најот. 24 Тамо скиде са себе и одећу, па је пророковао и пред Самуилом. Тако је гô лежао цео тај дан и ноћ. Зато се говори: »Зар је и Саул један од пророка?«

Јонатан штити Давида

20 Давид потом побеже из Најота код Раме и оде Јонатану, па га упита: »Шта сам учинио? Шта сам згрешио? Шта сам то учинио нажао твом оцу кад хоће да ми одузме живот?«

»Далеко било! Нећеш ти погинути!« одврати Јонатан. »Јер, види: мој отац не предузима ништа, ни велико ни мало, а да се не повери мени. Зашто би онда то крио од мене? То не може бити.«

Али Давид се закле и рече: »Твој отац добро зна да сам нашао милост у твојим очима, па је помислио: ‚Јонатан не сме да сазна за ово, да се не ражалости.‘ Али, тако ми ГОСПОДА живога и живога ми тебе, само је корак између мене и смрти.«

Јонатан му рече: »Кажи ми шта хоћеш да учиним за тебе.«

А Давид одврати: »Ето, сутра је Празник младог месеца и требало би да обедујем с царем. Али ти ме пусти да одем и сакријем се у пољу до прекосутра увече. Ако твој отац уопште примети да ме нема, ти реци: ‚Давид ме усрдно замолио да га пустим да оде до свог родног града Витлејема, јер се тамо приноси годишња жртва за цело његово братство.‘ Ако он каже: ‚Добро,‘ ја, твој слуга, бићу миран. Али ако се разгневи, буди сигуран да је одлучио да ми нанесе зло. А ти милостиво поступи према мени, свом слузи, јер си са мном склопио савез пред ГОСПОДОМ. Ако сам крив, онда ме сам убиј! Зашто да ме предаш свом оцу?«

»Далеко било!« рече Јонатан. »Када бих било шта знао о томе да је мој отац одлучио да ти нанесе зло, зар ти не бих рекао?«

10 Давид упита: »Ко ће ми јавити ако ти твој отац оштро одговори?«

11 »Хајде«, одврати Јонатан, »изађимо у поље.«

Када су обојица изашли у поље, 12 Јонатан рече Давиду: »Тако ми ГОСПОДА, Бога Израеловог, до прекосутра у ово доба испитаћу свог оца. Ако буде добронамеран према теби, послаћу некога к теби и јавити ти. 13 Али ако мој отац намерава да ти нанесе зло, нека ме ГОСПОД најстроже казни ако ти то не јавим и не пустим те да одеш у миру. Нека ГОСПОД буде уз тебе као што је био уз мог оца. 14 А ти према мени поступај милостиво попут ГОСПОДА док год будем жив, да не погинем. 15 И немој никада да ускратиш своју љубав мојој породици, чак ни када ГОСПОД уклони све твоје непријатеље са лица земље.«

16 Тада Јонатан склопи савез с кућом Давидовом, говорећи: »Нека ГОСПОД затражи од Давидових непријатеља да му положе рачун.«

17 И Јонатан затражи од Давида да потврди своју заклетву, јер га је волео као самога себе.

18 Јонатан рече: »Сутра је Празник младог месеца. Приметиће да те нема, јер ће твоје место бити празно. 19 Прекосутра предвече иди онамо где си се био сакрио кад су ове невоље почеле и чекај код камена Езела. 20 Ја ћу одапети три стреле према њему, као да гађам мету, 21 па ћу послати слугу и рећи му: ‚Иди да нађеш стреле.‘ Ако му кажем: ‚Ево стреле су ти с ове стране. Донеси их‘, ти онда дођи, јер, тако ми ГОСПОДА живога, безбедан си, нема опасности. 22 Али, ако му кажем: ‚Ено ти стрелâ с оне стране,‘ онда мораш да одеш, јер те је ГОСПОД послао одавде. 23 А што се тиче онога о чему смо разговарали – упамти: ГОСПОД је сведок између тебе и мене довека.«

24 Тако се Давид сакри у пољу.

Када је дошао Празник младог месеца, цар седе да обедује. 25 Седео је на свом уобичајеном месту поред зида, преко пута Јонатана. Авнер је седео поред Саула, а Давидово место било је празно.

