Bible in 90 Days

Давидове последње речи

23 Ово су последње речи Давида сина Јесејевог, човека кога је Свевишњи узвисио, кога је Бог Јаковљев помазао за цара, и певача Израелових псалама:

Давидови најславнији ратници

(1. Лет 11,10-41)

⁸ Ово су имена Давидових јунака:

Јошев-Башевет, Тахкемонац, први је међу Тројицом. Борио се копљем против осам стотина и све их побио у једној бици.

⁹ Други међу Тројицом је Елеазар син Дода Ахоховца. Он је био с Давидом када су код Пас-Дамима изазивали Филистејце који су се тамо окупили за бој. Израелци су се били повукли, ¹⁰ али Елеазар није узмакао, него је ударао Филистејце док му се рука није толико укочила да није могао да је одвоји од мача. Тако је ГОСПОД тога дана однео велику победу. Војска се потом вратила Елеазару, али имала је само да покупи плен.

¹¹ Трећи међу Тројицом је Шама син Агеа Харарца. Када су се Филистејци окупили у Лехију, где је била једна њива пуна сочива, израелска војска побеже пред њима, ¹² али Шама стаде усред њиве и, бранећи је, порази Филистејце. Тако је ГОСПОД однео велику победу.

¹³ Једном пред жетву, Тројица од Тридесеторице сиђоше до Адуламске пећине Давиду док је једна чета Филистејаца била утаборена у долини Рефаим. ¹⁴ У то време је Давид боравио у свом скровишту, а једна филистејска посада била је у Витлејему.

¹⁵ Давид је био жедан, па рече: »Ех, кад би ми неко донео воде из оног бунара крај витлејемске капије.«

¹⁶ Тада се Тројица пробише кроз филистејске редове, захватише воде из бунара крај витлејемске капије и донеше је Давиду. Али Давид не хтеде да је пије, него је изли као леваницу пред ГОСПОДОМ.

¹⁷ »Далеко било, ГОСПОДЕ, да ово попијем«, рече он. »Било би то као да пијем крв ових људи који су свој живот ставили на коцку.«

И не хтеде да пије.

Такви су били подвизи ове тројице јунака.

¹⁸ Авишај, брат Јоава сина Церујиног, био је вођа Тридесеторице. Борио се копљем против три стотине и побио их, па се прославио међу Тридесеторицом. ¹⁹ Он је био најславнији од Тридесеторице и био им заповедник, али није достигао славу Тројице.

²⁰ Бенаја син Јехојадин био је ратник из Кавцеела који је извео многе подвиге. Убио је двојицу најбољих моавских ратника. Једног снежног дана сишао је у једну јаму и у њој убио лава. ²¹ Убио је и једног горостасног Египћанина. Иако је Египћанин у руци имао копље, Бенаја је на њега кренуо само са штапом. Истргнуо је копље Египћанину из руке и њиме га убио. ²² То су били подвизи Бенаје сина Јехојадиног којима се прославио међу Тридесеторицом. ²³ Имао је већи углед од осталих међу Тридесеторицом, али није достигао славу Тројице. Давид га је поставио за заповедника своје телесне страже.

²⁴ Међу Тридесеторицом су били:

Било их је укупно тридесет седам.

Давид врши попис народа

(1. Лет 21,1-27)

24 Једном приликом ГОСПОД плану гневом на Израелце, па подстакну Давида да се окрене против њих.

ГОСПОД му рече: »Иди и изврши попис Израела и Јуде.«

² Цар рече Јоаву и заповедницима војске који су били с њим: »Обиђите сва Израелова племена од Дана до Беер-Шеве и пребројте народ, да знам колико га има.«

³ Јоав рече цару: »Мој господару царе, дао ГОСПОД, твој Бог, да твог народа буде још сто пута више и да ти то доживиш. Зашто хоћеш да урадиш тако нешто?«

⁴ Али царева реч била је јача од Јоавове и од речи заповедникâ војске, па они одоше од цара да преброје израелски народ. ⁵ Када су прешли преко реке Јордан, утаборише се код Ароера, јужно од тога града у кланцу, па прођоше кроз Гад и даље према Јаазеру. ⁶ Онда одоше у Гилад и у Тахтим-Ходшијев крај, одатле у Дан Јаан, па унаоколо према Сидону. ⁷ Потом кренуше према тврђави Тир и у све градове Хивијаца и Ханаанаца. На крају одоше у Беер-Шеву у Јудином Негеву.

⁸ Прошли су целом земљом и вратили се у Јерусалим после девет месеци и двадесет дана. ⁹ Јоав извести цара о укупном броју мушкараца способних за војску: у Израелу је било осам стотина хиљада војника који су умели да рукују мачем, а у Јуди пет стотина хиљада.

¹⁰ Након што је пребројао народ, Давида запече савест, па рече ГОСПОДУ: »Тешко сам згрешио што сам то учинио. Сада те молим, ГОСПОДЕ, опрости ми, јер сам поступио врло неразумно.«

¹¹ Пре него што је Давид ујутро устао, реч ГОСПОДЊА дође пророку Гаду, Давидовом видеоцу: ¹² »Иди и реци Давиду: ‚Овако каже ГОСПОД: Нудим ти три могућности. Изабери једну од њих, и ја ћу ти то урадити.‘«

¹³ Гад оде Давиду и рече му: »Хоћеш ли да ти у земљи три године влада глад, или да три месеца бежиш пред непријатељима, или да у твојој земљи три дана влада помор? Дакле, размисли и одлучи шта да одговорим ономе који ме је послао.«

¹⁴ Давид рече Гаду: »На великој сам муци. Дај да паднемо у ГОСПОДЊЕ руке, јер је његова самилост велика. Али немој да паднем у руке људима.«

¹⁵ Тако ГОСПОД пусти помор на Израел, који потраја од тога јутра па до краја рока који је одредио. Од њега погину седамдесет хиљада људи од Дана до Беер-Шеве.

