Bible in 90 Days

¹² »Ево шта то значи«, рече му Јосиф. »Три лозе су три дана. ¹³ За три дана фараон ће те помиловати и вратити те на твој положај, па ћеш фараону стављати пехар у руку као и пре када си био његов пехарник. ¹⁴ А када ти буде добро, ти ме се сети и покажи љубав према мени – помени ме фараону и избави ме из ове тамнице. ¹⁵ Јер, ја сам силом одведен из земље Јевреја, а ни овде нисам ничим заслужио да ме баце у тамницу.«

¹⁶ Када је главни пекар видео да је Јосиф изнео повољно тумачење, рече му: »И ја сам сањао сан: На глави су ми биле три корпе од прућа. ¹⁷ У горњој корпи су биле разне врсте пецива за фараона, али су га птице јеле из корпе на мојој глави.«

¹⁸ »Ево шта то значи«, рече му Јосиф. »Три корпе су три дана. ¹⁹ За три дана фараон ће ти одрубити главу и обесити те о дрво, и птице ће јести твоје месо с тебе.«

²⁰ Трећега дана био је фараонов рођендан и фараон приреди гозбу за све своје службенике, па пред њих изведе главног пехарника и главног пекара. ²¹ Главног пехарника врати на његов положај, па је овај опет стављао пехар у фараонову руку, ²² а главног пекара обеси – баш као што им је Јосиф у свом тумачењу и рекао.

²³ Али главни пехарник сасвим заборави Јосифа.

Фараонови снови

41 После пуне две године, фараон је сањао сан: Стајао је крај Нила, ² а кад тамо – из Нила изађе седам крава, лепих и дебелих, и поче да пасе међу трском. ³ После њих из Нила изађе других седам крава, ружних и мршавих, па стаде крај оних на обали. ⁴ Тада оне ружне и мршаве краве прождреше оних седам лепих, дебелих крава. И фараон се пробуди.

⁵ Када је опет заспао, сањао је други сан: Седам класова жита, једрих и лепих, расло је на једној стабљици. ⁶ За њима изникну седам других класова, кржљавих и сасушених источним ветром. ⁷ Тада они кржљави класови прогуташе оних седам једрих и пуних класова. И фараон се пробуди и схвати да је сањао.

⁸ Ујутро је био узнемирен, па посла по све египатске чаробњаке и мудраце. Исприча им своје снове, али ниједан од њих није умео да му каже шта значе.

⁹ Тада главни пехарник рече фараону: »Данас се сетих једног свог пропуста. ¹⁰ Када се фараон једном разгневио на своје слуге, мене и главног пекара затворио је у кући заповедника страже. ¹¹ Обојица смо исте ноћи сањали сан, и сваки сан је имао своје значење. ¹² А тамо је с нама био један младић, Јеврејин, слуга заповедника страже. Испричали смо му своје снове, и он нам рече шта значе – сваком од нас је рекао шта његов сан значи. ¹³ И све се одиграло баш као што нам је протумачио: ја сам враћен на свој положај, а онај други је обешен.«

¹⁴ Тада фараон посла по Јосифа, кога брже-боље доведоше из тамнице. Када се обријао и пресвукао, Јосиф изађе пред фараона.

¹⁵ Фараон рече Јосифу: »Сањао сам један сан, а нико не уме да ми каже шта он значи. Али чуо сам да за тебе кажу да умеш да протумачиш сан чим га чујеш.«

¹⁶ »Није то од мене«, одговори Јосиф, »него ће Бог дати прави одговор фараону.«

¹⁷ Тада фараон рече Јосифу: »У сну сам стајао на обали Нила, ¹⁸ а кад тамо – из Нила изађе седам крава, дебелих и лепих, и поче да пасе међу трском. ¹⁹ После њих изађе других седам крава, кошчатих, врло ружних и мршавих. Никад у целом Египту не видех тако ружне краве. ²⁰ Тада мршаве и ружне краве прождреше оних седам дебелих крава, које су прве изашле. ²¹ Али, када су их појеле, није им се познавало да су их појеле – и даље су биле исто тако ружне као и пре. Тада сам се пробудио.

²² »А видео сам у сну и седам класова жита, пуних и лепих, како расту на једној стабљици. ²³ За њима изникну других седам класова, спарушених, кржљавих и сасушених источним ветром. ²⁴ Тада ови кржљави класови прогуташе оних седам лепих класова. Испричао сам то чаробњацима, али ниједан од њих није умео да ми то објасни.«

²⁵ Тада Јосиф рече фараону: »Фараонови снови су један исти сан. Бог је открио фараону шта ће да учини. ²⁶ Седам лепих крава седам је година, и седам лепих класова седам је година – то је један исти сан. ²⁷ Седам мршавих и ружних крава које су дошле после њих, а тако и седам празних класова, сасушених источним ветром, јесте седам гладних година.

²⁸ »Тако је како сам рекао фараону: Бог је показао фараону шта ће да учини. ²⁹ Седам година великог изобиља долази целом Египту, ³⁰ али после њих ће доћи седам гладних година. Тада ће све изобиље у Египту бити заборављено и глад ће харати земљом. ³¹ Нико се неће сећати времена изобиља, јер ће глад која ће уследити бити страшна. ³² А то што се сан фараону поновио, значи да је Бог заиста тако одлучио и да ће то ускоро учинити. ³³ Зато нека фараон потражи способног и мудрог човека и постави га за управитеља над Египтом. ³⁴ Нека фараон постави поверенике над земљом и узима петину жетве у Египту током седам година изобиља. ³⁵ Нека они сакупљају сву храну у родним годинама које долазе и нека са фараоновим овлашћењем складиште жито и чувају га као храну за градове. ³⁶ Нека та храна буде залиха за земљу за оних седам гладних година које ће бити у Египту, да глад не упропасти земљу.«

³⁷ И тај предлог се свиде фараону и свим његовим службеницима.

