Bible in 90 Days

¹¹ »Овако каже ГОСПОД: ‚Учинићу да ти један од твојих укућана донесе несрећу. На твоје очи ћу ти узети жене и дати их некоме ко ти је близак, и он ће с њима полно општити усред бела дана. ¹² Да, ти си оно учинио тајно, а ја ћу ово учинити усред бела дана, пред целим Израелом.‘«

¹³ На то Давид рече Натану: »Згрешио сам против ГОСПОДА.«

А Натан му одговори: »ГОСПОД ти је опростио. Нећеш умрети. ¹⁴ Али зато што си својим чином показао крајњи презир према ГОСПОДУ, умреће син који ти се родио.«

Смрт Давидовог сина

¹⁵ Када је Натан отишао кући, ГОСПОД учини да се разболи дете које је Уријина жена родила Давиду. ¹⁶ Давид се молио Богу за дете и постио, а увече улазио у кућу и проводио ноћ лежећи на голој земљи. ¹⁷ Његови дворани су долазили да га подигну са земље, али он је одбијао, а није хтео ни да једе с њима.

¹⁸ Седмога дана, дете умре.

Давидови службеници су се плашили да му кажу да је дете умрло, јер су мислили: »И док је дете било живо, говорили смо му, али он није хтео да нас слуша. Како да му кажемо да је дете умрло? Могао би себи учинити неко зло.«

¹⁹ Давид примети да његови службеници нешто шапућу међу собом и схвати да је дете умрло.

»Је ли дете умрло?« упита их он.

»Јесте«, одговорише они, »умрло је.«

²⁰ Тада Давид устаде са земље. Када се опрао, намазао помашћу и пресвукао, оде и поклони се у Дому ГОСПОДЊЕМ. Онда уђе у своју палату, где затражи да му донесу хране, па је јео.

²¹ Његови службеници га упиташе: »Шта то радиш? Док је дете било живо, постио си и плакао, а сад кад је умрло, ти си устао и једеш!«

²² А он одговори: »Да, док је дете још било живо, постио сам и плакао. Мислио сам: ‚Ко зна? Можда ће ми се ГОСПОД смиловати и пустити дете да живи.‘ ²³ Али зашто да постим сад кад је умрло? Могу ли да га вратим? Ја ћу отићи њему, али оно се мени неће вратити.«

Соломоново рођење

²⁴ Потом Давид утеши своју жену Витсавеју. Опет је спавао с њом, и она роди сина, коме Давид даде име Соломон.

ГОСПОД заволе дечака ²⁵ и зато поручи преко пророка Натана да му се дâ име Једидјах^[a].

Давид заузима Рабу

(1. Лет 20,1-3)

²⁶ Јоав нападе амонски град Рабу и заузе царску тврђаву, ²⁷ па посла гласнике Давиду с поруком: »Напао сам Рабу и заузео градски водовод. ²⁸ Сада ти окупи остатак војске, па опседни град и освоји га, јер ћу га иначе ја освојити, и биће назван по мени.«

²⁹ Тако Давид окупи сву војску, оде до Рабе, нападе је и освоји. ³⁰ Он узе круну с главе њиховог цара – тешку један талант^[b] злата и са драгим каменом на себи – коју му ставише на главу. Из града узе велик плен ³¹ и изведе из њега народ, коме одреди да ради тестерама, гвозденим пијуцима и секирама и да прави цигле. Тако учини у свим амонским градовима. Потом се са свом војском врати у Јерусалим.

Тамара и Амнон

13 После неког времена, Давидов син Амнон заљуби се у Тамару, лепу сестру Давидовог сина Авесалома. ² Толико је патио због своје полусестре да се готово разболео. Јер, она је била девица и њему се чинило немогућим да било шта учини с њом.

³ Амнон је имао пријатеља који се звао Јонадав. Он је био син Давидовог брата Шиме и био је веома лукав човек.

⁴ Он упита Амнона: »Зашто ти, царев син, сваког јутра изгледаш тако измучено? Зар нећеш да ми кажеш?«

И Амнон му рече: »Заљубљен сам у Тамару, сестру мога брата Авесалома.«

⁵ »Лези у постељу и претварај се да си болестан«, рече му Јонадав. »А кад твој отац дође да те види, ти му реци: ‚Допусти да дође моја сестра Тамара и дâ ми да једем. Нека преда мном спреми јело, овде где могу да је видим, па да једем из њене руке.‘«

⁶ Тако Амнон леже у постељу претварајући се да је болестан.

Када је цар дошао да га види, Амнон му рече: »Допусти да дође моја сестра Тамара и преда мном умеси неки колач, па да једем из њене руке.«

⁷ Давид поручи Тамари у палату: »Иди у кућу свога брата Амнона и спреми му нешто за јело.«

⁸ Тако Тамара оде у кућу свога брата Амнона, који је лежао. Она узе мало теста, замеси пред њим колаче, па их испече. ⁹ Потом узе тепсију и изнесе колаче пред њега, али он одби да једе.

»Нареди да сви изађу одавде«, рече Амнон.

И сви изађоше.

¹⁰ Тада Амнон рече Тамари: »Донеси ми јело у спаваћу собу, да ти једем из руке.«

Тамара узе колаче које је испекла и донесе их Амнону у спаваћу собу.

¹¹ Али када му их је пружила да једе, он је зграби и рече: »Дођи и спавај са мном, сестро.«

¹² »Немој, брате!« рече му она. »Немој да ме напаствујеш. Тако нешто не сме да се чини у Израелу! Не чини такво безумље. ¹³ Шта би било са мном? Где бих могла да сперем своју срамоту? А и ти би био као један од безумника у Израелу. Него, разговарај с царем – он ми неће бранити да се удам за тебе.«

¹⁴ Али он је не послуша, него је силова, пошто је био јачи од ње. ¹⁵ Одмах потом Амнон је силно замрзе. Његова мржња према њој била је већа од љубави коју је пре тога према њој осећао.

Амнон јој рече: »Устани и одлази!«

¹⁶ »Не!« рече му она. »Ако ме отераш, то би било још веће зло од онога које си ми већ учинио.«

Али он је не послуша, ¹⁷ него позва свог личног служитеља и рече: »Избаци ову жену одавде и закључај врата за њом.«

¹⁸ И служитељ је избаци и за њом закључа врата. Она је на себи имала дугу хаљину с рукавима какву су у то време носиле цареве кћери које су још биле девице. ¹⁹ Тамара се посу пепелом по глави и раздре ону дугу хаљину коју је носила. Онда стави руку на главу и оде ридајући.