¹⁶ Када је анђео пружио руку да уништи Јерусалим, ГОСПОД се сажали због ове несреће, па рече анђелу који је убијао народ: »Доста је било! Немој више!«

Анђео је тада био код гумна Аравне Јевусејца.

¹⁷ Када је видео анђела који је убијао народ, Давид рече ГОСПОДУ: »Ја сам тај који је починио грех и учинио зло. А шта је овај јадни народ скривио? Казни мене и моју породицу.«

¹⁸ Тог истог дана Гад дође Давиду и рече му: »Иди и ГОСПОДУ подигни жртвеник на гумну Аравне Јевусејца.«

¹⁹ И Давид оде да учини како му је ГОСПОД заповедио преко Гада.

²⁰ Када је Аравна видео како према њему иду цар и његови службеници, изађе и ничице му се поклони, ²¹ па упита: »Зашто си, мој господару царе, дошао к мени, своме слузи?«

А Давид одговори: »Да од тебе купим ово гумно и на њему подигнем жртвеник ГОСПОДУ, да престане овај помор међу народом.«

²² Аравна рече Давиду: »Нека мој господар цар узме што год му драго и принесе на жртву. Ево волова за паљеницу, млатилâ и волујских јармова за дрва. ²³ Све то, царе, ја, Аравна, дајем теби.«

И још рече: »Нека ти ГОСПОД, твој Бог, прихвати жртву.«

²⁴ Али цар му одврати: »Не, хоћу да ти платим. Нећу да приносим ГОСПОДУ, своме Богу, жртве паљенице које ме ништа не стају.«

Тако Давид купи оно гумно и волове за педесет шекела^[a] сребра, ²⁵ па подиже жртвеник ГОСПОДУ и принесе жртве паљенице и жртве за заједништво. Тада ГОСПОД услиши молитву за земљу, и помор у Израелу престаде.

Цар Давид у старости

1 Када је цар Давид зашао у дубоку старост, није могао да се угреје чак ни када су га покривали.

² Стога му његови службеници рекоше: »Господару царе, хајде да потражимо за тебе младу девицу која ће бити уз тебе и неговати те. Када буде лежала у твом наручју, господару царе, угрејаћеш се.«

³ Тако потражише лепу девојку по целом подручју Израела и нађоше Шунемку Авишаг, па је доведоше цару. ⁴ Девојка је била врло лепа. Неговала је цара и служила га, али цар није с њом имао полне односе.

Адонија покушава да се домогне престола

⁵ Адонија, чија мајка је била Хагит, надмено одлучи: »Ја ћу бити цар«, па набави себи борна кола и коње и педесет људи да трче пред њим. ⁶ Његов отац га никада није прекорно упитао: »Зашто се тако понашаш?« Адонија је био и врло наочит, а родио се после Авесалома. ⁷ Адонија се обрати Јоаву сину Церујином и свештенику Авиатару, и они га подржаше. ⁸ Али свештеник Садок, Бенаја син Јехојадин, пророк Натан, Шими, Реи и Давидови јунаци не придружише се Адонији.

⁹ Код камена Зохелета, близу Ен-Рогела, Адонија принесе на жртву ситну и крупну стоку и утовљену телад. Позвао је сву своју браћу, цареве синове, и све Јудеје који су били у царевој служби, ¹⁰ али није позвао пророка Натана, ни Бенају ни остале јунаке, ни свога брата Соломона.

Соломон проглашен за цара

¹¹ Натан упита Витсавеју, Соломонову мајку: »Зар ниси чула да је Адонија, Хагитин син, постао цар, а да наш господар Давид то не зна? ¹² Стога ми допусти да те посаветујем како да спасеш свој живот и живот свог сина Соломона. ¹³ Иди цару Давиду и реци му: ‚Мој господару царе, зар се ниси заклео мени, својој слушкињи: »Твој син Соломон ће бити цар после мене. Он ће седети на мом престолу«? Зашто је онда Адонија постао цар?‘ ¹⁴ Док ти још будеш тамо разговарала с царем, ја ћу ући и потврдити твоје речи.«

¹⁵ Тако Витсавеја оде да посети остарелог цара у његовим одајама, где га је служила Шунемка Авишаг.

¹⁶ Витсавеја се дубоко поклони цару, а он је упита: »Шта хоћеш?«

¹⁷ »Господару«, рече му она, »ти си се мени, својој слушкињи, заклео ГОСПОДОМ, својим Богом: ‚Твој син Соломон биће цар после мене. Он ће седети на мом престолу.‘ ¹⁸ Али сада је, ево, Адонија постао цар, а ти, мој господару царе, то не знаш. ¹⁹ Принео је на жртву много волова, утовљене телади и ситне стоке и позвао све цареве синове, свештеника Авиатара и главног заповедника војске Јоава, али твог слугу Соломона није позвао. ²⁰ Мој господару царе, очи целог Израела упрте су у тебе, да му ти кажеш ко ће седети на твом престолу после тебе. ²¹ Ако то не урадиш, чим ти умреш, мој господару царе, мене и мог сина Соломона сматраће злочинцима.«

²² Док је она још разговарала с царем, стиже пророк Натан.