Јосиф постаје управитељ над Египтом

³⁸ Фараон упита своје службенике: »Можемо ли да нађемо човека као што је овај, у коме је Божији Дух^[a]?«

³⁹ Онда фараон рече Јосифу: »Пошто је Бог баш теби све ово обзнанио, нема никог тако способног и мудрог као што си ти. ⁴⁰ Бићеш управитељ мога двора и сав мој народ ће се покоравати твојим наредбама. Једино ћу ја, јер сам на престолу, бити изнад тебе.«

⁴¹ Фараон још рече Јосифу: »Овим те постављам за управитеља над целим Египтом.«

⁴² Онда скину печатни прстен са своје руке и стави га Јосифу на руку. Обуче га у одећу од танког лана, а око врата му обеси златан ланац. ⁴³ Даде му да се вози у колима одмах иза његових, и пред њим су викали: »На колена!« Тако га постави за управитеља над целим Египтом.

⁴⁴ Фараон рече Јосифу: »Ја сам фараон, али без твог одобрења нико у целом Египту неће ништа предузимати^[b].«

⁴⁵ Фараон даде Јосифу име Цофнат Паанеах^[c], а за жену му даде Оснат, кћер Потифере, свештеника у Ону. И Јосиф преузе власт над целим Египтом.

⁴⁶ Јосиф је имао тридесет година када је ступио у службу код фараона, египатског цара. Он оде од фараона и поче да путује по целом Египту. ⁴⁷ Током седам година изобиља, земља је обилно рађала, ⁴⁸ а Јосиф је сакупљао сву храну произведену у тих седам година у Египту и складиштио је у градовима. У сваком граду је складиштио храну са околних поља. ⁴⁹ Тако је Јосиф нагомилао жита као морског песка, па је престао и да га мери, јер га је било неизмерно много.

⁵⁰ Пре него што су наступиле године глади, Оснат, кћи Потифере, свештеника у Ону, роди Јосифу два сина.

⁵¹ Свом прворођеном сину Јосиф даде име Манасија^[d], »јер је«, рече, »Бог учинио да заборавим сву своју муку и сав дом свога оца.«

⁵² Другом сину даде име Ефрем^[e], »јер ме је«, рече, »Бог учинио плодним у земљи мога страдања.«

Глад

⁵³ Седам година изобиља у Египту дође крају ⁵⁴ и поче седам гладних година, баш као што је Јосиф и рекао. У свим земљама је владала глад, али у целом Египту је било хлеба. ⁵⁵ А када је и сав Египат почео да осећа глад, народ завапи фараону, тражећи хлеба.

Тада фараон рече свим Египћанима: »Идите Јосифу и урадите како вам каже.«

⁵⁶ Када се глад проширила по целој земљи, Јосиф отвори складишта жита и поче да продаје жито Египћанима, јер је у Египту владала страшна глад. ⁵⁷ А и из целог света су долазили у Египат да купе жито од Јосифа, јер је глад у целом свету била страшна.

Јосифова браћа долазе у Египат

42 Када је Јаков сазнао да у Египту има жита, рече својим синовима: »Што само седите и зурите један у другог?«

² Онда рече: »Чуо сам да у Египту има жита. Идите онамо и купите нам га, да преживимо, а не да помремо од глади.«

³ Тада десеторица Јосифове браће одоше да у Египту купе жита. ⁴ Али Венијамина, Јосифовог брата, Јаков не посла с осталима, плашећи се да га не снађе неко зло. ⁵ Тако се Израелови синови нађоше међу онима који су ишли да купе жита, јер је и у Ханаану владала глад.

⁶ А Јосиф је, као управитељ Египта, био онај који је свима продавао жито.

Његова браћа дођоше пред њега и поклонише му се до земље. ⁷ Јосиф препозна своју браћу чим их је угледао, али се према њима односио као странац и разговарао с њима грубо.

»Одакле долазите?« упита их.

»Из Ханаана«, одговорише они. »Дошли смо да купимо хране.«

⁸ Иако је Јосиф препознао своју браћу, они њега нису препознали. ⁹ Он се сети и снова које је сањао о њима.

»Ви сте уходе!« рече им. »Дошли сте да извидите слаба места ове земље!«

¹⁰ »Не, господару«, одговорише они. »Ми, твоје слуге, дошли смо да купимо хране. ¹¹ Сви смо ми синови једног човека. Ми, твоје слуге, поштени смо људи, а не уходе.«

¹² »Не«, рече им он, »дошли сте да извидите слаба места ове земље.«

¹³ А они рекоше: »Нас, твојих слугу, било је дванаесторо браће, синова једног човека из Ханаана. Најмлађи је остао с оцем, а једнога више нема.«

¹⁴ Јосиф им рече: »Тако је како сам вам рекао: ви сте уходе! ¹⁵ Овако ћу вас проверити: Тако ми фараона живога, нећете отићи одавде ако ваш најмлађи брат не дође овамо. ¹⁶ Пошаљите једног од вас да доведе вашег брата, а остали ће у тамницу. Тако ћу проверити ваше речи и видети да ли сте рекли истину. Ако нисте, тако ми фараона живога, онда сте уходе!«

¹⁷ И све их затвори на три дана.