²⁰ Њен брат Авесалом јој рече: »Је ли то онај твој брат Амнон био с тобом? Ћути сада, сестро, он ти је брат. Не узимај то к срцу.«

Тако Тамара остаде да живи у кући свога брата Авесалома, утучена и сама.

²¹ Када је цар Давид чуо све што се догодило, силно се наљути. ²² А Авесалом више није говорио с Амноном, јер га је мрзео што је напаствовао његову сестру Тамару.

Авесалом убија Амнона

²³ Две године касније, када је стригао овце у Ваал-Хацору, близу границе Ефрема, Авесалом позва све цареве синове да дођу онамо.

²⁴ Он оде цару и рече: »Ено моји стригачи су почели да раде. Хоће ли цар и његови службеници да иду онамо са мном, твојим слугом?«

²⁵ »Не, сине«, одговори цар. »Не треба сви да идемо. Само бисмо ти били на терет.«

И, иако га је Авесалом наговарао, он не хтеде да иде, него га благослови.

²⁶ Тада Авесалом рече: »Ако ти нећеш, онда те молим да пустиш мога брата Амнона да иде с нама.«

А цар га упита: »Зашто да он иде с тобом?«

²⁷ Али, пошто је Авесалом наваљивао, он пусти и Амнона и све друге цареве синове да иду с њим.

²⁸ Авесалом заповеди својим слугама: »Слушајте: Кад се Амнон орасположи од вина и ја вам кажем: ‚Нападните Амнона‘, ви га убијте. Не бојте се. Ја сам тај који вам то наређује. Будите јаки и храбри.«

²⁹ Тако Авесаломове слуге урадише с Амноном како им је он заповедио. На то сви цареви синови устадоше, узјахаше своје мазге и побегоше.

³⁰ Док су они још били на путу кући, Давида известише: »Авесалом је побио све цареве синове – ниједан није остао жив.«

³¹ Цар устаде, раздре своју одећу и леже на земљу. А и сви његови службеници раздреше своју одећу, па су стајали крај њега.

³² Тада Јонадав, син Давидовог брата Шиме, рече: »Господару, не треба да мислиш да су побили све цареве синове – мртав је само Амнон. Авесалом је одлучио да то учини још оног дана када је Амнон напаствовао његову сестру Тамару. ³³ Зато нека те не брине то што су те известили да су сви цареви синови мртви. Само је Амнон мртав.«

³⁴ У међувремену, Авесалом побеже.

Слуга који је био на стражи спази много људи на путу западно од себе како се спуштају низ обронак једног брда, па оде и рече цару: »Видим неке људе у правцу Хоронајима, на обронку брда.«

³⁵ Тада Јонадав рече цару: »Ето видиш, цареви синови су овде. Било је баш као што сам ти рекао.«

³⁶ Само што је то изговорио, цареви синови уђоше, гласно плачући. А горко заплакаше и цар и сви његови службеници.

³⁷ Авесалом побеже к Талмају сину Амихудовом, цару Гешура. А цар Давид је оплакивао свога сина сваки дан. ³⁸ Када је побегао у Гешур, Авесалом је тамо остао три године. ³⁹ Пошто је преболео Амнонову смрт, цар поче да чезне за Авесаломом.

Давид дозвољава Авесалому да се врати у Јерусалим

14 Јоав син Церујин знао је да цар чезне за Авесаломом, ² па посла у Текоу по једну мудру жену.

Он јој рече: »Претварај се да си у жалости. Обуци одећу за жалост и немој се мазати уљем. Понашај се као жена која већ много дана оплакује покојника, ³ па иди цару и овако му кажи.«

Тада јој Јоав рече шта да каже.

⁴ Када је жена из Текое дошла цару, ничице му се поклони, па рече: »Помози ми, царе!«

⁵ »Шта те мучи?« упита је цар.

А она одговори: »Удовица сам – муж ми је умро. ⁶ Ја, твоја слушкиња, имала сам два сина. Они се потукоше у пољу, а никог да их растави, па један удари и уби оног другог. ⁷ Сада се цело братство дигло против мене. ‚Предај нам братоубицу‘, говоре, ‚да га погубимо зато што је одузео живот своме брату. Тако ћемо затрти и наследника.‘ Они, дакле, хоће да ми угасе једину живу жераву која ми је још остала, да моме мужу не оставе ни имена ни потомства на лицу земље.«

⁸ Тада јој цар рече: »Иди кући, а ја ћу некоме заповедити да се постара за то.«

⁹ Али жена из Текое му рече: »Мој господару царе, нека кривица буде на мени и мојој породици. Цар и његов престо су недужни у свему овоме.«

¹⁰ »Буде ли ти неко нешто рекао«, рече цар, »доведи га мени, па ти неће више додијавати.«

¹¹ А она рече: »Нека се цар помоли ГОСПОДУ, своме Богу, да спречи крвног осветника да даље убија, да ми не затре сина.«

»Тако ми ГОСПОДА живога«, рече он, »твоме сину неће пасти ни длака с главе.«

¹² Тада жена рече: »Допусти ми да ти још нешто кажем.«

»Кажи«, одговори он.

¹³ А она рече: »Зашто си овако нешто наумио против Божијег народа? Овим што је цар рекао, самога себе је осудио, јер није вратио свога сина кога је прогнао. ¹⁴ Сви ћемо сигурно умрети, јер смо као вода која се проспе на земљу, па не може више да се покупи. Бог не враћа мртваца у живот, али налази начина да изгнаник не остане отуђен од њега. ¹⁵ Дошла сам да ти сада ово кажем, господару, јер су ме људи застрашили. Помислила сам: ‚Говорићу с царем. Можда ће учинити оно што га замолим. ¹⁶ Јер, он ће пристати да ме избави из руку човека који и мене и мога сина хоће да лиши наследства које нам је Бог дао.‘ ¹⁷ Онда помислих: ‚Нека реч мога господара цара донесе спокој, јер он попут Божијег анђела разликује добро и зло.‘ Нека ГОСПОД, твој Бог, буде с тобом.«

¹⁸ Тада јој цар рече: »Немој да ми ускратиш одговор на питање које ћу ти поставити.«

»Кажи, мој господару царе«, одврати жена.