²³ Цару рекоше: »Пророк Натан је овде.«

Натан уђе код цара и ничице му се поклони, ²⁴ па рече: »Јеси ли ти, мој господару царе, рекао: ‚Адонија ће бити цар после мене. Он ће седети на мом престолу‘? ²⁵ Јер, он је данас отишао и принео на жртву много волова, утовљене телади и ситне стоке. Позвао је све цареве синове, заповеднике војске и свештеника Авиатара, и ено их једу и пију с њим и кличу: ‚Живео цар Адонија!‘ ²⁶ Али ни мене, твог слугу, ни свештеника Садока, ни Бенају сина Јехојадиног, ни твог слугу Соломона није позвао. ²⁷ Да ли си то учинио, мој господару царе, не обавестивши мене, свога слугу, о томе ко ће седети на твом престолу после тебе?«

²⁸ На то цар Давид рече: »Позовите Витсавеју.«

Када је она дошла цару и стала пред њега, ²⁹ цар се закле: »Тако ми ГОСПОДА живога, који ме је избавио из сваке невоље, ³⁰ данас ћу извршити оно за што сам се заклео ГОСПОДОМ, Богом Израеловим: Твој син Соломон биће цар после мене. Он ће седети на мом престолу место мене.«

³¹ Тада се Витсавеја ничице поклони цару и рече: »Довека живео мој господар, цар Давид!«

³² Цар Давид рече: »Позовите свештеника Садока, пророка Натана и Бенају сина Јехојадиног.«

Када су они дошли пред цара, ³³ цар им рече: »Узмите службенике свога господара, па посадите мог сина Соломона на моју мазгу и одведите га у Гихон. ³⁴ Нека га тамо свештеник Садок и пророк Натан помажу за цара над Израелом. Потом дуните у овнујски рог и вичите: ‚Живео цар Соломон!‘ ³⁵ Затим се с њим вратите овамо, а он нека дође и седне на мој престо. Он ће бити цар место мене. Поставио сам га за владара над Израелом и Јудом.«

³⁶ Бенаја син Јехојадин одговори цару: »Биће тако^[b]! И нека то потврди ГОСПОД, Бог мога господара цара. ³⁷ Као што је ГОСПОД био с тобом, мој господару царе, нека тако буде и са Соломоном! Нека учини да он буде још већи цар од^[c] мога господара, цара Давида!«

³⁸ Тада свештеник Садок, пророк Натан, Бенаја син Јехојадин, Керећани и Пелетовци сиђоше и посадише Соломона на мазгу цара Давида и одведоше га у Гихон. ³⁹ Свештеник Садок узе из шатора^[d] рог с уљем и помаза Соломона. Потом дунуше у овнујски рог и сав народ повика: »Живео цар Соломон!« ⁴⁰ Тада сав народ пође горе за њим, свирајући фруле и толико гласно кличући да се земља тресла.

⁴¹ Адонија и све званице које су биле с њим зачуше буку баш кад су завршавали гозбу.

Када је чуо звук рога, Јоав упита: »Каква је то силна галама у граду?«

⁴² Док је он још говорио, стиже Јонатан, син свештеника Авиатара.

Адонија му рече: »Уђи. Ваљан човек као ти мора да носи добре вести.«

⁴³ »Не« одговори му Јонатан. »Наш господар, цар Давид, поставио је Соломона за цара. ⁴⁴ Цар је с њим послао свештеника Садока, пророка Натана, Бенају сина Јехојадиног, Керећане и Пелетовце. Они су га посадили на цареву мазгу, ⁴⁵ и свештеник Садок и пророк Натан су га помазали за цара у Гихону. Одатле су кренули толико кличући да цео град одзвања. То је бука коју чујете. ⁴⁶ Осим тога, Соломон је већ сео на царски престо, ⁴⁷ а цареви службеници су дошли да честитају нашем господару, цару Давиду, говорећи: ‚Нека твој Бог учини да Соломоново име буде славније од твога и он још већи цар од тебе!‘ А цар се поклонио на својој постељи ⁴⁸ и рекао: ‚Благословен ГОСПОД, Бог Израелов, који ми је дао да данас својим очима видим наследника на свом престолу.‘«

⁴⁹ На то све Адонијине званице устадоше уплашене и разиђоше се. ⁵⁰ А Адонија, у страху од Соломона, оде и ухвати се за рогове жртвеника.

⁵¹ Соломону рекоше: »Адонија се уплашио цара Соломона и ено се држи за рогове жртвеника и говори: ‚Нека ми се цар Соломон данас закуне да мене, свога слугу, неће погубити мачем.‘«

⁵² Соломон одговори: »Ако се покаже као ваљан човек, неће му пасти ни длака с главе. Али, ако се утврди да је учинио зло, умреће.«

⁵³ Тада цар Соломон посла људе да га скину са жртвеника. Адонија дође и поклони се цару Соломону, а Соломон му рече: »Иди кући.«

Давидова последња упутства Соломону

2 Када се приближило време да Давид умре, он заповеди свом сину Соломону:

² »Ускоро ћу умрети«, рече. »Буди јак и покажи се човек. ³ Извршавај дужност коју ти је ГОСПОД, твој Бог, одредио: да чиниш оно што он тражи и држиш се његових уредби и заповести, законâ и прописâ, као што је записано у Мојсијевом закону. Тада ћеш бити успешан куд год будеш ишао и у свему што будеш чинио, ⁴ и ГОСПОД ће испунити своје обећање мени: ‚Ако твоји потомци буду пазили како живе и верно, свим својим срцем и душом, чинили оно што тражим, увек ће један од њих седети на Израеловом престолу.‘

⁵ »И сâм знаш шта ми је учинио Јоав син Церујин – шта је учинио са двојицом главних заповедника Израелове војске, Авнером сином Неровим и Амасом сином Јетеровим. Убио их је и пролио њихову крв у миру као да је рат и том крвљу је умазао појас око свога струка и сандале на својим ногама. ⁶ Поступи с њим према својој мудрости, али не дај да му седа глава оде у Шеол у миру.

⁷ »Милостиво поступи са синовима Барзилаја Гилађанина: нека буду међу онима који једу за твојом трпезом, јер су стали уз мене када сам бежао пред твојим братом Авесаломом.

⁸ »Код тебе је и Шими син Герин, Венијаминовац из Бахурима, који ме је тешким клетвама проклињао онога дана када сам ишао у Маханајим. Када ми је изашао у сусрет на реци Јордан, заклео сам му се ГОСПОДОМ: ‚Нећу те погубити мачем.‘ ⁹ Али ти га не сматрај недужним. Мудар си човек – знаћеш шта ти је чинити с њим да му седу главу крваву спустиш у Шеол.«

Давидова смрт

¹⁰ Потом Давид умре, па га сахранише у Давидовом граду. ¹¹ Над Израелом је владао четрдесет година – седам година у Хеврону и тридесет три године у Јерусалиму.

Адонијина смрт

¹² Соломон седе на престо свога оца Давида и његова царска власт се веома учврсти.

¹³ Адонија, Хагитин син, оде Витсавеји, Соломоновој мајци, која га упита: »Долазиш ли у миру?«

»Да, у миру«, одговори он, ¹⁴ па рече: »Имам нешто да ти кажем.«

»Говори«, одврати она.

¹⁵ »Као што знаш«, рече он, »царство је било моје и сав Израел је на мене гледао као на свог цара. Али царство ми је измакло и отишло мом брату јер му је дошло од ГОСПОДА. ¹⁶ Сада имам нешто да те замолим. Немој да ме одбијеш.«

»Настави«, рече му она.

¹⁷ »Молим те да кажеш цару Соломону«, настави он, »јер тебе неће одбити, да ми Шунемку Авишаг дâ за жену.«

¹⁸ »Добро«, одврати Витсавеја. »Разговараћу с царем у твоје име.«

¹⁹ Када је Витсавеја отишла цару Соломону да с њим разговара у Адонијино име, цар устаде и пође јој у сусрет, поклони јој се, па седе на свој престо. Нареди да се донесе престо за цареву мајку, па му она седе с десне стране.

²⁰ »Имам једну ситницу да те замолим«, рече она. »Немој да ме одбијеш.«

»Говори, мајко«, одврати цар. »Нећу те одбити.«

²¹ Она рече: »Нека се Шунемка Авишаг дâ за жену твом брату Адонији.«

²² Цар Соломон одговори мајци: »Зашто тражиш Шунемку Авишаг за Адонију? Могла би тако за њега да тражиш и царство, јер ми је старији брат – да, за њега и за свештеника Авиатара и за Јоава сина Церујиног!«

²³ Онда се цар Соломон закле ГОСПОДОМ: »Нека ме Бог најстроже казни ако Адонија својим животом не плати због ове молбе! ²⁴ Тако ми ГОСПОДА живога, који ме је чврсто посадио на престо мога оца Давида и дао ми владарску кућу као што је обећао, Адонија ће још данас бити погубљен!«

²⁵ Потом цар Соломон посла Бенају сина Јехојадиног, који се обори на Адонију и он умре.

Авиатар отеран у изгнанство и Јоавова смрт

²⁶ Цар рече свештенику Авиатару: »Врати се на своја поља у Анатоту. Заслужио си да умреш, али нећу те данас погубити, јер си носио Ковчег Господа ГОСПОДА пред мојим оцем Давидом и с мојим оцем делио све недаће.«

²⁷ Тако Соломон искључи Авиатара из ГОСПОДЊЕГ свештенства, испунивши оно што је ГОСПОД у Шилу рекао о Елијевој породици^[e].

²⁸ Када је ова вест стигла до Јоава, који је сковао заверу са Адонијом, иако не и са Авесаломом, он побеже у Шатор ГОСПОДЊИ и ухвати се за рогове жртвеника. ²⁹ Цару Соломону јавише да је Јоав побегао у Шатор ГОСПОДЊИ и да је крај жртвеника, па он посла Бенају сина Јехојадиног, рекавши му: »Иди и убиј га.«

³⁰ Бенаја уђе у Шатор ГОСПОДЊИ и рече Јоаву: »Цар каже: ‚Изађи!‘«

Али он одговори: »Не, умрећу овде.«

Бенаја јави цару: »Јоав ми је одговорио тако и тако.«

³¹ Тада цар заповеди Бенаји: »Учини као што каже. Убиј га и сахрани. Тако ћеш са мене и са породице мога оца скинути кривицу због недужне крви коју је Јоав пролио. ³² ГОСПОД ће му узвратити за проливену крв, јер је без знања мога оца Давида напао два човека боља и праведнија од себе и убио их мачем: Авнера сина Неровог, главног заповедника Израелове војске, и Амасу сина Јетеровог, главног заповедника Јудине војске. ³³ Нека кривица за проливање њихове крви падне на главу Јоава и његових потомака довека. А на Давиду и његовим потомцима, његовој владарској кући и престолу, нека довека буде мир ГОСПОДЊИ.«

³⁴ Тако Бенаја син Јехојадин оде, обори се на Јоава и уби га, па га сахранише у његовој кући у пустињи. ³⁵ Цар постави Бенају сина Јехојадиног да заповеда војском место Јоава, а на Авиатарово место постави свештеника Садока.

Шимијева смрт

³⁶ Цар посла по Шимија и рече му: »Сагради себи кућу у Јерусалиму, па живи у њој и немој никуда да идеш одатле. ³⁷ Онога дана када изађеш и пређеш преко долине Кидрон, буди сигуран да ћеш умрети. Сам ћеш бити крив за своју смрт.«

³⁸ Шими одговори цару: »Добро кажеш. Ја, твој слуга, учинићу како ми кажеш, мој господару царе.«

Тако је Шими дуго живео у Јерусалиму.

³⁹ Али после три године, двојица Шимијевих робова одбегоше Ахишу сину Маахином, цару Гата, па Шимију јавише: »Твоји робови су у Гату.«

⁴⁰ На то се Шими спреми, оседла свог магарца и оде Ахишу у Гат да потражи своје робове. Тако је Шими ишао у Гат и оданде вратио своје робове.

⁴¹ Када су Соломону јавили да је Шими ишао из Јерусалима у Гат и да се вратио, ⁴² цар га позва и рече му: »Зар те нисам заклео ГОСПОДОМ и упозорио те: ‚Онога дана када изађеш да било куда пођеш, буди сигуран да ћеш умрети‘? Тада си ми рекао: ‚Добро кажеш. Послушаћу.‘ ⁴³ Зашто се онда ниси држао заклетве ГОСПОДУ и заповести коју сам ти дао?«

⁴⁴ Цар још рече Шимију: »Ти добро знаш све зло које си учинио мом оцу Давиду. ГОСПОД ће ти вратити за твоја злодела. ⁴⁵ А цар Соломон биће благословен и Давидов престо остаће чврст пред ГОСПОДОМ довека.«

⁴⁶ Тада цар издаде наредбу Бенаји сину Јехојадином, који изађе и обори се на Шимија и он умре.

Тако се царска власт учврстила у Соломоновим рукама.

Соломон тражи мудрост

(2. Лет 1,1-12)

3 Соломон се ороди с фараоном, царем Египта, оженивши се његовом кћери. Он је доведе у Давидов град док не заврши изградњу своје палате, Дома ГОСПОДЊЕГ и зида око Јерусалима. ² А народ је приносио жртве на узвишицама, јер још није био подигнут храм за ГОСПОДЊЕ Име. ³ Соломон је показивао своју љубав према ГОСПОДУ тако што се држао уредби свог оца Давида у свему, осим што је приносио жртве и палио кâд на узвишицама.

⁴ Цар Соломон оде у Гивон да принесе жртве, јер је тамо била најважнија узвишица, и на тамошњем жртвенику принесе хиљаду паљеница. ⁵ У Гивону се ГОСПОД показа Соломону ноћу у сну.

Бог рече: »Затражи шта год хоћеш да ти дам.«

⁶ А Соломон одговори: »Показао си велику љубав према свом слузи, мом оцу Давиду, јер је пред тобом живео верно, праведно и честитог срца. Ти и даље чуваш ту велику љубав према њему, јер си му дао сина да данас седи на његовом престолу. ⁷ Сада си, ГОСПОДЕ, мој Боже, поставио мене, свог слугу, за цара после мог оца Давида иако сам само дете и не знам како да вршим своје дужности. ⁸ Ја, твој слуга, овде сам међу народом који си изабрао, народом којег има толико да се не може ни пребројати ни пописати. ⁹ Стога ми дај разборитости, да могу да спроводим правду међу твојим народом и да разликујем добро и зло. Јер, ко може да спроводи правду међу овим твојим великим народом?«

¹⁰ ГОСПОДУ би мило што је Соломон ово тражио, ¹¹ па му рече: »Пошто си тражио ово, а не дуг живот, ни богатство, ни смрт својих непријатеља, него разборитост при спровођењу правде, ¹² даћу ти то што си тражио. Даћу ти мудрости и разборитости какве није имао нико пре тебе и какве неће имати нико после тебе. ¹³ Али, даћу ти и оно што ниси тражио – богатство и славу – па ти за живота неће бити равна међу царевима. ¹⁴ Ако будеш чинио оно што тражим и држао се мојих уредби и заповести, као што је чинио твој отац Давид, даћу ти и дуг живот.«

¹⁵ Тада се Соломон пробуди и виде да је то био сан. Онда се врати у Јерусалим и стаде пред Ковчег ГОСПОДЊЕГ савеза, па принесе жртве паљенице и жртве за заједништво. Потом приреди гозбу за све своје службенике.

Соломон показује своју мудрост

¹⁶ Две блуднице дођоше цару и стадоше пред њега.

¹⁷ Једна од њих рече: »Господару, ова жена и ја живимо у истој кући, и ја сам се породила док је и она била у њој. ¹⁸ Трећег дана по мом порођају и ова жена је родила. Биле смо саме. У кући није било никога осим нас две. ¹⁹ У току ноћи умре син ове жене, јер је била легла на њега. ²⁰ Она устаде усред ноћи и узе мог сина од мене док сам ја, твоја слушкиња, спавала, па га стави себи у наручје, а свог мртвог сина у наручје мени. ²¹ Кад сам ујутро устала да подојим сина, а он мртав! Али, кад сам га боље погледала при јутарњој светлости, видех да то није син ког сам родила.«

²² Она друга жена рече: »Не! Онај живи је мој син, а мртви је твој.«

А друга одврати: »Не! Онај мртви је твој син, а живи је мој.«

И тако су се препирале пред царем.

²³ Цар рече: »Ова каже: ‚Мој син је жив, а твој син је мртав,‘ а она каже: ‚Не! Твој син је мртав, а мој је жив.‘«

²⁴ Онда цар рече: »Донесите ми мач.«

Када су донели мач пред цара, ²⁵ он рече: »Расеците оно живо дете надвоје, па једну половину дајте једној жени, а другу половину другој.«

²⁶ На то жену чији је син био жив заболе срце за сином, па рече цару: »Молим те, господару, дајте њој живо дете! Не убијајте га!«

Али она друга рече: »Нека не буде ни мој ни твој – расеците га надвоје!«

²⁷ Тада цар рече: »Дајте живо дете првој жени. Немојте да га убијете. Она му је мајка.«

²⁸ Када су сви Израелци чули пресуду коју је цар изрекао, испунише се поштовањем према цару, јер су видели да му је Бог дао мудрост да спроводи правду.

Главни службеници Соломоновог царства

4 Цар Соломон је владао над целим Израелом, ² а ово су били његови главни службеници:

⁷ Соломон је имао дванаест управитеља области по целом Израелу. Они су снабдевали цара и његов двор. Сваки је снабдевао цара једног месеца у години. ⁸ Ово су њихова имена:

Соломоново богатство и слава

(2. Лет 1,14-17)

²⁰ Јудеја и Израелаца било је много као песка на морској обали. Јели су, пили и радовали се. ²¹ Соломон је владао над свим царствима од реке Еуфрат^[f] до земље Филистејаца, све до границе Египта. Та царства су Соломону давала данак и била му потчињена целог његовог живота.

²² Свакодневно је Соломону за храну било потребно тридесет кора^[g] белог брашна и шездесет кора^[h] обичног брашна, ²³ десет говеда с јасала, двадесет говеда с паше и стотину грла ситне стоке, као и јелени, газеле, срне и утовљена живина.

²⁴ Соломон је владао над свим царствима западно од реке Еуфрат, од Тифсаха до Газе, и живео је у миру са свим суседима унаоколо. ²⁵ За његовог живота, Јуда и Израел, од Дана до Беер-Шеве, живели су спокојно, сваки човек под својом лозом и под својом смоквом.

²⁶ Соломон је имао четири хиљаде јасала за коње који су вукли борна кола и дванаест хиљада коња^[i].

²⁷ Управитељи области, сваки свога месеца, набављали су намирнице за цара Соломона и све који су јели за царевом трпезом и старали су се да ничега не понестане. ²⁸ А доносили су, на за то одређено место, и свој део јечма и сламе за коње који су вукли борна кола и за остале коње.

²⁹ Бог је Соломону дао мудрост, изузетну разборитост и памет неизмерну као песак на морској обали. ³⁰ Соломонова мудрост била је већа од мудрости свих Источњака и од све египатске мудрости. ³¹ Био је мудрији од свих људи, мудрији и од Етана Езраховца и од Махолових синова Хемана, Халкола и Дарде. Глас о њему проширио се по свим околним народима. ³² Саставио је три хиљаде пословица и хиљаду пет песама. ³³ Описао је биљке, од либанског кедра до исопа који расте из зидова, и животиње, птице, гмизавце и рибе. ³⁴ Људи из свих народа долазили су да чују Соломонову мудрост, а слали су их сви цареви на земљи који су чули за њу.

Соломон се спрема да сагради Храм

(2. Лет 2,1-18)

5 Када је Хирам, цар Тира, чуо да је Соломон помазан за цара место свог оца Давида, посла изасланике Соломону, јер је увек био Давидов пријатељ.

² Тада Соломон поручи Хираму: ³ »Ти знаш да мој отац Давид, због ратова које је водио са свим околним народима, није могао да сагради дом за Име ГОСПОДА, свога Бога, све док му ГОСПОД није положио непријатеље под ноге. ⁴ Али сада ми је ГОСПОД, мој Бог, дао мир са свим суседима и више не прети ниједан противник ни несрећа.

⁵ »Стога намеравам да саградим дом за Име ГОСПОДА, свога Бога, као што је ГОСПОД рекао мом оцу Давиду: ‚Твој син кога ћу поставити на твој престо место тебе саградиће дом за моје Име.‘^[j]

⁶ »Зато заповеди да ми се насече либанских кедрова. Моје слуге ће радити с твојим слугама, а ја ћу платити твојим слугама колику год надницу одредиш. Јер, ти знаш да код нас нема никога ко уме да обара стабла као Сидонци.«

⁷ Када је Хирам чуо Соломонову поруку, веома се обрадова и рече: »Благословен ГОСПОД данас, јер је Давиду дао мудрог сина да влада овим великим народом.«

⁸ Онда Хирам поручи Соломону: »Примио сам поруку коју си ми послао и снабдећу те са колико год желиш кедрових и борових дебала. ⁹ Моје слуге ће их довлачити с Либана до мора, а ја ћу их, увезане у сплавове, отпремати морем до места које назначиш. Тамо ћу их развезивати, па их ти одвози. Ти ћеш заузврат снабдевати храном мој двор.«

¹⁰ Тако је Хирам снабдевао Соломона кедровим и боровим деблима колико год их је овај желео, ¹¹ а Соломон је сваке године давао Хираму двадесет хиљада кора^[k] пшенице за исхрану његовог двора и уз то двадесет хиљада бата^[l] уља од изгњечених маслина.

¹² ГОСПОД је дао Соломону мудрост, као што му је и обећао. Између Хирама и Соломона владао је мир, па њих двојица склопише савез.

¹³ Цар Соломон одреди кулучаре из целог Израела, њих тридесет хиљада. ¹⁴ Сваког месеца их је слао у Либан у сменама од по десет хиљада, па су један месец проводили у Либану, а два месеца код куће. За кулучаре је био задужен Адонирам. ¹⁵ Соломон је имао седамдесет хиљада носача терета и осамдесет хиљада каменорезаца у брдима, ¹⁶ као и три хиљаде три стотине предрадника који су надгледали посао и управљали радницима. ¹⁷ По царевој заповести вадили су из каменоломâ громаде најбољег камена да од њих исклешу темеље Храма. ¹⁸ Соломонови и Хирамови градитељи и Гевалци секли су и припремали дрво и камен за изградњу Храма.

Соломон гради Храм

(2. Лет 3,1-7)

6 Четири стотине осамдесете године после изласка Израелаца из Египта, четврте године своје владавине над Израелом, у месецу зиву, другом месецу, Соломон поче да гради Дом ГОСПОДЊИ.

² Храм који је цар Соломон градио ГОСПОДУ био је шездесет лаката^[m] дуг, двадесет лаката^[n] широк и тридесет лаката^[o] висок. ³ Трем испред главне одаје пружао се ширином Храма и био двадесет лаката дуг и десет лаката^[p] широк. ⁴ На Храму је направио окна са увученим подбојима. ⁵ Унаоколо, уза зидове главне одаје и унутрашњег светилишта, подигао је здање са побочним одајама. ⁶ Доњи спрат здања био је широк пет лаката^[q], средњи спрат шест лаката^[r], а трећи спрат седам лаката^[s]. Направио је испусте са спољне стране Храма тако да ништа не мора да се умеће у зидове Храма. ⁷ Храм је зидан само од камена који је већ био исклесан у каменолому, па се током градње Храма није чуо ни чекић, ни длето, ни други гвоздени алат. ⁸ Улаз у доњи спрат био је на јужној страни Храма. Степенице су водиле до средњег спрата, а одатле до трећег.

⁹ Тако је Соломон саградио Храм и довршио га, покривши га гредама и кедровим даскама. ¹⁰ Саградио је и побочне одаје дуж читавог Храма. Све су биле пет лаката високе, а за Храм су биле везане кедровим гредама.

¹¹ Реч ГОСПОДЊА дође Соломону: ¹² »Што се тиче овог храма који градиш, ако будеш живео у складу са мојим уредбама, извршавао моје законе и држао се свих мојих заповести и покоравао им се, преко тебе ћу испунити обећање које сам дао твом оцу Давиду. ¹³ Живећу међу Израелцима и нећу оставити свој народ Израел.«

¹⁴ Тако је Соломон градио Храм и довршио га.

Уређење унутрашњости Храма

(2. Лет 3,8-14)

¹⁵ Унутрашње зидове Храма Соломон је од пода до таванице обложио кедровим даскама, а под је покрио боровим даскама. ¹⁶ У задњем делу Храма начинио је унутрашње светилиште, Светињу над светињама, оградивши двадесет лаката кедровим даскама од пода до таванице. ¹⁷ Главна одаја испред ове одаје била је четрдесет лаката^[t] дуга. ¹⁸ Унутрашњост Храма била је од кедровине, са изрезбареним украсима у облику тикве и раствореног цвета. Све је било од кедровине – нигде се није видео камен.

¹⁹ Соломон је припремио унутрашње светилиште у Храму да у њега стави Ковчег ГОСПОДЊЕГ савеза. ²⁰ Оно је било двадесет лаката дуго, двадесет лаката широко и двадесет лаката високо. Изнутра га је обложио чистим златом, а тако и жртвеник од кедровине. ²¹ Унутрашњост Храма обложио је чистим златом, а по прочељу унутрашњег светилишта, које је било обложено златом, раширио је златне ланце. ²² Сву унутрашњост Храма обложио је златом, а тако и цео жртвеник у унутрашњем светилишту.

²³ У унутрашњем светилишту начинио је два херувима од маслиновог дрвета, који су били десет лаката високи. ²⁴ Први херувим је имао крила дуга пет лаката, тако да је од врха једног крила до врха другог било десет лаката. ²⁵ И други херувим је био од десет лаката, јер су та два херувима била исте величине и облика. ²⁶ Сваки херувим је био десет лаката висок. ²⁷ Херувиме је ставио у унутрашњу одају Храма. Крила су им била раширена. Крило једног херувима дотицало је један зид, а крило другог други зид. Друга два крила дотицала су једно друго у средини одаје. ²⁸ Херувиме је обложио златом.

²⁹ По зидовима свуда у Храму, и у унутрашњој и у спољној одаји, изрезбарио је украсе у облику херувима, палме и раствореног цвета. ³⁰ Обложио је златом и подове унутрашње и спољне одаје.

³¹ За улаз у унутрашње светилиште направио је двокрилна врата од маслиновог дрвета са петоугаоним доврацима. ³² На крилима врата од маслиновог дрвета изрезбарио је украсе у облику херувима, палме и раствореног цвета и обложио их златом. Украсе у облику херувима и палме обложио је листићима злата. ³³ Исто тако је направио и четвороугаоне довратке од маслиновог дрвета за улаз у главну одају. ³⁴ Направио је и двокрилна врата од боровине, која су се отварала на обе стране. ³⁵ Изрезбарио је на њима украсе у облику херувима, палме и раствореног цвета и све резбарије равномерно обложио златом.

³⁶ Саградио је унутрашње двориште од три реда клесаног камена и једног реда тесаних кедрових греда.

³⁷ Темељи Дома ГОСПОДЊЕГ положени су четврте године Соломонове владавине, у месецу зиву. ³⁸ Једанаесте године, у месецу булу, осмом месецу, Храм је довршен у свим појединостима и у складу са нацртима. Соломон га је саградио за седам година.

Соломонова палата

7 Соломону је требало тринаест година да сагради своју палату, ² Палату либанске шуме. Она је била сто лаката дуга, педесет лаката широка и тридесет лаката висока^[u] и имала четири реда кедрових стубова који су подупирали кедрове греде. ³ Поврх греда које су лежале на стубовима – четрдесет пет греда, по петнаест у сваком реду – била је таваница од кедровине. ⁴ На бочним зидовима била су по три реда прозора. ⁵ Сва врата и прозори били су четвороугаони, а три реда прозора на једном зиду била су тачно наспрам оних на другом.

⁶ Саградио је Дворану стубова, која је била педесет лаката дуга и тридесет лаката широка, а испред ње је био покривен трем на стубовима.

⁷ Саградио је и престону дворану, Дворану правде, где је судио, и од пода до таванице је обложио кедровином.

⁸ Слично је била грађена и палата у којој је живео, у дворишту позади. Соломон је сличну палату саградио и за фараонову кћер, којом се оженио.

⁹ Све те грађевине, и велико двориште, биле су од темеља до стреха изграђене од најбољег камена, сеченог по мери и изнутра и споља обрађеног тестером. ¹⁰ Темељи су били од најбољих громада, од којих су неке биле од десет лаката^[v], а неке од осам лаката^[w], ¹¹ а надградња од најбољег камена, сеченог по мери, и од кедрових греда. ¹² Велико двориште било је окружено зидом од три реда клесаног камена и једног реда тесаних кедрових греда, као и унутрашње двориште Дома ГОСПОДЊЕГ и његов трем.

Хурамови радови

¹³ Цар Соломон посла по Хурама^[x] из Тира. ¹⁴ Његова мајка је била једна удовица из Нефталимовог племена, а отац му је био ковач бронзе из Тира. Хурам је био врло вешт, способан и искусан у свим врстама рада са бронзом. Он дође цару Соломону и изведе све радове који су му били поверени.

Два бронзана стуба

(2. Лет 3,15-17)

¹⁵ Излио је два бронзана стуба, од којих је сваки био осамнаест лаката^[y] висок и имао обим дванаест лаката^[z]. ¹⁶ Направио је и две главице од ливене бронзе да се поставе на врхове стубова. Свака главица је била пет лаката^[aa] висока. ¹⁷ Мрежа од седам преплетених ланаца красила је главицу сваког стуба. ¹⁸ Израдио је нарове у два реда око сваке мреже да украси главице стубова. ¹⁹ Главице стубова у трему биле су у облику љиљана и четири лакта^[ab] високе. ²⁰ На главицама оба стуба, изнад заобљеног дела код мреже, било је унаоколо две стотине нарова у редовима. ²¹ Стубове је поставио на улазу у Храм. Јужни стуб назвао је »Јахин«, а северни »Вооз«. ²² Главице на врху биле су у облику љиљана. Тако је завршен рад на стубовима.

Бронзани умиваоник

(2. Лет 4,2-5)

²³ Направио је и Море, умиваоник од ливене бронзе, кружног облика, пречника десет лаката^[ac], пет лаката високо и тридесет лаката^[ad] у обиму. ²⁴ Испод руба је било окружено украсима у облику тикве, њих десет, по један на сваки лакат^[ae]. Тикве су биле изливене у два реда и сливене с Морем, ²⁵ које је стајало на дванаест ливених бикова. Три су гледала на север, три на запад, три на југ и три на исток. Море је лежало на њима, а они су задњим крајем били окренути према унутра. ²⁶ Било је дебело један педаљ^[af], а руб му је био као руб пехара, као љиљан. Запремина му је била две хиљаде бата^[ag].

Бронзана постоља

²⁷ Направио је и десет покретних бронзаних постоља. Свако је било четири лакта дуго, четири лакта широко и три лакта високо^[ah]. ²⁸ Постоља су била овако урађена: Имала су постраничне плоче које су биле причвршћене за пречаге. ²⁹ На плочама међу пречагама били су украси у облику лава, бика и херувима, а на пречагама, изнад и испод лавова и бикова, ковани венци. ³⁰ Свако постоље имало је четири бронзана точка са бронзаним осовинама. На сваком постољу, на четири држача украшена ливеним венцима са сваке стране, стајао је умиваоник. ³¹ На горњој страни постоља био је округао отвор дубок један лакат^[ai], а са основом лакат и по^[aj]. Око њега су били резбарени украси. Плоче постоља биле су четвртасте, а не округле. ³² Она четири точка била су испод плоча, а осовине су им биле причвршћене за постоље. Сваки точак је имао лакат и по у пречнику. ³³ Точкови су били израђени као точкови кола. Њихове осовине, наплаци, паоци и главчине били су ливени.

³⁴ Свако постоље имало је четири држача, по један на сваком углу, која су с њим чинила једну целину. ³⁵ На врху постоља био је кружни обруб висок пола лакта^[ak]. Држачи и плоче чинили су једну целину са постољем. ³⁶ Хурам је, где год је било места на држачима и плочама, урезао украсе у облику херувима, лава и палме уоквирене венцима. ³⁷ Тако је направио десет постоља. Сва су била изливена из истог калупа, па су била исте величине и облика.