¹⁸ Трећега дана Јосиф им рече: »Учините овако, и остаћете у животу, јер се бојим Бога: ¹⁹ Ако сте поштени људи, нека један од вас остане у затвору, а остали нека однесу жито вашим изгладнелим укућанима. ²⁰ Онда ми доведите свог најмлађег брата, да се тако потврди истинитост ваших речи и да не погинете.«

И они пристадоше.

²¹ »Ово нас је сигурно стигла казна због нашег брата«, рекоше један другом. »Гледали смо како се мучи док нас је преклињао за милост, али га нисмо услишили. Због тога нас је снашла ова невоља.«

²² А Рувим рече: »Зар вам нисам рекао да се не огрешите о дечака? Али нисте хтели да ме слушате. Сада морамо да положимо рачун за његов живот^[f].«

²³ Нису знали да их Јосиф разуме, јер су с њим разговарали преко тумача. ²⁴ Он се окрену од њих и заплака, а онда се опет окрену према њима и настави с њима да разговара. Издвоји Симеона између њих и нареди да га пред њиховим очима вежу.

Јосифова браћа се враћају у Ханаан

²⁵ Потом Јосиф заповеди да им џакове напуне житом, да сваком од њих у џак ставе његов новац и да им дају све што им треба за пут. Када је тако учињено, ²⁶ они натоварише жито на своје магарце и одоше.

²⁷ Када је у коначишту један од њих отворио свој џак да нахрани свога магарца, а оно – одозго у џаку новац!

²⁸ »Новац ми је враћен!« викну он својој браћи. »Ево га у мом џаку!«

А њима се срце следи, па дрхтећи рекоше један другом: »Шта нам то Бог учини?«

²⁹ Када су стигли свом оцу Јакову у Ханаан, испричаше му све што им се догодило.

³⁰ »Човек који је господар оне земље разговарао је с нама строго и оптужио нас да уходимо земљу, ³¹ али ми смо му рекли: ‚Поштени смо људи, нисмо уходе. ³² Било нас је дванаесторо браће, синова једног оца. Једног више нема, а најмлађи је сада с нашим оцем у Ханаану.‘ ³³ Тада нам господар земље рече: ‚Овако ћу знати да сте поштени људи: једног брата оставите овде код мене, узмите храну за своје изгладнеле укућане, па идите. ³⁴ Онда ми доведите свог најмлађег брата, и знаћу да нисте уходе, него поштени људи. После тога ћу вам вратити вашег брата и моћи ћете слободно да се крећете земљом.‘«

³⁵ Како су празнили своје џакове, сваки нађе своју кесу с новцем. Када су они и њихов отац видели кесе с новцем, уплашише се.

³⁶ Њихов отац Јаков им рече: »Због вас ћу остати без деце. Јосифа више нема, нема ни Симеона, а сад хоћете и Венијамина да одведете. Све се заверило против мене!«

³⁷ Тада Рувим рече оцу: »Убиј моја два сина ако ти га не доведем назад. Повери га мени, и ја ћу ти га довести назад.«

³⁸ Али Јаков рече: »Мој син неће с вама, јер брат му је мртав и само је још он остао. Ако га на путу на који идете задеси неко зло, отераћете моју седу главу тужну у Шеол.«

Јосифова браћа се враћају у Египат

43 А у земљи је и даље владала тешка глад.

² Када су појели жито које су донели из Египта, отац им рече: »Вратите се и купите нам још мало хране.«

³ Али Јуда му рече: »Онај човек нас је озбиљно упозорио: ‚Не излазите ми на очи без свога брата.‘ ⁴ Ако си вољан да нашег брата пошаљеш с нама, ићи ћемо и купити ти хране. ⁵ Али ако нећеш да га пошаљеш, нећемо ићи, јер нам је онај човек рекао: ‚Не излазите ми на очи без свога брата.‘«

⁶ Тада Израел упита: »Зашто сте ме увалили у ову невољу рекавши том човеку да имате још једног брата?«

⁷ »Потанко нас је испитивао о нама и нашој породици«, одговорише они. »‚Је ли вам отац још жив?‘, ‚Имате ли још којег брата?‘ и ми смо му само одговарали на питања. Откуд смо могли да знамо да ће рећи: ‚Доведите свога брата‘?«

⁸ Тада Јуда рече свом оцу Израелу: »Пошаљи дечака са мном, и одмах ћемо кренути, да преживимо и ми, и ти, и наша нејач, а не да помремо. ⁹ Ја ти јемчим за њега, мене сматрај одговорним. Ако ти га не вратим, целог живота ћу бити крив пред тобом. ¹⁰ Да нисмо одуговлачили, могли смо већ двапут да се вратимо.«

¹¹ Тада им њихов отац Израел рече: »Ако тако мора да буде, онда овако урадите: Ставите у торбе најбоље плодове ове земље и однесите их оном човеку на дар: мало балсама, мало меда, зачина и смирне, пистаћа и бадема. ¹² И понесите двоструко више новца, јер треба да вратите новац који вам је стављен назад у џакове – можда је то била нека грешка. ¹³ Поведите и свог брата и одмах крените оном човеку. ¹⁴ Нека Бог Свесилни учини да вам се онај човек смилује, па пусти и вашег другог брата и Венијамина да се с вама врате. А ја, ако останем без деце – останем.«

¹⁵ Тако браћа узеше дарове и двоструко више новца, поведоше Венијамина, па одмах одоше у Египат и стадоше пред Јосифа.