26 Саул тога дана не рече ништа, јер је помислио: »Давиду се сигурно нешто десило, па је постао нечист – да, сигурно је нечист.«

27 Али сутрадан, другог дана у месецу, Давидово место је опет било празно, па Саул упита свога сина Јонатана: »Зашто син Јесејев ни јуче ни данас није дошао на обед?«

28 А Јонатан одговори: »Давид ме усрдно замолио да га пустим да оде у Витлејем. 29 Рекао ми је: ‚Пусти ме, јер моја породица приноси жртву у граду и брат ми је заповедио да будем тамо. Ако сам нашао милост у твојим очима, пусти ме да одем да се видим с браћом.‘ Зато није дошао за цареву трпезу.«

30 Саул на то плану гневом на Јонатана и рече му: »Изроде издајнички![f] Мислиш да не знам да си стао на страну сина Јесејевог на своју срамоту и на срамоту мајке која те родила! 31 Све док син Јесејев живи на земљи, нећеш бити сигуран ни ти, ни твоје царство. А сад, пошаљи по њега и доведи ми га, јер мора да умре!«

32 »Зашто да буде погубљен? Шта је учинио?« упита Јонатан оца, 33 а овај баци копље на њега, да га убије.

Тада Јонатан увиде да је његов отац одлучио да убије Давида. 34 Он устаде од трпезе силно љут, и тог другог дана у месецу није јео, јер га је узрујало то што његов отац срамно поступа с Давидом. 35 Сутрадан ујутро оде у поље да се састане с Давидом, а са собом поведе једног младог слугу.

36 »Трчи«, рече слузи, »и нађи стреле које одапнем.«

Док је слуга трчао, он одапе стрелу даље од њега.

37 Када је слуга дошао до места на које је пала Јонатанова стрела, Јонатан повика за њим: »Зар није стрела онамо даље од тебе?«

38 А онда повика: »Пожури! Иди брзо! Не заустављај се!«

Слуга покупи стрелу и врати се господару. 39 Ништа није приметио, јер су само Јонатан и Давид знали шта се дешава.

40 Тада Јонатан даде своје оружје слузи и рече: »Иди и врати ово у град.«

41 Када је слуга отишао, Давид се диже с јужне стране камена, паде ничице на земљу и трипут се поклони. Онда се изљубише и заплакаше. А Давид је плакао јаче.

42 Јонатан рече Давиду: »Иди у миру, јер смо се у име ГОСПОДА један другом заклели на пријатељство, рекавши: ‚ГОСПОД је сведок између тебе и мене и између твојих и мојих потомака довека!‘«

Тада Давид оде, а Јонатан се врати у град.

Давид у Нову

21 Давид дође у Нов, свештенику Ахимелеху, који задрхта кад га је срео.

Ахимелех га упита: »Зашто си сам? Зашто нико није с тобом?«

Давид одговори: »Цар ми је заповедио да нешто обавим и рекао ми: ‚Нико не сме ништа да зна о задатку на који сам те послао ни о наређењима која сам ти издао.‘ А што се тиче мојих слугу, рекао сам им да се нађемо на једном месту. Него, шта имаш при руци? Дај ми пет хлебова, или било шта друго што нађеш.«

Али свештеник одговори Давиду: »Немам при руци обичног хлеба, само светог – али само ако су се твоје слуге држале подаље од жена.«

А Давид одврати: »Да, жене су нам заиста биле ускраћене, као и увек када идем у поход. Тело мојих слугу је чисто чак и на обичним задацима, а данас поготово.«

Тако му свештеник даде светог хлеба, пошто тамо није било другог хлеба осим хлеба Присуства који је уклоњен испред ГОСПОДА да би се истог дана заменио врућим хлебом.

А тога дана се тамо неким послом пред ГОСПОДОМ задржао један од Саулових службеника, Доег Едомац, Саулов главни пастир.

Давид упита Ахимелеха: »Да немаш овде неко копље или мач? Нисам понео свој мач ни друго оружје, јер је царев посао био хитан.«

»Овде је мач Филистејца Голијата, кога си убио у долини Ела«, одговори свештеник. »Умотан је у платно и положен иза наплећка. Узми га ако хоћеш. Овде нема другог мача осим тог.«

А Давид рече: »Њему нема равна. Дај ми га.«

Давид код Филистејаца

10 Тога дана Давид побеже од Саула и оде Ахишу, цару Гата.

11 А Ахишеви службеници рекоше: »Зар ово није Давид, цар оне земље? Зар он није онај о коме певају док играју:

»‚Саул уби своје хиљаде,
    а Давид десетине хиљада‘?«

12 Давид размисли о овим речима и веома се уплаши Ахиша, цара Гата. 13 Стога се пред њима претварао да је умоболан. Пошто је био у њиховој власти, понашао се као лудак: урезивао је знакове у крила капије и пуштао да му пљувачка цури низ браду.