¹⁹ Цар је упита: »Није ли Јоав умешао своје прсте у све ово?«

А жена одговори: »Живога ми тебе, мој господару царе, код тебе нема врдања! Да, управо ми је твој слуга Јоав заповедио да ово урадим. Он ми је рекао шта да кажем. ²⁰ Учинио је то не би ли променио садашње стање. Ти си, господару, мудар као Божији анђео – знаш све што се дешава у земљи.«

²¹ Цар рече Јоаву: »Добро, учинићу то. Иди и врати младића Авесалома.«

²² На то се Јоав ничице поклони цару и благослови га, па рече: »Данас знам, мој господару царе, да сам ја, твој слуга, нашао милост у твојим очима, јер си ми услишио молбу.«

²³ Онда Јоав оде у Гешур и доведе Авесалома назад у Јерусалим.

²⁴ Али цар рече: »Нека иде својој кући. Нећу да га видим.«

Тако Авесалом оде својој кући не видевши цара.

²⁵ А у целом Израелу ниједан човек није био толико хваљен због своје лепоте као Авесалом: био је без мане од главе до пете. ²⁶ Кад год би шишао косу, што је чинио с времена на време, кад би му постала претешка, мерио би је: била би тешка две стотине шекела^[c] царске мере.

²⁷ Авесалому су се родила три сина и кћи. Кћи му се звала Тамара и била је прелепа жена.

²⁸ Авесалом проведе две године у Јерусалиму, а да није видео цара. ²⁹ Он онда посла по Јоава да га пошаље цару, али овај одби да дође. Он посла по њега други пут, али он опет одби.

³⁰ Тада Авесалом рече својим слугама: »Слушајте: Јоавова њива је поред моје. Он тамо гаји јечам. Идите и запалите је.«

Тако Авесаломове слуге запалише Јоавову њиву.

³¹ Тада Јоав дође у Авесаломову кућу и упита га: »Зашто су ми твоје слуге запалиле њиву?«

³² »Слушај«, рече му Авесалом, »поручио сам ти да дођеш да те пошаљем цару да га питаш: ‚Зашто сам долазио из Гешура? Било би боље да сам остао тамо.‘ Дакле, хоћу да видим цара. Ако сам за нешто крив, нека ме погуби.«

³³ Тако Јоав оде цару и то му исприча, па цар позва Авесалома. Авесалом уђе код цара и ничице му се поклони, а цар га пољуби.

Авесаломов устанак

15 После неког времена, Авесалом набави себи борна кола и коње и педесет људи да трче пред њим. ² Устајао би рано и стајао поред пута који води према градској капији. Кад год би неко дошао да поднесе жалбу да је цар размотри, Авесалом би му довикнуо: »Из ког си града?« А када би му тај одговорио из ког је Израеловог племена, ³ Авесалом би рекао: »Твоји захтеви су оправдани и исправни, али овде нема царевог представника који би те саслушао.« ⁴ И још би додао: »Е, кад би мене поставили за судију у овој земљи! Онда би свако ко има неку жалбу или парницу могао да дође мени, а ја бих се постарао да му се суди по правди.« ⁵ А кад год би му неко пришао да му се поклони, Авесалом би га загрлио и пољубио. ⁶ Тако је поступао према свим Израелцима који су долазили цару да траже правду, и тако је освојио срце Израелаца.

⁷ После четири године, Авесалом рече цару: »Пусти ме да одем у Хеврон и извршим завет који сам дао ГОСПОДУ. ⁸ Док сам ја, твој слуга, живео у Гешуру, у Араму, овако сам се заветовао: ‚Ако ме ГОСПОД одведе назад у Јерусалим, поклонићу се ГОСПОДУ у Хеврону.‘«

⁹ »Иди у миру«, рече му цар, и Авесалом оде у Хеврон.

¹⁰ Потом Авесалом посла тајне гласнике по свим израелским племенима, да кажу: »Чим зачујете звук овнујског рога, реците: ‚Авесалом је цар у Хеврону!‘«

¹¹ С Авесаломом је било отишло две стотине људи из Јерусалима. Били су позвани као гости и пошли су ништа не слутећи. ¹² Док је Авесалом приносио жртве, посла по Ахитофела Гилонца, Давидовог саветника, да дође из свог родног града Гила. Тако је завера ојачала и народ се у све већем броју приклањао Авесалому.

Давид бежи из Јерусалима

¹³ Један гласник дође Давиду и рече: »Израелци су се приклонили Авесалому.«

¹⁴ На то Давид рече свим својим службеницима који су с њим били у Јерусалиму: »Бежимо сместа, иначе му ниједан од нас неће умаћи! Одмах кренимо, да нас не предухитри и порази, па мачем побије све у граду!«

¹⁵ Цареви службеници одговорише: »Господару царе, учинићемо како год одлучиш.«

¹⁶ Цар крену пешице, а сви његови укућани за њим. Оставио је само десет наложница да воде бригу о палати. ¹⁷ Док су цар и сав народ одлазили из града, стадоше код последње куће. ¹⁸ Крај њега прођоше сви његови службеници, а тако и Керећани и Пелетовци, и свих шест стотина Гитејаца који су дошли с њим из Гата.

¹⁹ Цар упита Итаја Гитејца: »Зашто и ти идеш с нама? Врати се и остани уз новог цара. Ти си странац, изгнаник из своје земље. ²⁰ Колико јуче си дошао к нама, па зар да те већ данас терам да се унаоколо потуцаш са мном, кад ни сам не знам куда идем? Врати се и са собом поведи своју сабраћу, а Божија љубав и верност нека буду с тобом.«

²¹ Али Итај одговори цару: »Тако ми ГОСПОДА живога и живога ми тебе, господару царе, где год будеш ти, жив или мртав, бићу и ја, твој слуга.«

²² На то му Давид рече: »Добро, иди напред.«

Тако Итај Гитејац оде напред са свим својим људима и женама и нејачи која је била с њима.

²³ Цела земља је гласно плакала док је сав онај народ пролазио. Цар пређе преко долине Кидрон, и сав народ крену путем према пустињи. ²⁴ Био је ту и Садок и Левити који су носили Ковчег Божијег савеза. Они спустише Божији ковчег, па је Авиатар приносио жртве док сав народ није изашао из града.

²⁵ Цар рече Садоку: »Врати Божији ковчег у град. Ако нађем милост у ГОСПОДЊИМ очима, он ће ме вратити и дати ми да опет видим и Ковчег и његово боравиште. ²⁶ Али ако каже: ‚Нисам задовољан тобом‘, нека са мном чини како мисли да је најбоље.«

²⁷ Цар још рече свештенику Садоку: »Ти си виделац. Врати се у град у миру, са својим сином Ахимаацом и с Јонатаном сином Авиатаровим, ²⁸ а ја ћу чекати на газовима у пустињи док од вас не примим поруку.«

²⁹ Тако Садок и Авиатар вратише Божији ковчег у Јерусалим и тамо остадоше.