¹⁶ Када је Јосиф видео Венијамина с њима, рече свом домоуправитељу: »Одведи ове људе мојој кући, закољи једно живинче и спреми га, јер ће они јести са мном у подне.«

¹⁷ Онај учини као што му је Јосиф рекао и одведе браћу у Јосифову кућу. ¹⁸ Они се уплашише када су их одвели у Јосифову кућу.

Мислили су: »Довели су нас овамо због новца који нам је онај први пут био стављен назад у џакове. Напашће нас, савладати и учинити од нас робове, и узеће наше магарце.«

¹⁹ Зато приђоше Јосифовом домоуправитељу и обратише му се на улазу у кућу.

²⁰ »Господару«, рекоше, »ми смо већ једном долазили да купимо хране, ²¹ а у коначишту, кад смо отворили своје џакове, сваки од нас је нашао свој новац одозго у свом џаку – у пуном износу. Сада смо тај новац донели са собом. ²² А донели смо и још новца да опет купимо хране. Не знамо ко нам је ставио наш новац у џакове.«

²³ »Не узнемиравајте се«, рече он. »Не бојте се. Ваш Бог, Бог вашег оца, ставио је благо у ваше џакове. Ваш новац је стигао до мене.«

Онда им изведе Симеона.

²⁴ Потом их домоуправитељ уведе у Јосифову кућу, даде им воде да оперу ноге, а њиховим магарцима даде крме. ²⁵ Они припремише дарове за Јосифа када дође у подне, јер су чули да ће ту обедовати. ²⁶ Када је Јосиф дошао кући, они му дадоше дарове које су унели у кућу и поклонише му се до земље.

²⁷ Он их упита како су, па рече: »Како је ваш стари отац, о коме сте ми причали? Је ли још жив?«

²⁸ »Твој слуга, наш отац, још је жив и здрав«, одговорише они, па му се дубоко поклонише.

²⁹ Јосиф их добро погледа и виде међу њима Венијамина, сина своје мајке, па упита: »Је ли ово ваш најмлађи брат, онај о коме сте ми причали?«

Онда рече: »Нека Бог буде милостив према теби, синко.«

³⁰ Силно узбуђен што види свога брата, Јосиф изјури напоље, јер само што није заплакао. Уђе у једну одају, па се тамо исплака.

³¹ Када се умио, изађе, па рече, савлађујући се: »Послужите јело.«

³² Њега послужише одвојено, његову браћу одвојено, и Египћане који су с њим јели одвојено. Египћани не би могли да једу с Јеврејима, јер би им то било одвратно. ³³ Браћа поседаше пред њим према својој старости, од прворођеног до најмлађег. И само су се згледали у чуду. ³⁴ Када су им доносили јела са Јосифове трпезе, Венијаминов оброк био је пет пута већи од свих осталих. Тако су се с њим гостили.

Сребрни пехар у џаку

44 Јосиф заповеди свом домоуправитељу: »Напуни џакове ових људи храном, колико год могу да понесу, и сваком одозго у џак стави његов новац. ² А мој пехар, онај сребрни, стави одозго у џак најмлађега, заједно с новцем којим је платио жито.«

И овај учини као што је Јосиф рекао.

³ Када је свануло, отпремише браћу и њихове магарце на пут.

⁴ Док још нису одмакли далеко од града, Јосиф рече свом домоуправитељу: »Сместа пођи за оним људима, па кад их стигнеш, кажи им: ‚Зашто узвраћате зло за добро? Зашто сте украли сребрни пехар мога господара?^{[g] 5} То је пехар из кога мој господар пије и који му служи за гатање. Учинили сте зло!‘«

⁶ Када их је домоуправитељ стигао, он им понови све ове речи, ⁷ а они му на то рекоше: »Зашто нам тако говориш, господару? Далеко било да ми, твоје слуге, учинимо тако нешто! ⁸ Чак смо ти из Ханаана вратили онај новац који смо нашли одозго у нашим џаковима. Зашто бисмо онда крали сребро или злато из куће твога господара? ⁹ Ако се то нађе код једнога од нас, твојих слугу, тога убијте, а ми остали ћемо постати твоји робови, господару.«

¹⁰ »Добро кажете«, рече он. »Али нека буде овако: Код кога се нађе пехар, тај ће постати мој роб, а остали ће бити слободни.«

¹¹ Тада сваки од њих брзо спусти свој џак на земљу и отвори га. ¹² Домоуправитељ претражи џакове почевши од најстаријег брата, а завршивши код најмлађег. И пехар се нађе у Венијаминовом џаку. ¹³ На то они раздреше своју одећу, па сви натоварише своје магарце и вратише се у град.

¹⁴ Када су Јуда и његова браћа ушли у Јосифову кућу, он је још био тамо.