14 Ахиш рече својим службеницима: »Гледајте овог лудака! Што ми га доводите? 15 Зар немам довољно лудакâ, него морате да ми доводите још и овога, да се овако понаша преда мном? Зар он мора да ми улази у кућу?«

Давид у пећини Адулам и Мицпи

22 Давид оде из Гата и побеже у пећину Адулам. Када су за то чули његова браћа и породица, одоше к њему. Сви који су били у невољи или неком дужни или незадовољни, окупише се око њега и он им постаде вођа. Уз њега је било око четири стотине људи.

Оданде Давид оде у Мицпу Моавску и рече моавском цару: »Дозволи да моји отац и мајка дођу и буду код вас док не сазнам шта ће Бог да учини за мене.«

Тако их остави код моавског цара, где остадоше све док је Давид био у скровишту.

Пророк Гад рече Давиду: »Немој више да будеш у скровишту, него иди у Јудину земљу.«

И Давид оде у шуму Херет.

Саул убија свештенике

Али Саул је чуо да су Давид и његови људи откривени. Седео је с копљем у руци под тамариском на брду код Гиве, а око њега су стајали сви његови службеници.

Он им рече: »Слушајте, Венијаминовци! Хоће ли син Јесејев свима вама дати њиве и винограде? Хоће ли вас поставити за заповеднике над хиљадама и стотинама? Јесте ли се зато сви заверили против мене? Нико ми не говори када мој син склапа савез са сином Јесејевим. Никог од вас није брига за мене и нико ми не говори да је мој син наговорио мог слугу да из заседе вреба на мене, као што то ради данас.«

На то Доег Едомац, који је стајао са Сауловим службеницима, рече: »Ја сам видео сина Јесејевог када је дошао Ахимелеху сину Ахитувовом у Нов. 10 Ахимелех је питао ГОСПОДА за њега и дао му хране. А дао му је и мач Филистејца Голијата.«

11 Тада цар посла по свештеника Ахимелеха сина Ахитувовог и сву његову породицу, свештенике у Нову, и они сви дођоше пред цара.

12 Саул рече: »Слушај ти, сине Ахитувов!«

А овај одврати: »Молим, господару?«

13 »Зашто си се заверио против мене«, рече му Саул, »ти и син Јесејев? Дао си му хлеба и мач и питао ГОСПОДА за њега, па се он против мене дигао и вреба на мене из заседе, као што то ради данас.«

14 Ахимелех одговори цару: »Ко је од свих твојих службеника веран као Давид, царев зет, заповедник твоје телесне страже и човек веома поштован у твојој кући? 15 Зар сам тада први пут питао Бога за њега? Наравно да нисам! Нека цар не оптужује мене, свог слугу, или било кога из моје породице, јер ја, твој слуга, баш ништа не знам о свему томе.«

16 Али цар рече: »Умрећеш, Ахимелеше, и ти и сва твоја породица!«

17 Онда нареди стражарима који су стајали крај њега: »Идите и побијте ГОСПОДЊЕ свештенике, јер су и они стали на Давидову страну! Знали су да је у бекству, а нису ми то јавили.«

Али цареве слуге не хтедоше да дигну руку на ГОСПОДЊЕ свештенике.

18 Цар онда рече Доегу: »Ти иди и побиј их!«

И Доег Едомац оде и поби их. Он тога дана уби осамдесет пет мушкараца који су носили ланени наплећак, 19 а мачем погуби и све у Нову, граду свештеникâ – мушкарце и жене, децу и одојчад, волове, магарце и овце.

20 Али један од синова Ахимелеха сина Ахитувовог, који се звао Авиатар, умаче и побеже к Давиду 21 и јави му да је Саул побио ГОСПОДЊЕ свештенике.

22 Тада Давид рече Авиатару: »Онога дана када је Доег Едомац био тамо, знао сам да ће сигурно све рећи Саулу. Ја сам одговоран за смрт целе твоје породице. 23 Остани са мном и не плаши се. Човек који хоће да ти одузме живот хоће да одузме и мој. Са мном ћеш бити сигуран.«

Давид спасава град Кеилу

23 Када су Давиду рекли: »Ено Филистејци су напали Кеилу и пљачкају гумна«, он упита ГОСПОДА: »Да ли да идем и нападнем ове Филистејце?«

А ГОСПОД му одговори: »Иди, нападни Филистејце и спаси Кеилу.«

Али Давидови људи му рекоше: »Ми смо у страху и овде у Јуди, а колико ли ћемо се тек плашити ако одемо у Кеилу против филистејских војски.«

Давид онда поново упита ГОСПОДА, а ГОСПОД му одговори: »Иди доле у Кеилу, јер ћу ти предати Филистејце у руке.«

Тако Давид са својим људима оде у Кеилу, нападе Филистејце и одузе им стоку. Он нанесе тежак пораз Филистејцима и спасе житеље Кеиле.