³⁰ Давид се пењао уз Маслинску гору плачући. Глава му је била покривена, а ноге босе. И сав народ који је био с њим покрио је главу и плакао.

³¹ Давиду рекоше: »Ахитофел је међу завереницима с Авесаломом.«

Стога се Давид помоли: »ГОСПОДЕ, учини да Ахитофелови савети буду неразумни.«

³² Када је Давид стигао на врх, тамо где се клањао Богу, дочека га Хушај Аркијац, раздеране одеће и главе посуте земљом.

³³ Давид му рече: »Ако пођеш са мном, бићеш ми само на терет. ³⁴ Али, ако се вратиш у град и кажеш Авесалому: ‚Бићу ти слуга, царе. Био сам слуга твога оца, а сада ћу бити твој‘, моћи ћеш да ми помогнеш тако што ћеш осујећивати Ахитофелове савете. ³⁵ Тамо ће с тобом бити и свештеници Садок и Авиатар, па им ти преноси све што будеш чуо у царевој палати. ³⁶ С њима су и њихова два сина: Ахимаац син Садоков и Јонатан син Авиатаров. По њима ми јављај све што будеш чуо.«

³⁷ Тако Давидов пријатељ Хушај стиже у Јерусалим баш кад је Авесалом улазио у град.

Цива доноси дарове Давиду

16 Када је Давид зашао мало даље од врха Маслинске горе, угледа Циву, Мефивошетовог слугу, који га је чекао са два осамарена магарца натоварена са двеста хлебова, сто гроздова сувог грожђа, сто летњих воћака и мешином вина.

² Цар га упита: »Шта ћеш с тим?«

А Цива одговори: »Магарци су да царева породица јаше на њима, хлеб и воће момцима за јело, а вино за окрепу онима који се уморе у пустињи.«

³ Тада га цар упита: »А где је унук твога господара?«

»Остао је у Јерусалиму«, одговори Цива, »пошто мисли: ‚Данас ће ми израелски народ вратити царство мога деде.‘«

⁴ На то му цар рече: »Све што је било Мефивошетово од сада је твоје.«

А Цива одврати: »Понизно ти захваљујем. Само да увек налазим милост у твојим очима, мој господару царе!«

Шими проклиње Давида

⁵ Када је цар Давид стигао до Бахурима, један човек из истог братства као и Саулова породица изађе оданде проклињући. Звао се Шими син Герин. ⁶ Он засу камењем Давида и све његове службенике и сав народ и ратнике који су стајали лево и десно од цара.

⁷ Проклињући, Шими рече: »Одлази! Одлази, крвниче, ништаријо! ⁸ Одузео си Саулу царство, па ти ГОСПОД враћа за сву крв Саулове породице коју си пролио. ГОСПОД је царство предао у руке твом сину Авесалому. Ето, снашло те зло јер си крвник!«

⁹ Тада Авишај син Церујин рече цару: »Зар да те проклиње ово цркнуто псето, мој господару царе? Пусти ме да одем преко и одрубим му главу.«

¹⁰ Али цар рече: »Шта ја имам с вама, синови Церујини? Ако он проклиње зато што му је ГОСПОД наредио: ‚Прокуни Давида‘, ко сме да пита: ‚Зашто то радиш?‘«

¹¹ Онда рече Авишају и свим својим службеницима: »Мој рођени син хоће да ме убије, па што да неће овај Венијаминовац. Пустите га нека проклиње, јер му је ГОСПОД тако заповедио. ¹² Можда ће ГОСПОД видети моју невољу и узвратити ми добротом за ове његове клетве данас.«

¹³ Тако Давид и његови људи наставише даље путем, а Шими је ишао падином преко пута Давида, проклињући, гађајући га камењем и засипајући га земљом. ¹⁴ Цар и сав народ с њим стигоше на своје одредиште изнурени и тамо се окрепише.

Ахитофелов савет

¹⁵ Када је Авесалом са свом израелском војском ушао у Јерусалим, с њим је био и Ахитофел.

¹⁶ Хушај Аркијац, Давидов пријатељ, дође Авесалому и рече му: »Живео цар! Живео цар!«

¹⁷ Авесалом га упита: »Зар тако показујеш љубав према свом пријатељу? Зашто ниси отишао с њим?«

¹⁸ »Не«, одговори му Хушај, »него, бићу с оним кога су изабрали ГОСПОД, овај народ и сви Израелци, и остаћу с њим. ¹⁹ Уосталом, коме треба да служим? Зар не треба да служим сину? Као што сам служио твом оцу, тако ћу служити и теби.«

²⁰ Тада се Авесалом обрати Ахитофелу: »Посаветуј нас. Шта да радимо?«

²¹ Ахитофел одговори: »Спавај с наложницама свога оца, које је оставио да воде бригу о палати. Тада ће сав Израел чути како си се ужасно замерио оцу, па ће те сви који су с тобом још више подржавати.«

²² Тако за Авесалома разапеше шатор на крову, па је спавао с наложницама свога оца наочиглед целом Израелу. ²³ А у то време су и Давид и Авесалом сматрали да је Ахитофелов савет исто што и савет добијен од Бога.

Ахитофелова смрт

17 Ахитофел рече Авесалому: »Изабрао бих дванаест хиљада људи, па бих још ноћас кренуо у потеру за Давидом. ² Напао бих га док је још уморан и слаб и утерао му страх у кости. Тада би се сав народ који је с њим разбежао. Убио бих само цара, ³ а сав народ вратио теби. Пошто би био убијен само онај кога тражиш, сви би се вратили. Сав народ би остао жив и здрав.«

⁴ Овај наум се свиде Авесалому и свим израелским старешинама, ⁵ али Авесалом ипак рече: »Позовите и Хушаја Аркијца, да чујемо шта он има да каже.«

⁶ Када је Хушај дошао к њему, Авесалом му рече: »Ахитофел нас је тако и тако саветовао. Да ли да урадимо како он каже? Ако не, реци нам шта ти мислиш.«

⁷ Хушај одговори Авесалому: »Овога пута Ахитофелов савет није добар. ⁸ Ти знаш свога оца и његове људе. Они су ратници, жестоки као мечка којој су отели мечиће. Осим тога, твој отац је искусан војник и неће провести ноћ с народом. ⁹ Он се сигурно већ сада склонио у неку пећину или на неко друго место. Ако он први нападне твоју војску, ко год чује за то рећи ће да је твоја војска доживела покољ. ¹⁰ Тада ће се и најхрабрији војник, чије је срце као у лава, одузети од страха. Јер, сав Израел зна да је твој отац ратник и да су они који су с њим храбри.