Они падоше ничице пред њим, ¹⁵ а он им рече: »Шта сте то урадили? Зар не знате да се човек као ја бави гатањем?«

¹⁶ »Шта да ти кажемо, господару?« одврати Јуда. »Шта да кажемо? Како да докажемо да смо недужни? Бог је разоткрио кривицу нас, твојих слугу. Ми смо сада твоји робови, господару – ми и онај код кога се нашао твој пехар.«

¹⁷ Али Јосиф рече: »Далеко било од мене да тако нешто учиним! Само ће човек код кога се нашао пехар постати мој роб, а ви остали се у миру вратите свом оцу.«

¹⁸ Тада му Јуда приђе и рече: »Молим те, господару, допусти мени, своме слузи, да ти нешто кажем и не љути се на мене, свога слугу, иако си раван самом фараону. ¹⁹ Ти си, господару, питао нас, своје слуге: ‚Имате ли оца или брата?‘ ²⁰ и ми смо одговорили: ‚Имамо старог оца, а он има још једног сина, најмлађег, који му се родио у старости. Брат му је мртав и само је он остао од синова своје мајке, и отац га воли.‘ ²¹ Ти си онда рекао нама, својим слугама: ‚Доведите ми га, да га и ја видим.‘ ²² А ми смо ти, господару, рекли: ‚Дечак не може да остави оца, јер ако га остави, отац ће умрети.‘ ²³ Али ти си рекао нама, својим слугама: ‚Ако ваш најмлађи брат не дође с вама, не излазите ми на очи!‘ ²⁴ Кад смо се вратили твом слузи, мом оцу, рекли смо му шта си ти, господару, казао. ²⁵ Наш отац тада рече: ‚Вратите се и купите нам још мало хране‘, ²⁶ а ми рекосмо: ‚Не можемо да идемо. Ићи ћемо само ако наш најмлађи брат пође с нама, јер не смемо оном човеку на очи без свог најмлађег брата.‘ ²⁷ Твој слуга, наш отац, рече нам: ‚Знате да ми је жена родила два сина. ²⁸ Један је отишао од мене, и ја сам рекао: »Сигурно је растрган на комаде«, и нисам га више никад видео. ²⁹ Ако ми и овога одведете, па га снађе неко зло, отераћете моју седу главу јадну у Шеол.‘

³⁰ »Ако се сад ја вратим твом слузи, мом оцу, па мој отац, чији је живот уско повезан са дечаковим, ³¹ види да дечак није с нама, умреће. Тако ћемо ми, твоје слуге, отерати седу главу нашег оца тужну у Шеол. ³² Ја, твој слуга, зајемчио сам свом оцу за дечака. ‚Ако ти га не доведем назад‘, рекао сам, ‚целог живота ћу бити крив пред тобом!‘ ³³ Зато, господару, дај да ја, твој слуга, останем овде место дечака као твој роб, а ти дечака пусти да се врати са својом браћом. ³⁴ Јер, како да се вратим свом оцу ако дечак није са мном? Не бих могао да гледам јад који би га снашао.«

Јосиф се открива браћи

45 Јосиф није више могао да се савлађује пред својим слугама, па повика: »Нека сви изађу!« Тако никог није било с Јосифом када је открио својој браћи ко је. ² Али толико гласно је плакао да су га и Египћани чули, па се за то сазнало и на фараоновом двору.

³ Јосиф рече својој браћи: »Ја сам Јосиф! Је ли ми отац још жив?«

Али они се толико запрепастише да нису могли да му одговоре.

⁴ Тада им Јосиф рече: »Приђите.«

Када су пришли, рече: »Ја сам ваш брат Јосиф, онај кога сте продали у Египат! ⁵ Али не узрујавајте се и не љутите се на себе што сте ме овамо продали, јер Бог ме је пред вама послао да се сачувају животи. ⁶ Већ две године влада глад у земљи, а још пет година неће бити ни орања ни жетве. ⁷ Бог ме је послао пред вама, да би вам великим избављењем спасао живот и омогућио вам да преживите^[h]. ⁸ Тако ме нисте овамо послали ви, него Бог. Он ме поставио за највишег фараоновог службеника^[i], за господара над свим фараоновим домом и за владара над целим Египтом.

⁹ »А сада пожурите назад моме оцу и реците му: ‚Твој син Јосиф каже овако: Бог ме поставио за господара над целим Египтом. Дођи к мени без оклевања. ¹⁰ Живећеш у гошенском крају и бићеш ми близу – ти, твоја деца и унуци, твоја ситна и крупна стока, и све што имаш. ¹¹ Ја ћу се тамо старати о теби, јер долази још пет година глади. Тако нећете оскудевати ни ти, ни твоји укућани, нити ико твој.‘

¹² »Сами можете својим очима да се уверите, као и ваш брат Венијамин, да то заиста ја с вама разговарам. ¹³ Испричајте мом оцу о свој части која ми је указана у Египту и о свему што сте видели. И брзо ми доведите оца овамо!«

¹⁴ Онда загрли свога брата Венијамина и заплака, а и Венијамин је плакао у његовом загрљају. ¹⁵ Потом плачући изгрли и изљуби сву своју браћу. После тога се његова браћа испричаше с њим.

¹⁶ Када је до фараоновог двора дошла вест да су стигла Јосифова браћа, фараон и његови службеници се обрадоваше.

¹⁷ Фараон рече Јосифу: »Кажи својој браћи: ‚Урадите овако: Натоварите своје животиње храном, па се вратите у Ханаан. ¹⁸ Онда доведите свог оца и своје породице мени, а ја ћу вам дати најбољу земљу у Египту, па ћете се науживати обиља ове земље.‘

¹⁹ »А наређује ти се и да им кажеш: ‚Урадите овако: Узмите себи неколико кола из Египта за своју нејач и жене, па поведите свог оца и дођите. ²⁰ Не жалите за својим стварима, јер ће најбоље у целом Египту бити ваше.‘«

²¹ И Израелови синови учинише тако. Јосиф им даде кола, као што је фараон заповедио, и хране за пут. ²² Свакоме од њих даде ново одело, а Венијамину даде три стотине сребрњака и пет одела. ²³ А ово посла свом оцу: десет магараца натоварених оним најбољим што има у Египту, десет магараца натоварених житом, хлебом и намирницама за његов пут.