Давид поново успева да умакне Саулу

Када је побегао к Давиду у Кеилу, Авиатар син Ахимелехов донео је са собом наплећак.

Саулу јавише да је Давид ушао у Кеилу, па он рече: »Бог ми га је предао у руке. Давид је заробио самога себе када је ушао у град са капијама и преворницама.«

Тада Саул позва сву своју војску да оде доле у Кеилу и опседне Давида и његове људе.

Када је Давид дознао да Саул кује заверу против њега, рече свештенику Авиатару: »Донеси наплећак.«

10 »ГОСПОДЕ, Боже Израелов«, рече Давид, »ја, твој слуга, поуздано сам чуо да Саул хоће да дође у Кеилу и уништи град због мене. 11 Хоће ли ме грађани Кеиле предати њему у руке? Хоће ли Саул доћи као што сам ја, твој слуга, чуо? О, ГОСПОДЕ, Боже Израелов, одговори своме слузи.«

А ГОСПОД одговори: »Хоће.«

12 Тада Давид упита: »Хоће ли грађани Кеиле предати мене и моје људе у Саулове руке?«

А ГОСПОД одговори: »Хоће.«

13 На то Давид и његови људи, њих око шест стотина, одоше из Кеиле, па су стално ишли од места до места. Када је чуо да је Давид побегао из Кеиле, Саул не оде онамо.

14 Давид је боравио у пустињским скровиштима и у горју у пустињи Зиф. Саул га је тражио из дана у дан, али Бог му га не предаде у руке.

15 Док је Давид био у Хорешу, у пустињи Зиф, сазна да је Саул кренуо да му одузме живот. 16 Јонатан син Саулов оде к Давиду у Хореш, па му је помогао да нађе снагу у Богу.

17 »Не бој се«, рече му. »Мој отац Саул неће ставити руку на тебе. Ти ћеш бити цар Израела, а ја ћу бити први до тебе. То зна чак и мој отац Саул.«

18 Њих двојица склопише савез пред ГОСПОДОМ. Давид остаде у Хорешу, а Јонатан оде кући.

19 Неки Зифљани дођоше горе у Гиву к Саулу и рекоше: »Давид се крије код нас, у скровиштима у Хорешу, на брду Хахила, јужно од Јешимона. 20 Стога, царе, дођи доле кад год хоћеш, а на нама је да ти га предамо у руке.«

21 »Благословио вас ГОСПОД«, одврати Саул, »због ваше бриге за мене. 22 Идите и још једном све проверите. Сазнајте куда Давид обично иде и ко га је тамо видео. Јер, кажу ми да је веома лукав. 23 Сазнајте све о местима на којима се крије, па ми се вратите када будете све поуздано знали. Тада ћу ја поћи с вама. Ако је у том крају, ући ћу му у траг међу свим Јудиним братствима.«

24 Тако они кренуше и пред Саулом одоше у Зиф. Давид и његови људи били су у пустињи Маон, у Арави, јужно од Јешимона. 25 Саул и његови људи кренуше у потрагу. Када су то јавили Давиду, он сиђе у стеновити део и остаде у пустињи Маон. Чувши за то, Саул пође у пустињу Маон у потрази за Давидом. 26 Саул је ишао једном страном планине, а Давид и његови људи другом. Давид је журио да побегне од Саула, али Саул и његови људи опколише Давида и његове људе с намером да их ухвате.

27 Али један гласник дође Саулу и рече: »Брзо дођи! Филистејци су напали земљу!«

28 Саул на то престаде да гони Давида и крену на Филистејце. Зато оно место зову Села Хамахлекот[g]. 29 Оданде Давид оде горе у Ен Геди, па је живео у тамошњим скровиштима.

Давид поштеђује Саула

24 Када се Саул вратио из потере за Филистејцима, јавише му: »Ено Давида у пустињи Ен Геди.«

Тада Саул узе три хиљаде људи пробраних из целог Израела и крену да тражи Давида и његове људе близу Литицâ дивокозâ. Уз пут наиђе на овчије торове, где је била и једна пећина, у коју Саул уђе да обави нужду. А Давид и његови људи били су сасвим у дну пећине.

Људи рекоше Давиду: »Ово је тај дан о којем је говорио ГОСПОД када је рекао: ‚Предаћу ти непријатеља у руке, да с њим урадиш што ти драго.‘«

Давид се тада прикраде и одсече скут Сауловог огртача. Али после га запече савест што је то учинио, па рече својим људима: »Не дао ГОСПОД да тако нешто урадим свом господару, помазанику ГОСПОДЊЕМ – да дигнем руку на њега. Јер, он је помазаник ГОСПОДЊИ.«

Тим речима обузда своје људе и не даде им да нападну Саула. А Саул изађе из пећине и оде својим путем.