¹¹ »Стога ти саветујем ово: Окупи све Израелце од Дана до Беер-Шеве – којих има као песка на морској обали – и сâм ти их поведи у бој. ¹² Онда ћемо га напасти где год да је. Оборићемо се на њега као роса на земљу и нећемо оставити у животу ни њега ни било кога од његових људи. ¹³ Ако се повуче у неки град, сви Израелци ће онамо донети ужад и одвући град у кланац, да се ни каменчић од њега више неће моћи наћи.«

¹⁴ Тада Авесалом и сви Израелци рекоше: »Савет Хушаја Аркијца бољи је од Ахитофеловог савета.« Јер ГОСПОД је чврсто одлучио да осујети Ахитофелов добар савет како би Авесалома снашло зло.

¹⁵ Хушај рече свештеницима Садоку и Авиатару: »Ахитофел је Авесалому и израелским старешинама саветовао да ураде тако и тако, а ја сам им саветовао да ураде овако и овако. ¹⁶ Стога сместа поручите Давиду: ‚Ноћас немој да ноћиш на газовима у пустињи, већ обавезно пређи на другу обалу, да не страдаш и ти и сав народ с тобом.‘«

¹⁷ Јонатан и Ахимаац били су код Ен-Рогела. Онамо је одлазила једна слушкиња и обавештавала их, пошто њих нико није смео да види како улазе у град. Они су онда ишли и обавештавали цара Давида. ¹⁸ Али њих опази један младић и то јави Авесалому, па њих двојица сместа одоше оданде у Бахурим, где дођоше до куће једног човека који је имао бунар у дворишту. Спустише се у бунар, ¹⁹ а његова жена узе прекривач, разастре га преко отвора бунара и посу житом тако да се ништа није могло приметити.

²⁰ Када су Авесаломове слуге дошле тој жени у кућу, упиташе: »Где су Ахимаац и Јонатан?«

А она им одговори: »Отишли су преко потока.«

Они их потражише, али их не нађоше, па се вратише у Јерусалим. ²¹ Када су отишли, она двојица изађоше из бунара и одоше да обавесте цара Давида.

»Крените сместа и пређите преко реке«, рекоше му, »јер је Ахитофел тако и тако саветовао против вас.«

²² Тако се Давид и сав народ с њим спремише и пређоше преко реке Јордан. До зоре није више било никога ко није прешао преко реке.

²³ Видевши да нису прихватили његов савет, Ахитофел оседла магарца и крену кући у свој родни град. Тамо издаде наређења својим укућанима, а потом се обеси. Тако је умро, па га сахранише у гробници његовог оца.

²⁴ Давид оде у Маханајим, а Авесалом пређе преко реке Јордан са свим Израелцима. ²⁵ Место Јоава, Авесалом је за главног заповедника војске поставио Амасу, сина човека који се звао Јитра. Јитра је био Израелац и био је ожењен Авигал кћери Нахашевом, сестром Јоавове мајке Церује. ²⁶ Израелци и Авесалом утаборише се у Гиладу.

²⁷ Када је Давид стигао у Маханајим, Шови син Нахашев из Рабе Амонске, затим Махир син Амиелов из Ло-Девара и Барзилај, Гилађанин из Рогелима, ²⁸ донеше постељине, чинија и глинених судова, а за јело пшенице, јечма, брашна, прженог зрневља, боба, сочива, ²⁹ меда, урде, ситне стоке и крављег сира. То донеше Давиду и народу који је био с њим, јер су говорили: »Народ је у пустињи огладнео, уморио се и ожеднео.«

Авесаломова смрт

18 Давид изврши смотру војске која је била с њим и постави заповеднике над хиљадама и стотинама. ² Једну трећину војске стави под Јоавово заповедништво, другу под заповедништво Јоавовог брата Авишаја сина Церујиног и трећу под заповедништво Итаја Гитејца.

Цар онда нареди покрет и рече: »И ја ћу с вама.«

³ Али војска одврати: »Ти не смеш да идеш. Ако будемо бежали, њима то неће ништа значити. Чак ако нас и половина изгине, ни то им неће ништа значити. Али ти сâм вредиш као нас десет хиљада. Зато ће бити боље да нам помажеш из града.«

⁴ На то им цар одговори: »Урадићу онако како мислите да је најбоље.«

Онда стаде крај капије док је кроз њу пролазила војска у четама од по стотину и од по хиљаду људи.

⁵ А Јоаву, Авишају и Итају заповеди: »Будите благи према младићу Авесалому, мене ради.«

Сва војска је чула шта је заповедницима заповедио о Авесалому. ⁶ Тако војска изађе на поље у бој против Израела. Битка се поведе у Ефремовој шуми, ⁷ где Давидове слуге поразише израелску војску. Покољ тога дана био је веома велик: двадесет хиљада погинулих. ⁸ Битка се прошири по целом оном крају, и тога дана више жртава однесе шума него мач.

⁹ А Авесалом случајно паде у руке Давидовим слугама: Јахао је на својој мазги и када је она пролазила испод густог грања једне велике смрдљике, Авесалому глава запе о грање, па он остаде да виси у ваздуху, док мазга откаса даље.

¹⁰ То виде један војник, па јави Јоаву: »Управо сам видео Авесалома како виси на једној смрдљици.«

¹¹ На то Јоав рече војнику који му је то јавио: »Шта! Видео си га? Па што га онда на лицу места ниси саставио са земљом? За то бих ти дао десет шекела^[d] сребра и ратнички појас.«

¹² А онај му рече: »Да ми на руке изброје и хиљаду шекела^[e] сребра, не бих дигао руку на царевог сина. Својим смо ушима чули када је цар заповедио теби, Авишају и Итају: ‚Чувајте младића Авесалома, мене ради.‘ ¹³ Да сам га подмукло убио – а од цара се ништа не може сакрити – ти би се од мене оградио.«

¹⁴ Јоав одврати: »Нећу да дангубим овде с тобом.«

Онда узе три копља и забоде их у срце Авесалому док је овај још жив висио на смрдљици, ¹⁵ а десет Јоавових штитоноша опколише Авесалома, па га оборише и убише. ¹⁶ Тада Јоав дуну у овнујски рог, и војска престаде да гони Израелце, пошто ју је Јоав тако зауставио. ¹⁷ Авесалома узеше, па га однеше у шуму, бацише у једну дубоку јаму и затрпаше великом гомилом камења. У међувремену, сви Израелци побегоше својим кућама.