²⁴ Онда отпреми своју браћу и на одласку им рече: »Не свађајте се на путу!«

²⁵ Тако они кренуше из Египта и стигоше свом оцу Јакову у Ханаан.

²⁶ Када су му рекли: »Јосиф је жив! И влада над целим Египтом!« Јаков се пренерази и не поверова им. ²⁷ Али, када су му испричали све што им је Јосиф рекао и када је видео кола која је Јосиф послао да га одвезу, њихов отац Јаков живну духом.

²⁸ Тада Израел рече: »Уверио сам се! Мој син Јосиф је жив. Ићи ћу да га видим пре него што умрем.«

Јаков одлази у Египат

46 Тако Израел крену на пут са свиме што је имао. Када је стигао до Беер-Шеве, принесе жртву Богу свог оца Исаака.

² Бог ноћу проговори Израелу у виђењима и позва га: »Јакове! Јакове!«

»Молим?« одговори Јаков.

³ »Ја сам Бог, Бог твога оца«, рече. »Не плаши се да идеш у Египат, јер ћу тамо од тебе начинити велик народ. ⁴ Ићи ћу с тобом у Египат и опет ћу те из њега вратити. А Јосиф ће ти својом руком склопити очи.«

⁵ Потом Јаков крену из Беер-Шеве. Израелови синови повезоше свог оца Јакова и своју нејач и жене на колима која је фараон послао за њихов превоз. ⁶ Са собом поведоше своју стоку и понеше имовину коју су стекли у Ханаану, па Јаков и све његово потомство одоше у Египат. ⁷ Он у Египат поведе своје синове и унуке, кћери и унучице – све своје потомство.

⁸ Ово су имена Израелаца – Јакова и његових потомака – који су отишли у Египат:

¹⁵ То су синови које је Лија родила Јакову у Падан-Араму. Она му је родила и кћер Дину. Ових његових синова и кћери било је укупно тридесет троје.

Беријини синови: Хевер и Малкијел.

¹⁸ То су деца коју је Јакову родила Зилпа, коју је Лаван дао својој кћери Лији – укупно њих шеснаест.

²² То су Рахиљини синови који су се родили Јакову – укупно њих четрнаест.

²⁵ То су синови које је Јакову родила Билха, коју је Лаван дао својој кћери Рахиљи – укупно њих седам.

²⁶ Свих који су с Јаковом отишли у Египат – његових рођених потомака, не рачунајући његове снахе – било је шездесет шест. ²⁷ Са два Јосифова сина која су се родила у Египту, било је укупно седамдесет чланова Јаковљеве породице који су отишли у Египат.

²⁸ Јаков посла Јуду напред Јосифу да му Јосиф покаже пут у Гошен. Када су стигли у гошенски крај, ²⁹ Јосиф нареди да му се упрегну кола, па оде у Гошен да се сретне са својим оцем Израелом. Чим је стао пред оца, баци му се у загрљај и дуго остаде у његовом загрљају плачући.

³⁰ Израел рече Јосифу: »Сада могу да умрем, пошто сам се својим очима уверио да си још жив.«

³¹ Тада Јосиф рече својој браћи и породици свог оца: »Идем да разговарам са фараоном. Рећи ћу му: ‚Дошла су ми браћа и други укућани мог оца, који су живели у Ханаану. ³² Ти људи су пастири – баве се сточарством и са собом су довели своју ситну и крупну стоку и све што имају.‘ ³³ Када вас фараон позове и упита: ‚Чиме се бавите?‘ ³⁴ ви реците: ‚Ми, твоје слуге, бавимо се сточарством од своје младости, као што су то чинили и наши преци.‘ Тако ћете моћи да се настаните у гошенском крају, јер су Египћанима сви пастири одвратни.«

47 Јосиф оде и рече фараону: »Мој отац и браћа, са својом ситном и крупном стоком и са свим што имају, стигли су из Ханаана и ено сада су у гошенском крају.«

² Онда поведе петорицу своје браће и доведе их пред фараона.

³ Фараон упита његову браћу: »Чиме се бавите?«

»Ми, твоје слуге, пастири смо«, одговорише му они, »као што су то били и наши преци.«

⁴ А рекоше му и ово: »Дошли смо да извесно време живимо овде, јер је глад у Ханаану страшна и нема паше за стада твојих слугу. Зато, молимо те, дозволи нама, својим слугама, да се настанимо у гошенском крају.«

⁵ Фараон рече Јосифу: »Дошли су ти твој отац и браћа. ⁶ Египат ти је на располагању: настани свог оца и браћу у најбољем крају земље. Нека живе у гошенском крају. А ако знаш да међу њима има способних, постави их за надгледнике моје стоке.«

⁷ Онда Јосиф уведе свог оца Јакова и доведе га пред фараона.

Јаков благослови фараона, ⁸ а фараон га упита: »Колико имаш година?«

⁹ Јаков му одговори: »Година мога луталачког живота има сто тридесет. Мало их је и тешке су, и не достижу број година живота мојих праотаца.«

¹⁰ Тада Јаков благослови фараона и оде.

¹¹ Тако Јосиф настани свог оца и браћу у Египту и даде им имања у најбољем делу земље, у Рамзесовом крају, као што је фараон заповедио. ¹² Јосиф снабде храном свог оца и браћу и све укућане свог оца према броју нејачи.

Последице глади

¹³ Нигде на целом оном подручју није било хране, јер је глад била врло тешка, па се Египат и Ханаан изнурише од глади. ¹⁴ Јосиф је сакупљао сав новац којим је народ Египта и Ханаана куповао жито и доносио га је у фараонов двор.