Тада Давид изађе из пећине и довикну Саулу: »Мој господару царе!«

Када се Саул осврнуо, Давид клекну и ничице му се поклони, па рече: »Зашто слушаш људе када ти говоре: ‚Давид тражи прилику да ти нанесе зло‘? 10 Данас си својим очима могао да видиш како те је ГОСПОД у пећини предао у моје руке. Неки су ме наговарали да те убијем, али ја сам те поштедео, рекавши: ‚Нећу да дигнем руку на свога господара, јер он је помазаник ГОСПОДЊИ.‘ 11 Погледај, оче мој, овај скут свог огртача у мојој руци! Одсекао сам ти скут, а нисам те убио. Сада схвати и признај да нисам крив ни за какво зло или побуну. Нисам ти учинио ништа нажао, а ти из заседе вребаш на мој живот. 12 Нека ГОСПОД пресуди између тебе и мене. И нека ГОСПОД освети зло које си ми учинио, али моја рука се неће дићи на тебе. 13 Као што каже стара изрека: ‚Од опаких долазе злодела‘, зато нећу да дигнем руку на тебе. 14 На кога је то изашао цар Израела? Кога то гониш? Мртвог пса? Буву? 15 Нека нам ГОСПОД буде судија и нека пресуди међу нама. Нека размотри мој случај и подржи га. Нека ме оправда тако што ће ме избавити из твојих руку.«

16 Када је Давид ово изговорио, Саул га упита: »Је ли то твој глас, Давиде, сине мој?«

И гласно заплака.

17 »Праведнији си од мене«, рече. »Лепо си се понео према мени, а ја сам се према теби понео рђаво. 18 Управо си ми рекао за добро које си ми учинио. ГОСПОД ме је предао теби у руке, а ти ме ниси убио. 19 Када човек нађе свог непријатеља, зар га пушта да оде неповређен? Нека те ГОСПОД богато награди за то како си се данас понео према мени. 20 Сада знам да ћеш бити цар и да ће се Израелово царство учврстити у твојим рукама. 21 А сада ми се закуни ГОСПОДОМ да нећеш истребити моје потомке ни избрисати моје име из моје породице.«

22 И Давид се закле Саулу.

Тада се Саул врати кући, а Давид и његови људи одоше горе у скровиште.

Самуилова смрт

25 Самуило умре, и сав Израел се окупи и ожали га. Сахранише га у његовој кући у Рами. А Давид оде доле у пустињу Паран.

Давид и Авигајил

У Маону је живео један човек који је имао имање у Кармелу. Био је веома богат: имао је три хиљаде оваца и хиљаду коза. Управо је стригао своје овце у Кармелу. Звао се Навал, а његова жена Авигајил. Она је била лепа и паметна жена, а њен муж, који је био из Калевовог братства, био је суров и зао човек.

Када је Давид чуо у пустињи да Навал стриже овце, посла десеторицу слугу, рекавши им: »Идите Навалу горе у Кармел и поздравите га у моје име. Реците му: ‚Живео дуго и у миру! Мир теби и твојим укућанима и свему што је твоје! Чујем да сада стрижеш овце. Када су твоји пастири били с нама, нисмо им учинили ништа нажао нити им је нешто нестало све време док су боравили у Кармелу. Питај своје слуге, и они ће ти то потврдити. Зато буди благонаклон према мојим слугама, јер долазимо у време весеља. Молим те, дај њима, својим слугама, и мени, свом сину Давиду, што год можеш.‘«

Када су Давидове слуге стигле, пренеше Навалу ову Давидову поруку, па причекаше.

10 »Ко је тај Давид?« рече Навал Давидовим слугама. »Ко је тај син Јесејев? Ових дана многе слуге беже од својих господара. 11 Зашто бих ја свој хлеб и воду и месо стоке коју сам заклао за своје стригаче дао људима који долазе ко зна одакле?«

12 На то се Давидове слуге окренуше и вратише. Када су стигли, пренеше Давиду сваку реч.

13 Тада Давид рече својим људима: »Нека свако припаше свој мач!«

И свако припаса свој мач, а и Давид припаса свој. Око четири стотине људи пође горе с Давидом, док их две стотине остаде код залиха.

14 Један од слугу рече Наваловој жени Авигајил: »Давид је послао гласнике из пустиње да нашем господару пренесу његове поздраве, а он се извикао на њих. 15 Ти људи су били веома добри према нама. Нису нам учинили ништа нажао нити нам је нешто нестало све време док смо били у пољу крај њих. 16 И дан и ноћ су нам били као бедем све док смо крај њих напасали стада. 17 Сада размисли и види шта можеш да учиниш, јер несрећа се спрема нашем господару и свим његовим укућанима, а наш господар је поган човек коме нико не може ништа да каже.«

18 Авигајил брзо узе две стотине хлебова, две мешине вина, пет спремљених оваца, пет сеи[h] прженог жита, сто гроздова сувог грожђа и две стотине колутова стишњених смокава, па све то натовари на магарце.