¹⁸ Још док је био жив, Авесалом је узео један стуб и поставио га као споменик себи у Царевој долини, јер, рече: »Немам сина који би сачувао успомену на моје име.« Споменик је назвао по себи, па се он и дан-данас зове Авесаломов споменик.

Давид сазнаје за Авесаломову смрт

¹⁹ Ахимаац син Садоков рече Јоаву: »Дај да отрчим и цару јавим добру вест да га је ГОСПОД избавио из руку његових непријатеља.«

²⁰ »Данас не можеш да будеш гласник добрих вести«, рече му Јоав. »Можеш да будеш гласник добрих вести неки други пут, али данас не можеш, јер је царев син мртав.«

²¹ Онда Јоав рече једном Кушанину: »Иди и јави цару шта си видео.«

Кушанин се поклони Јоаву и отрча.

²² Ахимаац син Садоков опет рече Јоаву: »Нека буде шта буде, само ме, молим те, пусти да отрчим за Кушанином.«

»Зашто желиш да идеш, синко«, упита га Јоав, »кад не носиш вест за коју би могао да будеш награђен?«

²³ Али Ахимаац рече: »Нека буде шта буде, хоћу да трчим.«

»Трчи онда«, рече му Јоав, и Ахимаац отрча путем кроз равницу и претече оног Кушанина.

²⁴ Док је Давид седео између спољне и унутрашње капије, стражар се попе на кров над пролазом између капија и угледа једног човека како трчи сам.

²⁵ Стражар то довикну цару, а цар му рече: »Ако је сам, сигурно доноси добре вести.«

А онај се све више примицао.

²⁶ Стражар тада угледа још једнога како трчи, па довикну вратару: »Ено још један трчи сам!«

На то цар рече: »И овај доноси добре вести.«

²⁷ Стражар рече: »Чини ми се да онај први трчи као Ахимаац син Садоков.«

»Он је добар човек«, рече цар, »и долази с добрим вестима.«

²⁸ Ахимаац довикну цару: »Здраво«, па му се ничице поклони и рече: »Хвала ГОСПОДУ, твоме Богу, што нам је у руке предао оне који су се дигли против тебе, мој господару царе.«

²⁹ А цар упита: »Је ли младић Авесалом жив и здрав?«

Ахимаац му на то одговори: »Видео сам велику пометњу баш кад је Јоав слао царевог слугу и мене, твог слугу, али не знам шта је то било.«

³⁰ Цар му рече: »Стани са стране и чекај.«

Тако Ахимаац стаде са стране, па је чекао.

³¹ Уто стиже онај Кушанин и рече: »Мој господару царе, чуј добру вест: ГОСПОД те је данас избавио из руку свих који су се дигли против тебе.«

³² Цар га упита: »Је ли младић Авесалом жив и здрав?«

А Кушанин одговори: »Нека твоји непријатељи, мој господару царе, и сви који се дижу против тебе да ти нанесу зло прођу као тај младић!«

³³ На то се цар силно потресе, па се попе у одају над пролазом између капија и заплака.

А док је ишао, говорио је: »Сине мој Авесаломе! Сине мој, сине мој Авесаломе! Да бар ја погинух место тебе! Авесаломе, сине мој, сине мој!«

19 Јоаву јавише: »Ено цар плаче и тугује за Авесаломом.«

² Тако се тога дана победа претвори у жалост за сву војску, јер је војска чула да цар тугује за својим сином. ³ Војска се тога дана кришом врати у град, као што се кришом враћа војска која се осрамотила побегавши из боја.

⁴ Покривши лице, цар је ридао из свега гласа: »Сине мој, Авесаломе! Авесаломе, сине мој, сине мој!«

⁵ Јоав оде цару у кућу и рече: »Данас си понизио све своје војнике, који су управо спасли живот и теби и твојим синовима и кћерима, и твојим женама и наложницама. ⁶ Ти волиш оне који те мрзе, а мрзиш оне који те воле. Данас си јасно показао да ти ништа не значе ни заповедници ни војници, јер видим да би ти било милије да је Авесалом данас жив, а сви ми мртви. ⁷ Него, сада изађи и ободри своје војнике. Јер, кунем ти се ГОСПОДОМ, ако не изађеш, до ноћи ти неће остати ни један једини човек. То ће ти бити гора несрећа од свих које су те снашле од твоје младости до сада.«

⁸ Тада цар устаде и седе у капији.

Када су војсци јавили: »Ено цар седи у капији«, сва војска дође пред цара.

Давид се враћа у Јерусалим

У међувремену су Израелци побегли својим кућама. ⁹ Народ је по свим Израеловим племенима расправљао међу собом говорећи: »Цар нас је спасао из руку наших непријатеља. Избавио нас је из руку Филистејаца, а сада је побегао из земље због Авесалома. ¹⁰ А Авесалом, кога смо помазали за свога цара, погинуо је у боју. Па што сад нико не говори о томе да цара треба довести назад?«

¹¹ То што се причало по свем Израелу дође и до Давидових одаја, па он посла гласнике свештеницима Садоку и Авиатару с поруком: »Питајте старешине Јуде: ‚Зашто да ви будете последњи који ће помоћи цару да се врати у своју палату? ¹² Ви сте моја сабраћа, моја крв^[f]. Зашто да будете последњи који ће помоћи цару да се врати?‘ ¹³ А Амаси реците: ‚Зар ти ниси моја крв? Нека ме Бог најстроже казни ако од сада не будеш главни заповедник моје војске место Јоава.‘«

¹⁴ Сви Јудеји се једногласно сложише, па поручише цару: »Врати се са свим својим слугама.«

¹⁵ Тада цар крену да се врати и дође до реке Јордан. Јудеји дођоше у Гилгал да га дочекају и преведу преко Јордана. ¹⁶ У сусрет Давиду с Јудејима похита и Шими син Герин, Венијаминовац из Бахурима. ¹⁷ С њим је било хиљаду Венијаминоваца и Цива, Саулов домоуправитељ, са својих петнаест синова и двадесет слугу. Сви они похиташе преко Јордана, где је био цар. ¹⁸ Пређоше преко газа да превезу цареве укућане и да изврше све што буде желео.