¹⁵ Када је нестало новца у Египту и Ханаану, сви Египћани дођоше Јосифу и рекоше: »Дај нам хране. Зашто да помремо теби наочиглед? Новца више нема.«

¹⁶ »Онда дотерајте своју стоку«, рече Јосиф. »Даћу вам храну у замену за вашу стоку пошто више немате новца.«

¹⁷ И они дотераше Јосифу своју стоку, а он им даде храну у замену за њихове коње, стада ситне стоке, стада говеда и магарад. Те године их је прехранио храном коју је заменио за сву њихову стоку.

¹⁸ Та година прође, а следеће године они му опет дођоше и рекоше: »Не можемо да сакријемо од тебе, господару, да немамо новца и, пошто наша стока припада теби, више ништа није остало за тебе, господару, осим нас самих и наше земље. ¹⁹ Зашто да теби наочиглед пропаднемо и ми и наша земља? Купи нас и нашу земљу у замену за храну, па ћемо заједно са својом земљом постати фараонови робови. Дај нам семена, да преживимо, да не умремо и да земља не опусти.«

²⁰ Тако Јосиф купи сву обрадиву земљу у Египту за фараона. Сви Египћани продадоше своје њиве, јер их је глад страшно притиснула. Земља постаде фараонова, ²¹ а народ с краја на крај Египта постаде његово робље. ²² Није купио једино обрадиву земљу која је припадала свештеницима, јер су они добијали редован приход од фараона и од њега су живели, па зато нису продавали своју земљу.

²³ Јосиф рече народу: »Пошто сам данас за фараона купио вас и вашу земљу, ево вам семе, па засејте земљу. ²⁴ Али, када се буде убирала летина, једну петину дајте фараону, а четири петине нека остану вама као семе за њиве и као храна за вас, ваше укућане и нејач.«

²⁵ А они рекоше: »Спасао си нам живот. Пошто си нам се смиловао, господару, бићемо фараонови робови.«

²⁶ Тако Јосиф донесе уредбу о земљи у Египту, која и данас важи, да петина летине припада фараону. Само земља свештеникâ није постала фараонова.

Јаковљева последња жеља

²⁷ Израелци се настанише у Египту, у гошенском крају, и тамо стекоше посед. Били су плодни и силно се намножили.

²⁸ Јаков је живео у Египту седамнаест година, па тако број његових година достиже сто четрдесет седам.

²⁹ Када се примакло време да Израел умре, он позва свог сина Јосифа и рече му: »Учини ми ову милост: стави ми руку под бедро и обећај да ћеш ми показати љубав и верност: Немој да ме сахраниш у Египту. ³⁰ Када умрем, изнеси ме из Египта и сахрани ме тамо где су сахрањени и моји очеви.«

»Учинићу тако како кажеш«, рече Јосиф.

³¹ »Закуни ми се«, рече, и Јосиф му се закле.

Тада се Израел поклони Богу на узглављу своје постеље^[l].

Јаков благосиља Ефрема и Манасију

48 После неког времена рекоше Јосифу: »Отац ти је болестан«, па он поведе своја два сина, Манасију и Ефрема, и оде к њему.

² Када су Јакову рекли: »Дошао ти је син Јосиф«, Израел прикупи снагу и седе у постељи.

³ Јаков рече Јосифу: »Бог Свесилни ми се показао у Лузу у Ханаану и тамо ме благословио ⁴ и рекао ми: ‚Учинићу те плодним и многобројним. Од тебе ћу учинити мноштво народâ и ову земљу дати у вечан посед твојим потомцима.‘ ⁵ Нека сада твоја два сина, која су ти се родила у Египту пре него што сам дошао овамо, буду моји. Нека Ефрем и Манасија буду моји, баш као што су Рувим и Симеон моји. ⁶ А деца која ти се роде после њих, нека буду твоја. Нека се њихово наследство води под именом њихове браће Ефрема и Манасије.

⁷ »Када сам се враћао из Падана, на моју жалост, Рахиља умре у Ханаану док смо још путовали, недалеко од Ефрате, па је сахраних крај пута за Ефрату«, то јест Витлејем.

⁸ Спазивши Јосифове синове, Израел упита: »Ко су ови?«

⁹ А Јосиф одговори оцу: »То су моји синови које ми је Бог овде дао.«

Тада Израел рече: »Доведи ми их, да их благословим.«

¹⁰ А Израелове очи биле су ослабиле од старости, па је једва видео. Јосиф му доведе своје синове сасвим близу, а његов отац их пољуби и загрли.

¹¹ Израел рече Јосифу: »Мислио сам да више никад нећу видети твоје лице, а, ево, Бог ми даде да видим и твоје потомство.«

¹² Јосиф их тада скиде с очевих колена и ничице се поклони. ¹³ Онда узе обојицу, Ефрема себи здесна, према Израеловој левој руци, а Манасију себи слева, према Израеловој десној руци, па му их примакну. ¹⁴ Али Израел пружи десну руку и положи је на Ефремову главу, иако је Ефрем био млађи. Онда, укрстивши руке, положи леву руку на Манасијину главу, иако је Манасија био прворођени.

¹⁵ Тада Израел благослови Јосифа и рече:

¹⁷ Када је Јосиф видео да је његов отац положио своју десну руку на Ефремову главу, то му не би мило, па узе очеву руку да је премести са Ефремове главе на Манасијину.