19 Онда рече својим слугама: »Ви пођите напред, а ја ћу за вама.«

Али свом мужу Навалу не рече ништа.

20 Док се јашући на магарцу спуштала у једну клисуру у планини, Давид и његови људи спуштали су се према њој, и она се сусрете с њима.

21 Давид је управо мислио: »Дакле, узалуд сам у пустињи пазио на све што тај човек има, да му ништа не нестане. А он ми враћа зло за добро. 22 Нека ме Бог најстроже казни ако до зоре оставим у животу иједнога од његове мушке чељади!«

23 Када је Авигајил угледала Давида, брзо сјаха с магарца и ничице му се поклони.

24 Пошто му је тако пала пред ноге, рече: »Господару, нека сва кривица падне само на мене. Молим те, дозволи да ја, твоја слушкиња, разговарам с тобом и саслушај ме. 25 Молим те, не обраћај пажњу на оног поганог Навала. Он је, баш као што му име и каже, безумник[i] и безумље га прати. Ја, твоја слушкиња, нисам видела слуге које си ти, господару, послао. 26 Пошто те је ГОСПОД сада одвратио од тога да пролијеш крв и да се светиш својом руком, тако ми ГОСПОДА живога и живога ми тебе, нека сви твоји непријатељи и сви они који хоће да ти нанесу зло буду као Навал. 27 И нека се овај поклон који сам ти донела, господару, дâ слугама које те прате. 28 Молим те, опрости мој преступ, господару, јер ГОСПОД ће сигурно учврстити твоју породицу зато што бијеш ГОСПОДЊЕ битке и у свом животу ниси учинио никакво зло. 29 Ако те неко буде гонио да ти одузме живот, ГОСПОД, твој Бог, чврсто ће уплести твој живот у клупко живих, а живот твојих непријатеља избациће као из праћке. 30 Господару, када ГОСПОД учини за тебе све оно добро које ти је обећао и када те постави за владара над Израелом, 31 нећеш имати на савести тешки терет беспотребног крвопролића и освете коју си извршио својом руком. А када ти ГОСПОД подари успех, сети се мене, своје слушкиње.«

32 Давид рече Авигајил: »Благословен ГОСПОД, Бог Израелов, који те је данас послао мени у сусрет! 33 Благословена била због своје проницљивости и благословена била што си ме данас спречила да пролијем крв и да се осветим својом руком. 34 Али, тако ми живога ГОСПОДА, Бога Израеловог, који ме је спречио да ти нанесем зло, да ми ниси похитала у сусрет, до зоре ниједно Навалово мушко чељаде не би остало у животу.«

35 Онда Давид прими оно што му је она донела и рече: »Иди кући у миру. Саслушао сам те и услишио ти молбу.«

36 Када се Авигајил вратила Навалу, он је у кући одржавао гозбу попут царске. Био је добро расположен и веома пијан, па му она до зоре не рече ништа. 37 А ујутро, када се Навал отрезнио, његова жена му све исприча, на шта њега издаде срце и он се укочи као камен. 38 Десетак дана касније, ГОСПОД га удари, и он умре.

39 Чувши да је Навал умро, Давид рече: »Хвала ГОСПОДУ, који ме је подржао против Навала и осветио срамоту коју ми је он нанео. Спречио је мене, свога слугу, да учиним зло, а Навалово злодело свалио је на његову главу.«

Потом Давид посла поруку Авигајил тражећи од ње да му буде жена.

40 Његове слуге одоше у Кармел и рекоше Авигајил: »Давид нас је послао да те одведемо к њему да му будеш жена.«

41 Она се ничице поклони и рече: »Ја, твоја слушкиња, господару, спремна сам да ти служим и да перем ноге твојим слугама.«

42 Потом Авигајил брзо узјаха магарца и, у пратњи пет својих слушкиња, пође за Давидовим гласницима, и постаде му жена. 43 Давид је био ожењен и Ахиноам из Јизреела, па је тако имао две жене. 44 Саул је своју кћер Михал, Давидову жену, дао Палтију сину Лаишевом, који је био из Галима.

Давид поново поштеђује Саула

26 Неки Зифљани дођоше Саулу у Гиву и рекоше: »Давид се крије на брду Хахила близу Јешимона.«

На то Саул оде доле у пустињу Зиф са три хиљаде пробраних Израелаца, да тамо потражи Давида, и утабори се поред пута на брду Хахила близу Јешимона. Давид је боравио у пустињи па, видевши да је Саул дошао за њим у пустињу, посла извиднике и увери се да је Саул заиста стигао. Онда крену и оде до места на ком се Саул утаборио и виде где леже Саул и Авнер син Неров, главни заповедник његове војске. Саул је лежао усред табора, а војска га је окруживала.

Давид упита Ахимелеха Хетита и Авишаја сина Церујиног, Јоавовог брата: »Ко ће са мном доле у табор к Саулу?«

»Ја ћу«, рече Авишај.

Тако Давид и Авишај одоше ноћу до војске и видеше Саула како спава усред табора, а копље му забодено крај узглавља. Око њега су лежали Авнер и војска.

Авишај рече Давиду: »Данас ти је Бог предао твог непријатеља у руке. Пусти ме да га прибодем за земљу једним јединим ударцем његовог копља – нећу морати да ударим други пут.«

Али Давид рече Авишају: »Немој да га убијеш! Ко сме да дигне руку на помазаника ГОСПОДЊЕГ, а да не буде крив? 10 Тако ми ГОСПОДА живога«, рече, »сâм ГОСПОД ће га ударити, било кад му дође дан да умре природном смрћу или кад оде у бој и погине. 11 Али не дао ми ГОСПОД да ја дигнем руку на његовог помазаника! Него, узми сада копље с његовог узглавља и врч с водом, па идемо.«

12 Тако Давид узе копље и врч с водом који су стајали Саулу крај узглавља, па он и Авишај одоше. Нико их није видео ни знао шта се дешава, нити се ко пробудио. Сви су спавали, јер је ГОСПОД учинио да утону у дубок сан.

13 Тада Давид пређе на другу страну и стаде на врх једног брда, које је било подаље, тако да је између њега и Сауловог табора био велик простор.

14 Он довикну војсци и Авнеру сину Неровом: »Авнере, одазови се!«

А Авнер одговори: »Ко то зове цара?«

15 Давид рече: »Зар ниси мушко? Ко ти је раван у Израелу? Зашто ниси чувао свога господара цара? Неко је дошао да га убије. 16 Не ваља ти то. Тако ми ГОСПОДА живога, ти и твоји војници заслужили сте смрт јер нисте заштитили свога господара, помазаника ГОСПОДЊЕГ. Погледај око себе. Где су царево копље и врч с водом који су му стајали крај узглавља?«

17 Саул препозна Давидов глас, па рече: »Је ли то твој глас, Давиде, сине мој?«

А Давид одговори: »Јесте, мој господару царе.«

18 Онда рече: »Господару, зашто прогониш мене, свог слугу? Шта сам то учинио и какво сам ти зло нанео? 19 Молим те, саслушај ме сада, господару. Ако те је ГОСПОД подстакао против мене, умилостивиће га жртва. Али, ако су то учинили људи, нека су проклети пред ГОСПОДОМ! Сада су ме отерали са мог дéла у ГОСПОДЊЕМ поседу, рекавши: ‚Иди и служи другим боговима.‘ 20 Не дај да моја крв падне на земљу далеко од ГОСПОДЊЕГ лица. Цар Израела пошао је да тражи буву као што се лови јаребица по планинама.«

21 На то Саул рече: »Згрешио сам! Врати се, Давиде, сине мој. Пошто ти је данас мој живот био драгоцен, нећу више покушавати да ти нанесем зло. Заиста сам се понео као безумник и силно погрешио.«

22 »Ево царевог копља«, рече Давид. »Нека један од твојих слугу дође овамо и узме га. 23 ГОСПОД свакога награђује према његовој праведности и верности. Иако те је ГОСПОД данас предао у моје руке, нисам хтео да дигнем руку на помазаника ГОСПОДЊЕГ. 24 Као што је твој живот данас био драгоцен мени, нека тако мој живот буде драгоцен ГОСПОДУ и нека ме избави из свих невоља.«

25 Тада Саул рече Давиду: »Благословен био, Давиде, сине мој. Чинићеш велика дела и сигурно ћеш успети.«

Потом Давид оде својим путем, а Саул се врати кући.

Давид поново код Филистејаца

27 Давид помисли: »Ипак ћу једног од ових дана погинути од Саулове руке. Најбоље је да побегнем у земљу Филистејаца. Тако ће Саул престати да ме тражи по Израелу и ја ћу му измаћи из руку.«

Тако он и оних шест стотина људи одоше Ахишу сину Маоховом, цару Гата. Давид и његови људи настанише се код Ахиша у Гату, сваки са својом породицом, а Давид са својим двема женама, Ахиноам из Јизреела и Авигајил из Кармела, Наваловом удовицом. Када су Саулу јавили да је Давид побегао у Гат, он престаде да га тражи.

Давид рече Ахишу: »Ако сам нашао милост у твојим очима, дај ми место у неком од градова у унутрашњости, да могу тамо да живим. Зашто да ја, твој слуга, живим с тобом у царском граду?«

Тако му тога дана Ахиш даде Циклаг, који од тада припада царевима Јуде. Давид је у филистејској унутрашњости живео годину дана и четири месеца.

Давид и његови људи ишли су у пљачкашке походе против Гешураца, Гизријаца и Амалечана, народâ који су од давнина живели у земљи која се пружа од Шура све до Египта. Када би Давид напао неки крај, не би остављао у животу ни мушкарца ни жену, а узимао би овце и говеда, магарце и камиле и одећу. Потом би се враћао Ахишу.

10 Када би га Ахиш упитао: »Где си данас био у пљачки?« Давид би одговорио: »У Јудином Негеву«, или: »У Јерахмееловом Негеву«, или: »У кенејском Негеву.«

11 Давид није остављао у животу ни мушкарца ни жену да би их довео у Гат, јер је мислио: »Могли би да нас поткажу говорећи: ‚Ево шта је учинио Давид.‘« Тако је чинио све време док је живео у филистејској унутрашњости.

12 Ахиш је веровао Давиду и говорио: »Толико је омражен међу својим народом Израелом да ће ми служити довека.«

Саул и врачара из Ендора

28 У то време Филистејци окупише војску с намером да нападну Израел.

Ахиш рече Давиду: »Треба да знаш да ћете ти и твоји људи ићи у бој са мном и мојом војском.«

Давид на то рече: »Онда ћеш се сам уверити у то шта ја, твој слуга, умем.«

Ахиш на то одговори: »Добро, поставићу те за свог доживотног телохранитеља.«

Када је Самуило умро, сав Израел га је ожалио, па су га сахранили у његовом родном граду Рами. А Саул је из земље протерао призиваче духова и врачаре.

Филистејци се окупише, па дођоше и утаборише се у Шунему, а Саул окупи сав Израел и утабори се у Гилбои. Видевши филистејски табор, Саул се уплаши и ужас му обузе срце. Он упита ГОСПОДА за савет, али ГОСПОД му не одговори ни кроз снове, ни преко Урима, ни преко пророкâ.

Стога Саул рече својим службеницима: »Нађите ми неку жену која је призивач духова, да одем к њој и упитам је за савет.«

»Има једна у Ендору«, одговорише му.

Тада се Саул преруши, па ноћу он и још двојица одоше оној жени.

»Врачај ми помоћу духа«, рече он, »и призови ми онога кога ти именујем.«

Али жена му рече: »Ваљда знаш шта је Саул учинио – да је из земље истребио призиваче духова и врачаре. Зашто ми, онда, постављаш замку да погинем?«

10 Тада јој се Саул закле ГОСПОДОМ: »Тако ми ГОСПОДА живога, за ово нећеш бити кажњена.«

11 Жена на то упита: »Кога да ти призовем?«

»Призови ми Самуила«, одговори он.

12 Када је жена угледала Самуила, повика из свега гласа и рече Саулу: »Зашто си ме преварио? Па ти си Саул!«

13 А цар јој рече: »Не бој се. Шта видиш?«

»Видим духа како излази из земље«, рече жена.

14 »Како изгледа?« упита он.

»Излази старац огрнут плаштом«, одговори она.

Саул схвати да је то Самуило, па клекну и ничице се поклони.

15 Самуило упита Саула: »Зашто си ме узнемирио призивајући ме?«

»У великој сам невољи«, одврати Саул. »Филистејци ратују против мене, а Бог се од мене окренуо. Више ми не одговара ни преко пророкâ ни кроз снове, па сам позвао тебе да ми кажеш шта да радим.«

16 Самуило рече: »Зашто питаш мене, сад кад се ГОСПОД окренуо од тебе и постао ти непријатељ? 17 ГОСПОД је учинио оно што је рекао преко мене: истргнуо је царство из твојих руку и дао га једноме од твојих ближњих – Давиду. 18 Пошто ниси послушао ГОСПОДА ни искалио његов љути гнев на Амалечанима, ГОСПОД ти је учинио ово данас. 19 ГОСПОД ће и Израел и тебе предати у руке Филистејцима, а сутра ћете ти и твоји синови бити са мном. ГОСПОД ће и израелску војску предати у руке Филистејцима.«

Serbian New Testament: Easy-to-Read Version (ERV-SR)

Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International