Када је прешао преко Јордана, Шими син Герин паде ничице пред цара, ¹⁹ па му рече: »Не сматрај ме кривим, господару. Заборави зло које сам ја, твој слуга, учинио оног дана кад си одлазио из Јерусалима. Не мисли више о томе, ²⁰ јер знам да сам згрешио. Зато сам, ево, данас дошао први од целог Јосифовог племена да дочекам тебе, свога господара цара.«

²¹ Тада Авишај син Церујин рече: »Шимија треба погубити! Проклињао је помазаника ГОСПОДЊЕГ!«

²² На то Давид рече: »Шта ја имам с вама, синови Церујини? Данас сте ми постали противници. Зар данас треба некога погубити у Израелу? Зар ја не знам да сам од данас опет цар над Израелом?«

²³ Онда уз заклетву обећа Шимију: »Нећеш умрети.«

²⁴ А и Саулов је унук Мефивошет био дошао да дочека цара. Није неговао ноге, ни подрезивао бркове, ни прао одећу од дана када је цар отишао, па све до дана када се вратио жив и здрав.

²⁵ Када је из Јерусалима дошао у сусрет цару, овај га упита: »Зашто ниси пошао са мном, Мефивошете?«

²⁶ »Мој господару царе«, одговори Мефивошет, »мој слуга Цива ме је преварио. Пошто сам ја, твој слуга, хром, рекао сам му: ‚Оседлај ми магарца, да га узјашем и пођем с царем.‘ ²⁷ А он ме је оклеветао код тебе. Али ти си, мој господару царе, попут Божијег анђела. Зато учини како мислиш да је најбоље. ²⁸ Јер, нико од породице мога деде није заслужио од мога господара цара ништа друго осим смрти, а ти си мене ипак примио међу оне који једу за твојом трпезом. Па откуда ми онда право да ти се жалим?«

²⁹ А цар му рече: »Не троши више речи. Одлучио сам да ти и Цива поделите њиве.«

³⁰ »Нека Цива узме све«, рече Мефивошет цару, »само када си се ти, мој господару царе, вратио кући жив и здрав!«

³¹ И Барзилај Гилађанин је био дошао из Рогелима да с царем пређе преко Јордана и да га оданде испрати. ³² Барзилај је већ био веома стар – имао је осамдесет година. Док је цар боравио у Маханајиму, Барзилај га је снабдевао, јер је био врло имућан.

³³ Цар рече Барзилају: »Пређи са мном преко и остани код мене у Јерусалиму, да се ја старам о теби.«

³⁴ Али Барзилај одговори цару: »А колико ми то још година живота остаје да бих сада ишао с царем у Јерусалим? ³⁵ Сада ми је осамдесет година. Умем ли да разликујем добро и зло? Могу ли ја, твој слуга, да препознам укус онога што једем и пијем? Могу ли још да чујем гласове певача и певачица? Зашто да ти будем на терет, мој господару царе? ³⁶ Само ћу прећи преко Јордана с тобом и мало те отпратити. Зашто би ме ти тако наградио? ³⁷ Пусти ме да се вратим, да умрем у свом граду, близу гробнице свога оца и мајке. Али, ево твога слуге Кимхама. Нека он пређе с тобом, па за њега учини како мислиш да је најбоље.«

³⁸ Тада цар рече: »Добро, Кимхам ће прећи са мном, и ја ћу за њега учинити како ти мислиш да је најбоље. За тебе ћу учинити што год желиш.«

³⁹ Сав народ пређе преко реке Јордан. Када је цар прешао преко, пољуби Барзилаја и благослови га, па се овај врати својој кући.

⁴⁰ Када је цар прешао у Гилгал, с њим је прешао и Кимхам. Цару је при преласку помогла сва Јудина војска и пола Израелове.

⁴¹ Сви Израелци почеше да долазе цару и да га питају: »Зашто су те наша браћа Јудеји отели и довели преко Јордана с твојим укућанима и са свим твојим слугама?«

⁴² А Јудеји одговорише Израелцима: »Зато што је цар наш близак род. Што се љутите због тога? Јесмо ли јели на царев рачун? Јесмо ли ишта узели за себе?«

⁴³ Тада Израелци рекоше Јудејима: »Ми имамо десет удела у цару, па стога полажемо веће право на цара. Зашто нас, онда, презирете? Зар нисмо ми први предложили да се цар врати?«

Али Јудеји одвратише још жешће него Израелци.

Шевина побуна

20 Тамо се случајно затекао један поган човек, Венијаминовац по имену Шева син Бихријев. Он дуну у овнујски рог и викну:

² Тада сви Израелци напустише Давида и пођоше за Шевом сином Бихријевим. Али Јудеји остадоше уз свога цара целим путем од реке Јордан до Јерусалима.

³ Када се Давид вратио у своју палату у Јерусалиму, узе оних десет наложница које је оставио да воде бригу о палати, па их смести у једну кућу под стражом. Снабдевао их је свиме што им је било потребно, али више није спавао с њима. Тако су до смрти остале затворене, живећи као удовице.

⁴ Цар рече Амаси: »Позови Јудеје да дођу к мени у року од три дана, а и ти буди ту.«

⁵ Тако Амаса оде да позове Јудеје, али се задржа дуже од рока који му је цар одредио.

⁶ Давид рече Авишају: »Сада ће нам Шева син Бихријев наудити више него Авесалом. Узми моје људе, па крени за њим у потеру, да се не домогне утврђених градова и умакне нам.«

⁷ Тако под Авишајевим заповедништвом кренуше Јоавови војници, Керећани, Пелетовци и сви ратници. Изађоше из Јерусалима и дадоше се у потеру за Шевом сином Бихријевим. ⁸ Док су били код велике стене у Гивону, пред њих дође Амаса. Јоав је на себи имао војничку кошуљу и преко ње на бедру припасан мач у корицама. Али, како је закорачио, тако му мач склизну из корица.

⁹ »Како си, брате?« упита Јоав Амасу, па га десном руком ухвати за браду да га пољуби.

¹⁰ Амаса није био на опрезу због мача у Јоавовој руци, и овај му га зари у трбух. Амаси се црева просуше по земљи и он умре а да није био поново прободен. Тада Јоав и његов брат Авишај наставише потеру за Шевом сином Бихријевим.

¹¹ Један од Јоавових људи стаде крај Амасе и повика: »Ко год је за Јоава и ко год је за Давида, нека пође за Јоавом!«

¹² Амаса је лежао у својој крви насред пута, а онај човек виде да сва војска ту застаје, па одвуче Амасу са друма у поље и прекри га огртачем. ¹³ Када је Амаса склоњен са друма, сва војска крену за Јоавом у потеру за Шевом сином Бихријевим.