¹⁸ »Не, оче«, рече му. »Овај је прворођени – на његову главу положи десну руку.«

¹⁹ Али његов отац одби и рече: »Знам, сине, знам. И од њега ће постати народ, и он ће постати велик, али ће његов млађи брат бити већи од њега и од његових ће потомака постати мноштво народâ.«

²⁰ Тако их он тога дана благослови и рече:

Тако је Ефрема претпоставио Манасији.

²¹ Онда Израел рече Јосифу: »Ево, ускоро ћу умрети, али Бог ће бити с вама и вратиће вас у земљу ваших праотаца. ²² А теби дајем нешто више него твојој браћи: планински гребен^[n] који сам својим мачем и луком отео од Аморејаца.«

Јаков благосиља своје синове

49 Јаков тада позва своје синове и рече им: »Окупите се око мене да вам кажем шта ће се с вама касније десити.

Рувим

Симеон и Левије

Јуда

Завулон

Исахар

Дан

Гад

Асир

Нефталим

Јосиф

Венијамин

²⁸ Сви ови су дванаест Израелових племена, а ово им је отац рекао када их је благосиљао, сваког његовим посебним благословом.

Јаковљева смрт и сахрана

²⁹ Онда им Јаков овако заповеди: »Ускоро ћу умрети. Сахраните ме са мојим очевима у пећини на пољу Ефрона Хетита, ³⁰ у пећини на пољу Махпели, код Мамре у Ханаану, пољу које је Авраам купио од Ефрона Хетита да му буде место за сахрањивање. ³¹ Тамо су сахрањени Авраам и његова жена Сара, тамо су сахрањени Исаак и његова жена Ревека, а тамо сам и ја сахранио Лију. ³² Поље и пећина на њему купљени су од Хетитâ.«

³³ Када је Јаков тако заповедио својим синовима, диже ноге на постељу, издахну и умре.

50 Јосиф се баци на свог оца, расплака се над њим и пољуби га. ² Онда заповеди лекарима који су били у његовој служби да балсамују његовог оца Израела, и они га балсамоваше. ³ То потраја четрдесет дана, јер толико траје балсамовање. А Египћани су га оплакивали седамдесет дана.

⁴ Када је прошло време жалости, Јосиф рече фараоновим дворанима: »Учините ми ову милост: разговарајте с фараоном у моје име. Реците му: ⁵ ‚Мој отац је тражио да му се закунем и рекао: »Ускоро ћу умрети. Сахрани ме у гробу који сам себи припремио у Ханаану.« Пусти ме да идем да сахраним свог оца, а онда ћу се вратити.‘«

⁶ Фараон рече: »Иди и сахрани свог оца као што си му се заклео.«

⁷ Тако Јосиф оде да сахрани оца. Пратили су га сви фараонови службеници – сви достојанственици са његовог двора и сви достојанственици Египта – ⁸ уз све Јосифове укућане, његову браћу и све укућане његовог оца. У Гошену остаде само њихова нејач и њихова ситна и крупна стока. ⁹ А с њим пођоше и кола и коњаници. Била је то врло дуга поворка.

¹⁰ Када су стигли до Атадовог гумна, источно од реке Јордан, почеше гласно и горко да наричу, и Јосиф тамо одржа седмодневну жалост за оцем.

¹¹ Видећи жалост код Атадовог гумна, Ханаанци који су тамо живели рекоше: »Како Египћани свечано наричу!« Зато то место источно од реке Јордан назваше Авел Мицрајим^[p].

¹² Јаковљеви синови поступише као што им је отац заповедио: ¹³ однеше га у Ханаан и сахранише у пећини на пољу Махпели, код Мамре, пољу које је Авраам купио од Ефрона Хетита да му буде место за сахрањивање. ¹⁴ Када су сахранили његовог оца, Јосиф се врати у Египат, заједно са својом браћом и са свима који су пошли с њим да га сахране.

Јосиф умирује браћу

¹⁵ Пошто им је отац умро, Јосифова браћа рекоше: »Шта ако је Јосиф љут на нас, па нам истом мером врати за све зло које смо му учинили?«

¹⁶ Зато поручише Јосифу: »Отац је овако заповедио пре него што је умро: ¹⁷ ‚Овако реците Јосифу: »Молим те, опрости својој браћи преступ и грех који су починили када су онако рђаво с тобом поступили.«‘ Зато, молимо те, опрости преступ слугама Бога твога оца.«

Када су му пренели њихову поруку, Јосиф заплака.

¹⁸ Онда његова браћа дођоше, падоше ничице пред њим и рекоше: »Твоји смо робови.«

¹⁹ Али Јосиф им рече: »Не бојте се. Зар сам ја на месту Бога? ²⁰ Ви сте то наумили за моје зло, али Бог је то наумио за добро, да би извршио оно што се данас догађа, да спасе многе животе. ²¹ Дакле, не бојте се. Ја ћу се старати о вама и вашој нејачи.«

Тако их је умирио благим речима.

Јосифова смрт

²² Јосиф остаде да живи у Египту заједно са породицом свога оца. Живео је сто десет година ²³ и видео треће колено Ефремове деце. А доживео је да види и децу Манасијиног сина Махира.

²⁴ Јосиф рече својој браћи: »Ускоро ћу умрети, али Бог ће вам сигурно притећи у помоћ и извести вас из ове земље у земљу за коју се заклео Аврааму, Исааку и Јакову.«

²⁵ И Јосиф закле Израелце: »Када вам Бог притекне у помоћ, понесите моје кости одавде.«

²⁶ Јосиф умре када је имао сто десет година. Када су га балсамовали, положише га у сандук у Египту.