¹⁴ Шева прође кроз сва израелска племена до Авел-Бет-Маахе и кроз цео крај Берићана, који се окупише и пођоше за њим. ¹⁵ Јоавова војска дође и опседе Шеву у Авел-Бет-Маахи. Уз град подигоше опсадни насип који се наслањао на спољне бедеме града. Док је сва војска која је била с Јоавом поткопавала зид не би ли га срушила, ¹⁶ из града им једна мудра жена довикну: »Слушајте! Слушајте! Реците Јоаву да дође овамо да говорим с њим.«

¹⁷ Када јој се Јоав примакао, она га упита: »Јеси ли ти Јоав?«

Он одговори: »Јесам.«

»Саслушај оно што ћу ти ја, твоја слушкиња, рећи«, рече му она.

А он одврати: »Слушам.«

¹⁸ »Некада се говорило«, настави она, »‚Потражи одговор у Авелу‘, и тако се чинило. ¹⁹ Ја представљам мирољубиве и верне Израелце. Наш град је један од најважнијих у Израелу, а ти хоћеш да га уништиш. Зашто хоћеш да упропастиш ГОСПОДЊИ посед?«

²⁰ »Далеко било!« одврати Јоав. »Далеко било од мене да упропаштавам или уништавам. ²¹ Није то посреди, него се један човек по имену Шева син Бихријев из Ефремовог горја дигао против цара Давида. Предајте само њега једнога, па ћу се повући од града.«

Тада жена рече Јоаву: »Пребациће ти његову главу преко зида.«

²² Жена оде и свим житељима града изнесе своју мудру замисао. Они одрубише главу Шеви сину Бихријевом и бацише је Јоаву. Јоав онда дуну у овнујски рог, и његови војници се разиђоше својим кућама, а он се врати цару у Јерусалим.

²³ Јоав је био заповедник над свом израелском војском, Бенаја син Јехојадин заповедао је Керећанима и Пелетовцима, ²⁴ Адорам је био задужен за кулук, Јосафат син Ахилудов био је бележник, ²⁵ Шева писар, Садок и Авиатар свештеници, ²⁶ а Ира Јаировац Давидов саветник^[g].

Гивонци траже освету

21 За Давидове владавине три узастопне године владала је глад, па се Давид обрати ГОСПОДУ.

ГОСПОД рече: »То је због Саула и његове крвљу окаљане породице, јер је погубио Гивонце.«

² Тада цар позва Гивонце, да с њима разговара. Гивонци нису били Израелци, већ преостали Аморејци којима су се Израелци заклели да ће их поштедети, али је Саул, у својој ревности за Израелце и Јудеје, покушао да их побије.

³ Давид упита Гивонце: »Шта могу да учиним за вас? Чиме да се искупим да бисте ви благословили ГОСПОДЊИ народ^[h]?«

⁴ Гивонци му одговорише: »Не тражимо од Саула и његове породице ни сребра ни злата, ни да некога у Израелу погубимо.«

»Шта, дакле, хоћете да учиним за вас?« упита Давид.

⁵ »Што се тиче човека који нас је затирао и ковао завере против нас не би ли нас истребио, па да више нигде на израелском подручју за нас не буде места«, рекоше они, ⁶ »нека нам се изручи седам његових мушких потомака, да их погубимо и изложимо пред ГОСПОДОМ у Гиви, родном граду Саула, изабраника ГОСПОДЊЕГ.«

А цар им рече: »Предаћу вам их.«

⁷ Цар поштеде Мефивошета сина Јонатана сина Сауловог због заклетве дате пред ГОСПОДОМ која је везивала Давида и Јонатана сина Сауловог, ⁸ али узе Армонија и Мефивошета, двојицу синова Ајине кћери Рицпе, која их је родила Саулу, као и пет синова Саулове кћери Мерав, која их је родила Адриелу сину Барзилаја Мехолца. ⁹ Он их предаде Гивонцима, који их погубише и изложише пред ГОСПОДОМ на једном брду. Сва седморица умреше заједно, а погубљени су првих дана жетве, баш када је почињала жетва јечма.

¹⁰ Рицпа кћи Ајина узе кострети и простре је себи на једној стени. Од почетка жетве, па све док киша с неба није пала на мртва тела, није дала птицама да их дирају дању ни дивљим животињама ноћу. ¹¹ Када су Давиду рекли шта је учинила Ајина кћи Рицпа, Саулова наложница, ¹² он оде и узе Саулове кости и кости његовог сина Јонатана од житељâ Јавеш-Гилада, који су их били кришом однели с трга у Бет-Шану, где су их Филистејци обесили када су Саула убили на Гилбои, ¹³ па их пренесе и припоји костима оних погубљених и изложених. ¹⁴ Саулове кости и кости његовог сина Јонатана сахранише у гробници Сауловог оца Киса у Цели, у Венијаминовој земљи, и учинише све како је цар заповедио. После тога Бог услиши молитву за земљу.

Битке с филистејским дивовима

(1. Лет 20,4-8)

¹⁵ Између Филистејаца и Израелаца опет изби рат. Давид оде са својим људима у рат против Филистејаца и у борби се силно умори. ¹⁶ Јишби-Бенов, један од Рафиних потомака, чије је бронзано копље било тешко три стотине шекела^[i] и који је био наоружан новим мачем, помисли да ће убити Давида. ¹⁷ Али Давиду прискочи у помоћ Авишај син Церујин, обори Филистејца и уби га.

Тада се Давидови људи заклеше Давиду: »Више никад нећеш ићи с нама у бој! Не смеш да оставиш Израел без вође^[j]!«

¹⁸ После овога поведе се бој с Филистејцима у Гову. Том приликом Сибехај Хушанин уби Сафа, једног од Рафиних потомака.

¹⁹ У другој бици с Филистејцима код Гова, Елханан син Јааре-Орегимов, Витлејемац, уби Голијата Гитејца, који је имао копље чија је копљача била као ткалачко вратило.

²⁰ У бици код Гата био је један горостасан човек, исто Рафин потомак, са двадесет четири прста – по шест на свакој руци и нози. ²¹ Вређао је Израел, па га уби Јонатан, син Давидовог брата Шиме.

²² Сва ова четворица били су потомци Рафе из Гата и све су их убили Давид и његове слуге.

Давидова песма ГОСПОДУ

(Пс 18)

22 Када га је ГОСПОД избавио из шака свих његових непријатеља и из Саулових шака, Давид запева ову песму ГОСПОДУ:

² Он рече: